Sve zbog jednog šrafa ili zašto Apple definitivno neće proizvoditi iPhone u SAD-u

Uprkos političkom pritisku, naročito od strane Donalda Trampa koji traži da se američke kompanije vrate kući i prave svoje proizvode u SAD-u, Apple se suočava sa realnošću industrijske proizvodnje, a ona ne podržava ideju da se iPhone pravi na američkom tlu. Glavni razlog nisu samo visoki troškovi rada, već i tehnološka ograničenja.

Zašto Apple (i mnogi drugi) ne mogu da proizvode telefone u Americi

Jedan od najvažnijih problema je nivo manuelne preciznosti koji se zahteva za montažu iPhone uređaja, poput umetanja hiljada izuzetno malih šrafova. CEO kompanije Apple Tim Kuk ranije je objasnio da takav nivo preciznosti još uvek ne može da se automatizuje, a u SAD-u ne postoji dovoljan broj obučenih radnika koji bi taj posao mogli da rade ručno. U Kini i Indiji, s druge strane, postoji čitava industrijska mreža sa specijalizovanim kadrom koji je obučen za zadatke ovog tipa.

Sekretar za trgovinu, Hauard Latnik, izjavio je da će „milioni i milioni ljudi koji šrafe malene šrafove“ uskoro biti zamenjeni automatizacijom i američkim radnicima, ali to se ne poklapa sa realnim stanjem tehnologije i tržišta rada.

Koliko bi koštao iPhone „Made in USA“?

Prema procenama, proizvodnja jednog iPhone uređaja u SAD-u bi mogla da podigne njegovu maloprodajnu cenu i do 2.300 dolara, što je znatno više od trenutne cene čak i sa potencijalnim 25% carinskom taksom koju Trampova administracija preti da uvede Apple-u ako ne premesti proizvodnju.

Osim toga, sama ideja carine usmerene isključivo na jednu kompaniju je pravno sporna. Advokat Seli Stjuart Leing iz firme Akin Gump u Vašingtonu ističe da „ne postoji jasno pravno ovlašćenje koje dozvoljava carine usmerene na pojedinačne firme,“ iako administracija može pokušati da ih opravda kroz zakone o vanrednim ovlašćenjima.

Iako zvuči patriotski i privlačno na papiru, ideja da se iPhone pravi u Americi i dalje ostaje neostvarena želja, ne samo zbog visokih troškova rada i nedostatka stručne radne snage, već i zbog sićušnih, ali ključnih tehničkih prepreka. Šraf koji ljudska ruka ume da zavrne brže i preciznije nego bilo koji robot, ostaje simbol šire realnosti današnje globalne proizvodnje, piše Blanquivioletas.