Uporedni test igračkih tastatura, Q4 2009

Filip Majkić

Uporedni test igračkih tastatura, Q4 2009

Korisnost ovog testa će mnogo zavisiti od vašeg gledišta na tastaturu. Verovatno ne postoji nijedan drugi uređaj koji se u tolikoj meri uzima zdravo za gotovo, i koji je u suštini imao sporiju evoluciju od tastature, tog famoznog ulaznog uređaja koji je sa nama od vajkada. Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje računar izvršava, što sasvim sigurno znate svi koji ste ikada seli za kompjuter, odnosno koji čitate ovaj tekst. No, ponekada nije loše osvrnuti se na sam pojam, poreklo, upotrebljivost uređaja na globalnom nivou. Stoga ćemo se najpre osvrnuti na to šta je sama tastatura. Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U većini slučajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i držati više tastera istovremeno ili u određenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol već se oni koriste za određene operacije na samoj tastaturi. Postoji puno različitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga što različiti ljudi pišu na različitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvršenje različitih matematičkih, statističkih ili programerskih funkcija. Broj tastera na tastaturi PC računara varira od 83 (IBM PC, XT), 101 (od sredine 1980-ih godina) za standardne tastature do 104 za Windows tatstature pa sve do 130 i više za tastature sa specijalnim tasterima. Takođe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se često koriste kod notebook računara.

Ipak, ono što nas interesuje jeste šta to znači za igre, imajući u vidu da se radi o testu gaming tastatura. Tastatura je jedan od primarnih uređaja za kontrolu u kompjuterskim igrama, gde se grupa tastera (npr. WASD) koristiti za pokretanje lika u igri. U većini igara tasteri se mogu konfigurisati po želji korisnika. Tasteri sa slovima se često koriste da bi izvršili neku određenu operaciju u igri. Tastatura je daleko od idealnog uređaja za kontrolu u igrama, posebno kada je potrebno pritisnuti više od jednog tastera. Problem je u tome što jednostavna elektronska kola u tastaturi dozvoljavaju da samo mali broj tastera može biti pritisnut u istom momentu a da pri tom svi budu registrovani kako treba. Čest sporedni efekat je fantomski taster. Zbog jednostavne konfiguracije elektronskih kola kod starijih tastatura, pritisak na 3 tastera istovremeno često se registruje kao pritisak na četvrti taster koji nije ni jedan od pritisnuta tri. Kod savremenih tastatura ova pojava sprečava se tako što se blokira pritisak trećeg tastera u određenim kombinacijama. Iako ovakvo ponašanje logike tastature rešava problem fantomskog tastera javlja se novi problem. Kako onda registrovati kada je pritisnut treći taster a prethodna dva nisu otpuštena? Bolje tastature su dizajnirane tako da se ova pojava retko javlja u programima tipa Microsoft Office, ali problem ostaje kada je reč o kompjuterskim igrama.

Princip rada, kako smo testirali

Pre nego što pređemo na konkretne tastature, osvrnimo se ukratko na princip rada tastatura generalno. Kada se taster pritisne, on potisne gumeni deo na kome leži i na kome se sa donje strane nalazi provodni materijal, sve do para provodnih linija na štampanom kolu. Na taj način ispod tastera se zatvara strujno kolo i menja se nivo signala. Čip preko koga je strujno kolo vezano (najčešće mikrokontroler 8048) emituje signal koji skenira provodnike ispitujući da li je negde došlo do promene nivoa signala. Pošto prepozna promenu na nekom od provodnika, čip prepoznaje o kom tasteru se radi i obaveštava procesor o tom događaju šaljući mu kod koji odgovara pritisnutom tasteru. Taj kod (eng. key scan code) je u serijskom formatu (bit po bit), i ima 1 start bit i osam bitova podatka. Najmanje značajan (LSB) bit se šalje poslije start bita, a najznačajniji bit (MSB) na kraju povorke od 9 bitova (1 start + 8 podaci). Dužina prenosa jednog bita je 50 mikrosekundi. Kod se može sastojati od više bajtova. Vidi članak kodovi tastature za detalje.

Mikroprocesor prihvata kod koji odgovara pritisnutom tasteru, dekodira ga i izvršava odgovarajuću proceduru (šalje zadato slovo na ekran, izvršava odgovarajuću funkciju i dr.) Poseban kod (key break signal) se emituje i pri otpuštanju tastera. Potrebno je napomenuti da kontroler vrši skeniranje tastera (da li je neki pritisnut) dvadeset puta u sekundi, a pamti zadnjih 20 karaktera, tako da ako se slučajno zakoči program u kome kucamo, a mi nismo to primetili, nego nastavili, tastatura upamti zadnjih 20 karaktera i čim se program odglavi, na ekranu će ispisati poslednjih 20 karaktera). Većina današnjih tastatura funkcioniše na sličan način.

Kako smo testirali tastature? Isprobavanje tastatura je problematično samo po sebi, a kamoli kada se fokusirate na jednu komplikovanu kategoriju kao što je gaming. Tu ćemo se susresti sa mnoštvom problema, neslaganja, drugačijih stanovišta i pogleda. Nekome će biti bitnije kakvi su tasteri i osećaj u kucanju, odnosno vršenju primarne funkcije, dok će neko drugi biti raspoloženiji da prenebregne kucanje generalno, i najbitnije će mu biti koliko ima makro tastera i da li se i kako mogu podesiti. Slično kao i u testu igračkih miševa, i u prikazu igračkih tastatura se jednostavno moramo ograditi i istaći da postoji toliko subjektivnih kategorija po ovom pitanju da prosto nema nikakve šanse da se dođe do nekog opšteg, zajedničkog stanovišta i pogleda na problematiku. U nekim stvarima ćete se slagati sa autorom, u nekima imati potpuno drugačije mišljenje – to je neminovnost. I to unutar same pretpostavke da vas uopšte zanimaju gaming tastature kao kategorija, a kamoli ako spadate među one kojima najobičnija tastatura stara ko zna koliko godina zadovoljava prohteve, ili ako spadate u rastuću kategoriju korisnika kojima je samo bitno da tastatura bude što manjih dimenzija i debljine, odnosno da deluje „seksi“ na stolu.

Mi smo se trudili da sagledamo balans između osnovnih funkcija, dodatnih mogućnosti jednostavnog tipa (dodatni tasteri) i naprednog tipa (makro tasteri, podešavanja), te da u kombinaciji sa određenim mehaničkim karakteristikama (koristili smo program Keyboard Tester za ispitivanje reakcija prilikom simultanog pritiskanja više tastera) donesemo odgovarajući zaključak. Koristili smo aplikaciju PassMark Keyboard Tester (možete ga i sami pronaći na ovoj adresi), koja prikazuje brojne informacije o tastaturi, njen fabrički kod, može da proverava njene LED indikatore i slično – ali je nas najviše interesovala funkcija koja na virtualnoj tastaturi na ekranu jasno naznačava koji je taster pritisnut i aktiviran, te koja nam jasno indicira možete li pritisnuti veći broj tastera. U principu, gledali smo da posmatramo situaciju kada su pritisnute dve kursorske strelice, uz što veći broj tastera pritisnutih drugom rukom oko WASD područja. Razloge zašto smo ta područja odabrali kao primarna, verovatno, ne trebamo da objašnjavamo.

Nekome ove stvari neće puno značiti, dok će mu neke biti najbitnija stavka. Recimo, nekome ko igra PES ili FIFA sportske igre je apsolutno najbitnije kako tastatura reaguje na simultano pritiskanje više tastera. Opet, WoW veteranima je najbitnije koliko ima makro tastera i koliko je jednostavno njihovo podešavanje. Iako će naše gledište biti neka vrsta sredine između ovih stanovišta, molimo vas da uzmete u obzir sopstvene, ali i neke druge kriterijume kada prosuđujete koliko je neka tastatura dobra za vas. Toliko od nas za uvod, a sada prelazimo na ono što žarko iščekujete – na same tastature! Za potrebe testa smo obezbedili tri tastature kompanije Razer, dve tastature kompanije Logitech, kao i dve tastature kompanije Revoltec. Nažalost, Microsoft SideWinder tastaturu trenutno jednostavno nismo mogli pronaći…

Razer Lycosa

Lycosa tastatura je prilično specifičan proizvod, koji je namenjen igračkoj populaciji, ali koji se podjednako može tretirati i kao ukrasni detalj. Izrađena je u najboljem Razer maniru, uz poštovanje aktuelnih trendova po pitanu minimalističkog dizajna i izuzetno niskog profila. Raspolaže podrškom za pozadinsko osvetljenje tastera (plave boje), sa opcionom osvetljenošću samo WSAD sekcije. Naravno, za one koji ne vole osvetljavanje, važna će biti informacija da postoji i treći režim, u kome nijedan taster nema pozadinsko osvetljenje. Međutim, treba imati na umu da su tasteri dizajnirani tako da se njihova oznaka jasno vidi tek sa aktivnim osvetljenjem, te u slučaju da ga ne koristite oznake tastera neće biti jasne i razgovetne, već će „delovati kao da su prljave ili sastrugane“. Onima koji su navikli da kucaju „na slepo“ to verovatno neće biti problem, ali nekom drugom bi mogli biti. Hyperresponse tasteri, kako ih Razer naziva, su dubokog hoda i gumirani su, ponovo iz razloga poboljšavanja prijanjanja. Ono što je najbitnije jeste da je kucanje na ovoj tastaturi izuzetno udobno i pravo zadovoljstvo. U gornjem desnom uglu se nalazi Touch panel, na kome se nalaze multimedijalni tasteri osetljivi na dodir, a Gaming mod omogućava deaktivaciju Windows tastera tokom igranja. Pored toga, nalazimo da su tasteri nešto bučniji nego što bismo to želeli da budu, premda je ovo vrlo subjektivna kategorija.

Izuzev tastera i (uklonjivog, ali uz nešto veći trud u vidu odšrafljivanja) naslona za dlanove, ostatak tastature je izrađen od izuzetno kvalitetne plastike, crne boje visokog sjaja. Razer i u ovom slučaju isporučuje softver koji omogućava dodatno podešavanje tastature. Tastatura nudi i dodatni USB port na koji možete priključiti neku periferiju, kao i mogućnost direktnog priključivanja slušalica sa mikrofonom. Za to će biti potrebno da priključite oba USB konektora. Naime, tastatura se može priključiti samo na jedan USB konektor vašeg PC računara, i onda vam taj dodatni USB neće biti aktivan, ili pak na dva USB konektora, pri čemu će tada USB port na samoj tastaturi postati aktivan. Takođe, treba spomenuti i audio konektore, koji su takođe prisutni, i koje možete povezati na svoj PC računar, a potom slušalice sa mikrofonom kačiti direktno na tastaturu koja je ispred vas, umesto da ih povezujete na PC računar, koji je negde sa strane, a i čije će vam korišćenje eventualno biti otežano zbog potencijalno kratkih kablova.

Nedostatak je što nema specijalnih Macro tastera za programiranje, a u potencijalne nedostatke možemo ubrojati i lako prljanje, odnosno nešto bučnije tastere. Neko to može posmatrati kao sitnu manu u odnosu na ukupno ponašanje ove izuzetne tastature, ali neko kome su takve stvari bitne, i ko bi kupio tastaturu prevashodno zbog njenih igračkih aspekata, to može biti prilično krupna stavka u domenu nedostataka. Istina, možete snimiti makroe na postojeće tastere upotrebom softvera te na taj način nadoknaditi odsustvo posvećenih tastera. Uslovno rečeno, možda bi neko očekivao da za ove „novce“ dobije i LCD ekran, ali bi to sa sobom vuklo nove peripetije, posebno narušavajući kompaktnost tastature. U svemu ostalom Lycosa briljira i stoga zasluženo dobija naše preporuke.

Prednosti:

– Atraktivan dizajn
– Kontrola pozadinskog osvetljenja
– Prisustvo USB porta i audio konektora
– Generalno odličan osećaj u kucanju
– Zadovoljni smo onim što nam je pokazao Keyboard Tester (videti teskt)

Mane:

– Bučni tasteri
– Nedostatak makro tastera

Razer Arctosa

Arctosa tastaturu nam je najlakše opisati kao pristupačniju verziju Lycosa tastature. Ona ne nudi neke naprednije osobine skupljeg Lycosa modela, ali može odgovarati onima kojima treba tastatura dobrih karakteristika po dosta povoljnijoj ceni. Dizajnerski, tastatura je praktično identična. Oblik je isti, raspored tastera je identičan, i Arctosa raspolaže multimedijalnim Touch panelom u svom gornjem desnom uglu, naslon za dlanove je uklonjiv otšrafljivanjem, tastatura je izrađena od glossy plastike (sa izuzetkom samih tastera) i ti delovi će se relativno lako isprljati. I dalje se radi o niskoprofilnoj i relativno kompaktnoj tastaturi. Kažemo, „relativno“ kompaktnoj imajući u vidu da se ipak radi o kompletnoj tastaturi, sa svim sekcijama i tasterima, bez uklanjanja kompletnih sekcija radi.

Šta Arctosa nema, a ima Lycosa? Na prvi pogled, pozadinsko osvetljenje. Njega ovde nema, već se radi o „klasičnoj“ tastaturi. Dalje, Hyperresponse tasteri nisu gumirani, već klasični, i veoma su jasno naznačeni, baš kao što biste očekivali od regularne tastature. Uz to, tasteri su i nešto tiši, ali i dalje imaju dubok hod i tanak profil. Podržana je deaktivacija Windows tastera, ako želite da izbegnete njegovo slučajno pritiskanje tokom igranja. Sve u svemu, osnovne funkcije su na nivou. Sa PC računarom se Arctosa povezuje preko USB konektora, a kako na sebi nema ni USB hub-a, dodatnog porta niti audio priključaka, sve se odvija preko jednog kabla. Takođe, platforma koju deli sa skupljim modelom (in)direktno sugeriše da ni ovde nema specijalnih makro tastera, a kao i u prethodnom slučaju, to možete donekle nadoknaditi preko softvera koji se isporučuje i koji omogućava podešavanje preko korišćenja nekog od klasičnih tastera.

Za kraj izdvajamo utiske povodom reakcije na simultano pritiskanje više tastera, a što smo proveravali pomoću programa Keyboard Tester. Uz dve pritisnute strelice, na levoj strani je moguće pritisnuti do pet tastera simultano, što nalazimo da je sasvim zadovoljavajuće. Nikada nismo uspeli da pritisnemo više od osam tastera u bilo kojoj kombinaciji, ali to je već situacija za koju ne vidimo nikakvu primenljivost, osim u neki arhaičnim situacijama kada smo znali da se po dvoje igramo na istoj tastaturi. Ipak, za razliku od Lycosa tastature, ovde smo uočili jednu sitnu izmenu u ponašanju – kada pritisnemo simultano dve kursorske strelice, a oko WASD sekcije pet tastera, ukoliko pritisnemo i šesti taster oko pomenute sekcije, deaktiviraće se jedna od kursorskih strelica. Drugim rečima, kod Lycosa tastature taj šesti taster ne reaguje dok se ne „otpusti“ jedan od kursorskih, dok se ovde automatski „ispušta“ jedan od kursorskih tastera. Iako su male šanse da ćete ikada pritisnuti više od 5 tastera na levoj strani tastature istovremeno, treba i ovo imati na umu.

Prednosti:

– Solidan dizajn, klasičan raspored
– Generalno dobar osećaj u kucanju
– U principu smo zadovoljni onim što nam je pokazao Keyboard Tester (videti teskt)

Mane:

– Bez atraktivnijih dodataka koji bi dodatno opravdali ipak visoku cenu u odnosu na druge tastature
– Nedostatak makro tastera

Razer Tarantula

Razer Tarantula je vrh ponude kompanije Razer u domenu Gaming tastatura. Za razliku od ostalih modela, kod kojih je uočljivo da u balansu između dizajna, svakodnevne upotrebe i igranja ipak određenu prednost imaju prve kategorije, ovde prednost ima poslednja kategorija. Tarantula se diči Anti-ghosting mogućnošću koja omogućava simultano pritiskanje do deset tastera! Naravno, ovu teoriju ćemo ispitati u praksi na način koji smo već upoznali. Treba reći da i Lycosa i Arctosa deklarativno podržavaju ovu tehnologju, ali kao „selektivni Anti-ghosting u okolini WASD tastera“, što će reći da se ne garantuje mogućnost simultanog pritiska velikog broja tastera. Hyperresponse tastere smo već opisivali, a Tarantula se u tom pogledu ne razlikuje od već navedenih modela. Tarantula nudi i deset programabilnih makro tastera, zajedno sa dva USB porta, pozlaćenim USB konektorima, mogućnošću izmenjivih tastera, audio priključke koje možete povezati na svoje PC računare da biste dobili mogućnost kačenja slušalica i mikrofona direktno preko tastature, i takođe zahteva dva USB konektora da bi pružala sve ove mogućnosti. Uz sve to, tu je i 32 KB memorije za smeštanje profila, tako da ovu tastaturu možete sa sobom poneti u igraonicu ili na LAN Party i koristiti uneta podešavanja. Nijedan roj Zergova, niti ušančeni Zemljani neće biti u stanju da tada odole sinovima Ajura, mističnoj moći hramovnika i njihovim Psi-olujama. Hoće li više taj Starcraft 2…

No, vratimo se tastaturi sa prikaza, odnosno ispitajmo kako to sve izgleda u praksi. Makro tasteri su izmenjivi, i u paketu dobijate rezervni set. Međutim, za razliku od podrazumevanih oznaka (od L1 do L5 za one koji su na levoj strani tastature, odnosno R1 do R5 za one koji su na desnoj strani tastature), na rezervnom setu su raznorazne sličice – puške, municije, eksplozije i slično. Tipičan primer – dodelite na neki makro taster sekvencu tako da kupujete kalašnjikov na početku svake Counterstrike partije, pa onda na to mesto stavite taster sa slikom automatske puške. Kada povežete tastaturu i instalirate drajvere, moći ćete i da kreirate profile (oko stotinu njih), od kojih je do pet moguće smestiti u ugrađenu memoriju. Za brzu izmenu među profilima se koristi Profile taster. Dva USB porta i audio priključci se nalaze u gornjem desnom uglu tastature.

Što se samih tastera tiče, oni su nešo uži i udubljeniji u odnosu na standardne i to je nešto što nam se i ne dopada previše, naročito usled toga što su dimenzije same tastature zaista pozamašne. Udubljenja na tasterima su prilična, pa to u slučaju „ovlaš“ kucanja, kada u procesu kucanja želite da neki taster samo ovlaš pritisnete npr. domalim prstom, može biti i neprijatnih osećaja. Sa druge strane, tasteri su izuzetno tihi u kucanju. Sekcija gde su Delete/PgUp/PgDwn tasteri je izmenjena, i primenjena je alternativna konfiguracija sa velikim Delete tasterom. Takođe, F tasteri su prilično male visine. Logo na naslonu za dlanove (neuklonjiv) i makro tasteri svetle plavim pozadinskim osvetljenjem. Ovo osvetljenje se ne može kontrolisati, niti isključiti. Na samim krajevima su smešteni multimedijalni tasteri veoma malih dimenzija. Inače, cela tastatura je izrađena od kvalitetne plastike, sa upotrebom boje visokog sjaja. Na gornjem delu centralne sekcije tastature je smešten BattleDock, modularni docking station za instalirahnje dodataka. Na taj način, na tastaturu možete priiključiti BattleEye web kamericu ili BattleLight lampicu za osvetljavanje tastature. Naravno, ovi dodaci se kupuju odvojeno.

Došao je trenutak i za Keyboard Tester. Upravo u ovom segmentu je Tarantula najviše – razočarala. Naime, u stanju je da uz dve kursorske strelice raspozna još samo pritisak na četiri tastera oko WASD sekcije, što je manje i od Lycosa i Arctosa tastatura. Jednostavno, očekivali smo više, odnosno bolji rezultat. Istovremeno, nismo pronašli kombinaciju koja će aktivirati više od šest tastera istovremeno. Iako se može naći određena uteha u tome što se ne „otpušta“ prvi od šest pritisnutih tastera kada se pritisne sedmi, ovo je jednostavno ispod očekivanja, pa i reklamiranih osobina tastature.

Prednosti:

– Prisustvo makro tastera
– Veoma dobar softver, memorija koja omogućava „prenošenje“ podešavanja
– Tihi tasteri
– Dodatni tasteri i funkcije

Mane:

– Visoka cena za ono što se pruža
– (Pre)velike dimenzije
– Tasteri su nešto uži
– Nismo zadovoljni onim što je pokazao Keyboard Tester (videti tekst)

Revoltec Fightboard

Gaming tržište je veoma privlačno za razne proizvođače, pa tako postoji veći broj kompanija koje kreiraju periferije namenjene upravo ovom tržišnom segmentu, a koje nisu previše popularne na svetskom nivou. Tako verovatno mnogi u našoj zemlji nisu imali previše kontakata sa proizvodima kompanije Revoltec, koji su se našli u ponudi jednog domaćeg distributera. Od njih stižu dve gaming tastature, sličnih (da ne kažemo gotovo identičnih) karakteristika. Obe naprave nose oznaku Revoltec Fightboard, i imaju identičan izgled, sa klasičnim rasporedom tastera, dosta multimedijalnih dugmića, deset makro tastera, kao i „teksturisanim“ površinama oko tastera, koji su prijatno osveženje u odnosu na ono što smo navikli da gledamo u poslednje vreme. Da ne zaboravimo da spomenemo da u pakovanju dolazi sedam specijalnih tastera sive boje, sa odgovarajućim dizajnom u odnosu na njihovu najčešću funkciju u igrama (na primer W taster ima strelicu napred, jer se taj taster najčešće koristi za kretanje napred, a R taster tri metka što indicira njegovu čestu funkciju punjenja oružja).

Odmah istaknimo da će tasteri izuzetno prijati onima koji žele klasične tastature. Naime, radi se o velikim, glomaznim tasterima, regularnih dimenzija i velike visine, pri čemu je njihov hod srednje dubok. Tasteri imaju mala udubljenja za jagodice prstiju, kao i vrlo blago hrapave površine, koje služe da prsti dobro prijanjaju na njih. Naslon za dlanove je klasičan plastični, malih je dimenzija i kači se preko hvataljki. Na desnoj i levoj strani tastature se nalaze makro tasteri, označeni sa M1-M5 na levoj i M6-M10 na desnoj strani. Istovremeno, malim slovima su označeni i kao M11-M15 i M16-M20. Razlog za ovo jeste mogućnost dodeljivanja potpuno odvojenih setova funkcija na ove makroe, pritiskanjem na Fn taster. Tako efektivno sa 10 makro tastera imate 20 makroa na raspolaganju. Na primer, možete podesiti tastaturu tako da imate jednu kombinaciju makroa za svoj omiljeni MMORPG, a drugu za omiljeni FPS i slično. Iznad slovnih i karakternih tastera su F tasteri, ponovo velikih i klasičnih dimenzija, a iznad su smešteni multimedijalni tasteri.

Tastature se razlikuju po tome što skuplji model ima ispisana naša slova, kao i po tome što tasteri jeftinijeg modela imaju na sebi čudne oznake, za koje pretpostavljamo da su na skraćenice iz nemačkog jezika. Obe tastature imaju Home-Del-PgUp segment drugačiji od klasičnog. Ipak, ovde nema uvećanog Del tastera ili izostavljanja određenih tastera, već je jednostavno ta sekcija zarotirana nadole za 90 stepeni. Verovatno su se dizajneri na ovaj potez odlučili radi uštede prostora, ali je šteta da je zbog tih par milimetara narušen klasičan raspored, koji mnogi korisnici smatraju stavkom sa kojom nema kompromisa.

Softver sa makro editorom je veoma dobar. Istina, u jednom trenutku smo se malko začudili – čemu obavezno ubacivanje imena kompanije da bi se drajveri instalirali? No, sam editor funkcioniše veoma dobro i intuitivno i omogućiće detaljno podešavanje makroa. Stavka u kojoj tastature ne briljiraju jeste test preko Keyboard Tester aplikacije. Stanje je sledeće – ako pritisnete dve kursorske strelice, u WASD sekciji ćete moći da pritisnete od samo jednog do četiri tastera (!) Ako pritisnete taster A, koji je često korišćen, ništa više nećete moći da pritisnete. Zamislite situaciju u PES-u – mislimo da dalji komentar nije neophodan. Moguće je, sa druge strane, zajedno sa kursorskim strelicama aktivirati i do četiri tastera – i to u neposrednom okruženju (na primer, Q, W, E i R), ali najčešće nećete moći da pritisnete više od dva (na primer, Q i D i – gotovo). Ni u jednoj kombinaciji nismo mogli da pritisnemo više od šest tastera.

Prednosti:

– Osećaj u kucanju za one koji vole tradicionalne tastere
– Veoma dobar softver
– Zanimljiv dizajn
– Dodatni tasteri i funkcije, uključujući i makro tastere

Mane:

– Problem sa označavanjem pojedinih tastera na jednom od modela
– (Uslovno) tasteri i osećaj u kucanju nisu „u trendu“ koji se forsira u poslednje vreme, što vam upravo može biti pozitivna stavka, u zavisnosti od vašeg gledišta
– Nismo zadovoljni onim što je pokazao Keyboard Tester (videti tekst)

Logitech G110 Gaming Keyboard

Logitech je definitivno kompanija koju ne treba posebno predstavljati domaćim čitaocima i jedan od najpoznatijih proizvođača perfernih uređaja na svetu. Do nas su ovom prilikom došle dve tastature iz njihove ponude. Model G110 je svakako jedan od intrigantnijih za širi krug kupaca. Stiže iz prepoznatljive kompanije kakva je svakako Logitech, obećava dobre karakteristike, više mogućnosti koje bi trebale specijalno da pogoduju igračima i tako dalje. G110 je naslednik G11 modela, i stiže u identičnom stilu, bez LCD ekrana. Da li nagovešteno biva ispunjeno? U određenom smislu, svakako – da. Ipak, morali bismo u startu da razumemo da se radi o tastaturi punoj kompromisa određene vrste, od kojih vam neki verovatno neće nikada smetati, ali preko drugih je pitanje da li biste želeli da pređete. U startu je jasno da je na ovu tastaturu neophodno privikavanje.

Prva stvar sa kojom ćete se susresti jeste izrada, a odmah iza nje dizajn. Izrada čak nije toliko problem sama po sebi koliko utisak koji se ostavlja. Tastatura je izrađena od plastike, i to sasvim dobrog kvaliteta. Problem je pre svega u naslonu za dlanove (čije korišćenje, istina, nije obavezno), koji je osmišljen tako da se „landara“, odnosno da ima određeni hod, tj. da se savija oko svoje ose oslonca. Ovo doprinosi osećaju „bežanja“ tastature (iako je deo na kome se zaista kuca odlično prionjen na površinu), kao i buci tokom kucanja, što je opet šteta, jer stvara pogrešan utisak. Sami tasteri su izuzetno tihi i veoma mekani, potrebna je veoma mala aktivaciona sila i izuzetno su udobni za kucanje. Imaju jasno osetljiva udubljenja na svojim gornjim površinama kako bi pružili još udobniji osećaj u kucanju. Što se oblika tiče, radi se o klasičnim, visokoprofilnim tasterima. Upravo smo zato i upotrebili sintagmu da je „utisak o kvalitetu problematičniji od samog kvaliteta“. Takođe, dodatni tasteri, kao što su M1-M3 za promenu modova makroa, prekidač za (de)aktiviranje Windows tastera, kao i multimedijalni tasteri da poprilično „štrče“ i pritisak na njih deluje da imamo osećaj kao kada pritiskamo prekidač za svetlo, nego taster jedne prefinjene tastature.
Dizajn je takav da je korisnicima neophodan period privikavanja na G110.

Pre svega, zbog toga što su svih 12 makro tastera smešteni na levoj strani tastature, pa će oni koji koriste tastaturu i za nešto osim igranja često biti u situaciji da se pogrešno orijentišu, očekujući levi Ctrl tamo gde je smešten G6 taster. Osim toga, levi Shift je izdeljen na Shift i „“ tastere, pa je i tu potrebno određeno navikavanje da između Z i Shift tastera postoji još jedan „momčić“. Prisutno je pozadinsko osvetljenje koje se može (de)aktivirati pritiskom na odgovarajući taster. Inicijalno je plave boje, ali ga možete „šetati“ u više kombinacija plave i crvene, što će reći da vam je na raspolaganju više nijansi ovih boja, kao i ljubičaste. Navikavanje se vrši relativno brzo, i srećom to su sve promene u odnosu na standardni raspored tastature (Ins-Del-PgUp-PgDwn sekcija je „klasična“, F tasteri su veliki i adekvatno izdeljeni, nema više nikakvih iznenađenja), ali morate prihvatiti da ćete morati da prođete kroz određeni period navikavanja. Srežom, sam doživljaj korišćenja je veoma dobar, i čini svaki minut ulaganja napora u navikavanje isplativim. Bez obzira da li ćete intenzivno koristiti 12 makro tastera u tri varijante za igranje, ili ćete intenzivnije kucati, Logitech G110 je vrlo korektno rešenje koje na veoma zadovoljavajuć način vrši svoje primarne funkcije. Spomenimo još i prisustvo dodatnog USB porta i audio konektora za priključivanje slušalica i periferija. Tastaturu možete detaljnije podešavati pomoću Logitech GamePanel softvera koji stiže uz nju. Ovaj softver je odličan, a postoji i fantastičan interaktivan flash video koji će vam dočarati svaki aspekat korišćenja tastature, naprednih podešavanja, snimanja makroa i slično. Sve čestitke na ovome! Ta stavka često puno znači, naročito za one koji prvi put ulaze u ove vode.

Došao je trenutak istine – šta će nam ovaj put reći Keyboard Tester? Ukratko rečeno, 2+4. Uz pritisak na dva kursorska tastera možete pritisnuti još tačno četiri tastera u WASD oblasti. Rezultat koji ne oduševljava, ali ni ne razočarava preterano. Ni u jednoj kombinaciji nismo uspeli da pritisnemo više od šest tastera. Dovoljno ili nedovoljno, odlučite sami. Jedno je sigurno – oni koji budu odlučili da se uhvate u koštac sa određenim problematičnim stavkama će dobiti vrlo upotrebljivu tastaturu koja će ih dobro služiti.

Prednosti:

– Osećaj u kucanju za one koji vole tradicionalne tastere
– Odličan softver koji pruža detaljna pojašnjenja o korišćenju tastature i snimanju makroa
– Dodatni tasteri i funkcije, uključujući i makro tastere
– Bonus u vidu audio konektora i USB porta

Mane:

– Utisak o izradi, „plastičan osećaj“
– Dizajn
– Neophodnost navikavanja
– Položaj makro tastera je mogao biti bolji

Logitech G19 Gaming Keyboard

Kompanija koja ima najveće ambicije u svetu igračkih periferija jednostavno zarad prestiža mora imati makar jednu “uber” tastaturu u svojoj ponudi. Logitech u te svrhe uvek mže da se podiči G19 gaming tastaturom od koje se puno očekuje, kako zbog naprednih karakteristika kojima se diči, tako i zbog, da se ne lažemo, ogromne svote novca koju je za nju potrebno izdvojiti. Da li vam mnoštvo dodatnih tastera, mogućnost snimanja velikog broja makroa i odličan ekran u boji koga možete koristiti i kao pomoćni ekran za prikaz informacija van igranja dovoljno znače da izdvojite trocifrenu brojku u stranoj valuti? Logitech G19 dosta toga deli sa svojim (in)direktnim prethodnikom, G15 tastaturom. U startu moramo primetiti da mnogo toga što smo rekli za G11 važi i za G19 jer su obe tastature bazirane na suštinski ako ne istoj, a onda veoma sličnoj platformi i konceptu.Stoga se ne treba čuditi što se dosta toga deli sa G11 modelom, uključujući tastere i osećaj u radu, te neophodnost privikavanja na određene stvari, poput rasporeda tastera u odnosu na makro tastere. Naslon za dlanove nije baš pričvršćen onako kako bismo želeli, ali je opet tu stvar dosta bolja nego sa G11.

Slično važi i za dodatne tastere, koji su ovde ipak bolje odrađeni. G19 takođe u svom gornjem desnom uglu ima multimedijalnu sekciju, a tu je i famozni gumeni valjak za kontrolu jačine zvuka.

Ono što G19 vizuelno jasno odvaja jeste prisustvo LCD ekrana. Radi se o ekranu u boji, rezolucije 320 x 240 piksela, koji služi za prikazivanje različitih informacija, uključujući i vremensku prognozu, status računara, opterećenje procesora, pa možete čak i puštati muziku ili filmove. Njegova osnovna namena je vezana za igranje igara, odnosno prikaz aktiviranih makroa i upotrebljenih aplikacija. Osećaj u radu je na visokom nivou. Nakon određenog perioda navikavanja, uživaćete u klasičnim, mekim i tihim tasterima dubokog hoda. Tastatura ima audio konektore, ali i dva USB porta. Zanimljivo je da zahteva direktno priključivanje na struju da bi bila u potpunosti funkcionalna. Tastatura sa strujnim adapterom – vodite računa o tome ako je budete kupovali, da ne kažemo – mislite na šteker.

Uz tastaturu se takođe isporučuje GamePanel aplikacija pomoću koje se mogu vršiti razna podešavanja. Podržava veći opseg boja kada je u pitanju pozadinsko osvetljenje, a ono je u podrazumevanoj varijanti bele boje. Crvena, ljubičasta, plava, zelena, određene kombinacije istih – sve to vam je na raspolaganju, pa možete pozadinsko osvetljenje prilagoditi svojim željama. No, šta će reći stari, dobri i nemilosrdni Keyboard Tester? Ponovo ista priča – 2+4. Uz pritisak na dva kursorska tastera možete pritisnuti još tačno četiri tastera u WASD oblasti. Rezultat koji ne oduševljava, ali ovaj put ne možemo reći da ne razočarava, imajući u vidu da se radi o zaista skupoj tastaturi od koje smo očekivali više. Ni u jednoj kombinaciji nismo uspeli da pritisnemo više od šest tastera. Ipak, dovoljno ili nedovoljno, ponovo odlučite sami. Ono što se ne može poreći jeste da je G19 veoma kvalitetna tastatura. Međutim, kontroverza glede ove tastature je u njenoj ceni. Sve i da je najsavršenija tastatura na svetu, njen cenovni rang je apsolutno iznad što 99,9% nas poima kao neki opseg cena do koga bi platili svoju tastaturu.

Prednosti:

– Osećaj u kucanju za one koji vole tradicionalne tastere
– Dobar LCD ekran
– Odličan softver
– Dodatni tasteri i funkcije, uključujući i makro tastere
– Bonus u vidu audio konektora i dva USB porta

Mane:

– Neophodnost navikavanja
– Položaj makro tastera je mogao biti bolji
– Nismo zadovoljni onim što nam je pokazao Keyboard Tester (videti tekst)

Bench Test:

Naziv tastature

Broj tastera koji se registruju prilikom simultanog pritiska (2 kursorska + određeni broj tastera oko WASD dela)

Razer Acrtosa

2 + 5

Razer Lycosa

2 + 5

Razer Tarantula

2 + 4

Revoltec Fightboard Advanced RE102

2 + (od 1 do 4, zavisno od toga koji se tasteri pritisnu)

Revoltec Fightboard Advanced RE057

2 + (od 1 do 4, zavisno od toga koji se tasteri pritisnu)

Logitech G19

2 + 4

Logitech G110

2 + 4

Naziv tastature

Ponašanje kada se nakon dostizanja maksimuma tastera koje tastatura simultano raspoznaje pritisne novi taster

Razer Acrtosa

Pritiskanje narednog tastera rezultuje “ispuštanjem” onog tastera koji je prvi bio pritisnut u sekvenci

Razer Lycosa