Poredimo: Performanse integrisanih grafika u laptopovima

Filip Majkić
Postoji nekoliko problema koji pred nas stavljaju posebne izazove kada govorimo o grafičkim kartama integrisanim u procesore. Prvi problem je što mnoge grafike nose isto ili slično ime, ali se de facto ne ponašaju identično. Koliko ste puta čuli Intel HD grafika? Pod tim pojmom se svrstava svašta. Ili, recimo, Intel HD 4400? Da, taj grafički čip ima određene karakteristike, ali ništa ne garantuje da će se proizvođač pridržavati maksimalnih specifikacija. Tako Intel HD 4400 grafika u jednom uređaju može da bude podešena na jedan, a u drugom uređaju na sasvim drugi način. Recimo, u slabašnom hibridu gde je najbitnija optimizacija potrošnje i obezbeđivanje malog stepena zagrevanja, njen radni takt će ići do 800 MHz, dok će u snažnijem laptopu većih dimenzija komotno ići na 1200 MHz. Razlika je uočljiva.

Drugi problem jeste što se danas sve radi dinamički. Ugrađeni algoritmi obaraju ili podižu radne taktove u zavisnosti od opterećenja, termalne disipacije, procenjenog načina upotrebe. Tako imamo situaciju da se menjaju potrošnja, obaraju taktovi i slično. Opet, dosta toga je povezano i sa BIOS-om, kao i sa izvedbom određenog proizvođača, pa tako imamo situaciju da laptopovi sa boljim kulerima donose i za određeni procenat bolje grafičke performanse, iako se u suštini radi o identičnim integrisanim grafičkim čipovima.

Treća prepreka jeste u samim načinima testiranja i merenja. Brojke i testiranja često ne mogu da pruže egzaktan odgovor na suptilnija pitanja i interesovanja samih korisnika. Lepo je dati određeni broj, bilo da se radi o poenima, bilo da se radi o frejmovima u sekundi, ali šta on predstavlja za korisnika? Da li to što integrisana grafika ostvaruje X poena u tom i tom testu znači da će on moći da se poigra, i u čemu? Ako već ne može najbolje i grafički najraskošnije igre, može li da posluži za Dotu, LoL, WoT? To su sve individualne stavke u kojima svaki korisnik mora da se prepozna i da se dodatno zainteresuje, jer ne postoji test, opis, postavka, koja može da odgovori na svaku vrstu interesovanja širokog spektra korisnika.
Stalno imamo i nerealne najave, obećanja i poređenja, koja unose dodatnu zabunu
Uz sve to, stalno imamo i nerealne najave, obećanja i poređenja. Koliko ste samo puta čuli “up to 50% faster” (do 50% brže), i to upoređeno sa nekom nedefinisanom integrisanom grafikom prethodne generacije? Pa tako dobijemo situaciju da je, recimo, integrisana grafika nove generacije zaista 45%-50% brža, ali u svojoj najbržoj iteraciji, od prethodne integrisane grafike u njenoj najsporijoj iteraciji, a da je realno unapređenje u odnosu klasa na klasu oko 5-10-15%. Takva nastupanja proizvođača ne samo da destimulišu interesovanje korisnika, već i težnju novinara da na adekvatan način isprate takve stvari – sve to u kombinaciji sa efektivnim onemogućavanjem dotičnog novinara da obavi svoj posao na valjan način jer on nema jasan pregled stanja, već mora da kopa, ekstrapolira, apstrahuje, poredi i proverava po 5-10 puta, što je u današnje ne samo teskoban proces, već jednostavno niti ima vremena za tako nešto, niti korisnika interesuju kompleksna i komplikovana objašnjenja. Sve u svemu, to je recept za dodatno komplikovanje ionako nedovoljno transparentnog segmenta. Još kada na to dodate predrasude koji je proizvođač bolji u čemu…

Stoga smo želeli da doprinesemo da, u očekivanju AMD Carrizo platforme, korisnici steknu jasniji pregled u stanje u segmentu integrisanih grafika. Radi ilustracije, iskoristili smo nekoliko testiranih uređaja, bez obzira da li se radilo o tradicionalnim laptopovima, hibridima, ultrabukovima. Videćete veoma egzaktno kakve rezultate ostvaruju u testovima Benchmarka, koji su odabrani tako da rade na svim mašinama, od najsporije do najbrže. Naravno, na kraju ćemo i komentarisati dobijene rezultate.Govoreći o kandidatima na testu, kao što smo spomenuli na prethodnoj strani, trudili smo se da proberemo što širi spektar uređaja, kako bi korisnici imali jasnu predstavu o razlikama (ili nepostojanju istih) na relacijama Intel – AMD, Intel prethodne – Intel sadašnje generacije, hibridna – klasična izvedba i tako dalje. Izbor je pao na nekoliko reprezentativnih modela.

ASUS Zenbook UX301 je tipičan primer prošlogodišnje ultrabuk platforme. Ultratanak i veoma lagan računar je baziran na Intel Haswell platformi, i raspolaže najtipičnijim procesorom koji nam je ostao u sećanju po tome što je verovatno bio u najviše uređaja koje smo testirali – Intel Core i5 4200U. U njemu je integrisana Intel HD 4400 grafika. Ona radi na 200 MHz bazno, a radni takt joj se može podići do 1.1 GHz u ovoj verziji. Sve u svemu, dobar referentni model, uslovno rečeno.

Istovetan grafički čip nalazimo i u Toshiba Click 2 Pro P30W hibridu. Japanski računar ima CPU iste generacije, ali nešto brži – Ovde imamo situaciju da se srećemo sa računarom koji se može koristiti kao ultrabuk/laptop u osnovnoj formi, ali se isto tako njegov ekran može odvojiti od baze, u kom režimu se može koristiti poput tableta. Da li njegove performanse “pate” zbog toga?

Drugi kandidat japanske Toshibe jeste Satellite Radius 11. Reč je o još jednoj hibridnoj varijanti, ali za razliku od Click 2 Pro modela, kod koga ekranski deo odvajate od tastaturnog, ovde ekran prosto rotirate za 360 stepeni oko njegove baze, i na taj način dobijete tablet, ne odvajajući ekran od tastature. Mnogo značajnije, međutim, jeste što u ovom računaru imamo veoma štedljivi Pentium N3540 procesor koji se hladi pasivno (bešumno). Takođe, tu je i Intel HD Graphics integrisana grafika, imena da ne može biti generičkije. Ona radi na taktovima od 313 do 896 MHz i ima samo 4 Execution Units. Kako se ona može nositi sa ostalim integrisanim grafikama?

Još jedan ASUS računar koji smo testirali jeste Zenbook UX305FA, ultratanki hibrid zasnovan na Intel Broadwell platformi nove generacije. To nije jedini Broadwell koga smo isprobali, ali jeste najbolji i najuspešniji imamo li u vidu optimizaciju, fina podešavanja po kojima je Broadwell veoma specifičan i od kojih su njegove performanse u realnosti veoma zavisne, a samim tim je i najmerodavniji za analizu rezultata. Dolazi sa Intel HD 5300 grafikom, sa 24 Execution Units, koja radi na taktovima od 100 do 850 MHz.

Najzad, ovakav test ne može da prođe bez AMD predstavnika. Prvi takav jeste HP Beats Special Edition, baziran na APU-u Richland generacije. U A8-5545M APU-u stiže integrisana AMD Radeon HD 8510G grafika. Ona raspolaže sa 384 unificirana šejdera i radi na taktovima od 450 do 554 MHz. U svakom slučaju, imamo idealnu priliku da vidimo da li AMD opravdava svoje lovorike kada su u pitanju integrisane grafike, ili možda ipak preferira da ih koristi poput dušeka, odnosno da spava na njima?

Na samom kraju, rešili smo da uključimo u priču i Lenovo Ideapad Z50-75, što je – moramo odmah reći – poprilično nefer. Naime, ovaj računar sadrži ne samo integrisanu grafiku, već i diskretnu grafiku niže srednje kategorije. Međutim, za razliku od većine kombinacija, gde radi ili jedna ili druga grafika, ovde je implementirana Dual Graphics tehnologija. Dakle, u svojevrsnoj CrossFire kombinaciji zajedno funkcionišu i integrisana Radeon R7 i diskretna Radeon M260X grafika. To bi u teoriji trebalo da rezultuje drastično boljim grafičkim performansama. Pogledaćemo i koliko boljim, ali imajte u vidu da je ovaj model “gost” na našem uporednom prikazu, te da njegove rezultate treba uzimati sa određenom dozom rezerve, suštinski ga treba posmatrati – van konkurencije.Dakle laptopovi i korespondirajuće grafike su sledeći:
Asus UX301 – Intel HD 4400
Toshiba Click 2 Pro – Intel HD 4400
Toshiba Radius 11 – Intel HD Graphics
ASUS UX305 – Intel HD 5300
HP Beats Special Edition – AMD Radeon 8510G
Lenovo Z50-75 – AMD Radeon R7 + Radeon M260X (hibridni Crossfire, objasnili smo na prethodnoj strani zašto ga stavljamo i da ga treba posmatrati kao ilustraciju, pre nego direktnog takmaca)
 
Od testova, upotrebili smo one testove na koje se oslanjamo u svojim testiranjima.
CineBench OpenGL test je odličan pokazatelj grafičkih performansi. Testira grafiku u OpenGL modu, gde je zadatak iste da prikaže blizu milion poligona, sa naglaskom na geometriju i teksture, uz dosta efeketa poput bump mapa, osvetljenja i slično. Dobijeni rezultat se izražava u broju frejmova u sekundi i veći broj je bolji.

Resident Evil 5 je možda matora, ali veoma upotrebljiva igra, naročito kada imamo u vidu testiranje i skaliranje endžina. Naime, vremenom se pokazalo da je endžin odlično skalabilan, tako da ćete dobiti i jednocifren rezultat u slabim konfiguracijama, ili preko 200 fps-a na novijim “zverima”. Isto tako, može se pokrenuti na svakoj mašini, a nama je posao često ne baš tako glamurozan i podrazumeva da moramo da testiramo sporije mašine koje ne podržavaju najnovije tehnologije. Stoga je ovo odličan real-world benchmark za ponašanje grafike u igrama. Rezultat se dobija u fps-ovima, odnosno broju frejmova u sekundi, i više je bolje.

Unigine Heaven test je odličan test koji stavlja grafike na “muke”! Ne samo da ih opterećuje do krajnjih granica, već omogućava visok stepen fleksibilnosti, načina pokretanja, uključivanje različitih efekata i tome slično. Kako bismo imali konzistentne rezultate, a i kako testiramo ne baš najbrže laptopove, što smo i spomenuli u gornjem pasusu, uglavnom ga koristimo na podrazumevanim podešavanjima, bez nekih naprednih efekata. Rezultat se dobija u broju poena i u frejmovima u sekundi, i naravno – više je bolje.

PC Mark 8 Creative Accelerated jeste pomalo nefer test u smislu da ne testira isključivo performanse grafičkih čipova, ali u novom izdanju pokazuje kakve se performanse mogu očekivati upotrebom grafičke akceleracije u modernim aplikacijama koje se svakodnevno koriste. Sa te strane, može biti zaista značajan jer se pokazuje da nije sve u sintetici i da npr. APU koji se oslanja na akceleraciju u realnom svetu ima bolje performanse nego kada odvojeno posmatrate CPU i GPU delove. Samo imajte na umu da rezultati ne zavise samo od grafike, već i od mnogo čega još. Rezultat se izražava u poenima, i više je bolje.

Trajanje baterije verovatno ne treba da se posebno objašnjava. Treba reći da ovo nije tipičan test grafičkih opterećenja i uticaja grafike, ali smo smatrali da biste želeli da imate i ovaj podatak u vidu, čisto za slučaj da vam je bitno da vidite koliko se energije crpi. Naravno, ovo daleko više zavisi od ostatka mašine nego od grafike, naročito na način na koji mi testiramo (desktop okruženje, puštamo da baterija istekne, ne palimo video ili neke grafički intenzivne aplikacije), ali nije loše imati u vidu i ovaj rezultat. Što duže trajanje, to bolje.
 
[modul]test=418[/modul]
 Kao što ste mogli da vidite na prethodnoj strani, nije zlato sve što sija! Uprkos očekivanjima od hibridnog CrossFire režima, ispostavilo se da njegove prednosti i nisu tako naročite u samim igrama i 3D testovima. Da li je u pitanju problem sa drajverima, konkretnom implementacijom u laptopu, odnosno da li je to do proizvođača, ili je nešto treće u pitanju, ali zaključak je neminovan – nije toliko bolji koliko je skuplji od prvog pratioca, a to je bio Radeon 8510G iz HP Beats Special Edition laptopa.

Takođe, pomalo čudna situacija se nameće i na relaciji novija-starija Intel integrisana grafika. Morate imati u vidu da novije Intel integrisane grafike rade dinamički, sa prepoznavanjem adekvatnog opterećenja, sa spuštanjem taktova kada se to smatra potrebnim. Problem je, međutim, što su to algoritmi koji su kombinacija onoga što je Intel podesio u samim procesorima/čipovima i onoga što su proizvođači podesili u svojim BIOS-ima i slično, tako da je implementaciona zavisnost veoma izražena. Sve u svemu, ispostavilo se da je „matori“ HD 4400 ispao brži od novijeg HD 5300. I to posmatrano „ultrabuk na ultrabuk“.

Treća relacija jeste kako se pokazuje Intel HD 4400 naspram istog tog Intel HD 4400 ugrađenog u prenosni uređaj kod koga je veći akcenat na prenosivosti i uštedi energije. Ispostavilo se da isti grafički čip ima primetno slabije performanse kada se koristi u formi prilagođenoj hibridu nego kada se koristi u tipičnom ultrabuku. Ovaj podatak nas nije iznenadio, a vas?
Preostaje nam da sačekamo dolazeći AMD Carrizo i sagledamo kakve će performanse doneti, mada ne bi trebalo očekivati naročiti pomak
Ukupno gledano, nadamo se da smo vam pomogli u razbijanju nekih mitova i zabluda vezanih za integrisane grafike, te da smo pokazali da je veoma puno toga implementaciono zavisno na ovom polju. Sve u svemu, dobijeni rezultati su takvi kakvi jesu i mogu da pokažu puno toga, ali i da izazovu nevericu. Jasno je da je AMD i dalje ispred kada su u pitanju performanse integrisanih grafika, i to sa grafikom prethodne generacije. Iako nije puno toga suštinski novog najavljeno za dolazeći AMD Carrizo, mi se veoma radujemo njegovom dolasku jer bi mogao da donese novu vrednost za AMD platformu. Ne samo da bismo ipak trebali videti performanse za koji procenat bolje u apsolutnom smislu, već bismo, prema najavama, mogli videti i ogroman pomak u optimizaciji potrošnje u pojedinim scenarijima, među kojima je svakako najvažniji – obećan dvocifreni ili trocifreni procentualni pomak u potrošnji energije kada je, recimo, gledanje videa u pitanju, baš zahvaljujući grafičkim optimizacijama.

Verujemo da vam je ovaj članak dosta pomogao. Nama je još jedan egzaktan pokazatelj celokupne zbrke koja se javlja na relaciji proizvođač – partneri – proizvodi – implementacije – finalna rešenja. Na kraju krajeva, videli ste da lako može da ispadne da u praksi proizvod koji bi morao biti superiorniji to zapravo ne mora biti. No, zbog toga i služe sajtovi kao što je naš, i članci poput ovoga, kako bi vam pomogli da shvatite problematiku i, na kraju krajeva, da vam pomognu savetima kako biste pravilno i u skladu sa svojim potrebama odabirali prilikom kupovine.