Sada je izgleda i veštačka inteligencija potencijalni neprijatelj životne sredine

Veštačka inteligencija (AI) u upotrebi, na primer, kompanije Google, mogla bi da potroši toliko struje, koliko i jedna mala država, ali to je i dalje malo verovatan najgori scenario, tvrdi nova analiza. Upravo zbog povećane potrošnje energije, generativna AI mogla bi, između ostalog, da poveća emisiju ugljen-dioksida i samim tim u očima analitičara ona postaje još jedan neprijatelj životne sredine.

Kada bi svaka pretraga na Google pretraživaču koristila veštačku inteligenciju sličnu onoj koju vidimo na ChatGPT botu, navodno bi godišnje trošila struje isto koliko i država Irska. Dodavanje AI tehnologije u Google pretragu, povećava njenu potrošnju energije navodno više od deset puta, piše u tekstu objavljenom u naučnom časopisu Joule.

Tekst daje sliku o tome kako bi AI tehnologija uticala na životnu sredinu dok počinje da se zavlači u naizgled svaki kutak naših života. Veštačka inteligencija zahteva moćne servere, a zabrinjava to što bi sva ta računarska snaga samim tim povećala potrošnju energije centara podataka, a onda i emisiju ugljen-dioksida i drugih komponenti baziranih na ugljeniku.

Analizu je napisao Aleks de Fris, doktorand Amsterdamske škole biznisa i ekonomije koji je ranije skrenuo pažnju na zagađenje koje navodno potiče od kripto rudarenja. Dok se bavi veštačkom inteligencijom, de Fris kaže da je još uvek prerano izračunati koliko bi zagađenje koje zagreva planete moglo biti povezano sa novim alatkama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, kao što je ChatGPT. Međutim, on tvrdi da je sada vredno obratiti pažnju kako bi se izbegle „beskončane emisije“ štetne po životnu sredinu.

Shutterstock

Ključni zaključak analize je poziv na akciju ljudima da samo vode računa o tome za šta će koristiti veštačku inteligenciju, kaže de Fris za portal TheVerge.

Generativna AI je već činila 10 do 15 posto potrošnje električne energije samo kompanije Google u 2021. Ambicije ovog tehnološkog giganta kada je u pitanju AI od tada do danas, značajno su porasle. Skoro svakog meseca, ako ne i nedelje, vidimo nove alate koji su zasnovani na moći veštačke inteligencije, kako ove, tako i drugih kompanija.

Google predstavnici kažu da ukoliko pogledaju ranija istraživanja, kao i sopstveno iskustvo, mogu da zaključe da potražnja za AI računarima raste mnogo sporije nego snaga potrebna za njih. S druge strane energija potrebna za pokretanje ove tehnologije, raste sporije nego što su predviđale mnoge prognoze, tvrdi Korina Standiford, Google portparol.

Shutterstock

Iz kompanije još tvrde da koriste „testirane prakse“ kako bi smanjili emisiju štetnih materija, koja im je navodno pomogla da se smanji potrošnja energije za obuku AI modela do 100 puta, a emisije štetnih materija do 1000 puta.

Pretpostavka da će Google na AI trošiti godišnju količinu energije isto koliko i Irska, de Fris zasniva na pretpostavci da će kompanija izdvojiti milijarde dolara za 512.812 Nvidia A100 HGX servera, za koje tvrdi da Nvidia nema proizvodni kapacitet.

Realističniji scenario u analizi podrazumeva izračunavanje potencijalne potrošnje energije za 100 hiljada AI servera koje će Nvidia isporučiti ove godine. Radeći punim kapacitetom, ovi serveri mogli bi da potroše 5,7 do 8,9 TWh električne energije godišnje. Ta cifra je „skoro zanemarljiva“ u poređenju sa procenjenom godišnjom potrošnjom električne energije u centrima podataka od 205 TWh, tvrdi de Fris.

Kao jedan od krivaca u radu, kompanija Nvidia za TheVerge takođe komentariše studiju i tvrdi da su njeni proizvodi energetski efikasniji sa svakom novom generacijom. Međutim, čak i tako, upotrebna električne energije mogla bi naglo da poraste ukoliko popularnost veštačke inteligencije nastavi da raste. Do 2027. godine, ukoliko Nvidia napravi oko 1,5 miliona AI servera, to bi „pojelo“ 85,4 do 134 TWh struje godišnje, što AI stavlja postavlja na konkurentsko mesto kada je u pitanju energetska potrošnja sa kripto valutama.