Tri decenije Mac klonova: Divlja epizoda iz Appleove prošlosti koja je ostavila trajne posledice

Ako danas pitate prosečnog korisnika da li je moguće kupiti Mac računar koji nije proizvela kompanija Apple, verovatno će vas zbunjeno pogledati. Ipak, pre tačno 30 godina, Apple je napravio najneobičniji zaokret u svojoj istoriji, dozvolio je drugim kompanijama da proizvode Mac klonove.

Ova kratkotrajna, ali burna epizoda iz devedesetih obeležila je Appleov pokušaj da preživi u eri dominacije Microsofta i Intela, ali je i oblikovala mnoge stvari koje danas smatramo standardima u Apple ekosistemu.

Zašto je Apple uopšte dozvolio klonove?

Sredinom 1990-ih, Apple je bio u ozbiljnoj krizi. Njegovo učešće na tržištu je opadalo, finansijski rezultati su bili loši, a konkurencija je dominirala. Novi CEO, Majkl Spindler, odlučio je da primeni klon strategiju, dozvoljavajući drugim proizvođačima da prave računare koji koriste Mac OS, u nadi da će tako proširiti prisustvo Apple platforme.

Te kompanije su imale zadatak da pokriju niše koje Apple nije dobro servisirao. Ali umesto da prošire tržište, klonovi su počeli da uzimaju kupce direktno od Apple-a.

Najpoznatiji klonovi

• DayStar Digital iz Džordžije napravio je prvi viđejezgrani Mac klon, moćne računare za profesionalce u izdavaštvu, često brže od Appleovih modela.
• Power Computing iz Teksasa nudio je fleksibilne, pristupačne modele koje ste mogli konfigurisati po želji, preko interneta ili čak faksom! Bio je to prvi web-based sistem za naručivanje računara.

Ironično, Apple je i dalje obavljao većinu hardverskog i softverskog razvoja, klonovi su praktično koristili Appleove tehnologije da bi se takmičili sa Apple-om.

Povratak Stevea Jobsa i kraj klonova

Kada se Steve Jobs vratio u Apple 1997. godine, prva stvar koju je uradio bila je eliminacija programa klonova. Promenom imena operativnog sistema iz “System 7” u Mac OS 8, onemogućio je pristup novoj verziji softvera klonovima, jer licence nisu pokrivale “novi” OS.

Takođe, odbio je da obnovi postojeće licence i blokirao planove za proizvodnju Mac laptopova od strane klonera. Sve je to bila strateška čistka čiji je cilj bio spasavanje Apple-a, čak i po cenu gašenja mladog ali konkurentnog tržišta.

Šta je ostalo iza Mac klonova?

Iako su bili kratkog veka, Mac klonovi su ostavili značajan trag:

• Konfigurisanje računara po meri putem interneta, što je Power Computing pionirski primenio, postalo je standard – i Apple je kasnije usvojio taj model.
• Naziv “Mac OS” i sada poznata dva osmehnuta lica (Finder logo) nastali su iz potrebe da se operativni sistem brendira nezavisno od hardvera.
• Višejezgrani rad i multithreading u macOS okruženju potekli su iz saradnje Applea i DayStar-a na razvoju Genesis MP sistema. Danas, svaki multicore Mac ima DNK tog projekta.

I još zanimljivosti: današnji Xcode, Apple-ov razvojni alat, još uvek sadrži datoteke koje nose oznaku “Copyright 1995-2011 DayStar Digital, Inc.” – svedočanstvo o tome da je deo “zaboravljenog” nasleđa još uvek živ u modernim Mac računarima.

Eksperiment s Mac klonovima bio je kratkotrajan, haotičan i u jednom trenutku čak rizičan za Appleovu budućnost. Ipak, kao što se često dešava u tehnološkoj istoriji, neuspeh je ostavio plodno tlo za inovacije.

Tri decenije kasnije, deo tog nasleđa živi u načinu na koji kupujemo računare, koristimo višejezgrane sisteme i prepoznajemo Appleov softver. Klonovi su možda nestali, ali su ostavili trag koji nijedna “System 7” arhiva ne može da izbriše, prenosi Mac World.