Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Intel DG45ID
Iako na prvi pogled ne predstavlja veliko poprište IT okršaja, upravo je entry-level segment tržišta oduvek bio značajan izvor prihoda za sve kompanije koje u njemu intenzivno učestvuju. Tako veći dugi niz godina Intel ubira veći profit od prodaje integrisanih rešenja, nego od čipsetova i matičnih ploča koji su namenjeni zahtevnim korisnicima u high-end segmentu. Ukoliko se u obzir uzmu integrisani grafički procesori, Intel je tokom zadnjih godina isporučio više ovakvih grafičkih rešenja od svih NVIDIA ili AMD GPU-ova zajedno. Upravo zbog ove činjenice je interesantno da već izvesno vreme Intel kaska za konkurencijom kada su u pitanju tehnologija i mogućnosti integrisanih matičnih ploča i čipsetova. Kada je reč o procesorima, Intel apsolutno dominira na tržištu, ali je očigledno da rešenja sa integrisanom grafikom nisu bila prioritet u tehnološkom razvoju. Sa druge strane, konkurencija svesna aktuelnog stanja se koncentrisala na deo koji tržišne ponude gde je Intel trenutno najslabiji. Tako i AMD i NVIDIA imaju čipsetove sa integrisanim grafičkim procesorom koji nude dosta više u odnosu na Extreme Graphic rešenja. Kako celoj jednačini pripadaju i notebook računari koji se u ogromnoj meri baziraju na integrisanim platformama, sasvim je jasno zbog čega je Intel veoma zainteresovan da zadrži svoje pozicije i zbog čega je na tržištu peta generacija Intel čipsetova sa integrisanom grafikom.
Shodno prethodnim generacijama „G“ čipsetova, i nova peta je bazirana oko aktuelnih tehnoloških rešenja namenjenih klasičnoj desktop upotrebi, pa su tako G45 i G43 nastali na EagleLake arhitekturi. U osnovi, ove dve verzije se međusobno razlikuju samo po mogućnostima ingerisane grafike, pa su usled toga i nešto drugačije tržišno usmereni. G45 je namenjen klasičnoj kućnoj desktop upotrebi, dok je G43 namenjen krajnjom low-end poslovnim konfiguracijama. Grafički čip koji je integrisan u G45 nosi oznaku X4500HD, dok kod G43 verzije ne postoji HD prefiks. HD, da kažemo skuplja verzija, ima kompletnu hardversku podršku za dekompresiju videa visoke definicije poput već postojećeg HD i nadolazećeg Blue Ray standarda. G43 kao finalno low-cost rešenje ne poseduje ove mogućnosti, ali po teoriji one nisu ni potrebe za klasu računara kojoj je ovaj čipset i namenjen. Kao i prethodna generacija integrisanih kontrolera i G45/G43 se oslanja na UMA arhitekturu, gde je osnova rada kroz podelu sistemske memorije i odvajanja jednog njenog dela za potrebe grafičkog procesora. Nova verzija memorijskog kontrolera koja se nalazi u EagleLake generaciji čipsetova primenjena je na G45/G43 čipsetovima. Unapređena funckija manipulisanja sistemskom memorijom upotrebljena je u kombinaciji sa deljenim delom memorije koja je posvećena grafičkom procesoru. Naravno, cilj su bolje performanse grafičkog podsistema zahvaljujući smanjenom vremenu pristupa sistemskoj memoriji. Kada govorimo o ulozi memorijskih kontrolera, spomenimo da je model G45 napredniji u smislu da njegov memorijski kontroler poseduje ubrzani mod rada na 400MHz „strap-u“ dok onaj u G43 modelu radi na maksimalno 333MHz. Takođe, jači G45 model poseduje 128MB „on-chip“ video buffer memorije dok slabiji G43 ima na raspolaganju samo 32MB video keš memorije. Na sreću, oba čipseta poseduju grafički PCI Express 16x 2.0 slot, pa se grafičke mogućnosti računara vrlo lako mogu unaprediti prostor ugradnjom „prave“ grafičke karte. Oba čipseta poseduju podršku za brzinu sistemske magistrale od 1333 MHz, što znači da je moguće koristiti sve procesore najnovije generacije. Naravno, ovde se ne računa Extreme Edition serija koja realno nema ni šta da traži na matičnim pločama sa ove klase.
Još o novitetima…
Napredniji memorijski kontroleri u EagleLake generaciji čipseta, omogućuju „G“ varijantama bolju preraspodelu sistemske memorije u odnosu na prethodna Intel rešenja. Do sada je maksimalno alocirana količina sistemske memorije u slučaju G35 čipsetova na sistemima sa 1 GB i 2 GB sistemske memorije iznosio 384 MB pod Winodws XP operativnim sistemom. Pod Vistom na sistemima sa 1 GB maksimalno moglo da se dodeli 256 MB a u slučaju sistema sa 2 GB RAM-a, 384 MB memorije. G45 i G43 mogu da odvoje i više od pola GB memorije za grafički podsistem bez obzira na operativni sistem. Naravno, ovo važi samo za sisteme sa 2 ili više GB instalirane memorije dok je za sve ispod toga i dalje ostao limit od 256 MB. U poređenju sa prethodnom generacijom integrisanih čipsetova, G45 može da „progura“ značajno veću količinu podataka 23,1GB/s u poređenju sa 12,8GB/s što je bio maksimum mogućnosti G35 čipseta. Kao logičan proizvod veće brzine je i povećana količina zagrevanja, pa su proizvođači matičnih ploča moraju instalirati veće pasivne hladnjake preko northbridge-a. Obe verzije novih „G“ čipsetova poseduju i „Intel Turbo“ memorijsku tehnologiju koja dozvoljava ugradnju zasebnih Intel kartica na kojoj se nalazi dodatna memorija i koja postiže isti efekat kao USB memorija čime se ubrzava vreme pristupa najčešće korišćenim podacima i aplikacijama. Naravno, veliko je pitanje koliko ovo u realnosti ima pozitivnih efekata na performanse, ali prvom prilikom ćemo i ovo isprobati.
Southbridge koji se koristi kod G45 i G43 nam je već poznat sa P45 čipseta, pa se po ovom pitanju nema mnogo šta novo reći. Iako su u planiranoj upotrebi obična i R verzija, generalna preporuka Intel-a je upotreba ICH10R, ali to na kraju ipak zavisi od samog proizvođača ploča i usmerenja pojedinih modela na određene segmenta tržišta. ICH10/R standardno poseduje podršku za eksterne SATA uređaje i „native“ NCQ podršku što u kombinaciji sa hard diskovima nove generacije obezbeđuje kraće vreme podizanja operativnog sistema i bolje multitasking performanse. RAID verzija southbridge-a 0,1,5 i 10 RAID modove rada, ukoliko neko ima potrebu da na matičnim pločama ove klase krene u slične operacije. Uglavnom, sve bitna tehničke detalje vezane za novu generaciju Intel „G“ čipsetova smo obradili, pa bi sada mogli da vidimo kako sam Intel vidi matičnu ploču baziranu na G45 čipsetu.
Intel DG45ID
Skoro prezentacije DG45ID matične ploče predstavlja prvi iz serije modela sa kojim Intel želi da demonstrira mogućnosti novog G45 čipseta. Logično, ploča je MicroATX formata sa jasno vidljivim detaljima koji upućuju na prvenstveno korišćenje u „HomeTheater“ funkcijama. U finalnoj verziji očekujemo da će za ovu upotrebu i propratni paket biti bogatiji od „sample“ verzije koji smo dobili na testiranje koja je imala samo najosnovnije elemente. I pored novog čipseta, u osnovi DG45ID umnogome podseća na DG33L model baziran na G33, što znači da je i ovoga puta očuvana pin kompatibilnost između dve generacije čipseta. Ova karakteristika je i ranije omogućavala svim proizvođačima ploča da sa što manje troškova i veoma brzo tržištu ponude nove modele, odnosno onog momenta kada se krene u isporuku nekog novog čipseta.
Naravno, i sam Intel koristi pogodnost koji je sam stvorio, pa se zbog toga u PCB i layout na DG45ID u osnovni ne razlikuju od prethodnih modela. Imajući ovo u vidu, i pored toga činjenicu da se radi o low-cost MicroATX matičnoj ploči, o rasporedu komponenti se ne može ništa specijalno ili manje specijalno reći. Dizajn je čist, bez ikakvih modifikacija koje bi uticale na povećanje troškova proizvodnje. Ipak, i pored toga nemao nekih zamerki na primenjena rešenja, sem eventualno pozicije dodatnog 12V naponskog konektora i bazične naponske jedinice. Osnovni minimum po pitanju naponske jedinice je 3-phase konfiguracija, a upravo ovo rešenje je i premenjeno kod DG45ID modela. Ipak, u ovom slučaju je primenjena nešto bolja kombinacija vrste kondenzatora i MOSFET-a, kako bi se dodatno osigurao stabilan rad u ovoj konfiguraciji naponske jedinice. Imajući u vidu deo tržišta kome je ova matična ploča namenjena, sasvim je jasno da ovde nije ni potrebno nešto više. Samo stabilan rad na nominalnim radnim taktovima i to je sve. Pozitivan detalj je prisustvo četiri memorijska slota podeljena u standardne dve banke, naspram u poslednje vreme često viđanog rešenja sa samo dva memorijska slota.
Ovim potezom je korisnicima DG45ID matične ploče omogućena laka instalacija 4 GB memorije, što je posebno korisno za Windows Vista operativni sistem. PCI Express x16 slot je prisutan za potrebe instaliranje „normalne“ grafičke karte, ukoliko se za to ukaže potreba. Tu su i dva PCI Express x1 slota, ali je njihova šansa za upotrebu daleko manja. Jedini standardni PCI slot će se mnogo verovatnije naći u upotrebi, pa je šteta što u Intel-u nisu odlučili da ponude bar još jedan PCI slota, makar na uštrb PCI Express x1. No, kako se Intel već odavno trudi da neke stare a još uvek upotrebljive standarde ukloni sa lica PCB-a, dobro je što je prisutan i ovaj jedan PCI slot. Shodno ovoj tendenciji, totalno odsustvo bilo kakvih PS/2 ili RS232 portova je bilo sasvim očekivano. Tako DG45ID na svom I/O panelu nema ništa od pomenutih portova, ali su tu sve ostalo. Šest USB 2.0 konektora, jedan firewire, set audio priključaka, i naravno Intel 82567LF LAN 10/100/1000 Mbps LAN adapter. Na kraju, tu su oba moderna video izlaza, dakle DVI i HDMI. Da, ovde ne treba zaboraviti i jedan eSATA konektor koji omogućava povezivanje eksternih hard diskova na mnogo brži i efikasniji način od bilo kojih USB ili firewire varijanti. Usled eSATA porta, na PCB se nalazi pet SerialATA II priključka, ali totalno bez ikakvog PATA rešenja, što je još jedan od koraka ka totalnom čišćenju od „legacy“ tehnologija. Naravno, u praksi ovo realno znači da se mora ići na SerialATA DVD-ROM uređaje, što po definiciji isključuje mogućnost eventualnog „upgrade“ sa neke od konfiguracija starije generacije. Sve ove hardverske mogućnosti zaokružuju sliku o bazičnoj ponudi MicroATX ploči nove generacije. Dobro, da vidimo šta BIOS nove generacije ima da ponudi.
BIOS
Na žalost, u velikoj većini MicroATX slučajeva, proizvođači se opredeljuju da u značajnoj meri redukuju broj opcija u BIOS-u, pogotovo onih koji se tiču overklokinga. Nije da matične ploče u ovoj konfiguraciji ne mogu da pruže baš nikakve overkloking mogućnosti, već se jednostavno upravo ovaj detalj koristi kao alat za diferencijaciju modela koji se trenutno nalaze u ponudi. Tek nešto ređe neki od vodećih proizvođača se odluči po MicroATX overkloking pitanju ponudi nešto više, tj. bliže full ATX modelima. Naravno, za dotičnu uzdržanost se može naći opravdanje u činjenici da uglavnom kupci zainteresovani za „low-cost“ rešenja nisu ni čuli za overkloking ili bilo šta slično. Kod nas je situacija primetno drugačija, te većina korisnika računara na ovaj ili onaj način čuje za mogućnost ubrzavanja sistema, a ono što je besplatno je baš svima drago i zanimljivo. Sam Intel je veoma dugo imao svoju anti-overkloking politiku, koja se promenila tek sa nekim specijalnim serijama matičnih ploča, dok je za low-cost rešenja očigledno i dalje na snazi ista politika. Tako DG45ID nudi BIOS koji je potpuno operisan od bilo kakvih overkloking mogućnosti ili sličnih naprednih rešenja, ali dobro, da vidimo šta je na raspolaganju.
Glavni BIOS ekran daje veoma pregledne i detaljne informacije o konfiguraciji sistema, pa tako manje iskusni korisnik može tačno videti koji je procesor kupio, sa koliko keš memorije, odnosno operativne memorije, i kako je to sve složeno po memorijskim bankama. „Advanced“ sekcija na početku nudi veliki broj pod-opcija, ali u realnosti nema tu ništa mnogo naprednog. Gotovo jedina bitna stvar vezana je za podešavanje integrisane grafike. Naravno, moguće je odrediti količinu „aperture“ i „frame buffer“ memorije u zavisnosti koliko je sistemske ukupno na raspolaganju, ali je tu i nešto nestandardniji detalj koji se odnosi „PAVP“. Ova Intel skraćenica znači „Protected Audio Video Path“, a u tehnološkom smislu predstavlja model enkripcije i ubrzanja komunikacije sadržaja koji obrađuje grafičko jezgro. Ova opcija je dostupna samo na G45, odnosno sa X4500HD grafikom, ali je po „defaultu“ isključena. Da bi hardverski HD video dekoding normalno radio, neophodno je da ova opcija bude podešena na „Lite“ ili „Paranoid“, pa je ovo neophodno učiniti ukoliko želite da integrisana grafika maksimalno radi. Stvarno je interesantno zašto je ova opcija nominalno isključena, ali će to verovatno biti ispravljeno sa finalnom verzijom ploče ili eventualno novom verzijom BIOS-a. Za kraj BIOS priče ostaje samo da se pomene memorijska sekcija, u kojoj korisnik ima bar neku kontrolu nad osnovnim brzinskim parametrima sistema. Može se birati brzina memorija na 667 ili 800 MHz, uz mogućnost promene osnovna četiri memorijska tajminga. Bilo kakve manipulacije sa radnim naponom ni ovde nisu prisutne.
Test sistem
Matične ploče
Asus P5QC
Intel DG45ID
Procesor i
kuler
Intel Core 2 Duo E8200
CoolerMaster Gemin II
Memorija
2×1 GB DDR2 1066
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
SpecORG SpecVIEWPerf 10 i drugi testovi
FutureMark 3DMark i drugi igrački testovi
Zaključak
Veoma pozitivna karakteristika DG45ID ploče leži upravo u činjenici da se bazične performanse na svim nominalnim taktovima gotovo ni malo ne razlikuju u poređenju sa P45 baziranim modelima punog ATX formata. Ta mala razlika koja evidentno postoji je u realnosti toliko mala da se može podvesti pod domen greške testova, pa samim tim i ukupno zanemariti. Istina, performanse integrisane grafike nisu baš na nivou konkurentskih čipsetova, ali bi trebalo da budu sasvim dovoljne za malo zahtevne korisnike koji i jesu ciljna grupa za G45 rešenja. Drajveri za sada ostavljaju utisak nedovršenosti, pa bi izvesna poboljšanja mogla da uslede po ovom pitanju. Ubedljivo najjača strana DG45ID matične ploče je ukupna funkcionalnost koja je na veoma visokom nivou. Čak i sa upotrebom integrisane grafike, DG45ID nudi sve ono što jedna moderna matična ploča treba da ponudi u entry-level segmentu tržišta kada su u pitanju hardverske mogućnosti. Mršave BIOS opcije ovde ostaju kao primarna mana, ali s obzirom na ciljnu grupu korisnika ne bi trebalo da bude i toliko uočljiva. Na kraju, imajući u vidu sve pozitivne i negativne strane Intel DG45ID modela, ova matična ploča se može preporučiti svim korisnicima koji se sa svojim potrebama uklapaju u profil ove kategorije ploča. Dakle, ukoliko imate na umu prostu, jeftinu i sasvim solidno brzu konfiguraciju, uz pouzdanost koju garantuju Intel matične ploče, a overkloking i slične stvari nimalo nisu nešto što, Intel-ova DG45ID predstavlja veoma dobar izbor. Sa druge strane, ukoliko tražite nešto malo više u MicroATX areni, morate posegnuti za nekim drugim G45 modelom.
Matičnu ploču i procesor na test ustupio Intel.
