Benchmark Redakcija
Miloš Jevtić Kao što smo spomenuli u uvodnom delu članka, na našem test stolu su se ovog puta našle tri tastature slobodno možemo reći najboljih proizvođača koji se mogu naći na tržištu. Koplja su u ovom našem „troboju“ ukrstili Logitech sa modelom G110 koji i nije perjanica njihove ponude, zatim Razer BlackWidow u Expert izvedbi i kao poslednji model, malo ređi, i objektivno od brendova na našem tržištu možda i pomalo potcenjeni Steelseries, sa modelom 7G. Ovoga puta će se, nažalost, samo ovaj trojac boriti za našu naklonost prvenstveno zbog malo teže dobavljivosti ovako skupih periferija namenjenih specifičnim ciljnim grupama na našem tržištu.
Ako se osvrnemo malo u prošlost, shvatićemo da je Logitech praktično pionir gejmerskih tastatura koji je još davnih dana predstavio model G15 v1.0 koji je po mišljenju samog autora a i velikog broja korisnika, i dan danas jedna od najboljih igračkih tastatura. Mnogima je nažalost pomenuti model bio nedostupan prvenstveno zbog svoje ne tako niske cene. U Logitechu su to uvideli i tržištu ponudili G15 model samo bez displeja i nazvali ga G11. Naravno, odsustvo displeja je ovu tastaturu približilo daleko širem auditorijumu, i tada čini nam se kreće prava pomama za „punokrvnim“ igračkim periferijama. Naravno, zaposleni nisu sedeli na lovorikama već su kontinualno širili gamu proizvoda u svojoj „G“ (G = Gamers) seriji, koja je iz dana u dan postajala sve popularnija. I dok se za periferije ne mogu utvrditi neke standardne baterije testova kao npr. za grafičke karte ili procesore, mi ćemo se truditi da vam u što boljoj meri prenesemo subjektivne utiske koje smo beležili tokom testiranja ovih zaista sjajnih periferija. Kako ne bismo slučajno ili pak namerno favorizovali neki model navodeći ga prvog ili pak poslednjeg, odlučili smo se da idemo po azbučnom redu te tako sve takmace stavimo u ravnopravan položaj. Prostom logikom došli smo do toga da prvi na tapetu bude Logitechov model G110. Logitech G110
Kada se tržište već pomalo zasitilo pomenutim modelima, došao je red na kompletno osveženje pa je tu bilo i druge verzije G15 modela, pa G19 koji i dan danas spada među najskuplje tastature sa cenom od preko 150 evra. Nakon njih, izbačen je i model sa kojim se danas družimo, Logitech G110. Iako nije nešto najnovije što se može naći na tržištu, očigledno je dovoljno dobar pa je zadržao istovetnu cenu koju je imao i prilikom starta na našem tržištu. Ono što bez pogovora karakteriše svaki Logitech model iz „G“ serije je izuzetan kvalitet izrade, kao i vrlo prepoznatljivo pozadinsko osvetljenje koje bez izuzetka krasi sve tastature. Kako o samom pakovanju nemamo mnogo šta reći jer u istom možete naći samo tastaturu i propratnu dokumentaciju preći ćemo odmah na tastaturu.
Sve ono što je karakterisalo i prethodnike ovog modela je ostalo i ovde pristuno, generalno vrlo dopadljiv dizajn, čak iako niste „okoreli“ gejmer. Ono što ćete svakako prvo primetiti je to da je tastatura solidno veća od svih „običnih“ modela sa kojima ste se verovatno susreli. Razlog tome je vrlo prost, naime pored standardnih tastera koje poseduje „običan“ model, Logitech ima ni manje ni više nego 12 (i slovima, dvanaest) programabilnih „G“ tastera kojima možete u samo nekoliko poteza dodeliti macroe.
Pasionirani gejmeri će itekako znati da cene ovu mogućnost, a da budemo iskreni, ova opcija je sjajna i za svakodnevne „dosadne“ poslove koji se iznova i iznova ponavljaju. Kako bi stvar bila još bolja, iznad pomenutih se nalaze i tri „M“ tastera koji služe za odabir aktivnog profila. Prostom računicom, dolazimo do čak 36 „mesta“ za macroe za koje smo gotovo smo sigurni da ih nećete sve iskoristi iako je spisak podržanih igara ogroman, i raste iz dana u dan.
Kako je tastatura (a i druge dve) došla sa US rasporedom tastera, nema se mnogo šta reći osim da je levi shift izuzetno mali, te smo na inače relativno sitne tastere imali problem da se naviknemo, a da ne pritiskamo „G11“ taster koji je odmah pored. Drugih poteškoća nismo imali, ali moramo napomenuti da su tasteri generalno malo „skučeniji“ nego na ostalim tastaturama te je potreban kratak period privikavanja.
Gornji red tastera namenjen je prevashodno multimediji. Pored standardnih dugmića, tu su se „ugurali“ i po jedan za kontrolu pozadinskog osvetljenja, odnosno uključivanje i isključivanje istog, i jedan klizeći taster za isključivanje „win“ tastera kako vas isti ne bi slučajno „izbacio“ na desktop tokom igranja. Takođe, pomalo nestandardan je i valjak za kontrolu jačine zvuka. Dakle bukvalno se radi o malom valjku koji se kontroliše prstima i na taj način reguliše glasnoću.
Međutim, pored ovih „sitnica“ postoji par jako bitnih funkcionalnosti koje ovu tastaturu kotiraju vrlo visoko. Krenimo od one vidljive, a to je pozadinsko osvetljenje koje jednostavno uvek dobro dođe, a pritom kome smeta može ga i isključiti. I dok je sa prvim softverom bilo moguće izabrati par predefinisanih boja za osvetljenje tastera, sada je ubačen ceo spektar boja pa korisnik sam po svom ukusu može napraviti „miks“ boju.
Druga sjajna stvar, koja se i ne vidi spolja je integrisana zvučna karta koju poseduje ovaj model. Naime, dovoljno je tastaturu priključiti putem USB porta za računar. Tastatura će „povući“ dovoljno struje i na zadnjem delu tastature ćete moći da priključite slušalice i mikrofon. Posao koji radi ova zvučna karta je dobar, s tim da nam se čini da je akcenat bio na izlazu za mikrofon pošto se isti sjajno čuje, dok nas zvuk na slušalicama nije toliko impresionirao i savetujemo korišćenje klasične zvučne karte.
Da stvar bude još bolja, pored njih ćete naći i jedan punokrvni USB 2.0 port koji je vrlo, vrlo koristan kako se ne biste „zavlačili iza kućišta“ da priključite fleš memoriju, na primer.
Što se tiče samog rada, moramo odati priznanje ovom modelu da sjajno radi posao za koji je namenjen, a tome prevashodno doprinosi vrlo precizan i izuzetno tih klik tastera. Činjenica jeste da su tasteri malo zbijeniji nego što smo navikli, ali daleko od toga da je ovaj model nekomforan za rad, pogotovo kada se na tastaturu stavi dodatak – odmoriše za ruke. Kada se na to doda i sjajno pozadinsko osvetljenje i mogućnost „kačenja“ slušalica i USB uređaja, dobijate zaista zaokružen proizvod po ceni od oko 65 evropskih jedinica. Drugu tastaturu u ovom našem mini uporednom testu je potpisao Razer. Ono što karakteriše ovaj model, kao i Steelseries 7G je prisustvo mehaničkih tastera koji bi pored daleko veće pouzdanosti i izdržljivosti trebali i da garantuju daleko bolji osećaj pri korišćenju. I jedan i drugi proizvođač garantuju pomalo neverovatnih 50 miliona klikova što je svakako za poštovanje.
Tastatura dolazi u vrlo atraktivnom, recimo – Razerolikom pakovanju koje će definitivno privući vaš pogled iz nekog izloga. Isto tako je deo tastature „otkriven“ te joj možete pristupiti i odmah na licu mesta videti da li je „klik“ baš onakav kakav vam odgovara. Unutar pakovanja ćete naravno naći, kako samu tastaturu, tako i uputstva za korišćenje koja se pretežno odnose na podešavanje macro tastera kojih ima 5 na ovom modelu. Drugih, propratnih dodataka nema. Već smo spomenuli, ali nije loše ponoviti, tastatura je došla sa US rasporedom tastera koji ovoga puta ne svetle kao što je to situacija sa Logitechom. Da budemo do kraja precizni, mogu tasteri i svetleti, ali ako se počastite BlackWidow modelom ali u Ultimate verziji.
Sama tastatura, pretežno zahvaljujući mehaničkim tasterima je poprilično teška, čitavih 1.4 kilograma i vrlo teško će doći do klizanja iste po stolu, a sva ta težina odaje utisak robustnosti i čvrstine, te ako vam se i koji put omakne da je „potkačite“ ne bi trebalo da bude ozbiljnijih posledica. Isto tako, profil tastature je vrlo visok, te to doprinosi dobroj „potpori“ rukama odnosno zglobovima.
Font kojim su iscrtana slova na tasterima je vrlo specifičan i izlazi iz klišea na koji smo navikli. Iako ne toliko bitan aspekt – moramo reći da joj daje na nekoj vrsti „šmeka“ . Osim tog detalja, na prvi pogled je još samo par „svetlećih“ detalja izdvajaju od pomenutih „generičkih“ tastatura. Jedan od njih je Razer logo u donjem delu tastature koji jelte po potrebi svetli, i naravno može se isključiti u potpunosti. Pored njega, nema klasičnih „lampica“ iznad numeričkog dela već su tu svoje mesto našle diode koje prikazuju aktivnost Caps Locka i slično.
Interesantno je i to da ni jedan od proizvođača nije integrisao CD sa drajverima u svoja pakovanja. Istina je da većina korisnika danas ima internet, pogotovo ako izdvoji oko 100 evra za tastaturu, ali ipak je zgodno imati bilo kakav drajver „uz sebe“. Tako, posle skidanja softvera, dobijamo vrlo prost i intuitivan početni ekran sa svega nekoliko podešavanja za razliku od miševa gde su softveri odavno postali prekomplikovani i prenatrpani. Iskreni da budemo – više nam i ne treba, sve je tu i ništa ne nedostaje.
Kao što ćete primetiti na slikama, ukupno raspolažete sa tri „ekrana“ na kojima su svi parametri koji vas mogu zanimati. Ovaj model poseduje čak 10 profila za skladištenje personalizovanih podešavanja. Snimanje macro operacija je zaista vrlo prosto i svodi se na play-record-stop.
Kada su pak utisci u radu u pitanju dolazimo do vrlo škakljivog dela. Daleko od toga da je pomenuti model loš – baš daleko od toga, ali u nekoliko godina testiranja periferija, autor ovog teksta nije čuo bučniju tastaturu. „Neko iz mase“ je dobacio: „Pa ovo se čuje kao pisaća mašina“. Istina, nije baš toliko bučna, ali poseduje zaista specifičan „klik“ koji zahteva prilagođavanje, koje može da potraje ali i nakon nekog perioda nije zagarantovano da ćete se navići (kao što nije autor teksta). Međutim, kada budete osetili kojom brzinom rade tasteri, koliko je puta moguće u sekundi pritisnuti taster – malo je reći da ćete se oduševiti, to jednostavno mora da se proba. Dakle, sa ovim modelom, „nešto ste dobili, a nešto izgubili“, kod nas je ipak preovladao osećaj brzine kojom je moguće baratati ovim modelom, dok smo buku ipak ostavili po strani. Poslednji, ali svakako ne i najmanje bitan je model koji nosi amblem Steelseries. Od ozbiljnih igrača, Steelseries je ipak najkraće na tržištu. Međutim, očigledno ih to nije sprečilo da postave vrlo visoke ciljeve i da streme pravo ka njima. Malo ćemo se sada vratiti na „opštu“ priču i konstatovati da su pretežno gejmerski proizvodi odnosno proizvodi namenjeni igračima vrlo specifičnog dizajna. Često tu nešto šljašti, sija, izbor boja je opet – specifičan. Međutim, sva tri modela koja smo danas testirali su vrlo, vrlo umerenog dizajna, dok je Steelseries model apsolutno isti, na prvi pogled, kao i tastatura daleko niže vrednosti da ne upotrebimo neki žargonski izraz.
Dakle, Steelseries je sa modelom 7G išao na loptu jednostavnosti i minimalizma u pravom smislu te reči. Tako, kao što smo rekli, na prvi pogled, osim ogromnog odmorišta za zglobove koje se bukvalno „navlači“ na tastaturu nema niti jednog detalja preko kog biste je razlikovali od tastature desetostruko niže vrednosti… … Sve dok je ne uzmete u ruke. Do tog momenta smo mislili da je preteški Razer sa svojih 1.4 kilograma šampion težine koga niko neće skinuti sa trona još dugo vremena. Međutim, ovaj model teži zaista neverovatnih 2.6 kilograma što je, poređenja radi, teže od prosečnog laptopa dijagonale 15 inča! Jednom rečju – monstrum. Za ovu, bukvalno „surovu“ masu je očigledno zadužen, opet sistem mehaničkih tastera koji u ovom slučaju imaju čak i metalne delove presvučene osamnaestokaratnim zlatom. Sve ovo radi što veće dugotrajnosti samog proizvoda jer kako kaže proizvođač – ostali metali vremenom korodiraju(!?!?). Takođe, na ovom modelu, iako se radi o mehaničkim tasterima – nema govora ni o približnoj buci kao kod Razer modela. Ovo je postignuto takozvanim mehaničkim, no-click mehanizmom koji radi ubedljivo najbolji posao koji smo ikada u svom novinarskom stažu videli. Iako na prvi pogled izgleda „mlako“ ili u najmanju ruku, neubedljivo, ova tastatura postavlja neke nove standarde. Preciznost, brzina, sjajan osećaj, savršena „dužina“ hoda tastera, jednostavno sve je prosto sjajno!
Ako na to dodamo mogućnost kačenja ove tastature na PS/2 ili pak na USB (adapter je uključen u pakovanje), dodatna dva USB porta sa zadnje strane i isto tako dva konektora za slušalice i mikrofon – jasno je da su inženjeri u Steelseries napravili sjajnu stvar.
Da li trebamo uopšte da spomenemo da su i svi konektori pozlaćeni radi što boljeg eliminisanja šuma i ostalih „distorzija“ koje po našem mišljenju ipak spadaju u marketing? Nama najinteresantnija stvar u vezi ove tastature je potpuno odsustvo bilo koje vrste drajvera što posebno pozdravljamo. Dakle potrebno je samo uključiti tastaturu i spremni ste za „let“.Na kraju ove naše „balade“ red je ipak proglasiti i nekog pobednika. Srećom, za razliku od sledećeg testa gde će biti više od 10 gejmerskih miševa izbor i nije toliko težak. Steelseries 7G je model koji će se vrlo verovatno zbog svoje svedenosti dopasti najvećem broju korisnika. Ono što može odbiti potencijalne kupce je i najveća cena, među ovim trojcem, od čitavih 130 evra.
Razer je pak specifičan na svoj način, ali je sa relativno visokom od oko cenom od oko 100 evra zagazio u test, u kome protivnici, ako ništa drugo poseduju USB „habove“ i ulaze i izlaze za slušalice i mikrofon. Pritom, na klik i rad Razera ćete zaista morati da se priviknete.
Sa treće strane se nalazi Logitech sa modelom koji jedini poseduje pozadinsko osvetljenje ali i u gejmerskim vodama „zastarelim, ne-mehaničkim“ tasterima.
Izbor je svakako na vama, ali naše mišljenje tj sud je da je apsolutni pobednik ovog našeg troboja kada se radi o performansama Steelseries 7G. Razlog tome je jednostavno najbolji sistem tastera koji smo mi do sada videli na tastaturama. S obzirom da je prvenstvena namena tastature korišćenje, a ne izgled ili slične „sporedne“ stvari, situacija je potpuno jasna. Ukoliko u novčaniku posedujete pomenutu sumu, ne vidimo razlog zašto ne biste prošetali do najbliže radnje i počastili se novom tastaturom. Nadamo se i skorijem testiranju još nekih tastatura nove generacije, a do tada ćemo vas, obradovati uporednim testom velikog broja gejmerskih miševa koji možete da očekujete vrlo brzo i da time kompletirate svoj igrački set.
