Benchmark Redakcija
Nemanja Jevtić
Creative G500 vs. Logitech Z5450
Od kako je Logitech počeo intenzivno da pumpa svoju hi-end liniju novim modelima, jedini koji je kvalitetno ispratio takav udarac na našem tržištu je Creative sa svojom GigaWorks serijom. Iako je GigaWorks dosta star kao kategorija, kao jedini takav slovio je za luksuz. Međutim, vremena se očigledno menjaju i računar definitvno postaje centar svakog vida zabave, pa kao takav verovatno zahteva veće ulaganje nego li kućna Hi-Fi tehnika. S obzirom da su i zvučne kartice, a i propratni zvučnici drastično evoluirali, sve veći broj korisnika odlučuje se na upravo ovo rešenje, koje jednim udarcem ubija čitav roj muva. CD-ovi se polako sele na ormane, negde između ploča, audio kaseta i zimske garderobe, jer kompletna kolekcija može da se spakuje u samo gigabjt ili dva prostora na vašem hard disku. Matematika je jasna, samo je izbor malo otežan. Činjenica stoji da su sada i Z serija i Gigaworks modeli dovoljno gromoglasni da ozvuče velike prostorije, a opet dovoljno diskretni da ne zauzimaju gabarite prave Hi-Fi opreme. Naravno, akademska debata može da se sprovede na temu da to “nikako ne može biti to” i s time ne bismo gubili vreme; ipak praksa je pokazala da će praktičnije rešenje uvek pobediti, makar i po cenu kvaliteta.
Kako se tačno ova dva kompleta dovode u poređenje? Logitech, s obzirom da nema proizvodnu liniju zvučnih kartica uz sve svoje High-End modele isporučuje modul sa nekim ili svim mogućim vidovima digitalnog povezivanja, gde praktično funkciju zvučne kartice, u smislu dekodiranja zapisa, vrši sam sistem zvučnika. Stoga njegova naizlged “nasvirana” cena pokriva praktično dva uređaja, izuzev kvalitetnih ulaza u sam računar za potrebe snimanja. Ovo vas lišava potrebe instaliranja zvučnih kartica i njihovog propratnog softvera. Sa druge strane, Creative, s obzirom da pokriva ogromnu consumer liniju tržišta konstantno izbegava digitalnu konekciju, terajući tako kupce da poseduju ili neku njihovu zvučnu karticu, s obzirom da je jedino što bi se moglo okarakterisati epitetima “pristupačno” i “valja”, ili DDTS-100 dekoder kao substituciju za Logitech-ove module.
Stoga “trojanska cena” Creative-a može imati smisla samo onima koji već imaju nekog od Audigy-a pa naviše, u protivnom, teško da ćete neki GigaWorks razmahati u dovoljnoj meri. Na drugom frontu, Logitechovi kompleti su definitvno ono na šta se misli kad se kaže “plug&play”; vi “plug”, on “play” i svi srećni. Iako je krajnje neuobičajeno da zaključak dođe na početku, ovoga puta mu je upravo ovde mesto: oba sistema, rade odlično i koštaju prilično, ali za uloženo pružaju mnogo. Pa, krenimo redom…
Creative GigaWorks Pro Gamer G500
Kod Pro Gamer G500 modela gotovo da ništa nije bežično, naprotiv, sve je vrlo žično i “stara škola”, pa se na tom polju Creative-u može zameriti da nije prešao gotovo nikakav put od prvobitnog Inspire serijala. Sve žice su i dalje na broju, počev od onih za analogno povezivanje sa zvučnom kartom, do žičanog komandog modula.
Kao što se svakako dalo očekivati od nečega što u naslovu ima “ProGamer” a treba da svira, basovi ovde načisto oduvaše sve. Kod G500 modela i sami sateliti i niskotonska jedinica zvuče, u nedostatku boljeg izraza, “prenabudženo”, sa evidentnom namerom proizvođača da rade na velikoj glasnoći, barem na onolikoj dovoljnoj da pomera membranu zvučnika napred-nazad. Creative je definitvno preozbiljno shvatio “realistic sound”, pa oprezno sa granatama i visokokalibarskim oružjem. Nažalost, sav potencijal ovog sistema drastično se smanjuje ukoliko ga baš ne odvrnete, što su uslovi retko dostupni kućnim korisnicima. Međutim, pogrešno bi bilo shvatiti da je jedini potencijal ovog kompleta ubijanje neprijateljski nastrojenih vanzemaljaca – ovaj sistem se identično dobro pokazao i pri gledanju filmova, pogotovu onih rađenih u DTS-u, dok se za slušanje muzike definitivno preporučuje smanjivanje basova ili kompletne niskotonske jedinice.
Ukoliko vaša zvučna kartica podržava “Bass Redirection”, savetujemo vam postavljanje Crossover Frequency na THX propisanih 80Hz i da dodatno zavrnete niskotonac. Što se izbora zvučnika za satelite tiče, sa novom serijom Creative je prešao na Full-Range 3″ (75mm), Bass-Reflex koji ulivaju dosta poverenja što se robusnosti tiče. Pošto ceo sistem deluje da može da istrpi dosta maltretiranja, Creative se odlučio da satelite ne maskira mrežicom kako smo već navikli, već metalnim grilom koji se može skinuti. Što se samog dizajna tiče, Creative na tom polju nema nameru da pomera nikakve standarde, pa se shodno tome potpuno poistovećuje sa idejom da se nešto što je kockasto i crno uklapa u bilo koji ambijent. Delimično tačno. Niskotonac već za sve proizvođače postaje apsolvirana teritorija pa se Creative ovde nije preterano bavio tehničkim inovacijama; kvalitetno odabran 8″ (20cm) front-firing zvučnik sa dva bočna izduvnika, levo i desno. Međutim, trik kod samih izduvnika je što oni ne puštaju signal direktno već kroz savijene tunele, time drastično smanjujući turbulenciju koja se proizvodi iz niskotonca. Iako ovo nije ništa što već nismo videli, ovo definitvno postaje dobitna kombinacija. Isti princip Creative koristi i za trenutno najjači GigaWorks model, S750.
Međutim ono što se već na prvi pogled uočava je retko dobro izbalansiran sistem gde stvarno ništa ne viri sa strana, i posle dugo vremena čini se da je Creative pogodio sistem koji radi onoliko dobro koliko mu to i specifikacija na kutiji nalaže, ništa manje, ništa više.
Kada je kontrolni modul u pitanju, tu je Creative oduvek bio dosta kilav, i definitvno za preporučenu cenu očekivali smo i daljinac. Na komandnom modulu postoje samo par tastera i dva seta kontrolnih dioda, za glasnoću i navigaciju. Pritiskom na volume potenciometar menjate mu funkciju balansa zvučnika ili EQ-a dok su ostali tasteri Mute i Upmix, koji da 2.1 izvor ili stereo signal sa 5.1 izvora raščlani na sve satelite.
Sva masivnost ovog sistema dolazi do izražaja u kombinaciji sa X-fi ili jačim Audigy karticama koje vam dozvoljavaju mogućnost preciznog štelovanja zvučnika, njihove razdaljine od “sweet spot-a” (idealno mesto slušanja u prostoriji), pa se uz malo potrošenog vremena rezultati svih tih potenciometara i parametara mogu itekako primetiti. Creative je oduvek imao svoju filozofiju što se zvučnika tiče i uporno odbijao da prati bilo kakve trendove ne bi li upravno na taj način bio okarakterisan kao trendsetter. Ipak, ovo bi trebalo prihvatiti sa dozom rezerve, jer koliko god da u nekim slučajevima prednjače, toliko nekada umeju da budu tvrdoglavi i ignorišu sadad već esencijalne komponente poput digitalnog izlaza i daljinskog upravljača. Van toga, nema nikakvih objektivnih zamerki za ProGamer-a G500. Fire away!
Logitech Z-5450
Novi model Logitech-a pokušava da sustigne ostale linije njihovih proizvoda koji se polako ali sigurno prebacuju na bežična rešenja. Posle miševa, tastatura i headsetova, svakako su na na red došli i zvučnici, mada je to rešenje već oprobano sa vrlo sumnjivim rezultatima. Šta tačno podrazumeva prefiks “wireless”? Jazz je pre godinu ili dve imao sličan eksperiment na zadatu temu, a Logitech je, iako je posedovao tehnologiju, očigledno čekao na THX licencu koja krasi gotovo sve njihove komplete, iako postaje jasno da je u pitanju marketing izgledalo bi krajnje čudno da sada odjednom licencu izgube. Pa dakle, analogno JAZZ-u, i Z-5450 je selektivno bežičan, tj bežični su mu samo zadnji sateliti, što je u većini slučajeva sasvim zadovoljavajuće. Ipak “bežično” bi lako moglo da se literalno prevede kao “bezvezno”, jer zadnji sateliti imaju žice, ali nemaju veze sa modulom ili niskotoncem, barem ne one kablovske.
Problem tog bežičnog momenta u bilo kojoj varijanti ostaje napajanje samih zvučnika i to je problem koji će verovatno ostati nerešen, jer je krajnje diskutabilno koliko bi i najjača punjiva baterija uticala na težinu satelita i koliko je zapravo praktična obaveza korisnika da još i tome vodi računa. Za razliku od JAZZ-a koji je uz zadnje satelite isporučivao preduge kablove sa napajanjem i transformator na sredini, Logitech je naravno elegantno sve spakovao u sam satelit iz koga izlaze tanki kablovi za napajanje bez ikakvih dodatnih aplikacija. Konektovanje sa ostatkom sistema obavlja se u nekoliko sekundi po paljanju sistema a na zadnjim satelitima postoje signalne diode koje pri konektovanju iz crvenog počnu da svetle plavom bojom. Ukoliko se dogodi retka situacija da se nekako ne povežu jedan restart sistema zvučnika rešava sve probleme.
Samo konektovanje između zadnjih satelita i ostatka sistema obavlje se radio vezom na frekvenciji od 2.4gHz sa 38 različitih promenljivih kanala; sistem aktivno skenira frekvencije i ukoliko naiđe na smetnje u letu menja kanal i “prepovezuje” se automatski kako ne bi dolazilo do interferencija (frequency hopping). Zarad testa u kućnim uslovima zadnje satelite smo odneli u treću sobu u nizu; kroz dva betonska zida i sva vrata zatvorena, ovi sateliti se konektuju u sekundi i bez ikakvih reperkusija na kvalitet zvuka. Zaključak – dakle, ovo radi. Priča o kvalitetu zvuka na ovom Logitechu logično se nadovezuje na Z-5500 Digital model, pa čak kao da malo i ide unapred.
Za same satelite Logitech je po ko zna koji put iskoristio polirane alimunijum phase plug zvučnike koje stvarno jesu odlična kombinacija tweetera i srednjetonaca, mada se obično ti srednjetonci daleko bolji izbori za prostor. Ovo naravno nikako ne treba protumačiti kao uput da visokih tonova nema, već da sateliti blago u balansu izražavaju srednje tonove što nekada može da bude i pozitivna osobina u zavisnosti od namene. Ništa od ovoga zapravo i nije novina, obzirom da se u svakoj priči o Logitech zvučnicima napominje da je reprodukcija sve kvalitetnija što se niže spuštate po frekventnom opsegu. Samim tim i niskotonska jedica koja je kod svih njihovih kompleta “tempirana bomba” trpi infra basove i veoma jake udare sa stvarno zabrinjavajućom čistoćom. Tu je Logitech uvek bio i ostao jak, što se do sada već pretvorilo u nezvaničnu politiku kuće obzirom da oni to očigledno nemaju razloga da menjaju.
Kada je komandni modul u pitanju, on definitvno pokriva sve potrebe s obzirom da na sebi ima čak dva optička, jedan koaksijalni i jedan 6-Channel Direct ulaz. 6-Channel Direct odnosi se na tri 3.5mm ulaza ukoliko sistem povezujete analgno iz zvučne kartice, a pomeranjem jednog prekidača možete ga pretvoriti u tri separatna stereo ulaza za konzolu, CD plejer, VHS ili već nešto četvrto. Tako na ovaj sistem možete povezati do šest uređaja, a kompletnu kontrolu balansa, selekcije uzlaz i razne druge testove možete obavljati na samom modulu ili na daljinskom upravljaču. Kako nas je Logitech već razmazio, Dolby Pro Logic II dekoder smo zatekli i na ovom sistemu, naravno pored dekodera za Dolby Digital (AC3) i DTS. Ono što mi nismo prežalili, a Logitech očigledno jeste, jesu gvozdena postolja za satelite Z-560 modela, pa se ovde kao i kod Z-5500 Digital kompleta sateliti oslanjaju na diskutabilna plastična postolja koja jednostavnom rotacijom postaju “wall mount pads”. Ipak na kompletu ove cenovne kategorije i ovakvih performansi ne bi trebalo da se stekne utisak da se na nečemu štedelo, makar to bila i plastika koju NASA koristi za lansiranje šatlova u orbitu ili već neka slična marketinška “navlakuša”.
Zvučnike na test ustupio ComputerLand.
