Aleksandar Božović
Istraživači razvijaju realnu verziju zraka koji privlače objekte, sa ciljem da neaktivne satelite izmeste iz geostacionarne orbite i smanje rizik od budućih sudara. Za razliku od verzija iz naučne fantastike, ovi zraci koriste tehnologiju elektrostatičkog privlačenje kako bi pomerili veliki svemirski otpad bez ikakvog fizičkog kontakta.
Ideja je nastala nakon sudara satelita Iridium 33 i Kosmos 2251, kada je nastalo više od 1.800 fragmenata otpada. Profesor Hanspeter Schaub sa Univerziteta Kolorado Boldr zamislio je da bi se mrtvi sateliti mogli pomerati privlačenjem između pozitivno i negativno naelektrisanih objekata.
Zraci koji bezbedno uklanjaju svemirski otpad
Servisna letelica bi putem elektronskog topa „naelektrisala“ neaktivni satelit negativnim nabojem, dok bi sama zadržala pozitivan naboj. Elektrostatička sila bi ih držala povezanim na udaljenosti do 30 metara, što bi omogućilo polako izvlačenje satelita u „grobljansku orbitu“. Pomeranje bi trajalo više od mesec dana, ali bi potpuno izbeglo rizike kontakta, lomljenja struktura i stvaranja dodatnog otpada.
Elektronski topovi i ograničena jačina privlačne sile predstavljaju glavna tehnička ograničenja, a ceo proces bi bio spor i skup. Ipak, metoda nudi ključnu prednost: potpuno je beskontaktna i smanjuje rizik od stvaranja novih fragmenata.
Tim trenutno izvodi eksperimente u vakuumskom ECLIPS sistemu, a prototip bi mogao biti spreman za svemirski test u narednih deset godina, pod uslovom da se obezbedi finansiranje.
Stručnjaci smatraju da je tehnologija izvodljiva i da predstavlja značajan korak ka bezbednijem upravljanju orbitama, iako neće biti konačno rešenje celokupnog problema svemirskog otpada, piše Live Science.
