Google tvrdi da AI generiše više od 25% novog koda

Izvršni direktor Google-a otkrio je u utorak da AI sistemi trenutno generišu više od četvrtine novog koda za njihove proizvode, uz nadzor ljudskih programera koji kontrolišu doprinose generisane od strane računara. Izjava, data tokom izveštaja zarade Google-a za treći kvartal 2024. godine, pokazuje kako AI alati već imaju značajan uticaj na razvoj softvera.

“Interno takođe koristimo AI za poboljšanje naših procesa pisanja koda, što povećava produktivnost i efikasnost”, rekao je Pičai tokom poziva na kome je izveštaj prezentovan. “Danas je više od četvrtine celokupnog novog koda u Google-u generisano od strane AI, a zatim ga inženjeri pregledaju i prihvataju. To pomaže našim inženjerima da urade više.”

Google-ovi programeri nisu jedini koji koriste AI za pomoć u zadacima pisanja koda. Teško je dobiti tačne brojke, ali prema anketi Stack Overflow-a za programere iz 2024. godine, preko 76 procenata svih ispitanika “koristi ili planira da koristi AI alate u svom radu ove godine”, sa 62 procenta koji ih aktivno koriste. Anketa GitHub-a iz 2023. godine otkrila je da 92 procenta softverskih programera u SAD već “koristi AI alate za programiranje i na poslu i van njega.”

AI-asistirano pisanje koda prvi put se pojavilo u velikoj meri sa GitHub Copilot-om 2021. godine, a funkcija je bila široko dostupna u junu 2022. Koristio je poseban AI model za programiranje od OpenAI nazvan Codex, koji je bio obučen da predlaže nastavke za postojeći kod i kreira novi kod od nule iz uputstava na engleskom. Od tada se AI bazirano pisanje koda značajno proširilo, sa sve boljim rešenjima od strane kompanija kao što su Anthropic, Meta, Google, OpenAI i Replit.

Google programeri nisu jedini koji koriste AI pomoć

GitHub Copilot je takođe proširio svoje mogućnosti. Samo juče, ova Microsoft-ova podružnica je najavila da će programeri moći da koriste modele koji nisu od OpenAI, kao što su Claude 3.5 od Anthropic-a i Gemini 1.5 Pro od Google-a za generisanje koda unutar aplikacije.

Dok neki ističu prednosti upotrebe AI u programiranju, praksa je takođe privukla kritike od onih koji brinu da bi budući softver, delimično ili u velikoj meri generisan od strane AI, mogao postati prepun teško uočljivih grešaka.

AI Jorney

Prema studiji Univerziteta Stanford iz 2023. godine, programeri koji koriste AI asistente za pisanje koda imali su tendenciju da uključuju više grešaka, dok su paradoksalno verovali da je njihov kod sigurniji. Ovo je istakla Talija Ringer, profesorka na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu, koja je za Wired rekla da “verovatno postoje i prednosti i rizici” sa AI-asistiranim programiranjem, naglašavajući da “više koda nije bolji kod.”

Iako je uvođenje grešaka svakako rizična nuspojava AI programiranja, istorija razvoja softvera uključuje kontroverzne promene i u prošlosti, uključujući prelazak sa asemblera na jezike višeg nivoa, što je naišlo na otpor nekih programera koji su brinuli o gubitku kontrole i efikasnosti. Slično tome, usvajanje objektno orijentisanog programiranja 1990-ih izazvalo je kritike o složenosti koda i performansama. Prelazak na AI augmentaciju u programiranju može biti najnovija tranzicija koja nailazi na otpor starih kadrova.

“Bilo da mislite da pisanje koda sa AI radi danas ili ne, to zapravo nije važno”, objavio je bivši potpredsednik Microsoft-a Stiven Sinofski u septembru. Sinofski ima ličnu istoriju programiranja koja seže do 1970-ih. “Ali ako mislite da će funkcionalni AI koji pomaže u pisanju koda učiniti ljude glupljima ili nije pravo programiranje, samo uzmite u obzir da je to bio argument protiv svake generacije programskih alata unazad do Fortrana.”

Snažne preferencije o “ispravnim” praksama pisanja koda su se široko kružile među programerima tokom decenija, a neke od ekstremnijih pozicija danas mogu izgledati smešno, posebno one koje se tiču poboljšanja kvaliteta života koje mnogi programeri sada uzimaju zdravo za gotovo. John Gruber iz Daring Fireball-a je odgovorio na Sinofskijev tvit rekavši: “Znam da mladi neće verovati, ali sećam se kada su neki programeri tvrdili da će sintaksno bojenje u tekst editorima učiniti ljude glupljima.”

Na kraju, svi alati pojačavaju ili poboljšavaju ljudske sposobnosti. Koristimo alate da brže gradimo stvari, i uvek smo koristili alate da gradimo nove, složenije alate. To je priča same tehnologije. Crtači su na papiru raspoređivali prve silikonske čipove, a kasnije su inženjeri dizajnirali naredne čipove na računarima koji su koristili integrisana kola. Danas softver za elektronsku automatizaciju dizajna (EDA) pomaže u dizajnu i simulaciji poluprovodničkih čipova, a kompanije poput Nvidije sada koriste AI algoritme da ih dizajniraju.

Da li to znači da su trenutni AI modeli sposobni da generišu besprekoran, visokokvalitetan kod koji programeri mogu jednostavno umetnuti i zaboraviti? Verovatno ne. Za sada, vešti ljudi sa iskustvom i dalje moraju biti uključeni kako bi osigurali da sve radi ispravno, što se čini da je praksa koju je izvršni direktor Google-a istakao tokom izveštaja o zaradi. Kao i svaki alat, AI pomoć u veštim rukama može značajno ubrzati zadatak—a ipak čekić sam po sebi ne može izgraditi kuću, prenosi ArsTechnica.