Benchmark Redakcija
Branislav Bubanja
Dok je pre par godina uobičajen način gledanja DVD filmova bio preko računara, danas je situacija potpuno drugačija. Samostalni DVD plejeri su postali toliko jeftini da ih čak i korisnici sa plićim džepom mogu kupiti gotovo bez razmišljanja. Ali to nije jedini razlog njihove velike popularnosti. Dobra podrška za DivX, lakoća upravljanja i, kod najvećeg broja modela lokalizovanost interfejsa, drastično su uticali da se samostalni plejeri pojave u skoro svakom domu. Osim toga, velikoj popularnosti о vih uređaja doprinela je i velika količina DVD filmova koji se mogu kupiti po simboličnoj ceni. Razlike između plejera naravno postoje i to se prvenstveno ogleda u tome koliko su prilagođeni specifičnostima našeg tržišta.
Pre nego što krenemo sa testiranjima ovih plejera moramo da razjasnimo nekoliko stvari. Verovatno ćete primetiti da će uređaji nepoznatih (kineskih) proizvođača gotovo sigurno biti favorizovani u odnosu na plejere poznatih brendova. Za to postoji razlog koji će u nastavku ovog teksta biti detaljno objašnjen. U vreme kada su samostalni DVD plejeri bili retkost i kada nije bilo toliko mnogo proizvođača kao danas, postojala je jasna razgraničenost između brendiranih i malobrojnih “kosookih” kompanija koje su proizvodile i sklapale ove uređaje. Tada je brend nešto i značio. Danas, gotovo svi proizvođači ovih uređaja svoje proizvodne pogone imaju u nekoj od dalekoistočnih zemalja. Na najvećem broju ovih uređaja ćete pronaći etiketu “Made in China”, bez obzira koje ime je nalepljeno na prednjoj strani plejera.
Nestanak kvalitativnih razlika možemo potkrepiti i jednim konkretnim primerom. Philips, koji važi za jednog od najpoznatijih i najcenjenijih svetskih proizvođača DVD plejera (i ostalih audio/video komponenti) planira da svoju proizvodnju u narednih godinu dana kompletno preseli na daleki istok. Svi tehnički uređaji ovog proizvođača, sem medicinskih uređaja čija proizvodnja će se i dalje obavljati u Philipsovoj centrali u Ajndhovenu, za godinu ili dve proizvodiće se u Kini i Indiji. Razlog ovakve odluke je jasan. Proizvodnja u dalekoistočnim zemljama značajno smanjuje cenu koštanja ovih proizvoda, pa se time postiže mnogo veća konkurentnost na tržištu koje je prezasićeno tehničkom robom. A o trajnosti ovih uređaja gotovo više niko ni ne brine. Mogli bismo reći da tehnika danas polako postaje potrošna roba, jer se svi uređaji prave da traju samo par godina (onoliko koliko im važi garancija).
“Kosooki” plejeri imaju još nekoliko prednosti nad firmiranim modelima. Kineski proizvođači mnogo brže prihvataju promene koje nastaju na tržištu i prilagođavaju se njima. Kada se pojavio prvi DivX plejer (Kiss), nije trebalo da prođe mnogo vremena da se slični uređaji nađu u ponudi kineskih proizvođača. Kod firmiranih modela se čekalo više od dve godine da se odvaže na takav korak. Opet ćemo se vratiti na Philips. Za razliku od nepoznatih proizvođača sa istoka, Philips je lako mogao da oseti posledice udara eventualnih zakonskih sankcija zbog podrške DivX formata koji je dugo vremena bio anatemisan od strane filmskih kompanija kao glavni uzrok povećane piraterije filmova. Tek kada su nadležni organi u Philipsu procenili da više nema nikakvih zakonskih regulativa koje bi mogli da prekrše, “napravili” su svoj prvi DivX plejer. Reč napravili smo stavili pod znacima navoda zbog jedne činjenice koja je u javnosti malo poznata. Prvi Philipsov DVD plejer uopšte nije napravljen u Philipsu. Za to je iskorišćena jedna kineska fabrika od koje je otkupljen poveći kontigent plejera, na koji je samo nalepljen Philips logo. Cilj je bio da se ispita tržište. Reakcija tržišta je bila, blago rečeno fantastična, pošto je ceo kontigent rasprodat u rekordnom roku. Nakon toga je Philips napravio kompletno svoj DivX plejer i od tada postojano izbacuje nove verzije ovih uređaja.
Ova mala digresija imala je za cilj da ilustruje selidbu proizvodnje DVD/DivX plejera na daleki istok. Pošto većina fabrika za proizvodnju ovih uređaja u Kini radi na principu porudžbina, ponekad su se dešavale interesantne i, u najmanju ruku smešne stvari. Čak i na našem tržištu se dešavalo da firmirani i “bezimeni” modeli budu napravljeni u istoj fabrici i sastavljeni od identičnih delova. Najsmešnije (ili najtužnije) je to da su takvi plejeri prodavani pod različitim imenima, ali je nekada razlika u ceni između takvih modela (ili tačnije između dva primerka istog modela sa različitim imenima) iznosila i više od trideset procenata. Na žalost, jedna od specifičnosti našeg tržišta su i drastične razlike u cenama između firmiranih i nefirmiranih modela, bez obzira što su istog ili sličnog porekla i bez obzira na činjenicu da su firmirani modeli mnogo slabije prilagođeni našem tržištu od nefirmiranih . U zapadnim zemljama, generalno, cene plejera su duplo, pa čak i troduplo jeftinije nego kod nas. Međutim, očigledno je da i sa ovim “našim” cenama (koje su za kupce ipak veoma prihvatljive) uvoznici i distributeri imaju odličnu prodaju, tako da nemaju potrebu da spuštaju cene svojih proizvoda.
Metodologija testiranja
Koncentracija proizvodnje DVD plejera u jedan region i usrednjavanje kvaliteta imaće veliku važnost i na naše ocenjivanje uređaja prilikom njihovog testiranja. Umesto da gledamo ko je potpisan na plejeru, trudićemo se da utvrdimo kako on funkcioniše u realnom radu, jer smatramo da je to ono što interesuje prosečnog kupca u našoj zemlji. A kako je praksa pokazala funkcionalnost je obično na strani nepoznatih ili slabo poznatih plejera. Velike firme kao da se još uvek plaše implementacije najnovijih standarda. I umesto da se za profit bore većim udelom na tržištu, oni su se uglavnom (čast izuzecima) opredelili na izostavljanje pojedinih funkcionalnosti kako bi povećali profitne stope, bez obzira što su cene ovih plejera i dalje značajno više od uređaja nepoznatih proizvođača. Kao primer možemo navesti najčešću situaciju – izostavljanje 5.1 audio izlaza. Ako se danas bar 95% DVD filmova pravi sa zvukom u 5.1 formatu, zašto bi bilo ko sebe ograničavao na stereo izlaze na DVD plejeru. Ovde ćete ni možda zameriti i pomenuti da nemaju svi kupci ovih uređaja 5.1 zvučne sisteme, ili da postoje i digitalni dekoderi koji će od stereo zvuka napraviti surround. Ako neko u ovom trenutku i ne poseduje 5.1 zvučni sistem, to ne znači da ga neće kupiti za mesec, dva, ili pola godine. Što se tiče digitalnog dekodera, tu ste u pravu. Oni postoje, ali zvučnici koji poseduju ovakvu mogućnost koštaju mnogo više nego što su mnogi korisnici spremni da plate. Ne zaboravite da pričamo o Srbiji, u kojoj su prosečne plate oko 200 evra. Zagovornici brendiranih modela pokušaće da izvuku još jedan adut iz rukava – kvalitet slike koji je na firmiranim modelima navodno bolji nego kod kineskih plejera. Čak i da se složimo sa tom konstatacijom treba uzeti u obzir i na kakve će se televizore priključivati ovi plejeri. Obično je to TV dijagonale 21″ (možda i manje od toga), star bar jednu deceniju. Na takvim televizorima teško da će neko primetiti razlike u kvalitetu slike između firmiranih i nefirmiranih modela.
Postoji još jedna bitna stvar koja ide u prilog dalekoistočnim proizvođačima, naročito kada se radi o DivX plejerima. Nije tajna da je naše tržište veoma specifično. U zapadnoj Evropi i Americi titlovi su gotovo nepoznata kategorija. Strani filmovi se glasovno nadsinhronizuju, tako da DivX filmovi često nemaju nikakav prevod. A ako bi baš neko poželeo prevod, tolika podrška uvek postoji. Da vas podsetimo u zapadnim zemljama (gde je i najveća prodaja plejera) uglavnom nema nekih specijalnih slova kao što ih imamo mi. Zato je i čest problem kod plejera neprilagođenih za naše tržište nedostatak naših slova u prevodima. E sad, pokušajmo sve to da sagledamo kroz prizmu prodaje. U zadnjih godinu dana je po nekim procenama u svetu prodato oko 50 miliona DVD/DivX plejera. U tom istom periodu u našoj zemlji prodato je između 25 i 30 hiljada plejera. Ovaj mizerni procenat u odnosu na svetsku prodaju čini naše tržište potpuno nezanimljivim za velike proizvođače. Sa druge strane, kinezi su spremni da se bore i za najmanje tržište i svakom kupcu maksimalno udovoljavaju. Stoga kod kineskih plejera možete očekivati lokalizovani softver, dobro odrađene titlove, podrške za najnovije video kodeke… Oni gotovo promptno reaguju na sve zahteve našeg tržišta, pa se vrlo brzo nakon postavljanja novih zahteva mogu videti i konkretni rezultati (nove, poboljšane verzije firmvera). Morate priznati da je to jedan od bitnih parametara prilikom odlučivanja za koji model plejera se opredeliti prilikom kupovine.
Kada smo, nadamo se razjasnili ove stvari, možemo da pređemo i na metodologiju testiranja DVD/DivX plejera. Ona je, u skladu sa navedenim stvarima u ovom tekstu, napravljena tako da se utvrdi koliko su plejeri prilagođeni našem tržištu. Sa hardverske strane proveravaće se vizuelni identitet plejera. Iako je dopadljivost subjektivna komponenta, pokušaćemo da na maksimalno objektivan način sagledamo kako izgleda prednja maska nekog plejera (da li ima nešto što može da zasmeta – recimo suviše jaka lampica koja može da ometa gledanje kada plejer stoji ispod ili iznad TV-a, ili prevelike ogledalske površine koje prelamaju svetlost). Bitna stavka je i kako sa mehaničke strane deluje tray mehanizam loadera. Sa zadnje strane plejera ćemo svaki put prokomentarisati da li ima 5.1 audio izlaze, kao i šta sve nudi od audio i video izlaza.
Testiranje funkcionalnosti možemo podeliti na više delova. Obavezno ćemo prokomentarisati ugrađeni softver, njegovu jednostavnost upotrebe i detaljnost opcija. Funkcionalnost u DVD modu podrazumeva proveru da li je plejer regionalno otključan, koje su mu brzine “premotavanja” i stepen zumiranja. Kod provere DivX reprodukcije pažnja će biti usmerena na nekoliko stvari. Obavezno će se proveriti čitljivost različitih DivX/XviD kodeka. Proveravaćemo i da li plejeri podržavaju Nero Digital, sve popularniji audio/video kodek. Zatim sledi provera podrške za titlove i njihovog prikaza na ekranu. Proverićemo koliko su velika slova u titlovima i kakva je njihova čitljivost na ekranu u raznim uslovima, da li su podržana naša slova i kako se plejeri snalaze sa različitim tipovima subtitle fajlova. Od ostalih testova, pogledaćemo da li postoji podrška za pregled fotografija, kako se plejeri snalaze sa audio i MP3 diskovima, a proveravaćemo i da li imaju ugrađene DTS audio čipove (za reprodukciju 5.1 audio CD-ova). Naravno, nećemo propustiti da testiramo ni neku dodatnu funkcionalnost, ukoliko je neki od plejera poseduje (zvučnike i radio prijemnik kod home theater modela, eventualnu prisutnost čitača kartica, načine i kvalitet snimanja ako je u pitanju DVD rikorder…). Tek nakon izvršenih svih ovih testova, uzimajući u obzir i cenu proizvoda pokušaćemo da damo konačnu ocenu.
Mislimo da je ovo dovoljno za početak. U sledećem tekstu ćemo “secirati” jedan DVD plejer da vam pokažemo iz čega se on sastoji i kako sve to sklopljeno i ukomponovano funkcioniše.
