Tri načina kako izgraditi poverenje u tehnologije

Svaki put kada koristite svoj telefon, kreiraju se novi podaci. Isto je i kada god pogledate novi notifikaciju na svom pametnom satu, kada putujete na posao ili tražite neku informaciju od Siri ili Alexe – sve su to nove tehnologije. Hiljade vaših akcija stvaraju hiljade podataka svakog dana, a onda to pomnožite brojem korisnika koji imaju bilo kakvu interakciju sa digitalnim alatima.

Dok se svakog dana stvara sve više podataka, a nove tehnologije se dublje ukorenjuju u naše živote, i dalje je često odsustvo transparentnosti u pogledu toga koje informacije se prikupljaju, za šta se one koriste i kako možete da im pristupite.
Kada nema transparentnosti, poverenje u tehnologije ne raste brzinom kojom bismo voleli, a tome dodatno doprinose i bombastični naslovi o zloupotrebi podataka, fake news, spam botovi i slično.

Ako kompanije ne osmisle bolje rešenje za ove situacije, ljudi neće želeti da dalje usvajaju nove tehnologije. To bi usporilo inovacije i ograničilo ogromne koristi koje svi imamo od digitalne ekonomije.
Stvaranje sigurnije, pametnije i inkluzivnije digitalne ekonomije je realan cilj kome kao globalno društvo težimo, a mi vam donosimo tri načina da se tome doprinese.

Veća privatnost podataka i njihova zaštita

Milioni roditelja širom sveta koriste aplikacije kako bi mogli da prate kretanje svoje dece ili njihovo ponašanje na internetu. Kao roditelj, očekujete da će takve aplikacije strogo voditi računa o principima zaštite privatnosti podataka. Onda kada se desi da jedna takva aplikacija proda podatke o lokacijama korisnika, kao što je to bio slučaj 2021. godine, korisnici će na to odmah odgovoriti njenim smanjenim korišćenjem, ali veća šteta je zapravo ona dugoročna, a to je gubitak poverenja javnosti.

Ovo je samo jedan primer iz industrije monetizacije podataka koja je „teška“ milijarde dolara. Stalna obaveza deljenja vaših ličnih podataka ne bi trebalo da bude skrivena cena koju svi plaćamo za učešće u digitalnom svetu. Dugi obrasci saglasnosti, pisani sitnim slovima, koje niko neće pročitati, deo su problema. Situacije se može popraviti tako što će se kompanije usredsrediti na osnovni princip da podaci bilo kog pojedinca pripadaju isključivo njemu i da treba njemu da budu od koristi. Da, stvari su baš tako proste.

Shutterstock

Opšta uredba Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) ističe upravo to, navodeći da je potrebno da kompanije dizajniraju svoje proizvode kako bi implementirale principe za jaku zaštitu privatnosti, kao i da jasnije komuniciraju kako se obrađuju podaci korisnika, kao i da im daju priliku da pristupe svojim podacima, upravljaju njima i na kraju, da ih obrišu ukoliko to žele.
Mnoge od ovih principa kompanije širom sveta tek treba da usvoje. Njihovi korisnici će im biti zahvalni.

Bezbedniji kripto ekosistem

Ne možete govoriti o poverenju u tehnologiju, a da ne govorite o poverenju u kripto. Pre FTX implozije, mnogi ljudi i finansijske institucije su već bili skeptični u pogledu bezbednosti kriptovaluta. Sada je cela kripto industrija još više pod lupom.
Mastercard, poput mnogih drugih, veruje da blokčejn tehnologija ima značajan potencijal kada je reč o izgradnji efikasnijih finansijskih instrumenata i platnih sistema. Ali ništa od toga nije moguće bez poverenja.

Usklađenija regulativa će značajno doprineti izgradnji tog poverenja. Osim toga, potrebno je raditi na sklapanju bliskih partnerstava u oblasti kripto i tradicionalnih finansija. Postojeće finansijske institucije i kompanije za pružanje finansijskih usluga stručne su u upravljanju rizicima, propisima protiv pranja novca i protokolima korporativnog upravljanja. Deljenje tog znanja sa mladim igračima u kripto oblasti obezbediće preko potrebne standarde i kontrole koji sa druge strane mogu da ponude agilnost u sprovođenju projekata i snažno usmerenje ka konstantnim inovacijama.

Iskoreniti predrasude prisutne u pogledu veštačke inteligencije

ProPublica je 2016. godine utvrdila da je za algoritam koji su koristile američke sudije i službenici za uslovni otpust bilo dvostruko verovatnije da će pogrešno klasifikovati optužene koji su crnci kao visokorizične za izvršenje više zločina od optuženih koji su belci. Dom lordova u Velikoj Britaniji i Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija izrazili su sličnu zabrinutost u vezi s veštačkom inteligencijom u policijskom radu.

Shutterstock

Postoje mnoge skrivene predrasude koje prodiru u sisteme veštačke inteligencije i koje mogu naneti stvarnu štetu ljudskim slobodama i sredstvima za život. Nekoliko studija tvrdi da veštačka inteligencija može negativno uticati na društvene nejednakosti među ljudima kada se oni prijavljuju za zajam ili posao, pa čak i kada posećuju lekara.

Poslovni lideri ne treba samo da čekaju nove propise pre nego što se odluče na akciju – i danas možemo da učinimo mnogo toga. Moramo biti nepopustljivi u naporima da iskorenimo bilo kakve predrasude prisutne u veštačkoj inteligenciji, pre nego što ova oblast uđe u ozbiljniju masovnu upotrebu. Jedini način da se to uradi jeste uz pomoć istraživanja i testiranja, kao i uz veću transparentnost i odgovornost. Mnoge kompanije preduzimaju ove korake, a još više se može učiniti zajedničkim radom.
Kada sistemi veštačke inteligencije primenjuju iste principe u svim interakcijama, to ojačava poverenje.

Poverenje se gradi davanjem obećanja i ispunjavanjem istog iznova i iznova.
Poslovni svet može da učvrsti poverenje u tehnologije fokusirajući se upravo na to. Obezbeđivanje da se podaci koji su generisani o korisnicima koriste najpre i prvenstveno u njihovu korist, imajući u vidu njihovu privatnost i bezbednost.

Kreiranje praksi koje se primenjuju na podatke, a koje ljudi mogu lako da razumeju i kojih će se pridržavati sve veći broj kompanija. Uvođenje standarda u kripto oblast. Iskorenjivanje prisutnih predrasuda kod veštačke inteligencije.
Kao korisnici tehnologije i kao lideri, dugujemo sebi i našim klijentima da preduzmemo sve potrebne korake.