Huawei P40 Pro Plus

Huawei P40 Pro Plus

Opšte je poznato da svaki dodatak sufiksa imenu modela dodeljuje nove mogućnosti i alternacije. Iako P40 Pro+ model nije daleko od P40 Pro modela iz iste serije, pojedina poboljšanja i izmene će se nekima svakako dopasti.

    Sadržaj

      Praksa proizvođača pametnih telefona da uz flagship modele segmentiraju ponudu radnim Ultra, Pro, Plus i Lite modelima uveliko je uzela maha, a kako svaki proizvođač ima svoju filozofiju šta Plus, Pro, Ultra ili Lite znače, prosečnom kupcu je teško da se snađe sa svim ovim sufiksima. 
       

       
      Model koji danas predstavljamo krase i Pro i Plus sufiksi, ali ako ste mislili da je Huawei P40 Pro Plus samo veća verzija modela P40 Pro – grdno se varate. Iako sva logika govori da bi P40 Pro Plus trebao da bude model sa većim ekranom, često dodatnom kamerom i nešto više RAM-a i skladišnog prostora, ovoga puta nije tako. Plus ovoga puta znači keramički okvir i keramička leđa umesto kombinacije stakla i aluminijuma, malo izmenjeni sistem telefoto kamera i veoma brzo bežično punjenje. Ostalo je, osim cene, u dlaku isto kao kod ne-Plus modela. Podsetimo se, Huawei P40 Pro je model sa brutalnim 6,58-inčnim OLED ekranom rezolucije 2640×1200 piksela, aluminijumskim okvirom i staklom napred i pozadi. Sistem kamera broji šest senzora: glavni od 50 MP, telefoto periskop od 12 MP sa 5x optičkim zumom, 40 MP ultrawide i 3D TOF, dok selfi kamera raspolaže sa 32 MP i ima svoj IR 3D TOF za prepoznavanje lica i u mraku. Glavna kamera, zum i ultrawide imaju optičku stabilizaciju i predstavljaju možda i trenutno najbolje kamere na pametnim telefonima na svetu. Telefon pokreće osmojezgarni Kirin 990 5G sa jezgrima u rasponu od 2,86 do 1,95 GHz, a sistem na raspolaganju ima 8 GB radne memorije i, u zavisnosti od verzije telefona, između 128 i 512 GB UFS 3.0 skladišta. Tu je odlična baterija od 4200 mAh i brzo punjenje od 40 W, sa 27 W u bežičnoj varijanti, odnosno reverse charging. Dizajn je neponovljiv, sa ojačanim uglovima i blagim zakrivljenjem ekrana koje je odlično odmereno. Napomenućemo nešto veći otvor kamere u gornjem levom uglu ekrana i asimetrično postavljeni sistem kamera koji pravi težinski disbalans i klackanje telefona kada je položen leđima na ravnu površinu. Sistem pokreće Android 10 OS sa EMUI 10.1, bez Google Play servisa, ali se oni veoma lako instaliraju i funkcionišu besprekorno (bar do nekog sledećeg update-a). 
       
      pp1s_2.jpg
       
      Kada je u pitanju P40 Pro Plus verzija novi model poseduje sve gore nabrojano i još ponešto. Glavna periskop telefoto, odnosno zum kamera zamenjena je sa dve telefoto kamere – jednom od 8 MP, 80 mm, f/2.4 sa 3x optičkim zumom i drugom, sa periskop tehnologijom od 8 MP i čak 240 mm koja omogućava 10x optički zum pri otvoru blende od f/4.4. Naravno, obe kamere poseduju PDAF sistem fokusiranja i optičku stabilizaciju senzora, ali o njima nešto kasnije. 
       
      Umesto kombinacije aluminijumskog rama i staklenih leđa, Huawei P40 Pro Plus ima keramički ram i keramičku zadnju stranu, kod našeg modela u prelepoj bisernoj beloj varijanti. Iako za ram nikada ne biste rekli da nije metalan, zvuk koji proizvodi zadnja strana kada je blago kucnete tvrdim predmetom podseća na nešto između stakla i plastike. U svakom slučaju, poenta upotrebe ovog materijala je u njegovoj čvrstini i otpornosti na grebanje. Na Mohs-ovoj skali čvrstina keramike je 8,5, naspram 6 kod  stakla, 9 kod safira i 10 kod dijamanta. Upotreba keramike i nešto drugačiji sistem kamera su malo podigli težinu, koja je u startu bila prilična za telefon ovih dimenzija. S druge strane, lepo uklopljeni elementi kućišta, o čemu svedoči i IP68 otpornost na vodu i prašinu, sa težinom od 226 g daju osećaj kvalitetnog i čvrstog uređaja koji može da izdrži ozbiljne padove. Korišćenje keramike umesto stakla i aluminijuma je izgleda uticalo na eSIM podršku koja je izostala kod ovog modela, pa će se P40 Pro Plus prodavati u verzijama sa jednom ili dve nano SIM kartice. 
       
      pp2s_2.jpg
       
      I bežično punjenje je dobilo unapređenje. Doduše, za sad samo sa Huawei punjačem od neverovatnih 40 W. To znači da će vam za pola sata baterija biti napunjena skoro do 55%, odnosno da će za punjenje od 0 do 100% biti potrebno oko sat i dvadeset minuta. U poređenju sa punjenjem preko kabla, za potpuno punjenje je potrebno deset minuta manje, a za pola sata će vam baterija stići skoro do 80%. Ne treba zaboraviti da Huawei P40 Pro Plus podržava pametno punjenje, pa ako ga na punjaču ostavite uveče, on će smanjiti brzinu punjenja i završiti ga neposredno pred jutro. 
       
      Kao i kod P40 Pro, podržano je brzo punjenje drugih uređaja i to od 27W, bilo da se radi o slušalicama, pametnom satu ili drugom telefonu. I sada dolazimo do glavnog plusa kod P40 Pro Plus modela – u pitanju je sistem kamera koji je neznatno promenjen i Huawei je iskoristio većinu već dobro poznatih senzora, sa dodatkom periskop sočiva impozantnih karakteristika. Glavno sočivo ostaje kao kod P40 Pro – širokougaono 23 mm, 50 MP sa maksimalnim otvorom blende od f/1.9, višesmernim PDAF i optičkom stabilizacijom, te Quad Bayer tehnologijom. Sledi odlično ultraširoko 18 mm, 40 MP f/1.8 sočivo, takođe sa PDAF, viđeno još kod Mate 30 Pro. Sočivo koje je zamenjeno je telefoto periskop od 125 mm i 12 MP sa f/3,4 blendom, 5x optičkim zumom, OIS i PDAF. Umesto njega su uvedena dva senzora. Jedan, dobro poznat sa Mate 30 Pro – 80 mm 8 MP telefoto sa 3x optičkim zumom, PDAF i OIS; i drugi, potpuno novi 240 mm, 8 MP periskop telefoto sa blendom od f/4.4, 10x optičkim zumom i PDAF i OIS. 
       
      pp3s.jpg
       
      Kako su karakteristike glavnog, ultraširokog i selfi senzora identične kao kod P40 Pro, na njima se nećemo previše zadržavati, jer se radi o fenomenalnim kamerama, čije detaljne mogućnosti možete pogledati u video review-u P40 Pro. Sa druge strane, o 80 mm zum sočivu jesmo pisali kod Mate 30 Pro, ali ćemo se ponovo osvrnuti na njegove mogućnosti, jer ono predstavlja integralni deo zum sistema kamera kod novog P40 Pro Plus modela. 
       
      Za poređenje smo koristili P40 Pro koji smo nedavno proglasili za model sa najboljom kamerom na tržištu, a sve u cilju da malo bolje vidite koja unapređenja je doneo Plus model. 
       
      Aplikacija kamere i softverska podrška se nisu promenile od P40 Pro, pa se zumiranje i dalje odvija preko slajdera, sa koracima na koje možete direktno da „skočite“: Wide, 1x, 3x i 10x. Ovde se faktički vrši promena sa četiri dostupne kamere: ultraširoke i glavne na dve zum kamere, što se može osetiti prilikom snimanja video materijala, kada je taj prelazak vidljiv.  
       
      pp4s.jpg
       
      Interesantno je da će o tome koje se sočivo koristi za sve međukorake zuma zavisiti od količine svetla u kadru. Kada slikate unutra ili u nešto slabijim svetlosnim uslovima za zum od 1x do 6x P40 Pro Plus glavno sočivo, kao što se za korake od 6x do 9x koristi ne-periskop zum sočivo, dok se periskop sočivo aktivira tek kada zum pređe 9x. Ovo je izvedeno zbog činjenice da senzori sa manjim zumom imaju bolje karakteristike i da slike koje se prave sa njima daju bolje rezultate nego direktni prelazak na zum čim je to moguće. Prostim kropovanjem kadra velikog senzora od 50 MP sa blendom f/1.9 daje bolje rezultate i svetlije slike nego korišćenje senzora od 8 MP sa f/2.4, a slično je i sa periskop senzorom koje ima blendu od f/4.4 i upija mnogo manje svetla nego ono od 80 mm. Naravno, slike pravljenje po dobrim svetlosnim uslovima koriste druga sočiva kada se za to postignu minimalni uslovi. Sočivo od 80 mm kreće odmah od 3x, dok ono od 240 mm kreće od 10x zuma. 
       
      Pozdravljamo ovakvu odluku Huawei inženjera, koji umesto da su zakucali korišćenje zuma čim se postigne minimum tehničkih uslova, sistem kamera je pametan i fleksibilan i prilagođava se spoljašnjim uslovima. U krajnjoj liniji, korisniku i nije previše bitno koja kamera radi ako na kraju dobije najbolju moguću sliku. 
       
      O mogućnostima glavnog senzora smo raspredali nadugo i naširoko već nekoliko puta, i tu zaista ne treba trošiti reči. Vrlo visok otvor blende omogućava upijanje velike količine svetlosti , 50 MP Quad Bayer senzor se fantastično snalazi sa svakom situacijom, bilo po danu, bilo po slabom osvetljenju. Dinamika kadra je na najvišem mogućem nivou, a višesemerni PDAF (osam detektora po jednom pikselu) daje momentalno fokusiranje i kada uslovi nisu idealni. Za kraj, tu je i OIS koji eliminiše sve neželjene pokrete, a koji je posebno koristan prilikom snimanja video materijala. 

      Slično je i sa vrlo svetlim ultraširokim sočivom iza kojeg je senzor od 40 MP koje nas je oduševilo još na Mate 30 Pro. Zanimljiva kamera sa 3:2 odnosom stranica i otvorom blende od f/1.8 pravi odlične fotografije, a zdušno pomaže i autofokus, koji se ne viđa često na kamerama ovog tipa. Rezultat su odlične fotografije koje ne zaostaju mnogo za onima sa glavnog senzora, pa o ovoj kameri možete razmišljati kao prostom proširenju mogućnosti glavnog senzora, kada nije moguće smestiti sve elemente u kadar. 
       
      Sistem zumiranja se sastoji od dve kamere, koje preuzimaju posao sa glavne kamere kada se za to stvore potrebni uslovi. Zajedničke osobine su senzori od 8 MP, fazni autofokus i optička stabilizacija, a ono po čemu se razlikuju su žižna daljina, otvor blende i sistem funkcionisanja. Dok to kombinacija sočiva dozvoljava 3x optički zum će se potruditi da napravi odlične fotografije. Za veća uveličanja tu je kamera periskop tipa, sa znatno većom žižnom daljinom omogućenom postavljanjem senzora normalno na kućište telefona čime se omogućava više prostora za kretanje sočiva. Zbog toga glavno telefoto sočivo može da obezbedi zum od neverovatnih 10x. 

      Jedna od vrlo nelogičnih stvari koje smo primetili je da Huawei softverski radi upscale fotografija sa 8 na 12,5 MP, što ima za rezultat degradaciju kvalitetu, posebno na elementima koje bi zum trebao da poboljša. Takođe, treba imati na umu i pomalo čudnu logiku inženjera Huawei vezano za glavnu kameru. Naime, slike glavnog senzora se kropuju na 27 mm, što bi onda značilo da telefoto periskop sočivo sa 240 mm ne daje pravih 10x zuma, već oko 8,5x. Takođe kada je slajder na 1x i 10x slike se crop-uju na 27 mm, odnosno 270 mm, pa su slike koje dobijete rezultat crop i upscale procesa. I dok to nije previše vidljivo na glavnom senzoru zbog velike rezolucije senzora, kod telefoto periskop sočiva je drugačija situacija i degradacija slike je primetna. Razlika se može videti kad poredite sliku sa slajderom na 8,5x (bez crop-a, samo upscale) i 10x (crop i upscale). 


      Za razliku od P40 Pro koji ima mogućnost 5x optičkog zuma, odnosno 4,63x zbog pomenutog crop-a glavnog senzora na 27 mm, kod P40 Pro Plus zumiranje obavljaju dve kamere u sinergiji. Sa 12 MP i f/3.4 blendom periskop kamera kod P40 Pro daje odlične rezultate, što smo već utvrdili na prethodnom testu. Treba biti mirne ruke kada nešto slikate sa maksimalnim optičkim zumom, ali će vam kamera itekako biti zahvalna. Da li je 10x zum kod Plus modela realna potreba ili se radi o dokazu tehnološke dominacije nije na nama da dajemo sud, ali je svakako izazovno praviti dobre i oštre fotografije sa ovako velikim hodom sočiva unutar kućišta bez stativa. 
       
      Kvalitet fotografija na 80 mm sočivu je iznenađujuće dobar uprkos činjenici da su u rezoluciji od 12,5 MP. Bogate su detaljima, dinamički raspon i kontrast su na vrlo visokom nivou, a boje su verne onima koje vidite golim okom. Zahvaljujući dobrom sistemu fokusiranja i optičkoj stabilizaciji slike iz ruke su oštre, bez penala karakterističnih za zum sočiva. 

      Kada padne mrak, zbog količine svetla dobar deo slika koje ćete dobiti na 3x zumu će doći kao crop slike sa glavnog senzora. Ovo znači dobar kvalitet, ali nemojte se previše nadati superiornom kvalitetu. Slike koje dolaze sa zum sočiva su nešto mračnije, i sa nešto manje vidljivih detalja. Boje su korektno reprodukovane i fokusiranje je pristojno brzo s obzirom na uslove fotografisanja. Prosto, s obzirom na rezoluciju, otvor blende i prirodu formiranja slika sa ovog senzora, slike su prilično dobre. 
       
      Veliki 10x zum i upscale su ipak prevelik zalogaj za slikanje telefonom iz ruke, pa su na slikama telefoto periskop kamere primetni elementi softverskog uveličavanja, ali je interesantno da se Huawei nije trudio da dodatno izoštrava fotografije. Ostatak je na visokom nivou – precizne boje, dobra dinamika kadra i dovoljno detalja. Ono što je impozantno je koliko je zaista 10x uvećanje i koliku fleksibilnost zaista omogućava P40 Pro Plus sa ovom kamerom. 

      I dalje važi da ćete na 8,5x zumu izbeći crop i dobiti nešto oštrije slike, što će oni zahtevniji korisnici umeti da cene. Za razliku od digitalnog zuma na P40 Pro koji je išao do 50x, kod P40 Pro Plus imate mogućnost da digitalno uveličate slike do 100x. Nažalost, pri ovolikom uveličavanju detalji se slabo razaznaju, a na fokusiranje nemojte previše da računate. Kao i kod Samsung S20 Ultra, ovo je više marketinška stavka nego realna mogućnost telefona koju će neko koristiti. 

      Noćne fotografije su prevelik zalogaj za ovo telefoto sočivo, što je i bilo očekivano. Otvor blende od maksimalnih f/4.4 zahteva dobro osvetljen objekat da bi pokazao šta može. Po mraku, ovo znači teško fokusiranje, mračne i mutnjikave slike, ograničene upotrebljivosti. 
       
      Noćni režim je dostupan, ali nije preporučljivo koristiti ga na zum senzorima, jer to malo suviše svetla koje dobijete zahteva bar jedno 8 sekundi mirnog držanja telefona, koji je pri 10x optičkom zumu osetljiv i na najmanji pokret. Slike će biti osetno svetlije, ali je preporuka da noćni režim koristite samo sa stativa ili ako telefon možete da postavite na neku podlogu i da ga držite prilično mirno desetak sekundi. 

      Kako je 80 mm kamera sa 3x optičkim zumom na P40 Pro Plus po mogućnostima bliskija 125 mm telefoto kameri na P40 Pro sa 5x optičkim zumom logično je bilo poređenje ovih kamera za početak. Prosto 240 mm žižna daljina odskače od svega dosad viđenog i ne bi bilo fer direktno poređenje sa 125 mm. 
       
      Iako nisu previše vidljive, razlike u kvalitetu postoje i naginju na stranu 12 MP periskop kamere kod P40 Pro. Prosto, detalja ima više, a iako je veći zum, P40 Pro uspeva da proizvede oštrije slike. Pretpostavljamo da su nešto niža rezolucija, crop i upscale kod P40 Pro Plus razlog ovakvih razlika. 

      Kada se pređe na 240 mm kod P40 Pro Plus, svim voajerima u kraju krene voda na usta. Uspeli smo da sa zemunskog keja bez problema slikamo i snimimo ljude sa druge strane reke iako je razdaljina neverovatnih 650 metara. Naravno, detalji su ograničeni, ali je prosto neverovatno koliko mogućnosti jedne ovakve kamere dozvoljavaju onome ko stoji iza kamere.
       
      Slično je i sa video materijalom. Da biste zadržali optičku stabilizaciju video morate ograničiti na 4K u 30 fps, ali i dalje slika na vrlo visokom nivou. U zavisnosti od uslova slikanja i zuma koji želite da postignete, telefon će sam menjati sočiva kako bi izvukao najviše iz kadra koji se nalazi ispred njega. 

      Kao što smo to videli na P40 Pro, 4K video na glavnom senzoru je detaljan i izuzetno oštar, sa preciznim bojama i korektnom dinamikom kadra. Kada zumirate, prelazi nisu toliko fluidni, pa će se jasno primetiti kada jedno sočivo preuzima ulogu od drugog. Oba telefoto sočiva daju dobre rezultate, sa nešto mekšom slikom, što je rezultat činjenice da je za 4K potrebno bar 9,33 MP, pa senzori od 8 MP moraju da rade upscale u manjoj meri. Ono što je dobro je da su boje precizne, blago vuku u topliji spektar, ali dinamički raspon i dalje ostaje na visokom nivou. 
       
      Pri slabim svetlosnim uslovima svi navedeni nedostaci, ma kako mali bili postaju još vidljiviji. Prelazi prilikom zumiranja su još evidentniji, šuma ima, a razlike u oštrini dolaze do izražaja, posebno pri maksimalnom zumu. Vidljivo je i da se telefoto senzor sa OIS i EIS bori da eliminiše sve moguća pomeranja, ali prosto to nije moguće izvesti ukoliko telefonom snimate iz ruke, što će većina korisnika raditi u 99,9999% slučajeva. 
       
      pp4.jpg
       
      Za oba korisnika koji će koristiti stativ prilikom snimanja videa, kvalitet ovakvog snimka će ostati velika misteriju koju će morati sami da otkriju. 
       
      I dok je vreme prozumer aparata daleko iza nas, uvek je postajala grupa korisnika kojoj je veliki zum bila pasija i ponekad i najbitnija stavka pri kupovini opreme za slikanje. Kada su se fotoaparati smanjili i počeli da se pakuju u kućište mobilnih telefona, sve se promenilo. Konačno je došlo vreme da se ljubiteljima telefoto sočiva na digitalnim fotoaparatima vrati osmeh na lice. Kao što to obično biva, za pravu snagu ovog sočiva morate koristiti stativ ili nećete lepo moći da vidite šta piše na leđima pidžame komšinice u zgradi prekoputa. Prosto je tako. Sa cenom koja je skoro 50% viša od P40 Pro, mišljenja smo da Huawei i nije planirao da zgrne veliku količinu novca sa P40 Pro Plus. U pitanju je telefon koji se unosi u lice Samsung-u i Apple-u govoreći: „Vidi šta ja mogu, a vi ne možete“, i tako ga i treba posmatrati. Huawei P40 Pro Plus pokazuje svetu da je moguće imati vrhunsku kameru sa 10x optičkim zumom, da je moguće puniti bežično telefon sa 40 W punjačem i da je moguće napraviti ram i leđa od materijala koji se ne grebe na nivou 6, sa dubljim zarezima na nivou 7, a da to i dalje izgleda prefinjeno. 
       
       
       
      Huawei P40 Pro Plus je tehnološka prekretnica, koja će svojim budućim vlasnicima doneti nešto što niko drugi na ovom svetu trenutno nema. Šteta samo što ga Huawei nije pravio isključivo u nekim drečavim bojama, jer čemu imati najbolji telefon na svetu ako to nije očigledno na prvi pogled? Ili je to bitno samo Apple korisnicima? 
       
      __________________
       
      Prednosti:
      – Dva dana autonomije, ekstremno brzo punjenje
      – IP68 otpornost- Prave flagship performanse
       
      Nedostaci:
       
      – Bez Google servisa
      – Cena

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test