Benchmark Redakcija
Slađana Radivojević CanoScan LiDE 35 & 80Čini li Vam se, ponekad, da se vrtite u krug? Nikako da kupite štampač na kome
biste ištampali omiljene fotografije sa digitalnog fotoaparata, a sa druge strane
kutije od cipela prepune Vaših, već „požutelih“ uspomena. Papiri razbacani na
sve strane, a na hard disku i više nego slobodnog mesta. Možda samo želite da
pošaljete fax ili da iskopirate neki dokumenti i na taj način povećate produktivnost?
Ne želite da gubite dragoceno vreme prekucavajući tekst koji je sada, lakše
nego ikada, moguće prebaciti u digitalni oblik pogodan za editovanje? U poslednje
vreme sve više ljudi vidi rešenje ovih problema u kupovini multifunkcionalnih
uređaja, koji i štampaju i skeniraju dokumente. To je glavni razlog zašto je
na svetskom tržištu prodaja skenera u prošloj godini bila za 25% manja u odnosu
na 2003. Prognoze za tekuću godinu takođe nisu svetle za proizvođače skenera.
Dok su skeneri, kao zasebni uređaji, sve bolji, brži i jeftiniji, za one ugrađene
u multifunkcionalne uređaje vrlo često ne možemo da nađemo specifikacije, boje
su uglavnom neprecizne, a oštrina skeniranog materijala osrednja. Možda već
imate štampač ili jednostavno želite da znate tačne karakteristike uređaja za
koji dajete svoj novac? Skoro da ne postoji polje povezano sa računarima koje
je toliko napredovalo u poslednjih par godina, tako da, bilo da Vam je skener
potreban za kućnu ili poslovnu upotrebu kupovinu dva zasebna uređaja je skoro
uvek bolji izbor. Ponuda na našem tržištu je bogata tako da čak i za polu-profesionalnu
upotrebu možete birati između dosta modela. U poslednjih par meseci japanski
Canon, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača, je zastupljen sa desetak
modela. Ovom prilikom su se pred nama našla dva modela iz Canon-ove široko poznate
LiDE (Light emitting diode In-Direct Exposure) serije, Canoscan LiDE 35 i Canoscan
LiDE 80. Glavna osobina pomenute serije skenera je da koriste CIS (contact image
sensor) za razliku od uobičajenih CCD (charge-coupled device) senzora. Canon
je, pored Umax-a, najviše uradio na popularizaciji i razvoju CIS skenera i za
razliku od ostalih vodećih proizvođača skenera koji svoju ponudu uglavnom zasnivaju
na CCD skenerima, Canon već par godina ulaže znatne napore da tržištu ponudi
celokupnu gamu proizvoda zasnovanu na obe pomenute tehnologije.
Kod CCD skenera se svetlost, koje reflektuje lampa u kojoj se nalazi inertni
gas, odbija od skeniranog medija, biva prihvaćeno sistemom ogledala i sočiva,
koja imaju ulogu da, još uvek analogni signal, proslede do CCD detektora, odnosno
čipa koji ga pretvara u električne signale. Zatim se signal pojačava i prosleđuje
do analogno-digitalnog konvertera koji stvara jedinice i nule, odnosno radi
ono što i od samog početka želimo – digitalizuje skenirani dokument, koji se
prosleđuje procesoru. Kvalitet skeniranog materijala je uglavnom jako dobar
(mali šum, veliki dinamički opseg), ali zato sama tehnologija zahteva implementaciju
kvalitetnih i samim tim skupih elemenata, pa je iz tog razloga i cena ovih uređaja
srazmerno velika. Kod CIS skenera je čitav sistem ogledala i sočiva zamenjen
jednostavnim CMOS detektorima, smeštenim na pokretnoj šipci koja se pruža celom
širinom skenera. Blok se nalazi neposredno ispod stakla i direktno hvata reflektovano
svetlo, tako da je izbegnuta upotreba složenog optičkog sistema. Kao izvor svetla
se koriste RGB (Red Green i Blue) LE Diode, koje naizmenično menjaju boju, pa
se skeniranje vrši u jednom prelazu. Pošto je pokretni mehanizam kompaktniji
i sami skeneri su dosta manji, jeftiniji za proizvodnju, potrošnja je značajno
manja, kvalitet skeniranja se ne menja tokom vremena usled degradiranja kvaliteta
svetlosti koju emituje lampa, što je česta pojava kod CCD skenera. Naravno,
postoje i tehnološka ograničenje koja nije moguće prenapregnuti, koliko god
kvalitetni elementi bili ugrađeni u CIS skenere. Jedna od najvećih mana je mala
fokalna dubina, koja maksimalno iznosu ± 3 mm, za razliku od CCD skenera kod
kojih je desetak puta veća. Posledica ovoga je nemogućnost skeniranja trodimenzionalnih
objekata i problemi pri skeniranju medija koji ne naležu savršeno na podlogu.
Maksimalne optičke rezolucije skeniranja su do skora bile ograničene na 1200
dpi, da bi se u poslednje vreme pojavili modeli koji mogu da skeniraju i u 2400
dpi. Očigledno je da su ovi ograničavajući faktori uticali na to da CIS skeneri
ne budu previše zanimljivi profesionalcima, ali svakako da imaju šta da ponude
u kućnim i SOHO uslovima.
CanoScan LiDE 30, CaoScan LiDE 80 CanoScan LiDE 80 je predstavljen još leta 2003. godine i bio je to
u tom trenutku najmanji ravni skener koji je mogao da skenira transparentne
medije. Očigledno je da je Canon-ovim stručnjacima pošlo za rukom da napokon
omoguće svih 2400 dpi optičke rezolucije, koliko se smatra apsolutnim minimumom
za skeniranje filmova i slajdova. Međutim, podržani su samo 35 mm negativi/pozitivi,
ali ne i uramljeni slajdovi. LiDE 80 je i pored nemogućnosti skeniranja uramljenih
slajdova doveo do svojevrsne mini revolucije kada su skeneri u pitanju. Pored
nabrojanog, on je i prvi CIS skener koji koristi FARE™ Level 2 (Film Automatic
Retouching and Enhancement) tehnologiju. FARE je razvijen od strane Canon-a
i za razliku od sličnih rešenja drugih proizvođača koja otklanjaju sva neželjena
oštećenja i tragove prašine, uklanjajući na taj način i neke detalje tamo gde
prašine i oštećenja nije bilo, FARE radi drugačije. On ne uklanja velika oštećenja
i ogrebotine, ali je zato vrlo uspešan sa prešinom i flekama koje su nastale
kao eventualna posledica sušenja filma. Glavna prednost ovog tehnološkog rešenja
leži u činjenici da nije softverski zasnovan, već da koristi infracrveno svetlo
za kreiranje „maske” oštećenja koja se potom „skida” sa skena, odnosno svaki
transparentni medij se osvetli dva puta, prvo normalnim belim svetlom, a zatim
i infracrvenim koje detektuje prašinu i oštećenja.
Slabiji uređaj na testu, LiDE 35, je predstavljen leta 2004. i zamenio je do
tada dve godine prisutan model na tržištu, LiDE 30, koji je postigao ogromnu
popularnost, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu. Maksimalna optička
rezolucija skeniranja je kod oba modela 1200 dpi, a osnovna razlika je interfejsu
koji se koristi za povezivanje sa računarom. Zastareli USB 1.1 je kod „tridesetpetice“
zamenjen aktuelnim USB 2.0 interfejsom, koji omogućava komunikaciju sa računarom
od čitavih 480Mb/s. Kao i LiDE 35 i Lide 80 koristi Hi-Speed USB interfejs,
međutim, i pored sličnosti u dizajnu, veličini i primenjenoj tehnologiji kod
ova dva uređaja, očito je da su namenjeni različitim ciljnim grupama. LiDE 35
će zadovoljiti potrebe kućnih korisnika i manje zahtevnih poslovnih korisnika,
dok je jači model ipak namenjen onima sa većim apetitom kada je digitalizacija
papirnih i transparentnih medija u pitanju.
Proizvođač
Canon
Canon
Model
CanoScan
LiDE 35
CanoScan
LiDE 80
Vrsta skenera
Ravan
Ravan
Vrsta optičkog
elementa
CIS
CIS
Izvor svetlosti
3-color
(RGB) LED
3-color
(RGB) LED
Optička (horizontalna)
rezolucija (dpi)
1200
2400
Hardverska (mehanička)
rezolucija (dpi)
2400
4800
Softverska (interpolirana)
rezolucija (dpi)
9600
9600
Dubina skeniranja-Color
(bita po pikselu)
16
bita interno/16 ili 8 bita eksterno po svakoj boji
16
bita interno/16 ili 8 bita eksterno po svakoj boji
Dubina skeniranja-Grayscale
(bita po pikselu)
16
bita interno/ 8 bita eksterno
16
bita interno/ 16 bita (samo za filmove), 8 bita eksterno
Brzina skeniranja-Color
(msec./line)
6,4
(600 dpi) 12,7 (1200dpi)
10,38
(1200 dpi) 20,7 (2400dpi)
Brzina skeniranja-Grayscale,
B&W (msec./line)
3,1
(600 dpi) 4,2 (1200dpi)
3,46
(1200 dpi) 6,9 (2400dpi)
Preview – Prethodan
pregled (sec.)
9
9
Površina skeniranja
(mm)
216
x 297
216
x 297
Dimenzije (mm)
258
x 374 x 38
258
x 374 x 38
Masa (kg)
1,8
2,0
Potrošnja (W)
U
radu 2,5, stand-by 1,5
U
radu 2,5, stand-by 1,5
Snabdevanje energijom
USB
port
USB
port
Interfejs
USB
2.0
USB
2.0
Rad sa transparentnim
medijima
Ne
35
mm film
Rad u vertikalnom položaju
Da
Da
Tsteri na skeneru
COPY,
SCAN, FILE, E-MAIL
COPY,
SCAN, FILE, E-MAIL
Kontakt
Cena
61,62
eur + PDV
127,2
eur + PDV
Proizvođači skenera vrlo često dovode kupce u nedoumicu navodeći po nekoliko rezolucija
u specifikacijama proizvoda. Zabuna je još veća jer smo navikli na takozvane kvadratne
rezolucije. Vreme je da naučimo da je samo ona najmanja ujedno i maksimalna optička
rezolucija skeniranja. Kao što vidimo u specifikacijama za LiDE 35, njegova optička
rezolucija je 1200 x 2400 dpi. Manja brojka se odnosi na osetljivost optičkog
detektora, a druga, veća, na broj različitih položaja koji optički sistem može
da zauzme kretajući se na razdaljini od jednog inča i često se naziva i mehaničkom
ili hardverskom rezolucijom. Maksimalna mehanička rezolucija u ovom slučaju ima
samo uticaja kada radite sa interpoliranom rezolucijom od 2400 x 2400 dpi. Tada
se dobijaju nešto bolji rezultati skeniranog materijala nego da radite sa skenerom
koji ima „čistu“ rezoluciju od 1200 tačaka po inču (izraz „čista“ rezolucija se
koristi vrlo često da bi se označilo da skener ima istu optičku, u X pravcu, i
mehaničku, u Y pravcu, tako da često možete čuti da se priča i o vertikalnoj i
horizontalnoj rezoluciji). Sve iznad 2400 tačaka po inču, u ovom slučaju, je čista
softverska interpolacija, koju možete uraditi u bilo kom programu za obradu slika.
Samim tim je i maksimalna rezolucija od 9600 dpi čist marketinški trik. LiDE 80,
sa druge strane skenira u rezoluciji od 2400 x 4800 dpi, gde je prava optička
rezolucija naravno 2400 tačaka po inču, međutim, nju ima svrhe upotrebljavati
samo za skeniranje filmova, dok će Vam 1200 dpi biti sasvim dovoljno za skeniranje
standardnih papirnih dokumenata. Dokumenti skenirani u prevelikim rezolucijama
gube na oštrini, prave nepotrebno velike fajlove i vrlo često sadrže detalje koje
je nemoguće prebaciti na štampač. Za većinu standardnih potreba sasvim je dovoljno
skenirati dokumente u rezoluciji od 300 ili 600 dpi, dok već 75 dpi može da posluži
za objavljivanje na web-u.
Maksimala dubina skeniranja za svaku boju je po 16 bita, to znači da će slika
prosleđena računaru biti enkodovana kao 48-bitna. Na Vama je da je sačuvate u
formatu koji podržava ovako veliku količinu podataka, jer kao što znate, svima
nama omiljeni JPEG nije u stanju da „izađe na kraj“ sa ovolikom količinom podataka.
Kome je još potrebno više od 16,7 miliona boja?
Prvi utisci. TWAIN drajver. Prateći softver Iskusnom majstoru zanata, naviknutom na stare, dobre „lampaše“ LiDE skeneri
ne bi ulili ni malo poverenja. Uređaji su laki, tanki, prefinjenih i promišljenih
linija. Upotrebljena plastika je jako kvalitetna, ali se kod modela 35 štedelo
na finalnoj obradi, tako da je završna obrada mat siva plastika sa par crnih detalja,
dok je samo poklopac obložen sivim, tankim, opet mat, limom. Sa druge strane kod
„osamdesetice“ je plastika metalizirana, a poklopac presvučen tankim, fino rezbarenim
aluminijumskim limom, koji odaje utisak vrhunskog kvaliteta. Oba skenera imaju
po četiri tastera (postavljena na prednjem panelu, ali previše uvučena na dole)
inicijalno namenjena za skeniranje, kopiranje, slanje elektronske pošte i direktno
snimanje dokumenta u PDF . Upravo je pored USB 2.0 standarda i nešto drugačijeg
dizajna, četvrti taster ono što razlikuje LiDE 35 od starijeg, široko popularnog
brata, modela LiDE 30. Skeneri LiDE serije se već tradicionalno isporučuju sa
nosačem koji im omogućava da budu operativni i u vertikalnom položaju. U ovom
slučaju i njegova boja odgovara boji detalja na samom skeneru, pa je kod „tridesetpetice“
crna, a kod LiDE 80 tamne bordo boje. Jedna od najvećih prednosti LiDE tehnologije
je mala potrošnja, koja je i do deset puta manja od one koju prave klasični skeneri,
tako da se snabdevanje energijom vrši direktno iz USB porta. Iz ovog razloga u
kutiji ćete naći samo jedan kabel i to upravo onaj kojim ćete povezati uređaj
sa računarom. Uz „osamdeseticu“ se isporučuje i FAU (Film Adapter Unit) i okvir
za filmove. Softverski paket je poprilično bogat, a uz jači model se dobija i
Adobe Photoshop Elements 2.0. Uputstva i softver su i ovog puta, kao što je nažalost
i uobičajeno, samo na nekoliko svetskih jezika. Nadamo se da ćemo uskoro imati
prilike da vidimo nešto i na maternjem jeziku. Možda je uputstvo za matičnu ploču
na stranom jeziku dovoljno iskusnom serviseru da sklopi računar, ali bi uređaji
koji dolaze u direktan kontakt sa kupcima trebalo što pre da počnu da se prodaju
sa pratećom dokumentacijom na srpskom jeziku. Canon uz ove uređaje isporučuje TWAIN drajver –ScanGearCS, koji ima podršku za
Windows 98/2000/Me/XP. Skener takođe može da radi i pod MacOS-om 9.1 ili novijiim.
TWAIN drajver je ono što Vam je neophodno da biste započeli skeniranje dokumenta,
sav ostali softver ima ulogu da olakša skeniranje i eventualnu kasniju obradu.
Vrlo često možete čuti da je skraćenica TWAIN nastala od Technology Without An
Interesting Name, ali FAQ na www.twain.org kaže da je poreklo naziva ove tehnologije
u čuvenoj Kiplingovoj rečenici “East is East, West is West, and never the twain
shell meet”. Očigledno je da sama reč upućuje na neku dvojnost – grupu od dvoje
– i sklapanje „primirja“ među njima ,a u ovom slučaju se ona odnosi na skenerov
hardver i neki grafički program, bilo da se radi o onom koji je isporučen uz uređaj
ili o nekom nezavisnom. Proizvođač skenera pravi odgovarjući TWAIN drajver, a
kao posledica usvojenog standarda, skener je u mogućnosti da komunicira sa drugim
grafičkim programima, a ne samo onim koji se uz njega i dobijaju.
TWAIN drajveri isporučeni uz Canon-ove modele su standardno dobri i koriste
najbolju koncepciju u svetu skenera koji nisu namenjeni profesionalcima, odnosno
imaju dva režima rada, jednostavni i napredni. Jednostavni režim je namenjen
početnicima, neophodno je samo izabrati tip dokumenta, a skener će sam podesiti
sve neophodne parametre. U naprednom modu postoji mogućnost podešavanja svih
parametara, od rezolucije skeniranja, pa sve do osvetljenja, kontrasta, zasićenosti
i crne, neutralne i bele tačke za svaki od RGB kanala posebno. U naprednom modu,
naravno, možete i uključiti neki od filtera i automatskih korekcija, koji za
cilj imaju bolji kvalitet skenova. Trenutan set podešavanje je najlakše proveriti
klikom na ikonu information, gde se pored parametara skeniranja može videti
i očekivana veličina fajla, kao i verzija drajvera i interfejs koji skener koristi
prilikom povezivanja sa računarom. Podešavanja je moguće zapamtiti i koristiti
prilikom višestrukog skeniranja sličnih medija. TWAIN drajver podržava i multi-scan
funkciju, koja može biti vrlo korisna pri automatizaciji skeniranja kompleksnih
dokumenata. Multi-scan se dobro snalazi sa fotografijama koje imaju jasno definisane
granice, dok je moguće da odseče delove neke grafike. Napredne korisnike će
obradovati činjenica da oba skenera mogu da rade u popularnom VueScan-u, ali
je za razliku od LiDE 30 sada neophodno prvo instalirati ScanGearCS.
Skeneri u radu. Brzina skeniranja Verovatno Vam se svidela ideja o mogućnosti skeniranja u vertikalnom
modu, tako da je to bila jedna od prvih mogućnosti koje smo isprobali. Iako
nosači nisu robusni oni omogućavaju skenerima da stabilno stoje na radnoj površini.
Ovo je opcija koja je do pre par godina bila skoro nezamisliva, ali se nažalost
pokazalo da i dalje nije previše funkcionalna. Skener sa radnom površinom ne
zaklapa prav ugao, već je malo zarotiran tako da olakšava manipulaciju poklopcem
i dokumentima. Posle malo prakse, moguće je i iskenirati nešto u vertikalnom
položaju, ali ipak predlažemo da nosač koristite za odlaganje skenera u njegov
„kutak“ kada ga ne koristite. Skeneri su vrlo brzo spremni za rad, jer nema
potrebe za famoznim grejanjem lampe, ali sa druge strane nije neuobičajeno da
povremeno izvrše automatsku kalibraciju, koja traje šezdesetak sekundi. Prilikom
skeniranja u manjim rezolucijama i pri prikazu Prewiev-a su nešto bučniji, a
sa druge strane umeju da budu poprilično tihi kada se radi o velikim rezolucijama.
Naravno, buka je proporcionalno veća sa porastom brzine skeniranja, odnosno
obrnuto srazmerna rezoluciji skeniranja. Dok je deo specifikacije koji se odnosi
na vreme neophodno za Preview lako proveriti, deo specifikacija koji se odnosi
na briznu skeniranja je izražen u milisekundama po liniji, pa je malo teže doći
do podataka u nama opipljivim jedinicama. Uzmimo za primer skeniranje A4 fotofrafije,
pri rezoluciji od 1200 tačaka po inču na skneru CanoScan LiDE 30. Ovom prilikom
ćemo dobiti digitalnu sliku čija je visina nešto preko 14 hiljada piksela (visina
A4 strane izražena u inčima pomnožena sa rezolucijom). Posto je deklarisana
brzina skeniranja ovog skenera u zahtevanoj rezoluciji 12.7 milisekundi po liniji,
znači da će mu biti potrebno 14 000 *12,7/1000=177.8 sekundi. Merenjem smo dobili
tek nešto malo sporiju brzinu skeniranja. LiDE 80 je u većini testova odneo,
ne veliku, ali primetnu „brzinsku pobedu“, dok je zanimljivo da LiDE 35 u proseku
uradi Previw za oko sekund brže. Sa druge strane kod njega se manifestovalo
čudno ponašanje kod skeniranja u rezolucijama od 75 dpi i 150 dpi, odnosno 300
dpi i 600 dpi. Vreme potrebno za skeniranje u duplo većim rezolucijama je u
ova dva slučaja bilo isto. Isti simptom smo uočili i kod jačeg modela, samo
prilikom skeniranja teksta, i u rezoluciji 300 i 600 dpi ono je iznosilo 15
sekundi, tako da je LiDE 35 malo brži pri skeniranju teksta u 300 tačaka po
inču. Brzina i kvalitet kopiranja naravno zavisi i od štampača sa kojim uparite
skener, ali ipak su rezultati sa predefinisanim podešavanjima bili kod LiDE
80 značajno bolji. Najviše nas je iznenadio kvalitet crno-belog tekstualnog
dokumenta koji smo kopirali – on je bio na izuzetno visokom nivou. Da napomenemo
da nismo merili vreme neophodno za transfer fajla do računara, dok se pod „buđenjem“
u ovom slučaju podrazumevalo vreme neophodno za pristup TWAIN drajveru, jer
nema potrebe da se greje lampa kao kod CCD skenera.
CanoScan LiDE 35
CanoScan LiDE 80
“Buđenje”
5
5
Preview
6
5.5
75dpi
11.5
5.5
150dpi
11.5
7
300dpi
18.5
9.5
600dpi
18.5
16
1200dpi
64
52
CanoScan
LiDE 35
CanoScan
LiDE 80
“Buđenje”
5
5
300dpi
13.5
15
600dpi
29
15
CanoScan LiDE 35
CanoScan LiDE 80
“Buđenje”
5
5
Preview
10.5
11.5
75dpi
25.5
11.5
150dpi
25.5
14.5
300dpi
48.5
21.5
600dpi
48.5
40
1200dpi
180
149
Kvalitet skeniranja Softver je jako bitan deo svakog skenera, skoro podjednako bitan kao
i sam uređaj. Kvalitet skeniranog materijala pored kvaliteta originalnog dokumenta
i mogućnosti samog skenera će u velikoj meri zavisiti i od mogućnosti podešavanja
različitih parametara, kao i od umeća i iskustva onoga ko te parametre podešava.
Odlučili smo da većinu parametara u drajverima ostavimo na deafault setovanjima,
samo smo u nekim specifičnim situacijama isprobali neku od ponuđenih opcija. Neiskusnim
korisnicima je najvažnije kako se skener ponaša pri predefinisanim podešavanjima,
dok će iskusniji većinu nedostataka pri skeniranju lako otkloniti u nekom od programa
koji služe za obradu slika. Unsharp Mask, koji ima ulogu da izoštri sliku, je
sve vreme bio uključen (deafault setovanje), tako da su dobijeni skenovi koji
su u pojedinim trenucima bili čak i previše oštri, odnosno povećan je kontrast
na nivou sitnih detalja.
CanoScan LiDE 35, 75 dpi
CanoScan LiDE 35, 75 dpi
Brzi pogled na fotografiju iskeniranu u 75 dpi nam pokazuje da oba skenera
mogu bez problema da se koriste u ovoj rezoluciji, odnosno dobijaju se sasvim
prihvatljivi skenovi za dodatak e-mail-u ili za objavljivanje na web-u. Nijanse
su dovoljno zasićene, a objekti dovoljno oštri. U zavisnosti da li Vam je i
kako kalibrisan monitor primetićete da se pojavljuju nijanse crvene boje tamo
gde ih nema. Kod LiDE 80 je to manje primetno, ali kod LiDE 35 je, inače jarko
plavo nebo, na nekim mestima dobilo ljubičaste nijanse. Iz tog razloga i fasada
objekta u prvom planu, koja je inače neutrala, ima topliju nijansu nego što
bi trebalo. Međutim, ovo je tek početak, tako da ne treba eliminisati ni jedan
model. Zadaci koje smo postavili pred ova dva „mališana“ u testovima koji slede
su mnogo zahtevniji od skeniranja u 75 dpi.
CanoScan LiDE 35, detalji u 300,600 i 1200 dpi
CanoScan LiDE 80, detalji u 300,600 i 1200 dpi
Dominacija crvene boje koja se dala naslutiti u većim rezolucijama je još uočljivija.
Skenovi su i u 300 dpi i dalje dovoljno oštri, ali se u rezolucijama od 600
i 1200 tačaka pojavljuju zamućenja i manji gubitak detalja, kako u tamnim, tako
i u svetlim zonama fotografije. Razlog ovako mutnog skena je trebalo potražiti
i u neodgovarajućoj fotografiji (sa nedovoljno detalja), pa smo skenerima zadali
malo teži zadatak, skeniranje u 1200 dpi dela novčanice (oko Nikole Tesle sa
novčanice od sto dinara). Ovde je LiDE 80 pokazao zube, napravivši scan neverovatne
oštrine. LiDE 35 je posustao, a i ovde je pokazao da „voli crvenu boju“. Ipak,
skeniranje novčanice nije isto što i skeniranje fotografije. Kada ima samo dve
dominantne boje na slici, skeneru je lakše da izoštri sliku i to bez gubljenja
dragocenih detalja na slici. Opšti utisak je da LiDE 35 ne treba koristiti za
rezolucije veće od 600 dpi, koja će Vam omogućiti da bez problema uvećate fotografiju
10 x 15 cm na A4 format. Sa druge strane uvećanje od 16 puta, koje postižete
ako fotografiju skenirate u 1200 dpi, a štampate je u 300 je sasvim prihvatljivog
kvaliteta kod LiDE 80. O 2400 dpi ipak razmišljajte samo ako želite da skenirate
filmove.
CanoScan LiDE 35, 1200 dpi; CanoScan LiDE 80,
1200 dpi
Skeniranje filmova, LiDE 80 Za skeniranje filmova je neophodno uraditi par pripremnih radnji, koje
se odnose kako na podešavanje skenera i instaliranje potrebnog softvera, tako
i na pripremu transparentnog materijala koji se skenira. FAU se priključuje
na zadnjem panelu, neposredno pored USB priključka i kao i sam skener ne zahteva
zasebno napajanje. Skener će pre početka skeniranja filma izvršiti kalibraciju,
takođe je neophodno instalirati Start ArcSoft PhotoStudio, ako to do sada niste
učinili. Adapter za filmove se fiksira uz levu ivicu skenera i prima šlajfnu
od 6 snimaka, dok sam FAU nije u stanju da osvetli više od jednog frejma istovremeno.
Automatizacija skeniranja filmova nije nešto što se može očekivati od skenera
ove klase, ali je manualno u ovom slučaju previše bukvalno interpretirano. Za
skeniranje jednog snimka u rezoluciji 2400 dpi je potrebno minut i deset sekundi,
tako da će Vam za prebacivanje jednog 35 mm filma od 36 snimaka uz umetanja,
nameštanja FAU-a, menjanja i seckanja šlajfni, otvaranja i zatvaranja poklopca,
premeštanje FAU-a biti potrebno najmanje 2 do 3 sata. Prilikom skeniranja filmova
je neophodno zatvoriti poklopac skenera, odnosno potrebno je učiniti sve da
film ne bude u kontaktu sa spoljašnjim svetlom. Osetljivost na svetlo sa strane
je još jedna mana CIS skenera, pa o tome treba voditi računa kako pri skeniranju
transparenthih tako i običnih medija. TWAIN drajver se i na ovom polju dobro
pokazao, posebno u naprednom režimu. Možete da birate da li je reč o negativu
ili pozitivu, crno-belom ili u boji. Auto select dobro prepoznaje mesto FAU-a,
pa makar ovu radnju nećete morati da radite ručno. Idealno bi bilo da materijal koji želite da skenirate, pre skeniranja
dobro očistite. Postoji više metoda koje možete da koristite, ali bez obzira
koliko dobro očistili film ne smete da zaboravite da filmovi tokom vremena propadaju
i da je ukrupnjavanje zrna neminovan proces. Prvi utisak o dobijenom kvalitetu
skeniranih 35 mm filmova je bio poražavajući, ali smo onda došli do zaključka,
pošto se radi o relativno starim negativima, da su godine nepovratno „pojele“
detalje sa njih. Odlučili smo da skener isprobamo sa APS (Advanced Photo System)
filmovima, koji iako manji i samim tim bi trebalo da čuvaju manje informacija,
su se pokazali kao bolji „beležnici“ uspomena. Način na koji se razvijen APS
film čuva jednostavno utiče da on bolje podnesi vreme kao agresivni faktor.
Iako adapter za film ne podržava 24 mm širok APS film u praksi je sa njim bilo
isto lako/teško manipulisati kao i sa 35 mm filmom. Kvalitet skena je, moglo
bi se reći prosečan, ali zar treba očekivati više od uređaja koji nije pravi
film skener, već mu je to samo sporedna opcija? Boje su bledunjave, mali diamički
opseg je doveo do gubitka dela detalja. Ovo je bio pravi trenutak da isprobamo
maksimum FARE tehnologije u kombinaciji sa softverskim metodama korekcije, pa
smo u Advanced modu uključili filter Remove Dust and Scratches. Kao što možete
da vidite na pojedinim mestima se FARE uspešno snašao sa prašinom, ali je postojeće,
jedino veće, oštećenje na filmu, softverski još više naglašeno.
CanoScan LiDE 80, 2400 dpi; CanoScan LiDE 80,
2400 dpi – Remove Dust and Scratches
Nismo isprobali mogućnost skeniranja 35 mm pozitiva, ali na osnovu rezultata
dobijenih skeniranjem negativa ne treba očekivati previše kvalitetan sken. Da
biste od slajda (pozitiva) napravili vrhunski sken neophodan Vam je i vrhunski
skener, a u suprotnom se morate pomiriti sa gomilom šuma i izgubljenih detalja
u svetlim, ali pre svega u tamnim zonama slajda. Pozitivi imaju izuzetno veliki
dinamički opseg i većina skener nije u stanju da razluči dovoljan broj detalja
u problematičnim zonama. Skeniranje filmova će u velikoj meri zavisiti od stanja filma, a krajnji rezultati
će dosta zavisiti i od Vaše umešnosti u Photoshop-u ili nekom sličnom programu.
Možda će upravo Adobe Photoshop Elements 2.0 koji ćete dobiti biti dovoljan
da napravite kvalitetne fotografije. Pri idealnim uslovima možete očekivati
da ćete sa Vašeg filma dobiti scan koji će Vam omogučiti štampanje u A4 formatu.
Nažalost, u većini slučajeva ćete morati da se zadovoljite sa nekim od manjih
formata.
Direktno poređenje Nismo želeli da skenerima „podmećemo“ 3D objekte, jer oni jednostavno
ne podržavaju skeniranje trodimenzionalnih objekata, ali smo zato jedan mali
i zahtevan test ostavili za kraj. Trebalo je iskenirati crno-belu fotografiju
koja se nalazi prelomljena na dva lista „debeljuškaste“ knjige (skeniranje iz
debljih knjiga je moguće, jer skeneri imaju takozvani Z-lid, koji omogućava
odizanje poklopca za oko 3,5 cm od površine stakla). Ovo je težak zadatak za
svaki skener, a posebno za onaj zasnovan na CIS tehnologiji. U ovom slučaju
je nemoguće da papir nalegne idealno na staklo, a sa druge strane treba izaći
na kraj sa moiré šarom – efektom koji se javlja prilikom skeniranja štampanog
materijala, bilo da se radi o časopisu, novinama ili knjizi. Ova interferencija
se javlja kao posledica razlika koja postoji u mreži polutonova u štampanom
materijalu i mreže koju skener napravi prilkom skeniranja. Moiré je moguće ublažiti
i u raznim programima za obradu slika, ali je Descreen opcija kod skenera inicijalno
namenjena ovoj funkciji.
CanoScan LiDE 35, 75 dpi; CanoScan LiDE 80, 75 dpi;
HP ScanJet 4570c, 75 dpi
Rezultati sa LiDE 35 su toliko loši da je sken praktično neupotrebljiv. Centralni
deo fotografije je previše zamućen, Descreen je previše brutalno uradio posao,
tako da je slika mutna, izgubljeno je dosta detalja. Kod LiDE 80 je slika nešto
oštrija, ali je moiré efekat vrlo izražen, a središnji deo fotografije, na prelomu
knjige, i dalje bespovratno izgubljen. Radi poređenja isti zadatak smo postavili
i HP-ovom ScanJet-u 4570c, koji ima lampu, odnosno radi se o CCD skeneru. Rezultati
su primetno bolji, fotografija bi uz malo „fotošopiranja“ postala upotrebljiva,
ali je moiré šara je i dalje vidiljiva – poznato je da HP-ovi skeneri nemaju
naročito efikasan Descreen.
Posle svega… Suma sumarum, radi se o dva izuzetno zanimljiva uređaja, tako da nas
nije iznenadila činjenica da ovi skeneri uživaju veliku popularnost na tržištu.
Uređaji su laki i kompaktni, lepo dizajnirani, brzi u radu, ne zahtevaju dodatni
adapter ili kabl za napajanje. Nedostatci koje smo uočili tokom testiranja
su pre svega nedostaci same CIS tehnologije, a ne njene nedosledne implementacije
od starne proizvođača – ako želite da skenirate 3D objekte, odmah zaboravite
na ove „mališane“. TWAIN drajveri, kao bitan i sastavan deo svakog skenera su
pokazali zavidan nivo kvaliteta, iako se pokazala nedoslednost u automatizaciji
pojedinih funkcija, uvek Vam ostaje mogućnost manuelnog podešavanja većine željnih
parametara O uočenim nedostacima kod LiDE 35 bi smo mogli dosta da diskutujemo, posebno
o delu koji se odnosi na vernost reprodukovanih boja i oštrinu u većim rezolucijama,
međutim, ostajemo nemoćni pred činjenicom da je njegova cena nešto iznad 70€
sa porezom. Sa tako popularnom cenom skoro i da nema pravu konkurenciju u Entry
Level segmentu tržišta. Ako do sada niste imali skener, a želite da zakoračite
u taj inspirativan, kreativan i pre svega koristan svet, CanoScan LiDE 35 može
da bude pravo rešenje za Vas. LiDE 80 je već priča za sebe. Softverski paket koji dolazi uz njega je dosta
bogatiji, a i sam uređaj može da se pohvali dosta boljim kvalitetom, kako samog
uređaja, tako i skenova. Jedna od suštinskih mana je preoštro skeniranje u pojedinim
situacijama, pa je moguće da se izgubi deo detalja usled povećanja kontrasta.
Kada se dobije previše kontrastan, uoštren i definisan sken od njega je kasnije
dodatnom obradom teško dobiti dobre rezultate. Ni reprodukcija boja mu nije
najjača strana – u poteri za oštrinom skeniranja, Canon-ovi inženjeri su pomalo
zanemarili ostale parametre, iako je, na svu sreću, većinu tih parametara moguće
promeniti. Za optimalne rezultate, ipak je potrebno neko vreme “upoznavanja”
sa vašim mezimčetom. Pomalo nas je razočarala nešto lošija Descreen opcija,
o čemu bi trebalo da razmišljate ukoliko planirate da skenirate dosta štampanog
materijala, a ne želite da provodite vreme provlačeći sken kroz gomilu filtera
u programu za obardu slika. Sa skeniranjem filmova ćete biti zadovoljni ukoliko
ne očekujete previše i ukoliko ste spremni da posvetite sate i sate arhiviranju
snimaka sa filmova. Uređaj koji košta ispod 150€ jednostavno ne može da zameni
profesionalne film skenere, pa je odlazak u fotografsku radnju uvek bolje rešenje.
Za razliku os slabijeg modela, LiDE 80 već ima ozbiljniju konkurenciju u svom
cenovnom rangu u vidu nekoliko CCD skenera, ali postoji segment tržišta u kome
je skoro nezamenjiv – ako Vam je potreban kvalitetan skener koji želite da uparite
sa svojim prenosnim računarom, ovaj model se nameće kao ultimativno rešenje.
Kompaktan, bez potrebe za eksternim napajanjem, dok će svojim inspirativnim
dizajnom i kvalitetom završne obrade izmamiti poglede poslovnih saradnika. Canon LideScan skenere na test ustupio PC
Centar, distributer Canon programa za SCG
