Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
HTC 10 je izgubio “status” pripadnika One serije, ali na svim ostalim poljima je delovalo da je dobio. Fantastična metalna izrada bila je i dalje tu, praćena najboljim hardverom, predivnim ekranom, krajnje ispeglanim softverom i kamerom u rangu sa najboljima na tržištu, kao najvećim iskorakom u odnosu na prethodnike. Sada je stigao HTC U Ultra koji pravi određeni otklon od njih.
U Ultra model i ne treba da zameni “desetku” u ponudi HTC-a, nego da postane novi predvodnik fableta u portfoliu tajvanske kompanije, te stoga možda i ne čudi nešto drugačija koncepcija ovog modela. Tu pre svega mislimo na pojavne karakteristike – gotovo da možemo reći da do sada nismo ni videli nešto kao U Ultra telefon.
Daleko od toga da pomoćnih displeja i staklenih modela nije bilo i ranije – posebno u premium segmentu smo mogli da ih vidimo nekoliko. Pa ipak, U Ultra deluje posebno, a tako je i zamišljen – uostalom, sama njegova konstrukcija to otkriva. Naravno, poseban izgled nije jedino što ga krasi, već poput modela 10 i on na praktično svim poljima ima šta da ponudi. Čak iako na prvu loptu pojedini detalji ostave zbunjujući efekat, višednevno korišćenje ovog uređaja u punom sjaju istakne njegove vrline i učini čitavo iskustvo više negoo prijatnim. Pa, da popričamo malo detaljnije o tome…
Raspakivanje i dizajn
Kutija HTC-ovog najvećeg uređaja u trenutnoj ponudi već u startu odaje utisak da se radi o premium uređaju. Ne samo da je i kutija stilski daleko od jeftine, nego je i sadržina prilično sveobuhvatna. Pored standardnih uputstava za upotrebu, iglice za SIM-slot, microUSB type-C kabla i adaptera za struju, tu su i vrlo kvalitetne slušalice, providni plastični back-cover (vrlo diskretne i fine teksture) i folija za ekran. U pakovanju je i fina tkanina predviđena za brisanje otisaka prstiju sa telefona – ovim je HTC donekle ublažio jedan od nedostataka nesvakidašnjeg kućišta U Ultra modela.
Pomenuto kućište je zaista specifično. Kao što rekosmo, premium modela sa staklenim kućištima je u prethodnim godinama predstavljeno nekoliko, ali sve njih je povezivalo to da su stakleni paneli praktično sačinjavali okvir kućišta, inkorporirani u najčešće metalni ram. U Ultra ima metalni pokrov preko svojih internih komponenti, koji je tek zatim “prevučen” slojem stakla, čiji osnovni zadatak, samim tim, nije strukturne nego estetske prirode. Naravno, radi se o zaštitnom staklu, koje se samim tim neće grebati, ali da će sakupljati otiske – hoće, i to značajno.
Ipak, i pored te pojave, izgled HTC-ovog fableta je zaista drugačiji. Refleksija stakla koje leži povrh metala prilično je jaka, i u zavisnosti od jačine ambijentalnog svetla, ume da stvori razne efekte i na više načina “predstavi” uređaj posmatračima. Na modelu koji smo imali na testu, plave boje, ovakvi efekti su najprimetniji, dok je beli model (ili pre, svetlo-bež) manje sklon ovoj pojavi, mada je i otporniji na otiske prstiju.
Metalni okvir fableta prilično je slične boje stražnjem staklu, i iz pojedinih uglova stiče se utisak da se čak radi o istom materijalu. Prednja strana je potpuno crna, i moramo priznati da je ova kombinacija vrlo dobro uklopljena. Naravno, prednjom stranom dominiraju ekrani – glavni, sa svojom impozantnom 5.7“ dijagonalom, i pomoćni, dijagonale 2.05“ i položaja iznad glavnog, blago pomerenog ka desnoj ivici.
Ispod ekrana su kapacitivni Back i Recents tasteri, koji okružuju duguljasti, tanki Home taster, objedinjen sa senzorom otiska prsta. Ono što deluje nesvakidašnje, pa čak i malo negativno utiče na korišćenje, leži u činjenici da je postavka ovih tastera prilično niska: oblast koja reaguje na dodir nalazi se uz samu donju ivicu prednje strane, i postoji prostor koji se nalazi između nje i ekrana koji je potpuno neupotrebljen… U redu, ne mislimo da je tu i moralo da bude nešto posebno, ali ostaje nejasno zašto tasteri nisu podignuti ka ekranu, čime bi njihovo dosezanje prstima bilo lakše. Uz to, i estetski dojam bio bi nešto izraženiji…
Pored pomoćnog ekrana, iznad glavnog, sa leve strane je prednja kamera, dok su iznad nje zvučnik za razgovore i pomoćni mikrofon – jedan od čak četiri ukupno! Sa gornje strane velikog ekrana, dakle, nema neiskorišćenog prostora, o kome se dosta pričalo nakon predstavljanja ovog modela, u svetlu velikih gabarita, koji ipak nisu obezbedili da se i 3.5mm ulaz nađe na uređaju, ili možda baterija nešto većeg kapaciteta…
Kao i kod HTC-a 10, zvučnik za razgovore jedan od učesnika stereo postavke, koju upotpunjuje zvučnik sa donje strane, postavljen levo, a naspram glavnog mikrofona – između njih je micro USB type-C ulaz. Gore je još jedan mikrofon, a pored njega kombo-slot za dve SIM-kartice, ili pak samo jednu, praćenu microSD karticom za proširenje skladišne memorije.
Leva strana fableta je prazna, a desno su samo Power i Volume tasteri. Iz stakla pozadine “izvire” izbočina kamere, centralno postavljena u gornjem delu uređaja, sa čije je desne strane dual-LED blic, praćen laserom za autofokus. Nešto niže je HTC logo, gotovo na centru leđa, dok je pri samom dnu još jedan mikrofon.
Ergonomija uređaja je, očekivano, otežavajuća okolnost za sve koji nemaju izrazito velike šake, a i džepove pantalona… Jasno, sa 5.7“ ekranom i još i pomoćnim, nisu se ni mogle očekivati male dimenzije, mada 162.4 x 79.8 x 8 mm svakako deluje puno. Prosto, LG V20, koji ima potpuno istu postavku ekrana, manji je po svim dimenzijama, kao i recimo Huawei Mate 9, koji nema dva ekrana, ali ekran koji poseduje je 5.9“ dijagonale – pritom i kapaciteti baterije oba konkurenta su veći.
Ipak, i pored veličine, hvat koji U Ultra obezbeđuje je vrhunski, imajući u vidu da staklena površina savršeno naleže na ruku korisnika i deluje kao da ga zaključava na mestu na koje je dospeo. Ovaj detalj utiče na to da se “neupotrebljeni” milimetri ovog fableta ipak brzo zaborave – njegova upotreba, u fizičkom smislu, ipak se svede na kraju krajeva na ono što i očekujemo od telefona koji spada u kategoriju najvećih u ponudi.Ako uzmemo u obzir da je produkcija Samsung-ovog novog S8 flegšipa već poodmakla, te da je Snapadragon 835 čipset samim tim prisutan u pojedinim uređajima, U Ultra nema najbolji mogući dostupan hardver. Da li im jedinice pomenutog čipseta nisu bile dostupne, usled čuvanja svih zaliha za Samsung uređaje, ili HTC nije ni želeo da izbaci uređaj koji bi hardverski zasenio model 10, tek – Snapdragon 821 zadužen je za procesorsku snagu i “obavljanje posla” unutar U Ultra fableta. No, i pomenuti čipset je odličan i pokazao se sjajno u praksi, te uz još 4 GB RAM-a, ništa sem vrhunskih performansi i neometanog rada i nije za očekivati. Pritom, i ostatak hardvera je u skladu sa cenom i klasom uređaja.
[modul]specifikacija=9151[/modul]
Koliko su performanse neupitne, i pored potrebe da se “napoji” čitavih 2560×1440 piksela QHD ekrana, govore između ostalog i rezultati sintetičkih testova. Primera radi, u AnTuTu testu, U Ultra postiže skoro 137.000 poena, što ga smešta u grupu hardverski najmoćnijih uređaja. Slično, i u GeekBench 4 testu pričamo o fantastičnim brojkama, pre svega u SingleCore testu, imajući u vidu da Snapdragon 821 ima “tek” 4 jezgra, koja su pojedinačno fantastična.
Ono o čemu gotovo da i ne treba trošiti reči je ponašanje u radu. Prosto, na U Ultra fabletu sve leti i funkcioniše glatko, brzo i bez ikakvih seckanja. Znajući da je Sense UI koji “leži” preko Androida poznat kao neopterećen i dobro optimizovan, ovakvo ponašanje smo i očekivali, ali valja pomenuti da ni zagrevanje nismo zatekli, bar ne u meri koja bi nam zasmetala.
Softver i utisci u korišćenju
Nekoliko prethodnih HTC telefona (10, Desire 825…) koje smo imali na testu, ostavili su vrlo dobre utiske kada je u pitanju softver na njima. Sense UI je bio prisutan na svima, u nešto različitim izvedbama doduše, u skladu sa klasama kojima su konkretni uređaji pripadali, ali pojedine zaključke mogli smo da donesemo zajednički za sve uređaje: tečne animacije, ozbiljan i skladan dizajn različitih interfejsnih formi, korisne integrisane opcije.
Jasno, U Ultra bi trebalo da ima softver “najbliži” HTC 10 smartfonu, imajući u vidu da su oba premium uređaji, s tim da to nikako nije loše – softver HTC 10 modela ostavio je na nas odličan utisak. Da vas ne držimo u neizvesnosti – isto je i sa fabletom sa današnjeg testa.
Pre svega, u osnovi leži Android 7.0 Nougat, dok je korisnički interfejs izmenjen u određenoj meri. Lenovo i Alcatel, recimo, u poslednje vreme koriste near-stock Android, ali su izmene baš minimalne, dok Samsung, Huawei i mnogi drugi proizvođači potpuno izmene softver telefona koje prodaju. HTC je negde između ta dva – sistemski meniji, Lockscreen, Homescreen-ovi, Quick-Settings, interfejsi Dialer-a, Messaging aplikacije i tome slično su donekle izmenjeni, ali ne drastično, tako da velikog iskoraka od tipičnog Google-ovog stila nema, ali je ipak prisutan pečat HTC-a.
Pritom, kako smo rekli, dizajn izmenjenih celina nekako je poslovno ozbiljan (ne i dosadan!) i vrlo skladno osmišljen, tako da je intiutivnost prisutna na svakom koraku. Uostalom, kad smo kod intuicije, HTC nekoliko slogana vezuje za ovaj uređaj, i najinteresantnijim nam se učinio “Reflects U”, što se, naravno, odnosi na sam fablet, i to ne samo na njegov izgled i staklene površine. Naime, HTC u reklamnim materijalima navodi kako poseban AI pokušava da uči od korisnika (uostalom, navodno je i ceo uređaj fokusiran na korisnika, što i samo njegovo ime sugeriše), i raznim informacijama, podsetnicima i prečicama pomogne korisniku oko svakodnevnih dešavanja.
Za pomenute radnje trebalo bi, zapravo, da bude zadužen Sense Companion, projekat sličan Google-vom asistentu, koji, začudo, u pojedinim verzijama softvera (zavisno od tržišta) neće ni dolaziti preinstaliran na U Ultra fablet, nego će ga biti moguće naknadno preuzeti sa Play Store-a i instalirati. Ono što je, doduše, dovelo do žalbi kod pojedinih korisnika (a i nas je sprečilo da steknemo utisak o njemu) je to što Companion zahteva vreme (u zvaničnom saopštenju, HTC pominje “i do mesec dana”) ne bi li naučio šablone upotrebe korisnika, koje će posle pratiti i asistirati mu. Stoga, drugi slogan koji ima za cilj da se dotakne ove opcije, “Learns from U”, ide u prilog tezi da je učenje trajni proces, a ne popodnevna zanimacija.
Pored toga, postoji i još nekoliko vidova učenja kojima se softver ovog fableta bavi, a jedan od njih opisuje i parola “Listens to U”. Konkretno, USonic opcija iz podmenija vezanog za zvuk, trebala bi da prepozna strukturu unutrašnjeg uha korisnika, ukoliko se telefon koristi sa slušalicama koje dolaze uz njega u pakovanju, i da prema tome kreira odgovarajući muzički preset. Za kratko vreme korišćenja U Ultra nismo uspeli da potanko istestiramo koliko zaista ova opcija dobro radi, i biće interesantno videti feedback korisnika koji budu zaista ispitali kako se USonic ponaša.
Interesantne su i opcije koje nudi sekundarni ekran telefona. On ima opciju Always On, ali je njegova aktivacija istinski lagana i kada je pomenuta opcija isključena. Konkretno, dvostruki dodir na njegovu površinu ga momentalno aktivira, kao i pokret telefonom u bilo kom smeru. Može se podesiti i da se pali pri samo određenim notifikacijama, s tim da ni ukupan skup mogućnosti nije preterano širok: pre svega, kontrola putem manjeg ekrana svedena je tek na pokretanje muzike, odabiranje kontakata iz grupe odabranih, ili pojedinih aplikacija, te se stiče utisak da je njegova primarna upotrebna vrednost notifikacione prirode.
Tu je situacija već bolja, pa je moguće lako i brzo videti podatke o vremenu i datumu, vremenskim prilikama, događajima iz kalendara, tj. podsetnicima, pristiglim porukama, propuštenim pozivima i tako dalje. Kako do sada nismo često bili u prilici da koristimo uređaje sa ovakvom funkcionalnošću, moramo priznati da se radi o korisnom detalju, iako nas nije preterano oduševljavao kao tek podatak među specifikacijama.
Od nešto standardnijih softverskih opcija, HTC je dosta pažnje posvetio gestovima, poput DoubleTap2Wake, SlideUp2Wake, Flip2Mute i drugim, a za njihove uređaje svakako je standardna i pojava BlinkFeed-a: dobro je već poznato da se radi o svojevrsnom izvoru informativnih sadržaja, koji se može povezati sa raznim sajtovima sa kojih će “vući” novosti, a nalazi se gde bi u stock Androidu bio i Google Now – na “najlevljem” Homescreen-u.
Aplikacije se, kako nas je HTC to na modelu 10 i navikao – ne ponavljaju, u smislu da ako vidimo Google Photos među prisutnima, to znači da “domaće” aplikacije za galeriju neće biti. Pritom, ni bloatware-a nema mnogo, mada vidimo ipak par aplikacija čije nam poreklo nije potpuno jasno: Under Armor Record (za praćenje fitnes aktivnosti), Vivereport, Boost+… S druge strane, recimo Calculator je prebačen u Quick Settings odeljak. Dakle, HTC je prerasporedio sadržaje, i iako deluje da je obraćao pažnju na štedljivost, ipak nam je od 64 GB interne memorije nakon instalacije osnovnih aplikacija ostalo 50-ak GB…
Bilo kako bilo, iako nismo imali prilike da u potpunosti istestiramo pojedine opcije kojima se HTC posebno diči kada je U Ultra u pitanju, moramo priznati da nam je sa softverske strane upotreba ovog modela zaista prijala. Jednostavno, pored toga što sve radi maksimalno glatko i brzo, stekli smo utisak da je softver “poslagan” sa dosta osećaja (što naziv UI-a, Sense, i sugeriše), i nekako se to oseti u poređenju sa korišćenjem drugih telefona. Ako su i stavke, koje tek posle određenog vremena upotrebe i učenja treba da pokažu svoje mogućnosti, toliko dobre – ispostaviće se da U Ultra zaista pruža mnogo, posebno među detaljima koje lista specifikacija možda i ne otkriva.
Ekran
Sekundarni displej može da odgovori potrebama korisnika samo u situacijama kada je neophodno brzo doći do neke kraće informacije, ali, za sve one ostale scenarije, logično, glavni ekran je tu. Čak i oni korisnici koji će forsirati upotrebu manjeg displeja, radi uštede baterije na primer – neće se sigurno nikad posebno rastužiti kad “moraju” da upale i glavni ekran: pre svega zato što je predivan.
Iako je većina članova Benchmark redakcije svesno ili nesvesno okrenuta uređajima sa AMOLED ekranima, Super LCD5 ekran na U Ultra im je vrlo blizu po karakteristikama, iako nisu svi pokazatelji baš bajni. Crna boja vrlo je duboka, čak i pri jačem osvetljenju, mada se to ipak nekako ne odražava najbolje na kontrast, i pošto je zaštitno staklo donekle refleksivno (možda i da bi ispratilo stražnje staklo…) – upotreba uređaja pri jarkom dnevnom svetlu ume da bude pomalo otežana, iako maksimalna osvetljenost dostiže i korektnih 500 nita. Jasno, ne radi se o ozbiljnijem problemu, U Ultra je i dalje bolji po ovom pokazatelju od mnogih uređaja, jednostavno je na ovom polju, u okviru cenovne kategorije, stanje moglo biti i nešto bolje.
Pored toga, boje su prilično zasićene i jarke, baš u AMOLED stilu, mada je to moguće donekle i suzbiti (ili pojačati), kroz softversku opciju kalibracije boje. Naravno, QHD rezolucija donosi sjajnu oštrinu slike, i pošto je uređaj, imajući u vidu njegove mogućnosti, prava multimedijalna mašina – uživali smo u mnogim klipovima i snimcima na njemu, gde je do punog izražaja dolazilo prostranih 5.7 inča dijagonale, praćeno ostalim povoljnim karakteristikama.
Samim tim, i pored par detalja koji ne govore u prilog displeja na U Ultra, njegove pozitivne strane, postojanje sekundarnog ekrana i generalno utisak uživanja prilikom njegovog korišćenja učvršćuju nam veru u to da HTC zna šta radi i sa svojim Super LCD ekranima i dalje ima šta da ponudi, kao alternativu ostalim napredujućim tehnologijama.
Zvuk
Pre svega, kako smo to i opisali detaljno analizirajući hardversku postavku fableta, zvučnici su raspoređeni kao i na modelu HTC 10: jedan se nalazi na donjoj strani uređaja, dok drugi obavlja i funkciju zvučnika za razgovore i učesnika u stereo reprodukciji zvuka. Iako nisu oba frontalne orijentacije, prostiranje zvuka je prilično ravnomerno po svim pravcima, i možemo reći da je ispunjavao prostoriju u kojoj smo testirali muziku sasvim lepo. Ne moramo ni pomenuti da je reprodukcija bila vrlo glasna, i čak i pri maksimalnoj glasnoći – nije bilo distorzija. Slično, i prilikom upotrebe slušalica, postiže se vrlo glasan zvuk, pa ih nije ni preporučljivo koristiti na maksimalnom Volume podešavanju…
Ipak, ono što je bilo još impozantnije je kvalitet zvuka. Iako nam je nedavnim testiranjem pomenutih Lenovo smartfona lestvica bila postavljena dosta visoko, U Ultra je to nadmašio, ponovo nas tokom zadubljenog slušanja upoznajući sa pojedinim instrumentima za koje nismo ni znali da se pojavljuju u određenim numerama. Uz to, bas je osetan i verovatno bolji od bilo kog na nekom smartfonu. Imajući u vidu da USonic tehnologija može dodatno, personalizovano da podigne kvalitet finalnog zvuka koji dopire do korisnika, ovo bi mogao biti uređaj koji će neko vreme predstavljati benčmark u oblasti kvalitetne reprodukcije zvuka, računajući i najskuplje uređaje.
Baterija
Uzevši u obzir dimenzije HTC-ovog fableta, činjenicu da QHD ekran “vuče” podosta energije, da postoji i sekundarni, a da je glavni dijagonale 5.7” – delovalo nam je da je 3.000 miliamperčasova pomalo slab kapacitet baterije, i nismo baš gajili optimizam u pogledu autonomije. No, poučeni prethodnim primerima (kako pozitivnim, tako i negativnim), nismo hteli ni da kudimo ni da u zvezde kujemo U Ultra, dok nam onaj najvažniji pokazatelj ne prikaže realno stanje: naravno, pričamo o svakodnevnoj upotrebi telefona.
Pokazalo se dobrim što nismo prenaglili sa zaključcima: autonomija je sasvim korektna. Na nekih 15, 16h dnevne upotrebe, ekran velikog fableta radio je puna 4h (pritom, u to nije uračunato vreme uključenosti pomoćnog displeja), uz mnogo procesorski zahtevnih radnji, poput sintetičkih testova, okidanja podosta slika, snimanja 4K video snimaka…
Samim tim, za očekivati je da će maltene svakome U Ultra uspeti da pregura radni dan, mada je teško pretpostaviti da će biti mnogih koji će uspevati da izvuku 2 dana upotrebe ovim fabletom. Ono što je pozitivno, i što će spasiti pojedine kritične situacije, je brzo punjenje: Quick Charge 3.0 tehnologija napuni telefon do kraja za nekih 70ak minuta, dok i svega 15ak minuta punjenja, može da podigne nivo baterije i za skoro 30%, “produžujući” tako upotrebu značajno.
Kao i nekoliko pomenutih stavki, i glavna kamera deluje kao da je na U Ultra nasleđena od HTC 10 modela. I u ovom slučaju, to može biti samo dobro, jer se radi o jednoj od najboljih kamera na tržištu, i to po svim parametrima. Slično se moglo reći i za prednju kameru HTC-ovog flegšipa, no – na vodećem fabletu ipak zatičemo drugačiji hardver: jedinicu od 5 MP, sa OIS-om (po čemu je bila i ostala jedinstvena među prednjim kamerama), autofokusom i velikim pikselima (1.34 mikrometara) zamenila je nova sa 16 MP, Auto-HDR podešavanjem i opcijom UltraPixel, koja od 16 MP pravi 4, spajajući po 4 susedna piksela u jedan, ne bi bili u situaciji da “skupe” što više svetlosti.
Da se podsetimo i hardvera stražnje kamere: senzor veličine 1/2.3″ sa OIS-om i 12 MP “prate” otvor blende od f/1.8, laserski i PD autofokus i dupli LED-blic, dok je veličina pojedinačnog piksela 1.55 mikrometara, što je HTC još prošle godine nazvao UltraPixel-ima 2.0, tj. druge generacije. Pre nego što prokomentarišemo kako se ova mašinerija snašla u praksi, bacićemo oko i na softver kamere, tj. aplikaciju kamere koja dolazi sa sistemom.
Na osnovnom ekranu dostupna su tek najosnovnija podešavanja: prelazak na prednju kameru ili video, prečica do galerije, prekidači za HDR i blic, kao i “dugme” kojim se otvaraju detaljnija podešavanja. U njima vidimo da Zoe camera još uvek živi kao deo HTC softvera, što i pozdravljamo, a tu su i Pro mod, panoramski, Slow Motion i ostali. Ostalih podešavanja nema mnogo, ali verujemo da će i ovo biti dovoljno za veliku većinu korisnika.
Ono što je mnogo važnije od toga je kvalitet fotografija, i njime teško da će neko biti nezadovoljan. Iako hardverskih promena gotovo da nema u odnosu na kameru HTC 10-ke (samo je PDAF “dodat” na laserski autofokus), verujemo da je finim korekcijama u softveru postignuto da sada fotografije izgledaju i još bolje. 12MP nije najviša rezolucija među današnjim flegšip uređajima, ali je detalja na fotografijama sasvim dovoljno, i predivno su istaknuti: softver se pobrinuo da nema mnogo veštačkog izoštravanja niti brisanja šuma (koga gotovo da i nema, uostalom), pa slike izgledaju prirodno i ne gube na oštrini i finim detaljima.
Boje su prilično verne, možda blago pomerene ka toplijem delu spektra, dok je dinamički opseg dobar, iako možda ne sjajan – nažalost, HDR popravi situaciju donekle, iako vidimo još prostora za napredak. Balans bele boje je odličan: dan tokom kog smo testirali kameru bio je doslovce nemoguć za dobro predstavljanje neba na fotografijama – vladalo je opšte sivilo, ali U Ultra je uspeo da razazna različite segmente kadra i verno predstavi svetlije, tj. bele i one manje svetle.
Noćne fotografije, tj. one u uslovima slabijeg osvetljenja, su takođe odlične na U Ultra fabletu. Softverski korak napred na njima je prilično vidljiv, pošto je “peglanje” šuma dovedeno do sjajnog nivoa, tako da sada čak ni oblasti poput neba ne izgledaju pikselizirano. Može se reći da je ovo trenutno nešto najbliže fantastičnom Google-ovom HDR+ algoritmu za uklanjanje šuma. Uz to, veliki pikseli “uvlače” dovoljno svetlosti da oštrina bude dobra, ali i da boje izgledaju solidno, sa blago pojačanom nijansom plave u pojedinim scenarijima. Ipak, to na opštu upotrebljivost slika ne utiče mnogo, te dobijamo fotografije među najboljima kada je low-light u pitanju.
Prednja kamera, iako dobra, ne uspeva da isprati fantastičan utisak zadnje: čini se da je i pored ozbiljnog porasta u rezoluciji, nova jedinica slabija od one od 5MP sa HTC-a 10. Jednostavno, iako je na fotografijama sa U Ultra očito prisutno više detalja, teže ih je “uloviti” (usled izostanka OIS-a i autofokusa), i može se desiti da će više pokušaja biti potrebno dok se ne dobije željeni selfi. No, kako je reprodukcija boja dobra, a šuma nema mnogo usled zrelog postprocesinga, prednja kamera ovog modela je svakako visoko pozicionirana među konkurencijom.
Zanimljiva opcija prednja kamere je opisani UltraPixel mod, koji deluje da ima najviše smisla u situacijama kada nema mnogo dostupne svetlosti. I zaista, deluje da sa tom opcijom uključenom, aparat uspe da primi više svetlosti no standardno, mada rezultujuće fotografije imaju i svojih mana: u poređenju sa standardnima, očito je dosta manje detalja vidljivo, ali je i više šuma prisutno, dok su boje nekako ispranije… Stoga, teško je reći koji bi mod bio pobednik uopšteno – verovatno bi se od situacije do situacije moralo birati drugačije.
QHD video snimci su među najboljima koje smo do sad videli… Stabilizacija, nivo detalja, prikaz boja – sve je na vrhunskom nivou. Šteta je što su QHD video snimci ograničeni na 6min, posebno što ni posle nekih 4min snimanja nismo osetili neko preterano zagrevanje: biće da je odluka vezana za “očuvanje” interne memorije, zbog ogromnog prostora koji ovi snimci zauzimaju, iako postoji mogućnost korišćenja microSD kartice.
Ono što je takođe vredno svake hvale je zvuk koji krasi ove video snimke, doduše kada se odabere High-Res opcija: 4 mikrofona pokušavaju da prikupe što više informacija iz svih pravaca, snimaju ih u formatu visokog kvaliteta (FLAC) i rezultat je odličan! Ova opcija je dostupna i kod Full HD rezolucije, koja se od QHD videa praktično razlikuje po nešto užem vidnom polju, i naravno, manjoj količini detalja – mada se svakako i ovde radi o dobrim snimcima, koji samo zaokružuju sliku o kameri U Ultra modela kao odličnoj na svim poljima.HTC U Ultra je definitivno uređaj sa atributima koji ga izdvajaju od ostatka tržišne ponude. Neuobičajena izrada je tu, dva displeja su retkost među smartfonima, kao i 4 mikrofona ili softver koji uči na osnovu šablona u upotrebi. Pa ipak, inicijalne reakcije šire javnosti upućene u zbivanja na smartfon sceni, više su kritikovale veličinu ovog uređaja ili kapacitet njegove baterije, i to i pre nego što su prvi utemeljeniji utisci počeli da se pojavljuju.
Naravno, HTC U Ultra ima određenih nedostataka. Veličina definitivno jeste problem, mada je ergonomija, zahvaljujući strukturi leđa, u nivou klase. Ulaz za slušalice izostavljen je čak i na ovolikom fabletu, QHD video snimci ograničeni su na 6 minuta, a otisci prstiju su apsolutno neizbežni. Pa ipak, dok čekamo formiranje cene na našem tržištu, “brine” nas da bi najveća mana ovog modela mogla biti očekivana visoka cena, ako se držimo cena koje već postoje u inostranstvu – a ne bilo šta od pobrojanog.
Međutim, prava vrednost U Ultra uređaja može se oceniti tek kad on kod korisnika provede malo više vremena. Posle nekoliko dana “druženja” sa njim, stekli smo utisak da se radi o zaista sjajnom fabletu, čiji nedostaci nekako brzo izgube na težini, a dobre strane obuzmu korisnika i učine mu korišćenje mnogih opcija koje ovaj telefon nudi – uživanjem. Na kraju, sa HTC U Ultra nekako imamo situaciju kao i sa dobrim ljudima koje smo tek upoznali: sigurno će se pojaviti nešto kod njih što će nam zasmetati, možda i na samom početku, ali ako im damo vremena, bićemo srećni u njihovom društvu.
Prednosti:
– Sjajna kamera – Neuobičajen dizajn – Odličan Sense korisnički interfejs – Vrhunske performanse
Nedostaci:
– Magnet za otiske prstiju – Dimenzije – Visoka cena
Telefon na test ustupio HTC.
