Benchmark Redakcija
Branko Maksimović Editorijal: DLNA: Život bez kablova? Koliko ste puta rasplitali kablove koji vise iza vašeg računara. Monitor, tastatura, miš, VGA kabl, video out kabl, USB i kabl od štampača, zvučnika, LAN kablovi, kao i oni koji spajaju ruter sa WiFI uređajem, naponski kablovi za računar, štampač, ruter, zvučnike… Dosta je, jeza nas hvata čak i tokom nabrajanja svega toga. Kada je potrebno da do centralnog HDTV uređaja dovedete napajanje, HDMI kabl, rasporedite zvučnike po sobi i provučete kablove ispod tepiha, nastaju problemi. Nekima ukućani i ne dozvoljavaju da zbog svih tih kablova imaju 5.1 sistem zvučnika, a oni koje to ne mrzi, rušiće i zidove ili će kablove provesti uz donje ivice, oko čitave sobe. Tu dolazi do problema, jer su kvalitetni kablovi skupi, a opet dolazi do interferencije i gubitka kvaliteta. Ipak, problem nije nerešiv, ali je nezgodan i ume da učini da svojom iritantnošću odustanete od kupovine. Ili “apgrejda”. Danas je čitav ekosistem uređaja sposoban da prikaže sadržaj koji je “pohranjen” na centralnom računaru, bilo da se radi o mobilnom telefonu, video kameri, plejeru HD video formata, igračkoj konzoli aktuelne generacije… DLNI ili Digital Living Network Alliance je neprofitna organizacija koja se sastoji od 250 članica, kompanija koje posluju u oblastima mobilnih tehnologija, potrošačke elektronike, PC računara i komponenti i pružanja usluga. Ove kompanije su se okupile oko cilja da se uz pomoć definisanih standarda olakša korisnicima da koriste, dele i uživaju u svojim digitalnim fotografijama, muzici i video materijalu. Samo tokom tekuće, 2010. godine, blizu 10 hiljada uređaja je dobilo DLNA Certified status, što je označeno i odgovarajućim logotipom na samoj ambalaži.
DLNA u teoriji Ideja je, zapravo, vrlo jednostavna. Imate HD kameru i HDTV uređaj. Zbog čega ne biste mogli da gledate video snimke koje ste sa njom napravili direktno na tom TV aparatu? Zbog čega ne biste uživali u muzici koja se nalazi na vašem računaru u sobi, direktno na kućnom stereo uređaju ili home-cinema paketu? Sam uređaj, naravno, mora biti DLNA sertifikovan, a na PC računar morate instalirati odgovarajući softver kako bi DLNA funkcionisao. A DLNA se upravo zasniva na staroj (dobroj?) ideji da je uređaj koji šalje sadržaj ka nekom drugom uređaju, zapravo “server”, dok je drugi uređaj (onaj koji sadržaj reprodukuje) – klijent. U svetu računara znamo da to baš i ne funkcioniše uvek tako glatko, bar ne ako koristite stariju verziju Windows OS-a (na Mac-u je situacija znatno bolja). Iako su DLNA sertifikovani uređaji pametni, ne možete baš sve “strimovati” putem ovog standarda. Sam DLNA ima svoja ograničenja: – Za zvuk, tj. muziku, formati koji će moći da budu reprodukovani su: AC3, AMR, ATRAC3, LPCM, MP3, MPEG4 i WMA. Dakle, izostali su DTS i novi, HD audio formati. AC3 je, ruku na srce, tu za višekanalni zvuk. – Da bi DLNA standard mogao da “vidi” slike, one moraju da budu u JPEG ili PNG formatu. – Od video formata su podržani: MPEG 1, MPEG 2, MPEG 4 Part 2 (dakle i DivX), MPEG 4 Part 10 (odnosno H.264), kao i WMV9. Izostaje podrška za novi VC-1 format (WMV10). Od “container”-a, prihvataju se MPEG, MP4 i ASF “ekstenzije”, što znači da na ultra-rasprostranjeni Matroska (MKV) možete da zaboravite, baš kao i na AVI (?!).
Međutim, ograničenja se tu ne završavaju. Ako recimo, kao mi, imate HD fajl “skinut” sa Blu-ray medija i on je u H.264 formatu, koji je podržan, ali ima i AC3 audio u MP4 “kontejneru”, pomislićete da je sve spremno da bude reprodukovano putem DLNA standarda. Ali ne, nešto nije u redu. MP4 kontejner ima ograničenje od 720 x 576 piksela, a vaš video je u rezoluciji 1920 x 1080 piksela). I iako ga svaki moderni HD standalone plejer (a o PC-ju da i ne pričamo) normalno vidi i reprodukuje, DLNA standard će se pobuniti. Čim nešto nije po specifikaciji, DLNA će odbiti saradnju. Ovo, naravno, u praksi zadaje velike glavobolje. Stručnjaci iz oblasti audio i video streaming-a predlažu da se problemi sa previsokom restrikcijom prevaziđu tako što bi se unapredio princip koji važi kod Universal Plug-N-Play standarda na PC računarima (UPnP). Istina, tada će veliki broj uređaja teže moći da dobije DLNA sertifikat, jer bi ovaj standard tada podrazumevao daleko veći protok i zahtevao bi bržu obradu informacija.
UPnP koristi komunikacioni sistem koji ne radi na izmeni tipa informacija koje se šalju (kao što to rade neki audio i video serveri – dobar primer je TVersity Media Server koji je besplatan i koji se može instalirati na bilo koji PC računar, Windows ili Linux based). Kako ovakvo “komplikovanje” ne odgovara većini članica DLNA organizacije. Dobar primer je Sony, koji je ovaj sertifikat “nalepio” na svoje TV uređaje koji mogu da strimuju samo audio, što znači da oni i nisu zaista DLNA kompatibilni. S druge strane, postoje i proizvođači koji omogućavaju da, mimo DLNA standarda, neki formati budu reprodukovani. Naravno, kompatibilnost iznad DLNA standarda mora da bude prisutna i sa server i sa klijent strane. Problem koji je napravio Sony je jasan, ali postoji i problem sa “nadogradnjom” standarda od strane drugih proizvođača. Zbog čega? Upravo zato što je, u tom slučaju, sam DLNA obesmišljen, a čitava ideja iza ovog standarda nije u njegovoj “svemogućnosti”, već u tome da sve bude jednostavnije za upotrebu. U praksi Iako sve u teoriji zvuči obećavajuće, u praksi je, kao što i možete da predpostavite iz primera koji smo dali – sve daleko lošije. Da bi server uređaj i klijent uređaj prokomunicirali, ponekad je potrebno da izgubite čitav dan ili više, da biste shvatili da sve to baš i ne radi, iako za to ne postoji neki bitan razlog. Ipak, kako sve ne radi, naravno da postoji začkoljica, ali da bi doprli do nje (i samo pokušali da je rešite), morate posedovati dosta znanja o računarima, audio-video kodecima i ostalim zavrzlamama o kojima je normalno da znamo mi, geek-ovi koji pišu za internet magazin kakav je benchmark (pa i dobar deo čitalaca našeg foruma). Ali, pogađate, tu je opet promašena čitava poenta DLNA koncepta. Štaviše, istog trenutka on biva obesmišljen. Najčešći razlog zbog koga nastaje problem je softver koji se nalazi na server-strani, a koji se najčešće instalira na sam PC računar (prenosni ili stoni) i koji stiže od proizvođača HDTV uređaja, na koji će se, kroz DLNA, strimovati sam sadržaj. DLNA softver koji stiže uz taj HDTV uređaj je u najčešćem broju slučajeva prilično bazičan, nedovršen i bagovit. Sva sreća je da postoje i third party rešenja koja su najčešće i besplatna (Twonky Media, PS3 Media Server, Tversity, Nero MediaHome ili Windows Media Connect), ali i za njih nisu čuli svi korisnici, često su ekskluzivna rešenja za određen hardver ili PC, a neretko su i komplikovanija za upotrebu.
Život bez kablova? Moguće, ali neće uskoro zaživeti…
Digital Living Network Alliance nije vezan samo za uređaje koji spadaju u home-cinema i mobile kategorije, jer su DLNA kompatibilnost kroz update softvera “zaradili” i recimo PlayStation 3 i Xbox 360 konzole. Da biste pokrenuli DLNA, morate imati server-uređaj. To bi mogao da bude običan Windows PC koji ima uključen Media Center servis. Ako želite bolju kontrolu nad sadržajem, kao i mogućnost da se video i audio materijal konvertuje “u letu”, možete koristiti Tversity Media Server. Autor ovog teksta ga koristi, jer je kompatibilan sa svim uređajima koji se nalaze u kući – od DLink streaming Intel Viiv network plejera, preko Xbox 360 konzole, Panasonic plasma uređaja, sve do iPhone telefona. Naravno, konverzija video sadržaja je neophodna za reprodukciju na iPhone klijentu, ali za to postoji neophodna automatizacija unutar samog programa. Ako detektuje DLink uređaj, TVersity će ostaviti rezoluciju i kodeke video materijala upravo onakvim kakvi su na centralnom hard disku (na računaru). U slučaju da je wireless mreža usporila ili je bitrate prevelik za efektivni protok u datom trenutku, videu će u letu biti smanjivan bitrate, a onda i rezolucija (Core 2 Duo notebook tom prilikom ume da bude prilično “zakucan”, ali to nikako nije slučaj sa jakim Core i7 desktopom). Ako, pak, TVersity “vidi” da se sve šalje na iPhone, smanjiće rezoluciju video materijala u onu koju smo mi naznačili u podešavanjima, a pre nego što reprodukcija krene, moraćete i pomalo da sačekate (pogotovo ako je izvorni video u nekom od HD formata / kodeka odnosno kontejnera). Za sve ovo vam je potrebno dosta znanja i eksperimentisanja, što prevazilazi prvobitnu zamisao DLNA ideje.
LG HB965TZ Home Cinema koji smo testirali je DLNA kompatibilan
Pomenuli smo i PS3 Media Server koji odlično radi posao i dosta je manje komplikovan od TVersity Media Servera, ali nudi i manji broj opcija – a sve u samom startu ne mora da radi “out-of-the-box”, što je opet jedna od mana čitavog koncepta. Prednost ovog rešenja je što je PlayStation 3 zaista “devojka za sve”. Vrhunska igračka konzola, Blu-ray plejer (koji pušta i nove 3D filmove) i DLNA kompatibilan uređaj koji može da “šalje” i HD video filmove ka klijentu. Slično važi i za Xbox 360, mada sa njegovim Media Server softverom nismo bolje upoznati. Ipak, na ove uređaje je lako “slati” materijal ili ih reprodukovati sa istih putem bežične DLNA “mreže”, jer se radi o “pametnim” uređajima. Ali, većina LCDTV ili plasma uređaja i nije toliko pametna, što se pokazalo tokom našeg frustrijajućeg iskustva da što bolje istestiramo sve mogućnosti HDTV uređaja koji se nađu na našem testu. Do sada je svaka DLNA priča bila ravna utopiji. Sve što smo naveli može da znači samo jedno – za DLNA je još uvek rano. Iako smo zapravo sigurni da će sve to funkcionisati u budućnosti, nikako ne bismo želeli da dajemo prognozu na temu kada bi to moglo da bude slučaj. Za sada, držaćemo se starih, dobrih kablova…
