NASA uspešno produžila vek Voyager-a 1: Zamena motora na 24 milijarde kilometara

NASA-ina letelica Voyager 1 leti već skoro 50 godina, daleko nadmašujući i najluđe snove svojih dizajnera. Sonda se tokom godina suočila sa brojnim problemima, posebno u poslednjoj deceniji, ali NASA je uvek uspevala da je održi u funkciji. Agencija je objavila da je upravo završila rizičnu proceduru prebacivanja Voyagera 1 na drugi set upravljačkih potisnih motora (thruster). Ovo će zadržati legendarnog međuzvezdanog istraživača aktivnim još neko vreme.

Voyager 1 je lansiran nekoliko nedelja nakon Voyagera 2, ali je bio prvi objekat napravljen od strane čoveka koji je napustio Sunčev sistem, dok je njegov “blizanac” krenuo okolnim putem. Voyager 1 je sada već 10 godina u međuzvezdanom prostoru, prenoseći jedinstvene i važne podatke naučnicima na Zemlji—barem kada ih ne izobličava oštećena memorija.

Svemirska letelica može nastaviti da pruža ove podatke samo kada je njena antena usmerena ka nama, na šta smo se podsetili kada je NASA slučajno usmerila Voyager 2 u pogrešnom smeru 2023. godine. Potisni motori koji omogućavaju ovo usmeravanje pokazali su znake začepljenja usled starosti, zahtevajući prelazak na druge grupe motora. U poslednjoj promeni, tim u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) morao je postupati izuzetno pažljivo zbog trenutnih nivoa snage i temperature sonde.

Prema NASA-i, ovaj problem se prvi put pojavio 2002. godine, kada su inženjeri primetili da cevi koje dovode hidrazinsko gorivo do motora koji kontroliše orijentaciju pokazuju smanjen protok. Tim je na kraju identifikovao problem kao nakupljanje silicijum-dioksida, nusproizvoda gumene dijafragme u rezervoaru za gorivo.

Shuterstock

Sonda ima tri seta, ili grane potisnih motora, koji su svi korišćeni zajedno pri manevrisanju kroz Sunčev sistem. Sada su njene potrebe mnogo jednostavnije dok se udaljava od nas u pravoj liniji. Godine 2002, Voyager 1 je prešao na svoj drugi set motora orijentacije, a 2018. godine je prešao na korišćenje motora za trajektoriju kada su se linije ponovo zapušile. Sada su cevi za gorivo motora za trajektoriju dostigle još gore stanje, sa otvorom suženim sa 0,01 inča (0,25 milimetara) na samo 0,0015 inča (0,035 mm). To je tanje od ljudske dlake. Dakle, bilo je vreme za još jednu promenu.

Kako je NASA zamenila motore sa udaljenosti od 24 milijardi kilometara

JPL je odlučio da je vreme da se vrati na motore za orijentaciju, koji su i dalje u boljem stanju nego oni za trajektoriju. Međutim, Voyager 1 je ovih dana mnogo osetljiviji. Na svojoj trenutnoj lokaciji, skoro 24 milijardi kilometara daleko, letelica je izuzetno hladna. Nuklearni izvor energije letelice proizvodi sve manje snage svake godine, pa su neki od njenih grejača isključeni, a problem se pogoršava gubitkom toplote iz drugih sistema koji više nisu potrebni.

Tim je bio zabrinut da bi ponovno pokretanje motora iz hladnog stanja moglo izazvati oštećenje Voyagera. Znali su da će morati da zagreju motore orijentacije pre nego što ih upotrebe, ali opet se vraćamo na problem snage. Nije bilo dovoljno energije da se aktivira grejač motora bez isključivanja nečeg drugog.

NASA je odlučila da ne isključi nijedan od preostalih instrumenata na Voyageru 1 jer je postojala šansa da se možda više nikada neće pokrenuti. Na kraju je tim utvrdio da mogu isključiti jedan od glavnih grejača na Voyageru na sat vremena, koristeći tu energiju da zagreju potisnike orijentacije.

Dana 27. avgusta, JPL je potvrdio da su komande prenete sondi uspele. Potisnici orijentacije su zagrejani i ponovo su online, poboljšavajući sposobnost Voyagera 1 da drži svoju antenu usmerenu ka Zemlji, piše ExtremeTech. Međutim, sonda se i dalje oslanja na motore koji su bili kompromitovani pre mnogo godina. Tim je uspeo da izvuče još malo života ovom promenom, ali buduće opcije su ograničene.

“Sve odluke koje ćemo morati da donosimo ubuduće zahtevaće mnogo više analize i opreza nego ranije“, rekla je menadžerka projekta Voyager, Suzan Dod. Za sada, Voyager 1 i 2 nastavljaju da istražuju granice dubokog svemira. Podaci koje prikupljamo iz ovih misija su neprocenjivi, a kada oni prestanu sa radom, taj prozor u univerzum će se zatvoriti. Ako bi čovečanstvo želelo da lansira nove misije za istraživanje međuzvezdanog medija, bile bi potrebne decenije da tamo stignu. Čak i ako bi Voyager 1 sutra prestao sa radom, ostao bi upamćen kao jedan od najvećih uspeha NASA-e