Kina beleži pad emisija CO2 uprkos rastu potrošnje energije, da li je dostignut vrhunac zagađenja?

Kina, najveći svetski emiter ugljen-dioksida, zabeležila je blagi pad emisija CO₂ tokom proteklih 12 meseci, i to uprkos rastu potrošnje električne energije. Ova prekretnica sugeriše da bi masovno ulaganje u čiste izvore energije, poput sunca, vetra i nuklearne energije – konačno moglo početi da potiskuje fosilna goriva.

Prema analizi energetskih i ekonomskih podataka Kine koju je objavio Lauri Myllyvirta iz finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), emisije su u prvom kvartalu 2025. godine pale za 1,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je u poslednjih 12 meseci pad iznosio oko 1%.

Prvi pad uz rast potrošnje energije

Za razliku od ranijih padova emisija, poput onog iz 2022. godine tokom strogih COVID-19 karantina, ovaj pad se dešava u trenutku kada zemlja troši više električne energije nego ikada. Prema Myllyvirti, upravo to daje osnovu za nadu da je reč o održivom trendu, a ne o privremenom zastoju.

Pad emisija pripisuje se nekoliko faktora:

• Ekspanziji solarnih i vetroparkova, kao i nuklearnih elektrana,
• Manjem udelu cementne i čelične industrije u ukupnoj ekonomiji, sektora koji su tradicionalno veliki zagađivači,
• Porastu broja električnih vozila, koji smanjuju potražnju za naftom.

Ako ovi trendovi potraju, Kina bi mogla da dostigne i pređe svoj vrhunac emisija pre ciljanog roka 2030. godine, što bi predstavljalo značajan uspeh u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Rizici ostaju: leto, hidroenergija i geopolitika

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi emisije mogle ponovo da porastu. Vruće leto može dovesti do naglog skoka u korišćenju klima uređaja, dok suše, kao one iz 2022. i 2023. godine, mogu smanjiti proizvodnju hidroelektrana, što bi značilo veći oslonac na ugalj i gas.

Pored klimatskih faktora, geopolitički pritisci kao što su nove američke carine, koje najavljuje administracija Donalda Trampa, takođe mogu poremetiti prognoze. „To čini sve emisijske projekcije za Kinu nestabilnijim“, kaže Myllyvirta.

Ključ je u sledećoj petogodišnjoj strategiji

Da bi obezbedila trajni pad emisija, Kina mora da nastavi da gradi stotine gigavata nove čiste energije svake godine. Sudbina tog napora zavisiće od ciljeva koji će biti postavljeni u sledećem petogodišnjem planu 2026. godine, kao i klimatskih obaveza koje će zemlja preuzeti na COP30 samitu krajem ove godine.

„Sudbina globalne klime možda ne zavisi od toga šta će se dogoditi u Kini ovog leta, ali u velikoj meri zavisi od onoga što će se dešavati u Kini tokom narednih nekoliko godina i decenije,“ zaključuje Myllyvirta.

U trenutku kada svet traži dokaze da je moguće istovremeno razvijati ekonomiju i smanjivati emisije, Kina možda upravo pokazuje da je takav balans dostižan, ali samo ako se održi kontinuitet ulaganja i političke volje, prenosi Newscientist.