ChatGPT pokreću ljudi koji rade za 15 dolara po satu

U razgovoru za NBC News, dvojica radnika koji rade za startap OpenAI, tvorca popularnog četbota ChatGPT, otkrili su da su oni samo mali deo gomile radnika koji pomažu softveru četbota u sređivanju podataka. To je proces obuke četbota da bolje odgovara na zahteve korisnika, što je u stvari, kažu, ključna stvar da bi ChatGPT radio kao što radi sad.

„Mi smo krucijalni radnici i bez posla koji mi radimo ne bi postojali jezički sistemi veštačke inteligencije…bez nas nemate ChatGPT“, izjavio je jedan od radnika. I povrh ovako bitnog zadatka, oni su za njega plaćeni svega 15 dolara po satu, što je malo iznad minimalca u nekim američkim saveznim državama.

Poređenja radi, to je i dalje mnogo više od minimalne zarade po satu u Republici Srbiji, koja iznosi 230 dinara, odnosno oko 2 dolara za sat.

Zasluge ljudi koji rade za male plate

Sređivanje, odnosno moderiranje podataka je integralni proces razdvajanja uzoraka podataka koji potom pomaže automatizovanim sistemima da bolje uoče neke stavke u skupu podataka. Radnici koji ih moderiraju će označiti određene stavke tako da mašine mogu da nauče da ih posle lakše samostalno identifikuju. Upravo uz pomoć ovoga, četbotovi mogu preciznije da odgovaraju na zahteve svojih korisnika.

Ipak, kada pogledamo istoriju kompanije OpenAI ovo deluje kao napredak – posao moderiranja podataka je prvobitno bio u rukama radnika u Africi kojima je satnica bila samo 2 dolara, što je mnogo manje od američke satnice. OpenAI je ranije sarađivao sa firmom Sama koja je poznata po povezivanju velikih tehnoloških giganta sa niskoplaćenim radnicima u zemljama takozvanog Trećeg sveta, podseća Gizmodo.

Shutterstock

Upravo niskoplaćeni afrički radnici iz Kenije pomogli su četbotu firme OpenAI da izbaci uvredljiv i uznemirujuć materijal koji su mu korisnici slali, što je podrazumevalo modereiranje na hiljade podataka istog tog uznemirujućeg materijala, piše Gizmodo.

Veštačka inteligencija i dalje ne funkcioniše skroz samostalno, da bi radila sve što danas može da radi, u tome joj pomažu gomile, izgleda, niskoplaćenih radnika, dok se paralelno u kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju ulažu milijarde.