Benchmark Redakcija
Filip Majkić Kindle Paperwhite je uređaj koji na papiru donosi zaista puno. Kao retko kada, mogli smo videti da velika obećanja i reklamne najave zaista, makar u teoriji, mogu imati svoju podlogu u praksi. Umesto toga, dobija se jedna velika mešavina svega i svačega, koja, u zavisnosti od vaših potreba i prohteva, može, ali i ne mora da bude funkcionalna i u bazičnom smislu! Autor ovih redova je i vlasnik uređaja, i nastaviće da ga koristi, ali ovaj tekst ne može da se odnosi samo na uzak krug ljudi sa specifičnim navikama i potrebama, već na sve korisnike. Kindle Paperwhite je istovremeno najbolja ilustracija narodne poslovice da nije zlato sve što sija. Pogledajmo i zašto…
Kada smo naručili Kindle iz “zapadnijih krajeva”, nismo propustili da uočimo postojanje više verzija – dve, a zapravo četiri opcije su dostupne u samom startu. To su Kindle Paperwhite, njegova 3G verzija i – obratite pažnju – njihove (pod)varijante bez reklama! Da, Amazon od vas traži da doplatite kako biste dobili uređaj bez reklama. To i nije tako strašno, budući da doplata od 15-20-ak dolara/funti/evra (zavisno od tržišta) može da se shvati i kao dopuna do prave cene, odnosno do realne cene proizvoda, koji se prodaje u bazičnoj verziji sa reklamama kako bi bio što jeftiniji prema krajnjem kupcu. Opet, ko zapravo želi uređaj natrpan reklamama?
Rešivši to, prelazimo na narednu dilemu – 3G ili ne? Doplata za 3G nije mala (posebno ako ste se već opredelili za uređaj bez reklama, koji ste, jelte, doplatili), ali ostavivši to po strani – čemu, zapravo, 3G na Kindle rideru? Sasvim sigurno nećete surfovati internetom na crno-belom ekranu, već ćete eventualno koristiti sinhronizaciju sa Amazon servisima, i to Amazon nudi besplatno. Opet, svi danas imamo smartfone – uključimo tethering i eto rešenja, ne treba vam 3G, a i zar biste ubacivali 3G karticu u ovakav uređaj?
Iskreno, sve manje vidimo poentu i 3G tableta, a kamoli ovakvih, usko specijalizovanih naprava, u slučaju da podržavaju Wi-Fi. Da, to je opcija koja postoji, ali budimo realni, 99% nas to nikada ne bi upotrebljavalo, niti uzimalo/koristilo posebnu karticu za ovakve naprave. Dakle, obična Wi-Fi verzija je sasvim dovoljna.
[modul]specifikacija=2877[/modul]
Obratite pažnju na tabelu i imajte je u vidu, dok budemo prolazili kroz osobine uređaja i njihovu realnu upotrebljivost i primenu u svakodnevnoj praksi, stavku po stavku. Savetujemo vam da ostanete sa nama, jer sledi svojevrsna dekonstrukcija imidža koji prati jedan proizvod putem razmatranja upotrebljivosti u svakodnevnoj upotrebi… Dizajn, izrada U pakovanju sa kojim se dobija Kindle se isporučuju još uputstvo za upotrebu, kao i jedan kabl. Nema posebnog punjača (koji se može dokupiti), već se punjenje uređaja vrši kroz standardni micro-USB. Jednostavno, minimalistično, u skladu sa opštim standardima.
Naprava ima vrlo jednostavan, i naoko vrlo dopadljiv dizajn. Crna, sa ekranom u sredini, bez ikakvih dugmića i dodatnih tastera koji su karakterisali ranije ridere, obzirom da ima ekran osetljiv na dodir. I tu dolazimo do prvog problema. Kindle ima samo jedan taster – za paljenje/aktiviranje uređaja, i on je, zajedno sa USB konektorom smešten na donjoj strani (između njih je rupica za hard-reset). To može predstavljati problem za one koji čitaju ležeći, oslanjajući Kindle na svoje grudi ili trbuh. Jednostavno, vrlo lako možete malo jače pritisnuti uređaj, a pošto je taster na donjoj strani (već pritisnut uz vaš trbuh ili grudi), eto non-stop paljenja i gašenja. Srećom, taster je solidne “tvrdoće”, ali ostaje da se vidi šta će se zbivati kada se malo razglavi.
Materijal od koga je Kindle izrađen je dopadljiv na prvu, dok ne shvatite da se radi o gumiranoj mat površini, dobroj za držanje, ali nekako blago-masnjikavoj, u nedostatku boljeg izraza, tako da će ostajati vaši otisci – ne u tolikoj meri kao kod glossy površina, istina. Šta nam se dešavalo u praksi? Sitnije čestice, mrvice i slično mogu ostati zalepljeni za poleđinu ridera, koja je gumirana, dok je prednja strana čista plastika. Početak, dakle, nije savršen, iako Kindle i lepo izgleda i odaje utisak elegancije i kvalitetne izrade, na prvu…
Hardver
Amazon je puno uložio u najbitniji novitet Kindle-a, a to je ekran. No, pre toga, nešto o delu hardvera u koji nije uloženo. Zbilja, Amazone? Samo 2 GB memorije, od toga svega 1352 MB dostupno korisniku, kako pokazuje Total Commander? Šta je ovo, 2005. godina? Pa još bez microSD slota, tj. bez mogućnosti proširenja? Mislite da je to mnogo? Za tekstualne fajlove, mobi ili epub knjige možda i jeste dovoljno, jer ih možete smestiti hiljadu i više, ali u današnje vreme sa bogatim PDF sadržajima to nikako nije poželjno. Zamislite sledeću situaciju – stavite Strategy Guide za Skyrim (PDF od ~500 GB u luksuznoj varijanti) i enciklopediju o dinosaurusima za dete, koja u PDF verziji ima oko 300 MB. Da li i sada brojka od 1352 MB deluje dovoljno? Ne, naravno.
Najzad, stižemo i do ekrana. Dika Amazonovog čeda jeste 6-inčni e-ink ekran osetljiv na dodir, koji je u stanju da prikaže 16 stepeni sive boje. Ima rezoluciju od 1024 x 768 piksela, odnosno gustinu od 212 piksela po inču. Unapređenje u odnosu na prethodne Kindle ridere u svakom pogledu. Opet, kada razmislite, ako nema pikselizacije, jer e-ink ekrani prikazuju sliku na drugačiji način od LCD ekrana, ovi pomaci su manje bombastični u praksi. 62% više piksela, 25% bolji kontrast – to su zvanične brojke. Najveći pomak jeste što je po prvi put implementirano osvetljenje, čiji intenzitet možete kontrolisati slično kao na mobilnim telefonima ili tabletima. Taster je dostupan u svakom trenutku tokom čitanja, i to treba pohvaliti.
Osvetljenje je donelo bolje iskustvo u čitanju u odnosu na ranije Kindle uređaje u svakom pogledu. Međutim, koncept osvetljenja jeste nešto što je kontroverzno. Naime, ne radi se o pozadinskom osvetljenju koje se projektuje iza svakog piksela, kao kod TFT-ova, već o osvetljenju koje pada odozgo prema dole, i samim tim ne smeta vašim očima kao što bi, recimo, smetalno znatnije osvetljenje ekrana na tabletu ili telefonu. Za oči – savršeno rešenje. Za sliku – ne baš.
Naime, sam koncept ukazuje na to da svetlost koja ide odozgo ili sa bilo koje strane ne može doći do svih delova ekrana podjednako. Tako imamo situaciju da na donjim krajevima svetlost nije raspoređena u ravnomernim količinama, stvarajući utisak “probijanja tame”, odnosno mrljavog ekrana. Srećom, na našem primerku to nije baš toliko izraženo – iako se vide zone – ali u inostranstvu su brojni korisnici digli malu vrstu pobune zbog ovakvog efekta. Ruku na srce, ekran zaista izgleda kao da je loš, jer smo navikli da ovakav efekat jeste produkt slabog, lošeg ekrana na TFT panelima.
Ovde se radi o logičnoj posledici pristupa, i ekran nema problem u smislu da je loš, ali to tako izgleda. Pride, nije podjednako izraženo na svim stepenima osvetljenja, tako da imamo situaciju od one da se razlike ne vide (na višim stepenima osvetljenja i kada – dabome – nema osvetljenja) do situacija kada se jasno vide. Sasvim sigurno, kupcima nije svejedno, iako, ponavljamo, tehnološko rešenje uslovljava ovakav pristup, te ako bismo birali između očiju, i blagog zatamnjenja na donjim ivicama ekrana, odabrali bismo verovatno ovo prvo. Ipak, ostaje utisak takav kakav ostaje…
Korišćenje
Najzad, stigli smo do realnosti – iz sfere imaterijuma smo ušli u iskustveno carstvo čula, domen opipljivog i vidljivog. Kindle Paperwhite stiže registrovan na korisnika koji ga je kupio – ovo se radi automatski i tako se naprava isporučuje, i ako vam neko donosi Kindle, morate da ga deregistrujete. Ovakav sistem jeste bolji jer lišava korisnika glavobolja i potrebe za novim registracijama, ali naš slučaj, tj. slučaj naše zemlje, gde moramo da se snalazimo sa poznanicima, prijateljima i rođacima da bismo doneli nešto “od preko”, rezultuje time da zapravo imamo dupli posao – moramo da deregistrujemo uređaj, pa da ga opet registrujemo.
Vratimo se listi podržanih formata. Kindle Format 8 (AZW3), Kindle (AZW), TXT, PDF, unprotected MOBI, PRC nativno, te HTML, DOC, DOCX, JPEG, GIF, PNG, BMP putem konverzije. Molim? Primedba koju smo dali na memoriju ovde se odnosi još više, jer dramatično utiče na iskustvo u čitanju i uopšte u korišćenju, a uskoro ćete videti i kako. Za sada recimo to da konverzije, posebno na ovakvim napravama, imaju rezultat koji nije na nivou originala. Da ne ulazimo u pitanje zašto je, za ime sveta, problem ugraditi podršku za npr. EPUB format, nego nas Amazon tera da to konvertujemo? Zašto bismo konvertovali? Dokumenti (DOC, DOCX) moraju da se konvertuju?
Odavde nadalje izlažemo naše iskustvo u korišćenju uređaja. Ono ide od ushićenja do razočarenja i natrag. Da se razumemo, novi Paperwhite ne odudara previše od ranijih modela po iskustvu koje donosi. Tačnije, možda je tu i naša kritika zapravo najusmerenija – što ne postoji očitiji napredak u svakodnevnom iskustvu i radu već godinama, tako reći od prvog modela. Uskoro će vam sve biti jasnije…
Slaba tačka – slike
Obratite pažnju da konverzija važi za baš sve slikovne formate. Što bi se uopšte gledale crno-bele slike na Kindle-u? Recimo, zbog stripova. Eto prilike da demonstriramo kako to izgleda u praksi, kako se Kindle Paperwhite ponaša čim poželite da ga upotrebite za nešto što je teoretski podržano, ali nije predviđeno (od strane proizvođača) da bude primarna funkcija.
Konverzija? Katastrofa. Amazon daje nekoliko opcija za konverziju u njemu poznat format, uključujući i razne alatke, online i offline. U suštini, za strip koji ima po 100 i više slika, konverzija pojedinih slika je problematična. Stoga se koristi masovna konverzija, ili pak zapakovani fajl. Rezultat? Katastrofalan! Uvek je neki problem, da li u promenjenom odnosu stranica, da li u tome što se odseče gornja trećina slike, ili se slike prikazuju uvećano, ili umanjeno, od isprobavanja nas je glava zabolela i samo ćemo jednostavno konstatovati – to ne radi kako bi trebalo, dakle – ne radi.
Ako zbog čitanja stripova kupujete Kindle Paperwhite – naš savet je da to ne činite. Može biti da je neko otkrio šemu kako da uvek bezbolno konvertuje, bez posledica. Postoji, naime, varijanta da je podržan odnos stranica od nekih 5:6 tj. rezolucija od nekih 550×660 (tj.tako nekako, cifru iskreno nismo ni pokušali da zapamtimo, već da je potisnemo iz sećanja) i da u toj varijanti, ako risajzujete fotografije, prikaz treba da bude ispravan, itd. itd. Iskreno, nismo uspeli da dobijemo iole zadovoljavajuć rezultat, a ko će sada gomile stripova sa hiljadama i hiljadama fotografija da risajzuje i konvertuje, čak i da tako nešto u praksi rezultuje zadovoljavajućim iskustvom čitanja? Što je najgore, ne razumemo šta je problem da se ubaci nativna podrška za slikovne formate.
Evo ilustracije onoga šta želimo – Prestigio e-Reader PER 3162B, testiran pre nekoliko godina, koji savršeno prikazuje strip. Šta je falilo da se to ubaci u Paperwhite? Čemu ta veštačka ograničenja, pa još u današnje vreme kada gomila uređaja sve to podržava nativno? Zašto takav brutalni otklon od nečega što treba biti koncept razvoja – korisnik, sloboda korisnika i samo slobodno korisničko iskustvo – već nekakve veštačke granice, pa još za formate za koje podrška postoji i u MP3 plejerima 20. veka (na stranu koliko je to bilo upotrebljivo u praksi)? Da je to implementirano u Paperwhite, iskustvo bi bilo ako ne 50%, a ono bar 30% kvalitetnije, a uređaj upotrebljiviji. Ovako kako je rešeno, to je samo maltretiranje korisnika. I nije ni rešeno, što je najgore od svega. Udarni adut – knjige
Najzad, stižemo do najbitnije stvari i poente. Kindle je osmišljen i koncepiran kao čitač elektronskih knjiga, i ako to radi, sve je OK – pod uslovom da radi dobro. Ostale stavke su nekome više, nekome manje važne, ali nisu suština uređaja. Stoga, pogledajmo kako funkcioniše Kindle i njegov interfejs u ovom režimu rada.
Interfejs je izdeljen na tri zone. Gornji deo prikazuje toolbar sa osnovnim alatkama i navigacionim menijem, koji se prilagođava sadržaju koji se prikazuje. Dodirom na njega pristupamo sekciji u kojoj možemo dalje aktivirati navigaciju, koristiti pozadinsko osvetljenje, podešavati prikaz, fontove i margine i tome slično. Uski deo uz levu stranicu služi kao Back, a veći deo u centru i desno kao Forward. Ništa lakše, ništa prostije. Sve pohvale za koncept navigacije i interfejsa.
Stoga, kako deluje čitanje knjiga? Naizgled, veoma dobro. Uživanje je čitati na ovakvom ekranu, pa još sa podesivim osvetljenjem koje možete prilagođavati okolnim uslovima – milina. Još da ne morate da se bakćete sa konverzijama knjiga, bilo bi idealno. Naime, od češće korišćenih formata, Amazon podržava samo PDF i Mobi, tako da ćete sve drugo morati da konvertujete (ne računajući ono što kupite sa Amazon servisa). A to uvek nosi rizik od nekih poremećaja, problema i tome slično. Nekada ih neće biti, nekada će biti vidljivi, a nekada će vas vrlo podmuklo udariti iznenada u potiljak.
Tipičan primer poslednje tvrdnje je, recimo, nemogućnost prikazivanja po stranicama (tj. enumeracije). Nakon inicijalnog zadovoljstva čitanjem, problem nastaje kada smo hteli da odemo na tu i tu stranicu. Opcija – zasivljena. Molim? Zbog čega? Tek tada nam je došlo u glavu da to nije promenjeno još od prvih Kindle uređaja! Naša momentalna reakcija jeste “Pa zar je moguće da to nisu sredili”, o čemu ćemo nešto više kasnije, kada budemo govorili o lokacijama. Zapravo, u dnu stranice svo vreme stoje dva podatka – gde ste procentualno (koliko ste % knjige pročitali) i koliko vam je – vremenski (da, u satima i minutima) otprilike preostalo do kraja poglavlja ili knjige, ako nastavite da čitate istim tempom. Aman! Šta korisnika briga da li će pročitati knjigu za 4,6 ili 12 sati ako nastavim istim tempom, posebno što niti može da čita istim tempom, niti se stranice čitaju istim tempom (neke će se pročitati veoma brzo zbog puno dijaloga, a neke daleko sporije)?
Procenat na kome se nalazimo je upotrebljiv dok knjiga ima 200 strana. Sa 300 strana već imate tri strane koje su na istom procentu. Zamislite sada da čitate Let The Galaxy Burn zbirku pripovedaka koja ima 1872 strane u osnovnoj verziji (pre konverzije i pre prilagođavanja ekranu ove rezolucije i dijagonale; sasvim je moguće da ovde ima i više, ali nije prikazan broj stranica pa ne znamo sa sigurnošću), sa 38 priča, i nagađajte gde je 43%, ili pak lokacija 18427. Prosto, nezgodno je, čak i za samu navigaciju.
Alternativa su vam “lokacije”, sistem koji je tu odvajkada i koji nam se nije dopadao ni na prvim Kindle uređajima, a prema kome imamo još manju toleranciju danas. Naime, Amazon koristi sistem “lokacija” umesto stranica, pod izgovorom da u zavisnosti od veličine, ali i tipa fontova, te margina, taj broj ne može da se održava već su potrebne “lokacije” koje bi bile nezavisne od tih vrsta podešavanja. Ne znamo da li u Amazonu znaju za to, ali promena fontova je moguća i npr. na tabletima, uz rekalkulaciju stranica – zašto se pridržavaju ustaljenih, da ne kažemo ustajalih konvencija iz nekih davnih vremena? Lokacija je ista bez obzira na to podešavanja fontova i margina, ali kada knjiga od 300 strana ima npr. 40,000 lokacija…znate već šta hoćemo da kažemo. Vrativši se dva pasusa iznad, zapravo dolazimo do zaključka da nije problem da se konstantno proračunava koliko je sati ostalo da završetka čitanja knjige u zavisnosti od toga kojom ste brzinom pročitali prethodnih nekoliko stranica, ali je problem rekalkulisati stranice ako se poveća font…
Dakle, šta je naša primedba? Prokleta konverzija u format, koja nas tako “slatko” vraća u devedesete godine prošlog veka, kada su sve naprave imale svoje aplikacije i svoje konvertore i svoje formate koje prepoznaju, a za sve drugo ih baš briga. Plus, što i dalje muku predstavlja snalaženje bez numerisanih stranica. Šta je pozitivna strana? Sve dodatne opcije za čitanje rade savršeno. Notiranje, opis i označavanje, selekcija, pretraga po rečniku, i tako dalje, to sve radi besprekorno, ili makar vrlo dobro u razumnim granicama upotrebe. PDF radi odlično! Podrška za taj format i uopšte rad sa PDF fajlovima je na visokom nivou. Tu su i neke specifične funkcije, moguće samo kod PDF-ova. Na primer, možete direktno zumirati prikaz putem multitač komandi, dok kod knjiga drugih formata na taj način ulazite u meni za biranje veličine fontova.
Čitaoci koji čitaju knjige na engleskom jeziku – ili, pak, uče engleski jezik – će biti srećni i zadovoljni mogućnošću da jednim dužim pritiskom prsta na reč aktiviraju rečnik koji će reč o kojoj se radi detaljno objasniti. Sjajna stvar, ne samo za one koji slabije znaju engleski jezik (ili neki drugi strani jezik gde je podržan rečnik, engleski je ovde samo naš konkretan primer), već i za one koji pokušavaju da prošire svoj vokabular stranih reči i izraza. Ovo je jako, jako korisna opcija koju obilato koristimo, nativno ugrađena u Kindle Paperwhite. Opcija radi u svim formatima.
Uz gore nabrojano, moguće je lako i brzo podešavati slova, margine, iz nekoliko predefinisanih vrednosti. Amazon je ovo održao na vrlo pristojnom i vrlo upotrebljivom nivou, baš kao i u ranijim generacijama Kindle čitača. Na to nemamo zamerki, naprotiv. Sve radi odlično. Inače, moguće je i korišćenje olovke, ukoliko neko tako želi da koristi Kindle Paperwhite. Ona se ne isporučuje u pakovanju, ali ako neko ima olovku za neki drugi uređaj, bez problema bi trebalo da ona funkcioniše i na ovom rideru.
Još neki utisci
Odziv interfejsa je vrlo dobar, a sa kapacitivnim ekranom to smo i očekivali. Iako to nije na nivou koji smo navikli u ultra-brzim tabletima i smartfonima, reakcija je dovoljno dobra i brza. Interfejs je prilično dobro osmišljen, imamo li na umu čemu služi prevashodno, i prilagođava se sadržajima koji se prikazuju, odnosno menijima za pretragu i slično. Navikavanje ne traje ni par minuta, ceo koncept se lako shvata za 60-ak sekundi čak i ukoliko napravom rukuje običan početnik.
Ponovo se vraćamo na prostor. Amazon je uklonio podršku za muziku (MP3) i video formate, i time je smanjena eksplicitna potreba za velikim količinama prostora, a uređaji nemaju tako izraženu potrebu za 8, 16 ili 32 GB memorije. Međutim, već smo rekli svoje mišljenje o tome. Osim 1352 MB memorije uređaja, dostupan vam je i prostor u Amazon cloudu. Amazon ne bi bio Amazon da i tu nema neke cake.
Prostor dostupan korisniku je neograničen i besplatan – za sve Amazon sadržaje! Dakle, primera radi, iako će sve knjige biti bekapovane u Cloud ukoliko ih pošaljete mejlom na Kindle, Amazon vam garantuje da ćete imati na njegovim serverima samo one sadržaje koji su njegovi, odnosno koje kupite od njega. Za ostale sadržaje, koliko nam je poznato, važi pravilo da se čuvaju određeni period – 2 godine, konkretno – i nakon toga brišu. Stoga ne savetujemo preterano oslanjanje na oblak. Baš kao i u Amazoniji, oblaci se raziđu očas posla, a vi ostajete pokisli do gole kože. Dakle, vodite računa o ovome i ne prebacujte kompletnu biblioteku u cloud oslanjajući se nakon toga isključivo na taj cloud, jer se može desiti da će biti obrisan u nekom trenutku, ne računajući ono što ste kupili od Amazona.
Menadžment podataka u cloudu je dobro rešen. Možete kreirati kolekcije, sadržaji su izdeljeni na knjige, časopise/novine i dokumente, i tako dalje. Tu su i razni filteri, pretrage po više kriterijuma, brojne cake za snalaženje u glomaznim kolekcijama koje će biti dostupne korisnicima i za čije bi nam opisivanje trebalo puno vremena (recimo, sortiranje dokumenata koji imaju do 3 stranice i slično). Dakle, samo rukovanje i manipulacija sadržajima u cloudu nisu problem, već samo skrećemo pažnju da obratite pažnju na ograničenja u smislu toga šta vam se garantuje da će biti sačuvano u cloudu, a šta ne.
Što se baterije tiče, teško je išta preciznije reći, zbog velikog uticaja koji ekran ima na nju. U svakom slučaju, trajanje baterije je izuzetno dugo i meri se nedeljama. Amazon je deklariše na 8 nedelja, pri pozadinskom osvetljenju stavljenom na pola i isključenim Wi-Fi-jem, uz pola sata čitanja dnevno. Generalno, možemo potvrditi ove navode, baterija ni u kojoj varijanti, čak ni kada koristite maksimalno osvetljenje, neće predstavljati problem, i i dalje će se meriti nedeljama.
Naravno, brojke variraju u zavisnosti od intenziteta upotrebe i načina korišćenja hardverskih opcija. Nama je svaka brojka u ovom redu veličine jednostavno sasvim dobra i dovoljna. Neka se to trajanje i prepolovi na četiri nedelje – malo li je? U svakom slučaju, nećete previše misliti o punjenju baterije…
Da nas ne shvatite pogrešno, čitanje na Kindle-u je prava uživancija! Malo koja naprava nudi ovakav specifičan osećaj čitanja, naročito zbog posebnosti Paperwhite ekrana. On je sada još bolji, još svestraniji u smislu toga u kakvim ga sve uslovima možete koristiti udobno, zahvaljujući osvetljenju. Jednostavno, Paperwhite je verovatno najbolji Kindle do sada.
Upravo ova konstatacija, umesto najveće pohvale, jeste najbolnije saznanje – Paperwhite je najbolji Kindle do sada, a naše mišljenje o njemu i onome što donosi velikom broju korisnika je prilično diskutabilno – iako uživamo u njemu i iako je autor ovih redova vlasnik uređaja (dakle, ne samo tester koji “opiše nešto očas posla”). Nažalost, Amazon svojim nekonzistentnostima, odbijanjem da učestvuje u progresu i držanjem nekih postulata koji su možda bili razumljivi pre nekoliko godina, samom sebi seče granu na kojoj sedi.
Nekada su rideri bili višestruko jeftiniji od tableta. Vrede li oni toliko koliko koštaju danas, u situaciji kada korisnik može kupiti jedan multifunkcionalan uređaj kao što je tablet, koji može sve to što može Kindle, samo još bolje i kvalitetnije i raznovrsnije i inovativnije, uz određene prednosti i mane koje svakako postoje? Kakvih šansi ima Kindle protiv, recimo, 7-inčnih tableta, a za ovu sumu novca ima sasvim lepih primeraka da se proberu. Ne kažemo da Kindle nema određenih prednosti u odnosu na tablet, ali ima i dramatičnih mana, naročito iz ugla gledanja prosečnog korisnika i razmatranja šta dobija za uloženi novac.
Vidimo samo tri ciljne grupe Paperwhite ridera. Prva su osobe koje puno čitaju, druga osobe koje imaju osetljive oči, pa im ovakav ekran Paperwhite-a znači više nego ekrani tableta i manje ih zamara. Obratite pažnju da gro zamaranja očiju dolazi od gledanja u istu, 2D površinu, a problem sa prejakim svetlom je samo dodatak. U obe ove grupe, autor ovih redova svrstava i sebe. Treća grupa mogu biti oni koji već imaju neki Kindle, pa ga mogu prodati i uz relativno malu doplatu kupiti novi, makar zbog ekrana – igrom slučaja, baš kao što je autor učinio. Vredelo bi, jer ne zaboravimo, Paperwhite je najbolji Kindle ikada.
Međutim, problem je što je Kindle rider gedžet koga je vreme pregazilo. Korišćenje mnogih stavki je iz današnje perspektive nedopustivo komplikovano, ili obesmišljeno u dobroj meri, uz oslanjanje na metode i sisteme koje smo viđali pre ko zna koliko godina. Čak su neke stvari otišle u pogrešnom smeru. Tako se jednostavno ne radi u drugoj deceniji 21. veka. Ne vidimo nijedan razlog, van ovih koje smo naveli, koji bi običnog korisnika koji se dvoumi da li kupiti Kindle ili tablet naveo na ovo prvo, makar 95% njih, ako ne i više.
Tableti su se promenili, evoluirali. Nisu to više samo naprave od 10 inča koje koštaju 500 i više evra. To su otvorene platforme, koje mnogo toga što Kindle može takođe mogu, što u teoriji Kindle može oni rade u praksi bez problema ili previše nedoumica, a mogu još hrpu toga što Kindle ne može. Posebno aludiramo na tablete od 7 inča, koji su po svemu – osim po trajanju baterije – u stanju da pruže ono što Kindle pruža, bez ikakvih problema i dilema, ali pružaju i još mnogo toga – izuzmemo li trajanje baterije.
Ne, verovatno nećete stići da pročitate knjigu na tabletu (ako ima više od 200-300 strana) pre nego što ga ponovo prikačite na punjač. Pa šta? A šta ćete sve moći još, što ovde ne možete, ne smemo ni da počnemo da nabrajamo. Sve ovo govori autor koji je nekada imao Kindle rider, pa koristio 10-inčni tablet, te je sada isti “dopunio” novim, kompaktnijim (u odnosu na 10-inčni tablet) Kindle Paperwhite riderom, te stoga ima vrlo jasnu predstavu šta se moglo nekad, šta sad, i kakav je međusobni odnos ovih naprava, te iskustvo koje donose.
Amazon je odlučio da se učauri, i ostavi neke stvari na nivou od pre 5, 10 ili 15 godina, što je nedopustivo. Veštačka ograničenja koja Kindle nameće nisu nimalo pomognuta od strane nekih rešenja koja smo spominjali tokom teksta (taster na donjoj ivici, ekran koji nije ravnomerno osvetljen na donjem delu, softverske konverzije…). Možda su ta ograničenja svesno stavljena da bi se dodatno razgraničile mogućnosti ridera od mogućnosti tableta, koji se takođe nalaze u ponudi Amazona (Kindle Fire tableti). No, sveukupni utisak koji Kindle Paperwhite daje jednak je napravi kreiranoj za, da nas ne shvatite pogrdno, dilove u hipermarketima.
Zapravo, svesni smo paradoksa, jer Amazon i jeste hipermarket online univerzuma. Samo, ova paralela nikada nije bila tako bolno vidljiva, a Amazon je propustio verovatno poslednju priliku da uhvati kakav-takav priključak i napravi osetniji pomak – ka korisniku, odnosno ka slobodi korišćenja. Sve to ne znači da se Kindle Paperwhite neće odlično prodavati, niti da će neko odustajati od njega, kao što ni autoru ovih redova ne pada na pamet da se odrekne svog Kindle-a, ali mora se priznati – Kindle jednostavno više nije kul gedžet, niti gedžet za svakoga, već gedžet za jedan uzak krug korisnika, u kakve sebe autor ovih redova svrstava, i stoga je – ma kako to vama izgledalo kroz tekst – bio vrlo, vrlo blag prema Paperwhite rideru. Svi ostali jednostavno ne bi trebali da razmišljaju previše, već da se okrenu tabletima. Samo, ne savetujemo da to budu Amazon tableti, osim ako ste raspoloženi da doplaćujete za modele bez reklama…
Prednosti:
– Ekran (e-ink, osvetljenje) – Uživanje u čitanju – Izvanredno implementirani rečnici – Trajanje baterije – Dizajn
Nedostaci:
– Neravnomerno osvetljenje ekrana na donjem delu – Taster na donjoj strani problematičan kod čitanja u ležećem položaju – Potreba za konverzijom svega i svačega – Katastrofalna podrška za formate slika – Malo memorije – svega 1352 MB je dostupno korisniku – Sveukupan osećaj skučenosti, nametnutih ograničenja i zaostajanja za uređajima sličnih funkcija i formata
