Marko Nešović
Davne 1988. godine, kompanija Panasonic je prva predstavila PV-460 kamkorder sa optičkom stabilizacijom slike. Sedam godina kasnije Canon je postao prvi proizvođač koji je uveo objektive sa optičkom stabilizacijom (EF 75-300mm f4-5.6 IS USM), a 2003. je Konica Minolta prva predstavila aparat koji ima ugrađenu stabilizaciju slike – Maxxum 7D DSLR.
Priča iza stabilizacije je posebno interesantna, jer su inženjeri kompanije Panasonic došli do ideje na svom putu za Havaje. Razvoj ove tehnologije krenuo je mnogo ranije, oko 1980. godine. Inženjer Ošima koji je radio u odeljenju za istraživanje i razvoj na žiroskopskim senzorima koji bi se koristili za navigaciju u automobilima otišao je na Havaje sa kolegama i poneo je video kameru.
PanasonicTadašnja video kamera je bila toliko velika da se mogla nositi na ramenu, a kada bi neko pokušao da slika pejzaž tokom vožnje, slika bi bila veoma mutna. Međutim, ideja za stabilizaciju pala je napamet mladom inženjeru kada je Ošima video rotaciju tela svog kolege koji pokušava da neutrališe potrese. On je tada shvatio da je taj pokret sličan kretanju žiroskopskog senzora koji je razvijao u to vreme.
Tim za razvoj žiroskopskog senzora za automobilske navigacione sisteme na kojem je u to vreme radio je iz nekog razloga raspušten, pa je došao na ideju da primeni tehnologiju koju su kultivisali na stabilizaciju slike za kamere. Ostalo je istorija.
Sa druge strane, evolucija je donela nekoliko tipova stabilizacija – senzora i objektiva. Jedna vrši fizičku stabilizaciju senzora i zove se BIS ili SSS, a OIS je uobičajen naziv za stabilizaciju sočiva unutar objektiva na aparatima i telefonima.
Danas stabilizaciju uzimamo zdravo za gotovo, bilo da snimamo najboljim fotoaparatima ili telefonima. Ali, da nije bilo pametnog inženjera na odmoru autobusom na Havajima, stvari bi mogle biti sasvim drugačije, piše Digital Camera World.
KM 7D je predstavljen 2004. Imao, znam! :)