Aleksandar Božović
Uobičajeno je da se SSD koristi u slučajevima kada želite veliku brzinu u radu i vrhunske performanse, a veliki fajlovi koji zauzimaju dosta prostora se tada čuvaju na klasičnim hard diskovima velikog kapaciteta. Međutim, obrnuti pristup ima smisla ako je prioritet bezbednost podataka. Razlog nisu performanse, već način na koji ovi uređaji otkazuju na kraju životnog veka.
Mehanički hard disk se oslanja na ploče koje se okreću velikom brzinom i glavu koja lebdi iznad njihove površine. Kada taj mehanizam zakaže, često dolazi do velike havarije i fizičkog oštećenja površine ploča, takozvanog „klika smrti“, pri čemu se magnetni sloj koji sadrži podatke trajno uništava. U takvom scenariju oporavak je skup, složen i često nemoguć za krajnjeg korisnika.
Zašto način na koji SSD prestane da radi može biti presudan
SSD nema pokretnih delova i podatke čuva u NAND memoriji. Kada ćelije dostignu limit upisa i više ne mogu pouzdano da primaju nove podatke, firmware često prebacuje uređaj u režim samo za čitanje podataka. Disk tada odbija nove upise podataka kako bi sprečio korupciju, ali omogućava pristup postojećim fajlovima. To ostavlja dragocen vremenski prozor za prebacivanje podataka na drugi SSD ili medijum za čuvanje podataka. Za dokumenta, fotografije i projekte koji nemaju zamenu, ovo ponašanje može biti presudno.
Ipak, SSD nije bez mana. Cena po gigabajtu je i dalje visoka, što ograničava kapacitet. Takođe, ako otkaže kontroler zbog prenapona ili greške u proizvodnji, podaci mogu postati nedostupni bez profesionalnog oporavka. Postoji i problem dugotrajnog skladištenja: bez napajanja, električni naboj u NAND ćelijama vremenom slabi, pa SSD nije idealan za višegodišnju „hladnu“ arhivu i čuvanje u fioci.
Zbog toga HDD i dalje ima smisla za masovno skladištenje i offline bekap. Magnetni zapis je stabilniji tokom dugotrajnog mirovanja, a niska cena omogućava velike kapacitete i redundantne konfiguracije. Ako se disk koristi redovno i postoji budžet, SSD može biti odličan izbor i za podatke, ali uz svest o njegovim ograničenjima, piše How-to-Geek.
Koliko ja znam iz prakse, uvek sam uspeo da sačuvam podatke sa HDD diska, da li zamenom elektronike ili zamenom magnetne glave u servisu koji je ovlašćen za to. Što se SSD diska tiče, ne znam nikoga da je čuvao podatke, već ga bacao u kantu istog trena. 😀 Predpostavljam da može skidanjem čipova i prebacivanjem na isti takav model? Zato koristim od svakog HDD koji imam još jedan gde mi je sve identično kao na prvom. Ako crkne, neće oba u isto vreme. Najbolji način da se obezbediš. Cloud nije loše rešenje, ali sutra nestane struje ili se nešto desi, ti nemaš pristup tim podacima.
Moje iskustvo je slično, bitni podaci na SDD nikako, ne treba ni na HDD ali HDD obično crkava polako pa ima vremena za izvući podatke, dok SSD zna da ode instantno i da mu se ne može pristupiti.
Tačno je da ako kontroler prepozna da NAND ide ka crkavanju, ode u neki safe mode gde će dozvoliti samo read.
Ali ako crkne kontroler, svi podaci su byebye. Nema spasa, čak ni zamenom kontrolera ili nekim drugim direktnim pristupom NAND-u, jer su podaci kriptovani, sa jednim delom ključa izgubljenim u kontroleru.
A kontroleri crkavaju daleko češće nego NAND.
Imam u fijoci nekoliko pokojnih SSD, s' početka SSD omasovljenja. Doduše, svi sa nesrećnim SandForce kontrolerom. Takvi su crkavali k'o muve u jesen.
Apsolutno im nema spasa. Možda bi MOSAD, CIA ili NSA uspeli da izvuku podatke kada bi se baš uinatili...
Sada jesu daleko kvalitetniji, i davno nisam čuo da je nekome tek tako crk'o SSD.
I USB flash-evi i memorijske kartice mi jesu crkavali tako da je moguć samo read.
Ali par njih je umrelo bezpovratno, u trenutku.
Patriot Burst serija je crkavala ko blesava, 240GB posebno.
Očigledno da su namerno to napravili da crkava, jer su tada i bile veće cene diskova, pa se isplatilo. 😀
SSD ih čuva toliko dobro, da niko ne može da im pristupi. Naslov je legitiman.
Pitanje je hoće li SSD preći u readonly mod kada dođe vreme za to, meni to deluje kao opcija koju bi imali malo ozbiljniji modeli, dok bi ovi jeftiniji samo otkazali.
SSD-ovi takođe imaju manu da što se više koriste, manje su sposobni da čuvaju podatke dok nisu pod naponom. Svakako, bitni podaci se nikad ne drže na SSD-u.
Bitni podaci ne nikada ne drže na jednom mestu (drajvu)
Jedno od mesta može biti i SSD
Radi jos uvek 🙂
View image at the forums
View image at the forums
Tacno tako. Da li je u pitanju obican hard, eksterni hard ili opticki medij uvek bar na dva mesta cuvati podatke.
Ajde molim te prebaci ovo u IT sličice...
...ili u smešne slike...
...ili možda negde ovde: https://forum.benchmark.rs/forums/informacije-o-forumu-i-sajtu.95/
🤣
Originalna serija je bila baš kvalitetna, znam nekoliko primeraka koji još uvek rade, jedan i kod mene u starom kompu, a problema je bilo uglavnom sa kasnijim revizijama (klasičan bait & switch), gde sam svedočio crkavanju nekolicine kupljenih u razmaku od nekih godinu-dve.
Autor je naslov i članak preuzeo i preveo u istom provokativnom duhu kakav ima I originalni članak, ali nažalost nije ulazio u dalju kritiku istog tog teksta, u kojem se neosnovano, bez ikakvog obrazlaganja, navodi da HDD grebe magnetne površine, a da ih SSD čuva. Uglavnom svi mi koji smo u ovom svetu računara znamo da je praksa potpuno suprotna. U slučaju mehaničkog kvara izazvanim fizičkim stresom (padom Ili udarcem), HDD može da uništi deo podataka grebanjem magnetne površine, kojih uglavnom ima više, dok je SSD-u dovoljno da duže vreme radi maksimalno popunjen da prestane da radi i u nekim slučajevima vas liši vaših posataka
Jeste da redakciju to mnogo ne dotiče (nadajmo se da je plaćena po naslovu), ali svejedno sjajan komentar i pravo u 🎯
Kao ex inženjer spasavanja podataka ovaj članak kao je pisan za Blic ili Alo
Pisan je za AI web spidere, sto vise reci to korisnije za bazu podataka, tacnost i kvalitet teksta vise nije vazan.
Nekada je imperativ bio broj poseta na sajtu, sto je u pocecima predstavljalo zive ljude koji su zainteresovani za neku temu.
Onda je to sve preslo u broj klikova a sada prelazi u broj reci koji moze da se indeksira.
Po meni tuzno za neke normalni tok evolucije. Ostaje da se vidi da li je ova grana evolucije deat end.
Moje iskustvo je potpuno obrnuto možda što sam daleko više redio sa HDDovima pa viđao više kvarova. Ako se samo podaci obrišu ili se file sistem zablesavi, sa HDDa je daleko lakše i sigurnije vratiti podatke samo pomoću softvera, na SSDu malo do ništa ne ostane. Ako HDD crkne samo zbog struje ili pločica, zamenom ili popravkom pločice kako treba, podaci ostaju neoštečeni. ako ode kontror ili se zablesavi firmware na SSDu pozdravi se sa njim i podacima, Čak i slučajno obrisani podaci se teško vračaju. Trim GC i wear equalisation obrišu sve za kratko vreme. Takođe se lakše kvare specijalno zbog kvara sa napajanjem. malo viši napon i onda cvrc. Baš pre par nedelja mi neko donese stariji SATA SSD od nekih 250GB koji je slučajno pobrisan a on pokušavao da vrati, Ni bit nije živ ostao na njemu, na HDDu bi bila šala da se podaci vrate.