Sara Smolović
Na stotine novih sajtova koje je generisala veštačka inteligencija pojavilo se na internetu i oni sadrže gomile nasumičnog tekstualnog sadržaja, što ih praktično čini lažnim sajtovima, ali sa pravim reklamama oglašivača. To stvara nervozu korisnika, ali i glavobolju oglašivača, piše u novom NewsGuard izveštaju.
Činjenica da veštačka inteligencija menja čovečanstvo na neverovatan način i dalje stoji, ali isto tako, postoji i druga strana medalje koja ga menja i na dosadni, naporni način. U izveštaju piše da se AI alati kombinuju sa softverom koji automatski pravi nove sajtove, stvarajući tako masu domena ispunjenih velikom količinom nasumično generisanog teksta. Nakon toga, sajtovi bivaju ispunjeni prostorom za reklame, koji u stvari prikazuju prave oglase preko lažnog sadržaja.
To liči na veliku internet prevaru, jer oglašivači plaćaju da se njihove reklame vide na mestima i tekstovima za koje verovatno misle da su ih napisali ljudi.
Kombinacija uglavnom automatskih reklamnih sistema i veb lokacija može biti generisana sa samo nekoliko klikova koja stvara povratnu petlju. Tada se sadržaj generisan od veštačke inteligencije sa praktično nultim ljudskim doprinosom finansira od strane reklamnih algoritama koji su ogromni i složeni toliko da ih jedva iko razume.
Kako su istraživači otkrili da veštačka inteligencija učestvuje u prevari
Tekst koji je „napisala“ veštačka inteligencija nekad je jako teško razlikovati od pukog generičkog ili lošeg ljudskog pisanja i zato ova situacija stvara problem, kako potrošačima, tako i oglašivačima.
Da bi utvrdio problem, NewsGuard je pretraživao fraze kojima AI alati nekad „odgovaraju“ korisnicima kao što je: „Izvini, ali kao AI jezički model, nisam sposoban da…“.
ShutterstockRezultat pretrage na lažnim sajtovima bio je neverovatan, toliko da se pomenuta fraza čak našla i u naslovu navodnog sajta za zapošljavanje. Istragom je pronađeno još preko dvesta „informativnih“ sajtova koji su na ovaj način generisani. Jedan od njih je objavljivao više od 1200 članaka svakog dana, a on spada među one koje je bilo lako uočiti.
Naravno, nije baš svaki od sajtova prikazivao reklame, ali na više od četvrtine njih su oglašivači stvarno plaćali mesto za svoje oglase na sadržaju koji je u stvari smeće. Među ove oglašivače spadaju banke, prodavci sportske odeće, provajderi različitih usluga širom SAD, Nemačke, Francuske i Italije.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija koristi u sve više životnih sfera, bilo je pitanja vremena kada će nastati i ova vrsta problema koja je praktično velika internet prevara.
