Kako je Kina postala svetski lider u električnim vozilima i šta to znači za ostatak sveta

„Vozim električni automobil jer sam siromašan“, kaže Lu Junfeng, vozač u privatnom prevozu, dok puni vozilo na periferiji Guangdžoua. Pored njega, Sun Jingguo klima glavom: „Voziti auto na benzin je preskupo. Električni mi štedi novac.“

Ovakvi razgovori možda deluju kao san svakog ekološkog aktiviste, ali u Kini, gde skoro polovina prodatih automobila koristi struju, to je svakodnevna realnost. U zemlji od 1,4 milijarde ljudi, električni automobili više nisu luksuz, već praktičan izbor.

Početak nove ere

Krajem prošlog veka, Kina je bila zemlja bicikala. Danas, predvodi globalno tržište električnih vozila (EV). BYD, kineski gigant, prestigao je Teslu i postao najveći proizvođač EV automobila na svetu.

Kineski napredak ne dolazi slučajno. Još početkom 2000-ih, državni planeri su uvideli da kineski brendovi ne mogu parirati zapadnim proizvođačima u klasičnim automobilima. Rešenje: preskočiti konkurenciju i preći direktno na električni pogon.

Plan koji je sve promenio

Najzaslužniji za zaokret bio je Van Gang, inženjer školovan u Nemačkoj koji je 2007. postao ministar nauke i tehnologije. Uvideo je da Kina postaje najveće tržište automobila, ali da su svi automobili – strani.

Kina je tada krenula da investira masovno u EV tehnologiju. Od 2009. do 2023. godine, država je uložila više od 231 milijardu dolara u razvoj industrije, od subvencija potrošačima do podrške proizvođačima baterija i infrastrukture.

Baterije, punjači i dominacija

Kineske kompanije poput CATL danas proizvode trećinu svih EV baterija u svetu. Mreža javnih punjača je najveća na planeti, posebno u gradovima gde su stanice na samo nekoliko minuta vožnje.

„Ako danas hoćete da pravite baterije za električne automobile, svi putevi vode kroz Kinu“, kaže analitičar Majkl Dan.

Startap kultura i državna mašinerija

Iako Zapad često kritikuje „državni kapitalizam“ i subvencije kao nelojalnu konkurenciju, kineski lideri industrije tvrde da podrška važi za sve i strane i domaće firme. Rezultat je tržište preplavljeno inovativnim, pristupačnim vozilima.

Primer je XPeng, startap koji već ulazi u top 10 EV proizvođača u svetu, iako još ne ostvaruje profit. Njihov najnoviji model Mona Max, sa cenom oko 20.000 dolara, nudi samostalnu vožnju, krevet na razvlačenje i striming usluge, standard za kineske mlade kupce.

Zelena tranzicija kroz subvencije

Kineska vlada nudi širok spektar pogodnosti: subvencije za zamenu starih vozila, poreske olakšice, besplatne registarske tablice za EV vozila i subvencionisane cene punjenja.

Vozač Lu sada plaća četiri puta manje za energiju nego ranije za gorivo, dok korisnica iz Šangaja koristi stanicu za automatsku zamenu baterija, koju pruža kompanija Nio i sve to za cenu manju od rezervoara goriva.

Evropski strahovi i carine

Zapadne države su uvele visoke carine na kineske EV modele: EU, SAD i Kanada pokušavaju da zaštite svoje industrije. Velika Britanija, međutim, još ne planira uvođenje carina, što je otvorilo vrata brendovima poput XPeng i BYD.

Ali rastu i bezbednosne sumnje. Bivši šef britanske obaveštajne službe MI6 nazvao je kineske EV „kompjuterima na točkovima koje može da kontroliše Peking“. Kompanije to odbacuju. „BYD koristi lokalne operatere za sve podatke i to radi 10 puta bolje od konkurencije“, rekla je Stela Li iz BYD-a.

Budućnost pripada Kini?

Uprkos geopolitičkim tenzijama, Kina je trenutno jedina zemlja koja u velikim količinama proizvodi kvalitetna, pristupačna i tehnološki napredna EV vozila, prenosi BBC.

„Kinezi gledaju budućnost u kojoj proizvode svaki automobil na svetu“, kaže Dan. „Pitanje je – može li ih iko sustići?“

Za vozača Suna Jingguoa, dileme nema: „Svet bi trebalo da zahvali Kini što je donela ovu tehnologiju svima.“