Aleksandar Božović
Malo koji kosmički posetilac je privukao toliku pažnju astronoma kao međuzvezdana kometa 3I/ATLAS. Ovaj ledeni putnik juri kroz Sunčev sistem iz dubina svemira, a poreklo mu i dalje ostaje misterija. Otkriven 1. jula 2025. godine teleskopom Deep Random Survey u Čileu, deo ATLAS projekta, ubrzo je postao meta teleskopa širom sveta. Čak su i NASA Habl i svemirski teleskop Džejms Veb uspeli da zabeleže njegove prve snimke dok se približava Suncu.
Jedna od najupečatljivijih javnih posmatračkih sesija održana je u opservatoriji Gemini South u Čileu u okviru inicijative „Shadow the Scientists“. Tokom prenosa uživo, publika je imala priliku da prati tim astronoma u kontrolnoj sobi dok su podešavali teleskop i pripremali instrumente GMOS i GHOST za analizu hemijskog sastava komete.
Retka prilika – kometa iz međuzvezdanog prostora
Poznati astronom, Karen Mič sa Univerziteta Havaji, naglasila je koliko su ovakve prilike dragocene: međuzvezdani objekti su, kako je rekla, građevinski blokovi drugih planetarnih sistema koje je slučaj izbacio u svemir, a zatim ih je put odveo kroz naš Sunčev sistem. Do sada su otkrivena samo tri takva tela, pa svaka prilika za posmatranje postaje prioritet za naučnu zajednicu.
Prvi rezultati već pokazuju neobične karakteristike. Habl je procenio da jezgro komete ima manje od 3 kilometra u prečniku, okruženo gustom prašnjavom komom. James Webb teleskop je otkrio da je 3I/ATLAS izuzetno bogat ugljen-dioksidom, što ga razlikuje od prethodnika, komete 2I/Borisov, koja je sadržala znatno više ugljen-monoksida. Ova razlika u sastavu nagoveštava da međuzvezdane komete mogu nastajati u veoma različitim okruženjima.
Tokom prenosa, publika je s uzbuđenjem dočekala prve slike: mutnu, ali jasno vidljivu mrlju koja je predstavljala kometu i početak njenog repa. Mič je slikovito rekla: „Gledate građevinski blok nečijeg tuđeg doma.“ Uprkos tome, ona je objasnila da nije moguće rekonstruisati putanju unazad, jer se sve drugo u svemiru takođe neprestano kreće.
Snimljeni spektar i merenja sjaja pokazali su da je kometa slaba, ali aktivna, već sada oslobađajući gas i prašinu na velikoj udaljenosti od Sunca. Astronomi očekuju da će, kada se u novembru ponovo pojavi iz senke Sunca, njena aktivnost biti još intenzivnija i da bi mogla izgledati još svetlije.
Međutim, prozor za istraživanje biće kratak. Kada jednom postane previše bleda da bi se videla, 3I/ATLAS će zauvek nestati iz našeg vidokruga, baš kao i njen prethodnik „Oumuamua“ prvi međuzvezdani objekat otkriven 2017. godine. Do tada, svako posmatranje donosi dragocene podatke koji nam mogu otkriti tajne udaljenih svetova.
Inicijativa „Shadow the Scientists“ već planira novo javno posmatranje kada se kometa ponovo pojavi, ovoga puta iz opservatorije Gemini North. Za astronome, kao i za javnost, 3I/ATLAS ostaje izvor uzbuđenja i podsećanje da svemir krije mnogo više nepoznanica nego što smo do sada mogli da zamislimo, prenosi Live Science.
