Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković Prva tura testiranih Z77 i H77 matičnih ploča pokazala je određeni trend, koji se generalno nastavlja i sa MSI Z77A-GD65 modelom. Prethodni testirani modeli jasno su pokazali da nova generacija ploča u realnosti previše toga novog za krajnjeg korisnika, te je na samim proizvođačima ostalo da pokušaju da implementiraju poneki detalj koji bi eventualno Z77 ploče mogao lagano da pomeri napred u odnosu na Z68.
Tako je u nedavnoj prošlosti Intel sam sebe dovodio u određene probleme oko čipsetova, prvo sa odvajanjem određenih osnovnih mogućnosti na par varijanti čipseta, pa onda sa određenim „bagovima“, što je opet rezultovalo i malo ishitrenim izbacivanjem Z68 čipseta i tako dalje. Uglavnom, ove situacije su dovele do toga da samo u dosta kratkom periodu imali dve, odnosno tri nove generacije čipsetova koji su odnosu na prethodnike više regulisali određene probleme nego što su donosili neke nove stvari za korisnike. Sa druge strane, kod procesora kod kojih je integrisan memorijski kontroler, grafika i slične stvari, nema prostora u kojem bi sam čipset mogao biti nosilac nekih većih unapređenja. Tako danas čipset generacija poput H77 ili H77 predstavlja nešto malo više od HDD i USB kontrolera.
Za proizvođače ploča to predstavlja dve strane medalje. Pozitivna strana je što nema previše posla oko implementacije novijih čipset varijanti na već postojeće „layout-e“, pa su sam razvoj i proizvodnja u načelu ekonomičniji. Ona ne tako dobra strana je činjenica da u ovom momentu nije baš tako lako privući korisnika ka novim modelima ploča. Prethodna serija ploča baziranih na Z68 čipsetu bukvalno nema nikakav nedostatak u odnosu na Z77, bar ne onaj koji bi za krajnjeg korisnika imao značaja. Ovo se takođe veoma dobro može videti i kroz specifikaciju Z77 čipseta. Z77 čipset „Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „native“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Istina, i sada procesor još uvek nije dostupan, ali kada bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice, jer je AMD početkom godine predstavio adekvatnu grafičku kartu. Ipak, u realnosti se teško može očekivati neki značajniji napredak po pitanju performansi. Stvar može biti eventualno drugačija samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalazi dve ili više grafičkih karti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča.
Dakle, kako kod samih čipsetova nema ni u najavi neke dramatične razlike, na MSI-ju je ostalo da svoju novu LGA1155 generaciju matičnih ploča sam unapredi u odnosu na ono što je prethodno bilo dostupno na ovoj platformi. Primarna razlika, koja se i veoma upečatljivo iskazuje na ambalaži, se odnosi unapređeni standard komponenti koje se koristi na ploči. Z68 modeli su koristili „Military II Class“ komponente, dok sada sa Z77A-GD65 imamo na delu „Military III“ klasu komponenti. Pored same „Military III“ oznake, pri izboru MSI ploče treba obratiti pažnju i na broj „zvezdica“, Tako postoje ploče sa tri, četiri i pet zvezdica, koje u stilu oznaka USA generala označavaju „Military III Class“ nivo.
Modeli sa tri zvezdice poseduju klasične „solid“ kondenzatore i SFC (Super Ferite) prigušnice, dok ploče sa četiri zvezdice poseduju i HiC kondenzatore koji poseduju osam puta duži životi vek u poređenju sa standardnim kodenzatorima. Udarni modeli sa pet zvezdica, kakav je i Z77A-GD65 poseduju DrMOS II MOSFET-e. Suština je ista kao i kod prve DrMOS generacije, gde su gornji i donji MOSFET zajedno sa IC drajverom deo jednog čipa koji predstavlja DrMOS II, ali uz interne modifikacije se dodatno povećava efikasnost pri napajanju procesora u uslovima većih zahteva pri overklokingu. Pored toga, IC driver poseduje termalnu zaštitu, pa će korisnik pri temperaturi od 115 stepeni dobiti upozorenje, a na 130 stepeni sledi automatsko gašenje ploče.
MSI Z77A-GD65
soket
LGA1155
čipset
Z77
mem. slotova
4
PCI Express slotova
1 x16, 1 x8, 1×4, 4 x1
PCI Express 3.0
da
SATA 6 Gb/s
2+2
USB 3.0
6
Svi ovi detalji čine „Military Class III“ specifikaciju koja treba korisniku da garantuje maksimalnu stabilnost u svim mogućim uslovima, od klasične upotrebe u nekim nezgodnim uslovima, pa sve do situacija ekstremnog LN2 overklokinga. Upravo za ove akcije neophodno je imati adekvatnu količinu prostora oko procesorskog soketa, a na Z77A-GD65 definitivno ima dovoljno prostora, iako u nekim situacijama može biti malo napeto zbog većih hladnjaka koji se nalaze preko MOSFET-a naponske jedinice.
Četiri memorijska slota su očekivana za ovaj profil ploče, a odmah sa desne strane se nalazi i par MSI dodataka. „Power“ i „reset“ tasteri su standardna stvar, a tu je i „OC Genie“ dugme preko kojeg se mogu aktivirati podešeni overkloking profili ili eventualno startovati procedura automatskog overklokinga. Za one koji žele da konstantno prate stanje vitalnih parametara/napona ploče, to mogu učiniti preko „V-Check“ pinova i preciznog multimera. Tu je i set LE dioda kojih ima ukupno devet, gde jedna služi kao „DrMOS II“ alarm, dok preostalih osam vizuelno prikazuju broj aktivnih delova naponske jedinice.
Kada su grafički PCI Express slotovi u pitanju, Z77A-GD65 ih poseduje ukupno tri, sa već poznatim SLI i Crossfire mogućnostima koje su u granicama specifikacije Z77 čipseta. Kako Z77, zajedno sa Ivy Bridge procesorima i odgovarajućim grafičkim kartama nudi PCI Express 3.0 podršku, u klasičnom 2×8 modu se teoretski može ostvariti propusna moć koja je do sada bila aktuelna za PCI Express 2.0 2×16 konfiguracije. Z77A-GD65 poseduje ukupno osam SerialATA priključaka. Šest je podržano direktno kroz Z77 čipset, gde su dva porta SeriaATA 6 Gb/s, dok su četiri SeriaATA II. Za dodatna dva SerialATA 6 Gb/s porta brine se dodatni ASMedia ASM 1061 kontroler.Na I/O panelu nema eSATA opcije, što je malo neočekivano, jer bi se eSATA port ipak očekivao.
Uglavnom, na I/O panelu se nalazi standardni set konektora: jedan PS/2, četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, pored kojih se nalaze još DSUB, DVI i HDMI video izlazi. Naravno, bar jedan LAN priključak je obavezan (Intel 82579V čip), a tu je i Realtek ALC898 koji se brine za 7.1 audio podršku. Mali taster koji se krije među svim navedenim konektorima predstavlja “CLR CMOS” taster, što je uvek dobra i pristupačna lokacija za ovu korisnu funkciju.
Pored ovog detalja, treba napomenuti da Z77A-GD65 poseduje dva BIOS čipa uz opciju da korisnik veoma lako preko DIP prekidača može odabrati koji će BIOS biti aktivan. Ovo rešenje generalno odavno nije novo, ali se kao novitet ipak može provući činjenica da korisnik preko prekidača ima direktnu kontrolu, i ne zavisi od „auto“ sistema koji drugi BIOS aktivira tek kada se detektuje neki problem. Pored izbegavanja problema, ova funkcija je korisna za poređenje novog BIOS-a sa starim, što je za određenu grupu korisnika veoma korisna mogućnost.
Sam BIOS ne izgleda drugačije u odnosu na X79 modele, a i realno nije ni bilo prostora za neke novitete. Grafički UEFI BIOS koji MSI naziva „Click BIOS“ omogućava laku navigaciju kroz osnovne grupe opcija.
Za detaljnije podešavanje, sistem je i dalje isti, što je veoma pozitivno sa obzirom da overklokeri ne vole kada se često menja raspored određenih opcija. Naravno, u današnje vreme gotovo da i nije neophodno napominjati da Z77A-GD65 poseduje apsolutno sve što bi se očekivalo od ploče iz jače Z77 kategorije, što znači da su overkloking mogućnosti u velikoj meri ograničene mogućnostima procesora.
Tako smo u overkloking testu zabeležili isti rezultat kao i sa ranije testiranim Z77 matičnim pločama. Jednostavno, 4.6 GHz je realni maksimum Ivy Bridge procesora, odnosno primerka koji smo koristili za potrebe testiranja, pa u ovoj situaciji same ploče teže mogu doći do izražaja kada su u pitanju overkloking dometi. Tek LN2 egzibicije mogu pokazati koliko stvarno Z77A-GD65 „može da razvije“, a svi parametri koje ova ploča poseduje jasno govore da je moguće izvući baš dosta iz Ivy Bridge procesora. Zaključak MSI sa Z77A-GD65 nudi određena unapređenja u odnosu na varijantu ploče sa Z68 čipsetom, što je u aktuelnoj Z77 situaciji veoma pohvalna karateristika. Naravno, nema nekih dramatičnih promena, ali je jednostavno gotovo svaki bitan detalj na Z77A-GD65 malo bolji u odnosu na prethodni LGA1155 model. Tu je sada „Military Class III“ specifikacija kada su u pitanju elektrolitske komponente, OC Genie II malo bolje funkcioniše, neki overkloking detalji viđeni na skupljim X79 modelima su takođe tu, plus još dual BIOS opcije, bolja naponska jedinica, bolji zvuk, Intel SuperSpeed USB 3.0 i tako dalje.
Kada se svi ovi detalji saberu, može se reći da vlasnici Z68A-GD65 modela možda imaju razloga za razmišljanje o Z77A-GD65. Ipak, ova poboljšanja koje ima Z77A-GD65 će biti od koristi samo određenom profilu korisnika koji imaju malo veće zahteve od standardnih, dok svi ostali koji već imaju Z68 matičnu ploču mogu samo informativno da gledaju u pravcu Z77 modela. Jedini opipljivi dobitak može biti po pitanju performansi SuperSpeed USB 3.0 kontrolera, ali se opet to može primetiti samo ukoliko preko USB-a koristite neki veoma brzi SSD uređaj. Sa druge strane, ukoliko planirate prelazak na LGA1155 platformu, pravilno rešenje je izbor najnovije generacije čipset i ploča. MSI sa Z77A-GD65 nudi veoma primamljiv paket koji poseduje veoma dobar odnos cene i mogućnosti, pa se shodno tome i Z77A-GD65 model automatski preporučuje. Prednosti: – DualBIOS prekidač – Pristupačan CLR CMOS taster – OC Genie II, overkloking opcije i mogućnosti Nedostaci: – Malo sporija reset procedura – Nedostatak eSATA priključaka – Firewire samo preko dodatnog bracket-a
