U saradnji sa evropskom tehnološkom industrijom, ESA istražuje projekat Solaris koji podrazumeva izgradnju solarnih panela na Mesecu koji će sakupljati svemirsku solarnu energiju, koja bi potom preko satelita mogla da se prenese na Zemlju. Ovakav način snabdevanja, odnosno prenos solarne energije na Zemlju mogao bi da predstavlja ne samo jeftiniju opciju od zemaljskih satelita koji služe ovoj svrsi, već i do pet puta brže snabdevanje energijom, piše TheNextWeb.
Iskorišćavanje sunčeve energije iznad naše planete dolazi sa dve glavne prednosti: pristup većem energetskom intenzitetu kao i prestanak zavisnosti od vremenskih, odnosno meteoroloških uslova na Zemlji. Vremenski uslovi na Zemlji su u stvari jedan od glavnih problema snabdevanja solarnom energijom preko zemaljskih solarnih panela, a sa razvojem novog projekta, oni bi mogli da nestanu.
Jedan od partnera na projektu je i švajcarski startap Astrostrom koji istražuje dizajn satelita u obliku leptira koji bi neprekidno mogao da isporučuje 23 MW energije.
Projekat Solaris: uključivanje Meseca u proces
Satelit koji razvijaju, trebalo bi da se nalazi na Lagranžovoj tački udaljenoj od površine Meseca 61.350 km. Tako bi takozvana lunarna elektrana The Greater Earth Lunar Power Station (GEO-LPS) imala svoje solarne panele u obliku slova V sa integrisanim antenama, instaliranim na spiralnoj konfiguraciji koja je veća od jednog kvadratnog kilometra.
Satelit bi bio izgrađen uglavnom od lunarnih resursa, uključujući solarne panele sa Meseca koji sadrže mineral gvozdeni pirit, što je u stvari gvožđe-sulfid, odnosno hemijsko jedinjenje gvožđa i sumpora.
On bi, osim obezbeđivanja energije mogao da bude i baza svemirskih misija sa ljudskom posadom, čak i turistička atrakcija, a ujedno i da pravi veštačku gravitaciju, kaže ovaj startap.
Najvažnija svrha je prenos solarne energije na Zemlju
Uspešna implementacija ovakvog satelita omogućila bi raspoređivanje svemirske solarne energije na planetu Zemlju koja je trenutno pogođena klimatskom krizom.
Lansiranje velikog broja solarnih satelita u orbitu sa Zemljine površine bi naišlo na probleme sa nedostacima kapaciteta za njihovo slanje u svemir, a na taj način bi se dodatno zagadila atmosfera, objašnjava Sandžej Vajdžendran koji nadgleda projekat Solaris.
U skladu sa tim, tvrdi on, kada GEO-LPS koncept dokaže procese proizvodnje komponenti i montaže satelita u lunarnoj orbiti, dodatni broj satelita bi mogao da se poveća korišćenjem lunarnih resursa.
U poređenju sa satelitima lansiranim sa Zemlje, njihove „kolege“ sa Meseca koristile bi pet puta manju promenu brzine u procesu postavljenja u geostacionarnu orbitu. To bi ujedno omogućilo i obezbeđivanje dovoljno čiste energije za Zemlju, uključujući razvoj „cislunarnog transportnog sistema, rudarskih i prerađivačkih objekata na Mesecu i u orbiti“. Startap dodaje i da bi se na taj način unapredila ekonomija i stvorila civilizacija koja redovno leti u svemir. Ne bismo išli tako daleko sa ovakvim prognozama, jer svi znamo kako se završavaju naučno-fantastični fimovi sa sličnom tematikom. Ono što pozdravljamo je svakako dobra ideja.
Uz to, utvrđeno je i da je finansijska procena jedan od ubedljivih argumenata za ovaj projekat. Naime, sateliti za solarnu energiju sa Meseca ne samo da bi bili jeftiniji od “zemaljskih kolega”, već bi električna energija koju oni generišu bila konkuretnija u poređenju sa alternativima izvora zemaljske energije.