Kina uzvraća udarac: kontratarife, istraga protiv Google-a i ograničenja izvoza ključnih minerala

Kina je u utorak uzvratila na tarife predsednika Donalda Trampa na kineske proizvode uvođenjem sopstvenih tarifa na odabrane američke proizvode, kao i pokretanjem antimonopolske istrage protiv Google-a i uvođenjem dodatnih trgovinskih mera.

Američke tarife na proizvode iz Kanade i Meksika takođe su trebalo da stupe na snagu u utorak, ali je Tramp pristao na 30-dnevnu pauzu dok ove dve zemlje rade na ispunjavanju njegovih zahteva u vezi sa bezbednošću granica i borbom protiv trgovine narkoticima. U narednim danima, Tramp planira razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Odgovor Kine bio je „odmeren“, ocenio je Džon Gong, profesor na Univerzitetu međunarodnog biznisa i ekonomije u Pekingu. „Ne verujem da žele eskalaciju trgovinskog rata“, rekao je on. „Vide primer Kanade i Meksika i verovatno se nadaju sličnom ishodu.“

Ovo nije prvi put da se Kina i SAD upuštaju u recipročna trgovinska ograničenja. Trgovinski rat između dve zemlje započeo je 2018. godine kada je Tramp povećao tarife na kineske proizvode, na šta je Peking odgovorio istom merom.

Ovoga puta, analitičari smatraju da je Kina mnogo spremnija za protivmere, s obzirom na to da je vlada najavila niz mera koje obuhvataju različite sektore ekonomije, od energetike do pojedinačnih američkih kompanija.

Kontratarife

Kina je saopštila da će uvesti 15% tarifu na ugalj i tečni prirodni gas (LNG), kao i 10% tarifu na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i automobile sa velikim motorima uvezene iz SAD. Ove tarife stupiće na snagu sledećeg ponedeljka.

„Jednostrano povećanje tarifa od strane SAD ozbiljno krši pravila Svetske trgovinske organizacije“, navodi se u saopštenju Tarifne komisije Državnog saveta Kine. „Ovakav potez ne samo da ne rešava američke ekonomske probleme, već i narušava normalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju između Kine i SAD.“

Shutterstock

Međutim, efekat na američki izvoz može biti ograničen. Iako su SAD najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa, Kina uvozi relativno malo ovog energenta iz Amerike. Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, SAD su 2023. godine u Kinu izvezle 4.9 milijardi kubnih metara LNG-a, što čini svega 2,3% ukupnog američkog izvoza prirodnog gasa.

Kina je prošle godine uvezla oko 700.000 automobila, ali su glavni uvoznici evropske i japanske kompanije, navodi Bil Ruso, osnivač konsultantske firme Automobility Limited iz Šangaja.

Kontrola izvoza kritičnih minerala

Kina je najavila i ograničenja izvoza nekoliko ključnih elemenata neophodnih za proizvodnju savremenih visokotehnoloških proizvoda. Među njima su volfram, telurijum, bizmut, molibden i indijum, koji su od strane Američke geološke službe označeni kao „kritični minerali“, jer su od suštinskog značaja za američku ekonomsku i nacionalnu bezbednost, a njihovi lanci snabdevanja su ranjivi.

Ova ograničenja dolaze kao dodatak prethodnim merama iz decembra, kada je Kina uvela kontrolu izvoza na ključne elemente poput galijuma.

„Oni sada imaju mnogo razvijeniji režim kontrole izvoza“, rekao je Filip Lak, ekonomista pri Centru za strateške i međunarodne studije i bivši zvaničnik Stejt departmenta. „Zavisimo od njih za mnoge kritične minerale: galijum, germanijum, grafit i mnoge druge. Dakle, oni mogu naneti značajnu štetu našoj ekonomiji.“

Reakcija Kine deluje pažljivo isplanirana i odmerena, smatra Stiven Dover, glavni tržišni strateg u Franklin Templeton Institutu. Ipak, globalna ekonomija sada strepi od daljih posledica.

„Rizik je da ovo postane početak trgovinskog rata odmazde, što bi moglo dovesti do smanjenja globalnog BDP-a, povećanja inflacije u SAD, jačanja dolara i rasta američkih kamatnih stopa“, ocenio je Dover.

Pogođene američke kompanije

Osim kontratarifa, Državna uprava za tržišnu regulaciju Kine saopštila je u utorak da pokreće istragu protiv Google-a zbog sumnji u kršenje antimonopolskih zakona. Ova objava stigla je samo nekoliko minuta nakon što su Trampove tarife od 10% na kineske proizvode stupile na snagu.

Nije jasno kako će istraga uticati na poslovanje Google-a u Kini. Kompanija se već dugo suočava sa žalbama kineskih proizvođača pametnih telefona zbog načina poslovanja sa Android operativnim sistemom, navodi Gong.

Inače, Google ima ograničeno prisustvo u Kini, a njegov pretraživač je blokiran u zemlji, kao i većina drugih zapadnih platformi. Kompanija se povukla sa kineskog tržišta 2010. godine nakon što je odbila da se povinuje zahtevima Pekinga za cenzuru i usled serije sajber napada.

Osim toga, kinesko Ministarstvo trgovine stavilo je dve američke kompanije na listu „nepouzdanih entiteta“: PVH Group, koja poseduje brendove Calvin Klein i Tommy Hilfiger, i Illumina, biotehnološku kompaniju sa kancelarijama u Kini. Ova odluka mogla bi im onemogućiti učešće u kineskom uvozu i izvozu, kao i nove investicije u zemlji, prenosi AP News.

Peking je prošlog septembra pokrenuo istragu protiv PVH Group zbog „neprimerenog ponašanja vezanog za Sinđijang“, nakon što je kompanija navodno bojkotovala korišćenje pamuka iz ove regije. „Uvrštavanje ovih američkih kompanija na listu nepouzdanih entiteta je alarmantno“, kaže Džordž Čen, direktor u The Asia Group, konsultantskoj firmi sa sedištem u Vašingtonu. „Ovo pokazuje da kineska vlada koristi ovu listu kako bi izvršila pritisak na američke kompanije da zauzmu stav. Gotovo kao da im poručuju: ‘Ono što vaša vlada radi je loše, recite im da će to na kraju naštetiti američkim kompanijama’,“ zaključio je Čen.