Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Rotiranje ekrana kojim se kompletan računar jednostavno pretvara u tablet – to je koncept koji je kineski Lenovo iskoristio prilikom inicijalnog predstavljanja Yoga hibrida, za čije je ime inspiracija nesumnjivo bilo upravo to istezanje i obrtanje. Danas imamo pred sobom naslednika, koji se mnogo čime može podičiti. Od fantastičnog ekrana, preko svežeg Haswell hardvera, do raznih sitnijih unapređenja, naizgled bismo mogli reći da je Yoga 2 Pro napredak u svakom pogledu.
No, da li je taj napredak otklonio najbitnije nedoumice oko ovog hibrida, koji pokušava da pomiri svetove ultrabuka i tableta, ili ih je možda dodatno produbio? Osnovna odlika uređaja koji je pred nama jeste što može da radi u više režima. Lenovo navodi da ih ima ukupno četiri, ali u suštini, to su ultrabuk i tablet režimi sa različitim uglovima pod kojima su ekranski i donji deo uređaja postavljeni. Kakvo je iskustvo korišćenja u njima? To pokušavamo da odgonetnemo u ovim redovima…
Dizajn, izrada
Ispratili ste naš prošlogodišnji prikaz Yoga 13 hibrida? U tom slučaju, znajte da se u ovom domenu Yoga 2 Pro nije nimalo odmakla od Yoga 13 modela. Praktično sve je isto, i kućište, i materijali, i dizajn, i spisak konektora, uz svega par manjih izmena. Pođimo redom.
Najpre da se suočimo sa najbitnijom stavkom iz ovog domena – računar je izrađen od plastike! Isto kao i kod prošlogodišnjeg modela, zatičemo situaciju da je korišćeni materijal zapravo plastika. Takođe, baš kao i kod Yoga 13 hibrida, ni kod Yoga 2 Pro modela to nijednog trenutka nećete jasno primetiti, budući da postoji značajan mat sloj od delimično hrapavog materijala, a pride, laptop nema komponente koje ga naročito greju, tako da se ni ne oseća zagrevanje od termalne disipacije. Sve u svemu, u praksi ovo rešenje deluje vrlo elegantno pod prstima i stvara specifičan osećaj da se radi o predmetu od kože. Međutim, plastika je u pitanju. Od vašeg gledišta na tu stavku zavisi mišljenje o tome da li već u startu imamo deal-breaker situaciju ili ne. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da je ovogodišnji model skuplji za čitavih 40-ak hiljada dinara.
Uređaj je dostupan u dve osnovne boje, slično kao i kod prethodnika – sivoj i narandžastoj. Unutrašnjost je, sa druge strane, potpuno crne boje, što pravi kontrast sa spoljašnošću. Tačped je solidne veličine i radi kao klikped, odnosno ceo može da funkcioniše kao klik miša. Vrlo je dobre upotrebljivosti i lepo se ponaša u radu.
Tastatura je, kao i uvek kod Lenova, posebna priča. Njihovi AccuType tasteri su zapravo kombinacija implementacije ulubljenja za jagodice u svakom tasteru i ergonomskog oblikovanja tastera tako da oni nisu klasični pravougaonici i kvadrati, već imaju zakrivljene površine. Rezultat možda ne odgovara svakome, ali je za većinu udobniji nego kod klasičnih tastatura. Takođe, sam koncept tastature je “čiklet”, tako da svi moderni zahtevi od jedne kvalitetne laptop tastature bivaju ispunjeni. Ispravljena je i mana prethodnog modela, koji nije nudio pozadinsko osvetljenje. Ono je sada prisutno, i to u beloj boji.
Konektori
Ukoliko se ponavljamo, znajte da nije do nas. Ponovo, imamo praktično identičan spisak konektora kao i kod prethodnika. To u praksi znači jedan USB 3.0, jedan USB 2.0 konektor, mini HDMI, čitač SD kartica i…to bi otprilike bilo sve, uz standardne audio konektore. Malo ili dovoljno? Mnogo svakako nije.
Hardver
Sa hardverom Yoga 2 Pro računara smo se u suštini već veoma dobro upoznali. Računar se bazira na Intel hardverskoj platformi. Reč je o mobilnoj varijanti Haswell-a, sa kojim se po prvi put susrećemo u mobilnom računaru. Na mobilnoj platformi, za razliku od desktopa, mnoga unapređenja Haswella zapravo imaju itekakvog smisla! Ne samo po pitanju bržeg rada procesora, frekvencija ili brže grafike, već takođe u raznim optimizacijama za brojne scenarije koje su razvijene i koje mogu dramatično pomoći kod određenih parametara rada kao što su termalna disipacija i posledično zagrevanje, ili trajanje baterije.
CPU našeg hibrida je smešten u klasu ultraštedljivih (ULV), dakle da se radi o ultrabuk procesoru, koji nije mejnstrim platforma. To je Core i5 4200U, koji radi na 1,6 GHz i u Turbo režimu može dostići radni takt od 2,6 GHz. Dvojezgarni procesor podržava i Hyperthreading, odnosno do četiri simultana threada. Ima 3 MB keš memorije, izrađen je u 22-nanometarskoj izradi i maksimalna termalna disipacija mu je deklarisana na 15 W.
Novitet u njemu jeste Intel HD 4400 grafički čip. Pre svega, Intel obećava bolje performanse, ali i podršku za displeje veće rezolucije nego do sada, što se ispunjava direktno na primeru današnjeg laptopa. Grafika radi na 200 MHz bazno, a njen radni takt se penje do 1 GHz. Podržava do tri simultano povezana displeja, a ne treba zaboraviti ni Intel WiDi (Wireless Display) tehnologiju, koja je takođe prisutna i podržana i koja može slati sliku bežično na sliku kompatibilnih televizora (noviji modeli imaju ugrađen WiDi risiver) ili bilo kakav displej koji ima priključen eksterni risiver.
[modul]specifikacija=3679[/modul]Korisniku je na raspolaganju 8 GB DDR3L-1600 memorije. Lenovo je bio veoma izdašan po ovom pitanju, budući da više ni cena memorije nije tako jeftina, ali i imajući u vidu ograničenje prostora i slotova. Najzad imamo situaciju da je prevaziđena sada već gotovo standardna količina RAM memorije od 4 GB, na koju smo se uveliko navikli u ultrabukovima i hibridima. Kada je skladišni prostor u pitanju, koristi se SSD. U konkretnom slučaju, reč je o Samsung SSD-u, kapaciteta 128 GB. Sve u svemu, standardno za jedan računar ove klase.
Ekran treba naročito istaći. Mnogi ekrani su nas oduševljavali u poslednje vreme, mnogi proizvođači su drastično podigli standarde, ali nas je malo koji oduševljavao kao QHD+ ekrani od 3200 x 1800 piksela, kakvima su nas počastili najpre Samsung, a sada i Lenovo. I ovo je panel koji je izašao iz fabrika južnokorejskog giganta Samsunga, ali je Lenovo umesto PLS ekrana, rezervisanog za Samsungove vrhunske računare, “morao da se zadovolji” IPS modelom, rezolucije od čak 3200 x 1800 piksela! Pored toga, reč je o ekranu osetljivom na dodir, a 10-point touchscreen tehnologija je u pitanju.
Optičkog uređaja, naravno, nema. WiFi je tu, kao i Bluetooth. WiFi je dual band tipa, te je u stanju da radi i na 2,4 GHz i na 5 GHz, što takođe treba istaći. Tu su raznorazni prateći senzori tipični za tablet, Čitač kartica je takođe tu, a radi se o SD/MMC čitaču. Već smo vam u sekciji o konektorima nabrajali šta sve možete imati i koristiti – ukoliko priključite odgovarajući adapter. Operativni sistem sa kojim se računar isporučuje je Windows 8. Masa računara iznosi 1,4 kilograma, i vrlo je ozbiljna masa za sve koji planiraju da računar koriste u tablet modu, ali o tome nešto više u utiscima…
Rezultati testova
U priloženoj tabeli možete videti rezultate koje ostvaruje Yoga 2 Pro u poređenju sa dve veoma slične, a tako različite mašine. U tabeli su Samsung ATIV Book 9 Plus ultrabuk, koji donosi sličan hardver i raskošan ekran osetljiv na dodir kao i Yoga 2 Pro, ali i prethodnik, prošlogodišnji model Yoga 13.
Lenovo IdeaPad Yoga 13
Samsung ATIV Book 9 Plus
Lenovo IdeaPad Yoga 2 Pro
Battery Eater – Reader test
5:15
9:35
8:10
PC Mark 7
3767
4822
4634
Cinebench 11.5 OpenGL
11,7 fps
16,08 fps
15,94 fps
Cinebench 11.5 Rendering
1,79 pts
2.51 pts
2.5 pts
Resident Evil 5 (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
29,1 fps
39,1 fps
36,7 fps
Unigine (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
13 fps 328 poena
21,7 fps 544 poena
21,3 fps 538 poena
Nuclear MC
7852
9774
9667
wPrime 32M (sec)
31,44
23,808
24,228
HD Tune Transfer (MB/s)
170,4
417,2
376,8
Utisci
Kao što ste videli u dosadašnjem delu teksta, Yoga 2 Pro ponavlja dosta toga iz Yoga 13 modela, i dobrog i lošeg. Takvi trendovi će se i dalje nastaviti, ne brinite. Stoga, gledište o ovom računaru može vrlo lako da varira od izuzetno pozitivnog do relativno negativnog. Da li je Lenovo jednostavno ostavio ono što se pokazalo dobrim, ili ga je mrzelo da se bakće sa unapređenjima? Da li je uređaj unapredio samo tamo gde mu je najlakše, ubacujući noviji hardver, ili zaista smatra da nema potrebe dirati koncept koji provereno dobro funkcioniše u praksi? Stav o ovim pitanjima će dosta zavisiti od vašeg gledišta…
Kada je reč o hardveru, tu nema greške. Već smo se u više navrata susretali sa ovakvom kombinacijom (verujte, i previše puta, makar iz ugla gledanja testera). Hibrid će više nego zadovoljiti široke krugove mejnstrim korisnika kada je brzina rada u pitanju, te sa te strane nemamo nikakvih naročitih primedbi. Sve dok se ne prebacimo u tablet mod (videti ispod). Windows 8 radi sasvim korektno. SSD je tu da odradi svoje, a platforma je relativno štedljiva, što znači dosta za korišćenje u tablet modu.
Takođe, treba istaći da zapravo zavisno od položaja ekrana možete računar koristiti i na načine koji vam ne padaju na pamet “na prvu”. Recimo, ne morate ekran skroz da rotirate za 180 stepeni, već, recimo, za 130 stepeni i postavite ga tako da računar stoji ekranom prema vama, čime dobijate položaj sličan tabletima koji imaju svoj cover koji se preklapa da bi stajali pod određenim uglom.
I tu dolazimo do velikog (srećom, rešivog) problema na koji želimo da ukažemo– kada se računar postavi u tablet mod, on trotluje. Brzina računara se drastično obara, a procesor višestruko usporava. U ovom režimu rada, praktično se performanse obaraju na nivo ili čak ispod nivoa Atom procesora! Da barem ušteda baterije bude podjednako linearna, ali to nažalost nije slučaj.
Ukoliko ste želeli da Yoga 2 Pro bude vaš (makar povremeni) tablet visokih performansi, moraćete da promenite jedno podešavanje. Uđite u BIOS i pronađite Intel Dynamic Platform and Thermal Framework podešavanje. Ova tehnologija komplikovanog imena i skraćenice (DPTF) je odgovorna za takvo ponašanje. Disejblujte je i sačuvajte podešavanja BIOSa pre izlaska. Nismo protiv obaranja takta u nezahtevnim režimima rada, ali ovo nije uređaj sa Androidom ili sličnim OS-om, već punim Windowsom, koji na ovolika usporenja zaista ne reaguje dobro i to dramatično redukuje kvalitet iskustva u radu.
Tastatura je odlična, kao što smo već pomenuli u uvodu. Osećaj pri kucanju je odličan, standardno rekli bismo, za jedan Lenovo proizvod. Sada tastatura može da se podiči i belim pozadinskim osvetljenjem. Tačped je nažalost – ostao isti kao i kod prethodnog modela. Preskače, povremeno zapinje, u svakom slučaju suviše za tačped računara koji ima ovoliku cenu.
Ekran
Divan ekran i fantastično iskustvo u njegovom korišćenju su verovatno najbolji adut ovog hibrida. Po drugi put, nakon Samsung ATIV Book 9 Plus ultrabuka, se srećemo sa ekranom rezolucije 3200 x 1800 tačaka. Ovaj put se radi o IPS, a ne o PLS tipu ekrana. Osvetljenost je odlična – ne kao na ekranu Samsung ultrabuka, ali na veoma visokom nivou. Zanimljivo je da i ovaj IPS panel potiče iz Samsunga. Zbilja, raditi na njemu je veliko zadovoljstvo. Fantastično reaguje pod prstima, odziv je trenutan, nema nikakvih problematičnih stavki u tom domenu. No, problematičnih stavki imamo po dva pitanja, od čega je jedno teoretsko, a drugo praktično, i vezano za konstrukciju računara.
Teoretski, visoka rezolucija računara može biti i njegova bolna tačka, imajući u vidu (ne)optimizovanost samih aplikacija, kao i specifičnost upotrebe u ovakvom okruženju. Veličina tačke je izuzetno mala. Sa ekranom od 13,3 inča i 3200 x 1800 piksela, imamo 276 piksela po inču (PPI), odnosno dot pitch od svega 0.092 milimetra. Nisu sve aplikacije pogodne za takvo korišćenje. Tipičan raskorak se odmah vidi kada uporedite kako izgledaju stvari koje su integrisane u Windows i menije (izgledaju odlično) i prvu “standardnu”, da tako kažemo, aplikaciju, gde će fontovi i meniji izgledati izuzetno sitno. Čak takva mala veličina postaje problematična za kontrolu dodirom, jer ćete veoma teško nabadati opcije.
Da, naravno, možete povećati fontove, i softverskim intervencijama izgladiti i nivelisati mnogo toga, ali ostaje činjenica da će vam puno toga biti ultra-sitno. Možda bi osetljivijima više odgovaralo da koriste FullHD (1920×1080) rezoluciju, jer jednostavno, otvorenost platforme kao ključna prednost Windowsa ovde postaje boljka, usled nekonzistentnosti.
Drugi problem vezan za ekran jesu držači ekrana koji naoko jesu dovoljno čvrsti, ali prosto nisu projektovani da spreče “treskanje” ekrana. Pitanje šarki je ovde tim osetljivije ukoliko imamo u vidu da tablet treba da radi u raznoraznim vidovima upotrebe, gde se ekran dosta obrće i drži u raznoraznim položajima. U praksi, kada koristite uređaj u laptop formi, ekran dosta podrhtava i trese se. Da li bi i posle godinu-dve-tri bio u istom stanju, ili bi se razlabavio dodatno, zaista ne možemo da garantujemo. U suštini, može biti da je ovo nepostojeća zamerka jer nema bitnijih promena, ali trebalo bi se raspitati kod nekog od vlasnika prethodnog modela Yoga 13 hibrida kako stvari stoje po tom pitanju. Naše je da izložimo svoj utisak.
Temperature
Load
Idle
Temperature su prilično korektne. Kada se laptop pretvori u tablet, obzirom da se obara radni takt procesora, sve je još dosta hladnije, što je bitno budući da tada korisnik drži uređaj u rukama. Sve u svemu, imamo dobre termalne karakteristike, što smo i očekivali imajući u vidu štedljiv hardver ovog računara.
Buka
Slično kao i u prethodnom slučaju, odlike po ovom pitanju su očekivane i veoma dobre.
Baterija
U Yoga 2 Pro hibridu zatičemu Li-Pol bateriju od 54 Wh, identično kao i kod prethodnika. U suštini, očekivali smo bolje rezultate u odnosu na njega, i to smo i dobili, budući da sada imamo ultra-mobilnu verziju Haswell hardvera, umesto Ivy Bridge hardvera. U praksi, oko 8 sati rada “u leru”, odnosno oko 5 i po sati nešto zahtevnijeg korišćenja (WiFi, surfovanje internetom, poneki YouTube klip je nešto što možete očekivati i što potrošnju dovodi u nivo prosečnih tableta.
Zaključak
Ključno pitanje koje se postavlja pred IdeaPad Yoga 2 Pro računar, kao i sve slične hibride jeste – da li uspeva da na dobar način pomiri ultrabuk i tablet u jednom uređaju. Dalje, imajući u vidu cenovnu klasu uređaja, postavlja se pitanje da li je u stanju da nam ponudi podjednako (ili makar približno) udobno iskustvo u korišćenju uređaja u tablet i laptop režimu kao da imamo dva vrhunska odvojena uređaja? Drugim rečima, da li je Yoga 2 Pro kao 2-u-1 uređaj bolja od posedovanja odličnog ultrabuka i odličnog tableta kao odvojenih naprava?
Inicijalni zaključak koji smo imali smo morali da potpuno izmenimo, nakon što smo saznali kako isključiti trotlovanje. Pogađate, ta verzija je bila dosta oštrija. Yoga 2 Pro je sama po sebi impresivan uređaj, sa mnogim dobrim stranama. Međutim, u isto vreme je i školski primer teze da više ne mora uvek biti i bolje. Paradoksalno, verovatno bismo bolje mišljenje imali da je Yoga 2 Pro samo ultrabuk. Yoga 2 Pro jeste unapređenje u mnogo čemu u odnosu na Yoga 13 iz prethodne godine, posebno u hardverskom smislu.
Nadamo se da smo dovoljno jasni – i dalje je reč o odličnom proizvodu. Samo, sagledavajući kompletno iskustvo sa ove distance, uz iskustvo ranijeg druženja sa Yoga 13 prethodnikom, nismo sigurni kome je namenjen u ovakvoj formi. Imate veliki i težak 13,3-inčni tablet, ali zato u laptop režimu imate plastični ultrabuk. Nemate Gorilla Glass, a to je ovde bitan momenat jer se naprava koristi i kao tablet. Sa druge strane, imate izuzetan ekran, solidnu ultrabuk mašinu, generalno veoma dobre karakteristike. Tastatura i tačped su odlični, i svakako je dizajn računara sa obrtnim ekranom potpuno jedinstven. Sve u svemu, Yoga 2 Pro nije uspela da nas razuveri da je tablet mod na ovakvim računarima ipak tu više da posluži, a da će računar uglavnom biti korišćen kao ultrabuk 90% vremena ili čak više.
U suštini, Yoga 2 Pro vidimo kao izraz posebnosti kod nekog entuzijaste za hardverske mogućnosti koji želi da raspolaže nečim jedinstvenim, ali je pitanje koliko bi takav korisnik posezao za ultrabuk-tablet hibridom, makar u Srbiji. Što je zaista šteta, jer je Lenovo Yoga 2 Pro ipak kvalitetan računar, kada se podvuče crta, i takmiči se u jednoj sasvim specifičnoj kategoriji hibrida, gde mu verovatno parira samo ASUS sa svojim rešenjima. Voleli bismo da je ovakvih računara mnogo više nego što ih trenutno ima na našem tržištu, ali i da je napredak u domenu upotrebljivosti mnogo intenzivniji i da se izbegavaju greške u koracima koje ostavljaju utisak “dva koraka napred, jedan nazad”.
Hibridi počinju da demonstriraju jasne tendencije ka neispravljanju starih boljki ili čak uvođenju novih, za šta će tržište imati još manje strpljenja od nas, novinara, ma koliko se radilo o, zapravo, vrhunskim mašinama, pošto se one neće gledati kroz prizmu hardverskih mogućnosti ili bilo kog drugog parametra osim da li ispunjavaju velika obećanja o udobnom korišćenju u više režima rada. Uostalom, vidite i sami da smo i mi ceo zaključak praktično posvetili priči o tom delu iskustva, mnogo više nego hardveru, procesoru, fluidnosti rada ili kvalitetu izrade.
Prednosti:
– Odličan ekran ultravisoke rezolucije, osetljiv na dodir – Ukupan utisak o upotrebljivosti koji donosi ovo multifunkcionalno rešenje – Utisak o dobroj izradi, bez obzira na korišćenje plastike – Pomaci koje donosi Haswell – Tastatura – Autonomija
Nedostaci:
– (Uslovno) Kućište od plastike, kvalitetne i utegnute, ali ipak plastike – (Uslovno) Ukoliko ne izvršite korekcije u BIOSu, trotluje u tablet modu – Šarke ekrana i rezultujuće drmusanje – Neoptimizovanost Windows aplikacija za ekrane ultra-visoke rezolucije i kontrolu dodirom
Računar na test ustupio PiN Computers.
