Aleksandar Božović
Naučnici su otkrili neobične radio signale koji, umesto da dolaze iz svemira ili da se odbijaju od leda, kao što je očekivano, deluju kao da dolaze iz dubine Zemlje – tačnije, iz pravca ispod horizonta. Ova otkrića dolaze iz eksperimenta ANITA (Antarctic Impulsive Transient Antenna), koji se sastoji od radio detektora montiranih na balonima iznad Antarktika i koji već godinama osmatra signale koje proizvode kosmičke čestice.
Signali ne dolaze od neutrina – bar ne poznatih
Kako objašnjava prof. Stefani Visel sa Univerziteta Pensilvanija, impulsi dolaze pod uglom od čak 30 stepeni ispod površine leda. Prema postojećem znanju, nijedan signal ne bi mogao da pređe hiljade kilometara kroz Zemlju, a da ne bude apsorbovan. „To jednostavno ne bi trebalo da bude moguće“, kaže ona.
Ono što je još neobičnije jeste da se ovi signali ne uklapaju u obrasce poznatih čestica, čak ni u one najneuhvatljivije poput neutrina. Neutrini gotovo nikada ne reaguju ni sa čim, a u svakom trenutku milijarde njih prolaze kroz naše telo. Međutim, čak i oni, ako bi prošli kroz toliku količinu materije, ne bi ostavili konkretan trag kakav je zabeležen.
ANITA detektuje „tu lepton“ čestice, ali ovo nije to
ANITA je inače projektovana da traži specifične signale koji nastaju kada tzv. tau neutrini pogode led, proizvedu česticu „tu lepton“, koja potom izlazi iz leda i raspada se, stvarajući radio talase koji se nazivaju „vazdušni tuševi“. Ovi signali se mogu rekonstruisati unazad kako bi se odredio pravac iz kog je čestica došla. Ipak, najnoviji podaci ne prate očekivanu putanju i ne mogu se rekonstruisati konvencionalno i to je upravo ono što ih čini „anomalijom“.
Phys / ANITANaučnici su proverili i podatke drugih eksperimenata, kao što su IceCube na Antarktiku i Pierre Auger observatorija u Argentini, kako bi utvrdili da li su i oni zabeležili nešto slično. Nisu. To dodatno potvrđuje da detektovani signali ne odgovaraju poznatim kosmičkim česticama niti standardnim modelima fizike.
Iako su se pojavile teorije da bi ovi impulsi mogli biti povezani sa tamnom materijom ili potpuno novim vrstama čestica, nedostatak dodatnih potvrda ograničava tumačenja. „Moj osećaj je da postoji neka čudna radio-propagacija koja se dešava blizu leda ili horizonta, ali nismo uspeli da je identifikujemo“, kaže Visel.
Novi eksperiment PUEO bi mogao da donese odgovore
Visel i njen tim sada rade na sledećoj generaciji detektora pod nazivom PUEO, koji će imati veću osjetljivost i moći da registruje više ovakvih neobičnih signala. Cilj je da se utvrdi da li su ovo zaista novi fenomeni u fizici ili nešto što jednostavno još ne razumemo, piše Phys.
„Ako PUEO otkrije još više anomalija, možda ćemo napokon znati šta je to. A možda, još uzbudljivije, konačno uhvatimo neutrine iz dalekih delova svemira“, zaključuje Visel.
