Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
MSI P67A-GD80
Ovoga puta upoređujemo P67A-GD80 sa prethodno testiranim P67A-GD65 kako bi smo utvrdili šta to nudi jači model za razliku u ceni od oko 40 eura. Na prvi pogled, neke veće razlike između ova dva modela se ne mogu baš lako primetiti, sem činjenica da P67A-GD80 varijanta poseduje jedan grafički PCI Express slot više. Upravo zbog toga je bilo interesantno videti gde bi tačno trebalo da ide ekstra uložen novac u P67A-GD80, i za koju kategoriju kupaca bi ova ploča trebalo da bude namenjena. Za one koji žele ultimativno rešenje, naročito za multi GPU akrobacije, MSI je već spremio „Big Bang Marshall“ sa nesvakidašnjim osam grafičkih PCI Express slotova i Lucid čipom koji sve to povezuje. Odmah ispod toga se nalazi P67A-GD80 ploča koja u ovom momentu predstavlja vrh ponude i koja je shodno tome usmerena entuzijastima koji žele maksimum, ali u „klasičnijoj“ varijanti ploče. U stvari, P67A-GD80 nije namenjena samo entuzijastima, već možda više onima koji to žele da postanu.
Ova usmerenost se može videti već po nekim detaljima koji se dobijaju u P67A-GD80 paketu, kao što je na primer veoma lepa poster-mapa matične ploče na kojoj je veoma jasno prikazan svaki bitan detalj. Definitivno korisna stvar za one koji žele da znaju svaki detalj na ploči, bez potrebe da zagledaju PCB ili standardno uputstvo. Ipak, za one koji žele da postanu entuzijasti i overklokeri mnogo je interesantnije „Overcloking Guide“ uputstvo. Radi se posebnoj knjižici koju je MSI napravio specijalno za P67A-GD80, i u kojoj su na veoma pregledan i solidno detalja način predstavljene sve mogućnosti koje nudi ova ploča.
Pokriveni su svi osnovni pojmovi, objašnjeno je koji vam procesor treba, zašto je uvedena nova verzija „OC Genie“-a, koji su ograničavajući faktori čipseta i tako dalje. Prikazani su i neki uporedi rezultati da bi se videli koliko nudu overklok, ali je uz to na veoma slikovit način prikazano koje varijante kulera se preporučuju za overkloking. Na kraju, tu su i određene reference po pitanju maksimalne brzine Sandy Bridge procesora, šta se može očekivati od čipseta, kako podesiti memoriju i neke preporučene voltaža. Sve u svemu, veoma korisna literatura za sve koji tek ulaze u svet overklokinga. Lepo od MSI-ja što je napravio ovako nešto što pruža dosta informacija više od klasičnog uputstva za ploču, definitivno jedna od korisnijih stvari koji smo videli da se dobija u paketu već duže vreme.
MSI P67A-GD80
platforma
LGA1155
čipset
Intel P67 (B3)
memorijski slotovi
4 x 240pin DDR3, maksimalno 32 GB
PCI Express slotovi
3 x PCIe 2.0 x16, 2 x PCIe x1
multi GPU opcije
2 x 16, 2 x 8 , 2 x 8 + x4
standardni PCI slotovi
2 x PCI
SerialATA
2 x SATA 6 Gb/s, 4 x SATA II
USB
4x USB 2.0 / 1.1 , 10x USB 3.0
audio
Realtek ALC892 8-kanalni HD kodek
LAN
2x gigabitni LAN (Realtek 8111E)
firewire
2x 1394a VIA VT6308P
dostupnost
da
cena
oko 180 e
Kada skinemo pogled sa papirologije i pogledamo PCB, može se uočiti nekoliko detalja koji prave razliku između u korist P67A-GD80. Ispod veoma sličnog pasivnog hladnjaka MOSFET-a nalazi značajno moćnije rešenje naponske jedinice. Tako P67A-GD80 poseduje „12+2 Phase“ konfiguraciju digitalne DrMOS naponske jedinice, u odnosu na klasičnu „6+1 Phase“ varijantu kod P67A-GD65. Pored toga, P67A-GD80 poseduje znatno veći broj Hi-C kondenzatora i „SFC“ prigušnica. Ne samo da ih je više, nego su one upotrebljene na svim delovima ploče, što nije slučaj kod P67A-GD65 modela.
Ovo je posebno primetno kod dela naponske jedinice koja se bavi memorijom, pa bi krajnji rezultat trebalo da bude i veći overklok domet kada su u pitanju memorijski moduli. Naravno, tu su i DrMOS MOSFET-i (Renesas R2J20652 kolo) gde po specifikaciji proizvođača, 1-phase DrMOS omogućava performanse standardne 4-phase konfiguracije, pa tako 12+2 DrMOS naponska jedinica na P67A-GD80 treba da bude veoma slična onim što nude konkurentski proizvođači na svojim top modelima. Logično, danas ništa ne može da prođe bez nekih bombastičnih naziva za pomenute elektrolitske komponente, pa je tako i ovde. Dakle, MSI ovde koristi „Military Class II“ oznaku za ugrađene komponente, što bi u praksi trebalo da znači do osam puta duži radni vek.
Ako se uzme u obzir konstantan rad u overkloking režimu od preko 4 GHz kod Sandy Bridge procesora, sve ove karakteristike koje su teško vidljive možda i mogu doći do izražaja na duže staze. Kao i „svetleće atrakcije“ popularne, P67A-GD80 poseduje 12 LE dioda koje pokazuju kako radi „Active Phase Switching“, odnosno isključivanje određenih delova naponske jedinice ukoliko nema potreba da se radi punom parom, a sve radi ušteda energije. Ipak, ako spadate u one koji ne vole „light show“, dotični LED prikaz se može isključiti.
Drugi veoma očigledan detalj koji razlikuje P67A-GD80 je broj grafičkih PCI Express slotova koji sada ima ukupno tri. Međutim, kako ploča ne poseduje nikakav dodatni čip za povećanje broja PCI Express linija, jasno je da od tog trećeg slota i neće biti nešto „fajde“. Dakle, P67A-GD80 podržava 2×8 mod, uz mogućnost da treći slot radi x4 režimu ako korisnik za to nađe potrebu. E sad, teško da to možemo preporučiti, jer je MSI malo preterao u želji da ponudi dodatnu funkcionalnost preko tog trećeg grafičkog PCI Express slota.
Ukoliko se u ovom slotu nalazi bilo koja x4 karta, ploča automatski isključuje kamaru stvari (eSATA portovi, deo USB 3.0 portova, pa čak i deo audio konektora), a te stvari su baš jedne od onih koji i čine P67A-GD80 jačim modelom u odnosu na GD65. Slično važi i za dva PCI Express x1 porta, gde je moguće koristiti samo jedan, jer je ploča automatski isključiti jedan ako se oba nalazi x1 karta. Ali pošto se jedan PCI x1 slot nalazi odmah do primarnog grafičkog, nije ni realno da će se on koristiti. Na sreću, oba klasična PCI slota se mogu koristiti. I pored sve želje da se korisniku ponudi više, MSI je ipak mogao da izbegne ovu papazjaniju i stavi ta dva slota manje.
Treći detalj koji čini P67A-GD80 interesantnom je posedovanje čak 10 USB 3.0 porta. Na I/O panelu se nalazi šest (plus 4 USB 2.0 porta, plus dva eSATA porta), dok se za ostala četiri USB 3.0 moraju koristiti dodatni „bracket-i“. Jedan se dobija u paketu, dok se drugi po želji mora dokupiti. Logično, da bi se dobio ovako veliki broj USB 3.0 portova, moralo se pristupiti i dosta komplikovanom rešenju. Tako na ploči imamo dva NEC D720200 USB 3.0 kontrolera, koji su opet povezani svaki na svoj HUB posebno, a svaki od dva VIA VLI VL810 čipa (USB 3.0 HUB) je direktno povezan na PCH.
Ako ovde još dodamo činjenicu da svaki NEC D720200 čip ima svoj BIOS, i VIA VLI VL810 ima svoj, to nas dovodi na total od četiri BIOS-a samo za rad USB 3.0, uz maksimalno korišćenje čak deset portova. Naravno, sve ovo je neophodno zbog nedostatka samog P67 čipseta, odnosno posvećenosti samo jedne PCI Express x1 linije, pa se tako moraju koristiti dodatni čipovi i HUB-ovu. Sa ovim, jasno je zbog čega treći grafički PCI Express slot ne može da se koristi, jer ko bi se odrekao polovine USB 3.0 portova i još koje čega zbog grafičke karte koja radi u x4 modu. Ono što manjka u odnosu na GD65 je broj SerialATA 6 Gb/s priključka, jer je tu bio dodatni Marvell čip koji je obezbeđivao dva porta više u odnosu na standard preko čipseta. Na P67A-GD80 za to, logično, nije bilo prostora na magistrali.
CPU-Z
Rezultati
Za one koji preferiraju tabelaran pregled svih testova, evo tabele sa svim rezultatima (kliknite na sliku za uvećanje).
Konačno, evo i rezultata po kategorijama testova:
Softver, overkloking
Iako P67A-GD80 ima jače naglašenu overkloking notu, na ploči se nalaze isti detalji kao i na GD65. Dakle, tu je „OC Genie“ taster, kao i „power“ i „reset“, uz mesta za „ručnu“ proveru radnog napona svih vitalnih komponenti. Naravno, jedan od udarnih detalja je „OC Genie“ auto overklok funkcija, što je istaknuto i na ambalaži kao „1 sec overkloking“ rešenje. U praksi je ipak malo drugačije, jer se prvo mora uključiti ova opcija iz BIOS-a pa tek onda aktivirati „OC Genie“ taster, bar kada je u pitanju aktuelna verzija BIOS-a. U redu, nije baš „1 sec“, ali je dovoljno brzo i veoma efikasno.
Sa ovom auto overklok funkcijom P67A-GD80 postiže radni takt od 4190 MHz sa test primerkom Core i5 2600K procesora, što je sasvim dobar rezultat. Nešto manji u odnosu na neke konkurentske modele, ali opet je sasvim dobar i zadovoljiće veliku većinu korisnika koji ne žele da se petljaju sa detaljnijim podešavanjem. Za one koji se ipak u to upuste, moguće je dostići takt od 4.45 GHz, uz eventualno podizanje osnovne magistrale do 104 MHz.
Naravno, pored BIOS i „OC Genie“ tastera, za overkloking i praćenje sistemskih parametara MSI nudi i novu verziju ControlCentar softvera. Peta generacija ovog MSI softvera predstavlja primetno poboljšanje, naročito po pitanju funkcionalnosti i stabilnosti, jer prethodne verzije nisu bile baš na visini zadatka. Novi ControlCenter je i mnogo preglediji i omogućava lakše praćenje i korekciju svih parametara za oni koji hoće da se udube u podešavanje. Opet, opcija auto overklokinga radi pozivanjem „OC Genie“, tako da se dobija potpuno isti rezultat.
Slike softvera
Zaključak
MSI je sa P67A-GD80 definitivno napravio veoma dobru ploču koja nastavlja dobrim putem koji su postavili GD80 modeli prethodnih generacija. Tako ova ploča može i treba da zainteresuje sve koji traže nešto malo više od standarda, a po sasvim korektnoj ceni. Međutim, ostaje pitanje da li se isplati uložiti nešto više novca, odnosno da li P67A-GD80 nudi dovoljno stvari više da bi opravdao i veću cenu u odnosu na P67A-GD65, jer se radi o generalno sličnim pločama. Naravno, odgovor zavisi od krajnjih potreba i zahteva korisnika, a u ovom slučaju se to može najviše kroz potrebu za velikim brojem USB 3.0 portova.
Ukoliko nemate neku preveliku potrebu za više od dva USB 3.0 porta, P67A-GD65 je optimalnija opcija, naročito ako imamo u vidu da ovaj modeli ima još dva SerialATA 6 Gb/s porta više. Sa druge strane, P67A-GD80 nudi čak 10 USB 3.0 priključka i moćniju naponsku jedinicu sa potencijalno većim overkloking dometima, pa ukoliko su vam ove stavke bitne, investicija od oko 40 eura preko se definitivno isplati. Zbog još nekih sitnih detalja koje nudi P67A-GD80, ovaj model možemo preporučiti i ako ne spadate striktno u pomenute grupe korisnika, a imate malo viša novca na raspoloaganju, jer P67A-GD80 u ovom momentu predstavlja jednu od najboljih LGA1155 ploča se cenom ispod 200 eura.
