Broadwell performanse u praksi: Istine i zablude

Filip Majkić
Kada je predstavila nove Core M procesore u drugoj polovini prošle godine, kompanija Intel je napravila značajan iskorak koji se ne oseća nužno u samim performansama. Zapravo i tu se oseća, ali ne nužno i ne uvek. Ukoliko to do sada niste shvatili, ušli smo u eru gde nije sve u performansama, i gde se pomaci u istima više neće doživljavati toliko krucijalno, odnosno na isti način kao što smo to doživljavali nekada. Broadwell je to upravo demonstrirao na najbolji i najefikasniji način.

O čemu se radi? Mogli bismo to opisati na nekoliko načina, ali najbolji i najprecizniji jeste da, zahvaljujući velikim pomacima u “performanse po vatu utrošene energije” domenu, Core M procesori iz Broadwell generacije donose mogućnost da kreirate mobilni računar visoke performansi bez potrebe za ventilatorima. To nam u startu donosi nekoliko benefita. Prvi i najočigledniji jeste da nema potrebe za ventilatorima. Proizvođači se stoga manje maltretiraju oko kreiranja računara pošto manje vremena troše na testiranja i prilagođavanja, i troše manje materijala. Potrošačima pak prija to što neće slušati bilo kakvu buku iz ovakvih računara. Uz veoma dobre performanse to je zaista dobitna kombinacija.
Optimizacija – stavka koja neverovatno mnogo utiče na realne performanse Broadwell ULV platforme
Međutim, praksa je pokazala da kombinacija nije uvek dobitna. Naime, glavni problem jeste kombinacija želja korisnika, procene proizvođača kojoj populaciji/grupi korisnika je proizvod usmeren, optimizacija za predviđene scenarije i načina korišćenja. Ovaj komplikovani scenario potiče otuda što sami procesori rade dinamički. Kada, primera radi, imamo situaciju da nam procesor radi potpuno dinamički na od 800 do 2200 MHz, korisnik ga (ne) opterećuje u realnom radu, a softver koji se koristi sam po sebi može biti različitog stepena (ne)optimizivanosti, jasno je da veoma puno zavisi od kompletne izvedbe proizvođača. Dva takva uređaja smo imali prilike da testiramo, pa smo želeli da vam skrenemo pažnju na njihove karakteristike i uporedne rezultate koje ostvaruju, iako naizgled rade na sličnom hardveru.
Core M – ultramobilni procesori Broadwell generacije
Intel nam je doneo novu generaciju hardvera, koja ima za cilj upravo popularizaciju jedne vrste hibridnog korišćenja, odnosno 2-u-1 uređaja. Reč je o novoj Core M seriji procesora koji pripadaju Broadwell generaciji, odnosno novoj generaciji Intelovih čipova namenjenih prenosnim računarima. I tu dolazimo do malog raskoraka u odnosu na najave i obećanja. Ne toliko .

Intel Core M procesor može da pokreće uređaje tanke kao tablet uz nivo Intel Core performansi, kao i da udvostruči trajanje baterije, u poređenju sa sistemom starim četiri godine. Intel Core M omogućava čak 50 odsto brže procesorske i 40 odsto brže grafičke performanse u poređenju sa prethodnom, četvrtom generacijom Core procesora. Intel Core M može da podnese više od osam sati reprodukovanja video sadržaja; što predstavlja i do 20 odsto (1,7 sati) duže trajanje baterije u poređenju sa prethodnom generacijom Core procesora i duplo duže trajanje baterije ukoliko se poredi sa trajanjem baterije jednog prosečnog računara starog četiri godine.

Teoretski, Intel Core M procesor je za 50 odsto manji i pri energetskom utrošku od 4,5 W za 60 odsto manje se zagreva u odnosu na prethodnu generaciju. Ovo omogućava proizvođačima originalne opreme da dizajniraju elegantne sisteme bez ventilatora tanje od 9 milimetara. Takođe, ovaj podatak nam je bitan zato što se u Yoga 3 Pro hibridu i u ASUS ZenBook UX305 ultrabuku koriste upravo takvi procesori, sa disipacijom deklarisanom na svega 4,5 W. Reč je o Intel Core M-5Y70, odnosno Core M-5Y10 procesorima.

Core M-5Y70 radi na svega 1,1 GHz, a Core M-5Y10 na samo 800 MHz podrazumevano! Ipak, ne dajte se zavarati niskim osnovnim radnim taktovima, jer su ovi mališani, makar u teoriji, u stanju da se žestoko „protegnu“, uvećavajući svoj radni takt u Turbo režimu do čak 2,6 GHz i 2 GHz, respektivno, što je zbilja impresivan podatak. Raspolažu sa dva jezgra, te podrškom za Hyper-Threading, te su u stanju da izvršavaju četiri threada istovremeno. Uz 4 MB L3 keš memorije, ovi 14-nanometarski mobilni procesori zaista obećavaju nesvakidašnje malu potrošnju od 4,5 W, što je gotovo nestvarno za polje mobilnih računara.
Core M procesori pripadaju Broadwell generaciji, odnosno novoj generaciji Intelovih čipova namenjenih prenosnim računarima
U stopu ih prati unapređena integrisana grafika. Reč je o Intel HD 5300 mobilnoj grafici, koja je u stanju da radi na taktovima od 100 do 850 MHz. Ima 24 Execution Units (EU jedinica), te unapređene performanse, premda treba imati u vidu da je radni takt dosta ograničen TDP-om u konkretnom procesoru. U teoriji, ovakva grafika bi trebala doneti solidan pomak, ali u praksi nije sasvim tako iz sličnih razloga koji važe i kod opšteg razmatranja ovih procesora, a u zaključku ćemo se delimično osvrnuti i na ovo polje.Upoznajmo i uređaje koje smo koristili za potrebe ovog teksta. Treba imati u vidu da je jedan uređaj laptop, a drugi hibrid, te da stoga i optimizacije ovih naprava primetno variraju. No, upravo zato i kreiramo jedan ovakav tekst, da vidite jasno i očigledno kako uređaji sličnog hardvera mogu da se ponašaju drugačije, čak i kontra onome što mislite da je očigledno. Uskoro ćete videti o čemu govorimo.
Ove redove pišemo da biste mogli da vidite jasno i očigledno kako uređaji sličnog hardvera mogu da se ponašaju drugačije, čak i kontra onome što mislite da je očigledno
Lenovo Yoga 3 Pro
Lenovo Yoga 3 Pro je zbilja izuzetan uređaj, na mnogo nivoa. Pleni ne samo svojim mogućnostima, već i kvalitetom izrade, sveukupnim dizajnom, nekim rešenjima koja su jedinstvena u čitavoj tržišnoj ponudi. Za one koji bi se rado podsetili kompletnog testa ovog računara – što svakako preporučujemo – mogu ga pronaći na ovoj stranici.

Moramo podsetiti da je Lenovo zapravo među prvima krenuo sa hibridima, odnosno sa uređajima kojima je jedna od osnovnih karakteristika da mogu raditi u više režima, odnosno da po potrebi ili želji korisnika mogu biti i laptopovi i tableti. Zapravo, Lenovo je otišao korak dalje i, po našem mišljenju, trenutno je vodeći proizvođač u kategoriji hibrida, zahvaljujući tome što je osmislio kvalitetan sistem šarki, koji je omogućio da uređaj bude podjednako stabilan ma pod kojim uglom držali ekran u odnosu na osnovu. To znači da uređaj možete lako koristiti i kao laptop i kao tablet, ali i u međurežimima, kada ga držite na stolu u Tend ili Stand modu, nezavisno od ugla. To omogućava šarka izrađena od aluminijuma i čelika i čak 813 različitih delova, sa čak šest fokusnih tačaka umesto tipične dve.
[modul]specifikacija=7760[/modul]
Naravno, nije to sve čime se Yoga 3 Pro diči. Kompletne specifikacije možete videti u gornjoj tabeli, ali ceo računar je mnogo šira priča od toga. Primera radi, tu je fenomenalni QHD+ ekran od 3200 x 1800 piksela IPS tipa, uređaj je tanak, zbilja deluje ekskluzivno u svakom smislu, male je debljine i mase i sveukupno veoma lake prenosivosti. Stoga ćete radi i sa uživanjem nositi računar sa sobom.

No, ovo nije prikaz Yoga 3 Pro hibrida, već poređenje hardverskih mogućnosti Broadwell platforme, posmatrano na dva tipična primera. Stoga vas još jednom pozivamo da, ukoliko želite, ponovo iščitate detaljno naš prikaz Yoga 3 Pro uređaja na gornjem linku, a na nama je da predstavimo narednog takmičara…

ASUS ZenBook UX305
Kada je okončan ugovor o ekskluzivnom pravu na hardver koji je jedini mogao da odgovori potrebama kreiranja ultra-tankih računara između kompanija Apple i Intel, mnogi proizvođači su želeli da iskoriste novu priliku. Sve to je, naravno, pogrešno interpretirano kao nekakvo „kloniranje“ MacBook Air uređaja. Ne, nije Apple kreirao ultra-tanak računar zato što drugi nisu znali kako, već je jedini imao pristup Intelovom deficitarnom hardveru, dok su drugi morali da čekaju. Slobodno tržište? Hm…no, o svemu tome možda nekom drugom prilikom.

Kako god, ASUS je među prvima iskoristio priliku da ponudi kupcima ultrabuk uređaj. I to je iskoristio na najbolji mogući način. Njegovi ZenBook ultrabuk računari su postali svojevrsni benčmark za sve PC proizvođače. Kvalitetno osmišljeni, sa brzim hardverom, u tankom i elegantnom kućištu, ove mašine su naprečac osvojile veliki broj simpatija na svim meridijanima. Istovremeno su pokazale ASUS-ove sposobnosti u domenu inženjerskih dostignuća, sposobnost za optimizacije, kao i donele mogućnost da se u potpunosti „razmahne“ dizajnersko odeljenje, u koje je očigledno veoma puno ulagano u proteklim godinama.
[modul]specifikacija=8215[/modul]
Sve u svemu, i ZenBook UX305 itekako može da se podiči kvalitetnim hardverom, QHD+ ekranom, modernim dizajnom. Ipak, on je i dalje ultrabuk, što znači da je forma identična laptopu, samo što je profil daleko tanji. Pošto nema zahteva po pitanju korišćenja u vidu tableta, ekran se ne rotira, nema zahteva po pitanju hlađenja u takvom položaju, a kako računar ne dolazi sa ekranom osetljivim na dodir, ne može se koristiti u tablet režimu.

Sve u svemu, ovo je izuzetan uređaj za one kojima treba tanak i lagan mobilni računar vrhunske izrade i performansi, ali ne žele da eksperimentišu sa različitim modovima korišćenja i žele tradicionalnu laptop formu. Ukoliko želite da pogledate kompletan test ZenBook UX305 računara, možete ga pronaći na ovom linku. Sada prelazimo na posao – kako se ponašaju Broadwell čipovi unutar Yoga 3 Pro i ZenBook UX305 računara?
Ovde možete videti kompletne testove ovih računara. Skrećemo vam samo pažnju na sledeće – Yoga 3 Pro ima deklarativno brži procesor koji radi na 1100-2600 MHz, dok ASUS ima deklarativno sporiji procesor, čije se brzine kreću u rasponu 800-2000 MHz. Isto tako integrisana grafika u bržem procesoru ide do 850 MHz, a u sporijem do 800 MHz. Dakle, u teoriji je sve na strani Lenovo modela. Međutim…
[modul]test=401[/modul]Na samom početku, skrenimo pažnju na prostu činjenicu da se pokazalo da na papiru sporiji hardver ne znači nužno i inferiornost. Naprotiv! Kao što vidite, ne samo da je „sporija“ mašina u stanju da izbije ispred nominalno brže, već je jednostavno u stanju da neproporcionalno isporuči bolje performanse u apsolutnom smislu, odnosno bolje performanse po vatu. Treba imati u vidu da se ovo postiže u okviru zaista neverovatno niske termalne disipacije od svega 4,5 W! Oba procesora rade na tom opsegu, oba se pasivno hlade, oba raspolažu veoma sličnim karakteristikama, izuzmemo li radne taktove.

Ponavljamo, Lenovo Yoga 3 Pro ima Core M-5Y70 koji radi na 1,1 – 2,6 GHz, a ASUS ZenBook UX305 ima Core M-5Y10 koji radi na 0,8 – 2 GHz. Dakle, iako je jedan procesor deklarativno u stanju da postigne radni takt viši za čak 600 MHz u režimima visokog opterećenja, moguće je da se u realnom scenariju događaju situacije da ga potuče nominalno sporiji procesor. Zašto se to dešava?

Najkraći odgovor je – trotlovanje. Jednostavno, Yoga 3 Pro koristi „prebrz“ procesor, da se tako izrazimo, za ono što želi da isporuči korisniku. Međutim, postoji i nešto duži odgovor. Reč je o kombinaciji optimizacija i pretpostavke za šta korisniku treba određena mašina. Intel je ovaj posao proizvođačima poprilično zakomplikovao sa Broadwell serijom, i slutimo da je to tek vesnik onoga što nas čeka u budućnosti. Otuda smo i imali potrebu da napišemo ovaj tekst.
U praksi, dakle, Lenovo uređaj ima procesor koji se previše zagreje, pa mu se takt dinamički obara. Ono što ne možemo u potpunosti znati jeste zbog čega se to dešava. Da li je rashladni sistem neadekvatan? Da li je Intel bio previše „raskalašan“ kada je deklarisao ove procesore na tolikim taktovima? Da li su Intel i/ili Lenovo omašili kod svojih optimizacija? Da li je možda BIOS trebao biti bolje odrađen? To ne možemo znati sa sigurnošću. Zapravo, sa druge strane možemo posvedočiti da je prilikom testiranja ASUS bio izbacio novi BIOS koji je performanse, koje su već bile tu negde oko Lenovo brojki, dodatno podigle za lestvicu više, i na taj način pokazao koliko znači iskustvo u ovom domenu.

Da ne pomislite da ćete pogrešiti ako kupite Yoga 3 Pro – nećete, ni slučajno. No, ovakvi su bili rezultati naših testiranja. Iskreno, voleli bismo da isprobamo Yoga 3 Pro sa deklarativno sporijim procesorom i vidimo kako bi se ponašao – da li bi dolazilo do trotlovanja i da li bi hibrid sa nominalno sporijim procesorom zapravo pobeđivao navodno bržeg starijeg brata. Ukoliko budemo u prilici, svakako ćemo isprobati ovakvu kombinaciju i apdejtovati ovaj ili kreirati novi članak, u kome ćemo potanko izložiti iskustva.
Zaključak
Bez obzira što se „tu nešto zbiva što se ne slaže sasvim“, nemojte imati ikakvu dilemu oko performansi Broadwella naspram Haswella. Klok za klok, novi procesori su jasno efikasniji od starih, i sveukupno brži. To što od optimizacija zavisi da li će Broadwell A biti brži ili sporiji od Broadwella B nikako ne bi trebalo da vas baci u dilemu šta je brže. Novi Core M procesori su u odnosu na prethodnike zaista brži. Štaviše, ne samo da su brži, već donose adekvatniju podršku za kompletno novu klasu uređaja, budući da Haswell nije imao procesore – barem ne upotrebljivije u ovako ozbiljnim scenarijima korišćenja – koji bi se hladili pasivno, a isporučivali ovakav nivo performansi.
Očito, ovo je doba u kome će više nego ikada važiti teza da nije sve u broju megaherca ili broju jezgara, biće veoma teško opredeliti se i više nego ikada ćete morati da pratite testove pošto iz specifikacija prosto nećete biti u prilici da procenite kako mašina radi u punoj meri
No, trebate imati u vidu da dolazi doba u kome će više nego ikada važiti teza da nije sve u broju megaherca ili broju jezgara. Testirani računari jasno pokazuju da će biti veoma teško opredeliti se i da ćete više nego ikada morati da pratite testove, jer iz specifikacija prosto nećete biti u prilici da procenite kako mašina radi u punoj meri. Sada će to zavisiti od proizvođača računara, implementiranog hlađenja, BIOSa, scenarija korišćenja, vaše ali i proizvođačeve procene u kojim će scenarijima računar biti korišćen i tako dalje, i tako dalje. No, to što nešto radi nominalno na par stotina megaherca više nije nikakva garancija da u realnom radu mora biti brže. Ranije je takva situacija bila signal da nešto sa računarom nije u redu. Danas to jednostavno više nije slučaj.

U svakom slučaju, Broadwell platforma je veoma jasan vesnik budućih vremena, ali istovremeno i fantastičan pokazatelj šta su proizvođači u stanju da postignu sa današnjim tehnologijama izrade. Nije samo reč o radnim taktovima ili broju jezgara. Polako ali sigurno smo ušli u doba gde će se procesori birati po još nekim karakteristikama, a kada samo vidimo šta se planira za Skylake generaciju, kolike su integracije u planu, ne možemo a da ne budemo impresionirani. Core M procesori su doneli neke stvari koje nismo ni u prilici da adekvatno testiramo ili bi bili suviše komplikovani i opterećivali testove individualnih uređaja, poput audio kodeka visokog kvaliteta, Intel Wireless Display 5.0 tehnologije, 802.11ac WiFi druge generacije i tako dalje. Sve u svemu, čestitke Intelu na odlično odrađenom poslu i na dokazanoj prilagodljivosti Broadwell hardverske platforme. Verujemo da će se vremenom sve dečije bolesti u ovakvom istinski novom pristupu „ispeglati“ i da ćemo kroz par godina o mobilnim računarima i računarima uopšte razmišljati na jedan prilično drugačiji način nego što to činimo danas.