Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Nekad i sad…
Zahvaljujući dobrom informisanju, čitaci su mogli sebe da poštede velikih muka tako što će prilikom kupovine nove matične ploče izabrati neki od modela koji su u datom momentu predstavljali najbolje rešenje.Pametan izbor nije značio samo izbegavanje problema i muka koje su neke ploče donosile u velikim količinama, već je izbor značio i mogućnosti da se iz ploče, procesora i memorije izvuče znatno veći nivo performansi. Tako je tema overklokinga lagano postajala sve važniji parametar pri izboru matične ploče, kao i razlog za biranje, jer je bilo velike razlike između onog što je nuđeno po pitanju overklokga. Neke ploče su to odlično radile, a neke gotovo da nisu bile sposobne za bilo kakav overkloking. Tako je opet postojala tema koja je mogla u velikoj meri da pravi bitnu razliku između velikog broja različitih modela, dok je pitanje stabilnosti u radu na nominalnim radnim prestala da bude relevantna stvar.
Jednostavno, svi proizvođači su napredovali i niko nije hteo da se dovodi u neprijatnu situaciju da na tržište pošalje model koji nije dovoljno dobar ni za rad na nominalnim taktovim, kao što je to nekada bio slučaj. Što se tiče performansi, to pitanje donekle ide zajedno sa stabilnošću, pa je tako nekada i bilo primetne razlike u performansama između dve ploče iako su obe bazirane na istom čipsetu. Ploče koje su pokazivale neke probleme su uglavnom bile te koje su imale manje performanse, jer su se određeni problemi morali „krpiti“ softverski, što na kraju uglavnom rezultuje lošijim performansama.
Međutim, stabilnost i performanse kod matičnih ploča su danas gotovo izumrele teme (to ponekad se pojavi neki model koji po ovim pitanjima podseti na dobra stara vremena), jer moderne ploče bazirane na istim čipsetovima rade bukvalno identično. Čak toliko da se razlike teško mogu meriti u procentima, već se to mora činiti u promilima, što em i nije zanimljivo, em tabele sa rezultatima automatski čini besmislenim. Tako je overkloking ostao gotovo jedina stavka po kojoj se različiti modeli matičnih ploča mogu direktno uporediti, pa su se logično svi proizvođači fokusirali na overkloking. Kao rezultat imamo situaciju da se ploče sve manje i po ovom parametru mogu razlikovati, bar kada je u pitanju standardni overkloking za obične korisnike. Za one koji se bave sportskim overklokingom desetak MHz više i dalje znači, ali za prosečnog korisnika, sa procesorima koji su već dovoljno brzi, to ne pravi nikakvu razliku.
Shodno svim ovim promenama, došlo je vreme da i mi izvršimo određene korekcije u metodologiji testiranja, kako bi budući testovi matičnih ploča bili pregledniji, jednostavniji, lakši i zanimljivi za praćenje, naravno u granicama koliko danas matična ploča može biti zanimljiva. Naravno, sve ploče će prolaziti kroz isti sistem “maltretiranja”, ali će u testu biti nešto spomenuto samo u slučaju se nešto nepredviđeno pojavi. Takođe, kompletna priča će biti svedena na bitne karakteristike i činjenice koje su bar u određenoj meri specifične za konkretnu matičnu ploču. Sve osnovne tehničke karakteristike će moći da se vide u specifikaciji, a osvrtaćemo se samo neke detalje koje smatramo zanimljivim. Sličan pristup će biti i po pitanju BIOS-a, koji će biti u većoj meri propraćen slikama, uz eventualni komentar ako ima nešto zanimljivo ili ako je slučajno bilo nekih problema. Što se tiče performansi i tabela sa rezultatima, rešili smo da ih napravimo korisnijim. Dakle, tabela i rezultata će biti nešto manje, jer kod matičnih ploča jednostavno nema potrebe koristiti više igara ili više test programa istog tipa. Tako će rezultata biti manje, i samim tim će biti preglednije, ali će rezultati biti relevantniji za krajnjeg kupca.
Jedna od najvećih promena se odnosi na same rezultate, jer smo rešili da napustimo ideju poređenja ploča na identičnim nominalnim radnim taktovima. Umesto toga, ploče će kroz rezultate biti poređene u režimu automatskog overklokinga. Gotovo svaka ploča danas poseduje neki vid automatskog overklokinga gde se od korisnika samo traži da pritisne jedan taster, ili aktivira jednu opciju u BIOS-u, ili da eventualno instalira softver koji će opet posle jednog klika odraditi sam celu overkloking proceduru. Tako ćemo upravo aktiviranjem „auto overklokg“ opcije videti koliko su ovi sistemi na pojedinim pločama efikasni, i na kraju kroz rezultate će moći da se vidi šta totalno običan i neiskusan korisnik može da dobije po pitanju performansi. Naravno, kad i do sada, uvek će biti pomenuti maksimalni overkloking dometi u standardnim „vazdušnim“ uslovima, ali se to ručno podešavanje neće koristiti pri dobijanju rezultata za tabele.
Želimo da naglasimo da ove promene u režimu testiranja nisu konačne i da podležu daljem korigovanju u zavisnosti od toga na koje sve probleme ili prepreke budemo nailazili tokom samog testiranja. Svakako se nećemo držati jedne metodologije samo zato što smo “tako odredili” iako ona ne bude funkcionisala. Ipak, uvereni smo da je ovo pravi put! Na kraju, sve ovo će biti posmatrano kroz prizmu cene koja je će uvek biti najjača determinanta za izbor. Bez obzira na sve, dobar izbor matične ploče i dalje bitna stavka pri izboru komponenti računara. Više ne možete doći u situaciju da kupite „krš“ matičnu ploču koja će vam praviti masu problema, ali dobrim informisanjem možete odabrati model koji nudi neki detalj više, ili za nešto manje novca, ili opet neki detalj koji je vama bitan. Tako na kraju sve ostaje na korisniku, i na njegovoj želji da se informiše i uloži određenu energiju pri izboru matične ploče.
