Kako radi "I’m not a robot" provera?

Ako ste ikada koristili internet, susreli ste se sa klasičnim CAPTCHA „I’m not a robot“ ili sličnim testom. CAPTCHA je skraćenica od “Potpuno automatizovani javni Tjuring test za razlikovanje računara i ljudi”. Zato CAPTCHA test služi da korisnici reše zadatak koji ih odvaja od botova. Oni se kreću od iritirajućih (“molimo izaberite delove ove slike koji sadrže autobus”) do ne toliko iritantnih (“kliknite ovde da biste potvrdili da niste robot”).

Međutim, da li ove testove uzimamo zdravo za gotovo i da li znamo kako oni funkcionišu? Da li su botovi toliko nesposobni da ne mogu da pritisnu dugme?

Ukratko – ne. Prema snimku iz jedne BBC emisije, objašnjava se da taj test zapravo prati vaše ponašanje pre nego što pritisnete dugme. Stvoreni su botovi koji mogu da pritisnu dugme, ali im je teže da prethodno lažiraju normalno ljudsko ponašanje.

Prema kompaniji za sajber bezbednost Cloudflare, „I’m not a robot“ test prati kretanje kursora korisnika dok ga pomeraju prema polju, piše IFLScience.

“Čak i najdirektniji pokret čoveka ima određenu količinu slučajnosti na mikro nivou, a to su mali nesvesni pokreti koje botovi ne mogu lako da imitiraju. Ako kretanje kursora sadrži nešto od ove nepredvidljivosti, onda test odlučuje da je korisnik verovatno legitiman – čovek“, piše Cloudflare na svom sajtu. „ReCAPTCHA takođe može da proceni kolačiće koje čuva pretraživač na vašem uređaju i istoriju uređaja kako bi utvrdio da li je korisnik verovatno bot.“

„Recimo, pre nego što ste označili polje da ste pogledali nekoliko video snimaka o smešnim mačkama, da vam se svideo neki tvit, ili ste proverili svoj Gmail nalog pre nego što ste kliknuli na CAPTCHA – sve to ih navodi da misle da pretpostave da ste čovek“, kaže se u videu.

U suštini, kada kliknete na „I’m not a robot“ polje, dajete instrukcije sajtu da pogleda vaše podatke i odluči sam.

Obično je test dovoljan da zadovolji uslove koje program ima kada proverava da li ste, ali ponekad, kada nije siguran, možda će vam dati alternativne provere: recimo da li je pomeranje miša malo previše precizno ili je vaša istorija pregledanja istorija klasičnog (ro)bota.