Opis igre: Shogun 2: Total War

Milan Jović Logično pitanje koje se samo nameće je da li se Shogun 2 vraća iskonskoj formi ili je još jedan nastavak koji je krenuo stranputice? Shogun 2 vas baca u lakirani oklop daimyo-e, vođe jednog od brojnih zaraćenih klanova, odnosno u samo žarište konflikta najpoznatijeg “sengoku jidai” (period zaraćenih država) razdoblja u istoriji Japana. Vaš cilj biće da krvoproliće prekinete krvoprolićem i ujedinite zaraćene klanove pod zastavom jednog šogunata.
 
 
Već nakon prvih par minuta igranja, dobili smo jasnu sliku da je ovo daleko više od grafički osvežene verzije originala. Kako je u pitanju miks potezne i strategije u realnom vremenu, sve aktivnosti vezane za ekspanziju carstva, koje podrazumevaju izgradnju infrastrukture, trgovanje sa varavarima, regrutovanje vojske i pregovore sa susednim provincijama, vodićete u pravom Civilization stilu, odnosno u potezima na detaljnoj mapi u potpunosti renderovanoj u tri dimenzije. Sve ovo ćete raditi sa jednim ciljem, a on je da zauzmete i zadržite prestonicu Kjoto, zajedno sa još par provincija.  
 
Trnovitim putem možete krenuti sa nekim od čak devet klanova, kao što su Takeda, Date i Oda na primer. Ovo znači da na raspolaganju imate isto toliko zasebnih kampanja (deset računajući i tutorial). Pored jedinstvenog vizuelnoh identiteta, klanovi se najviše razlikuju po geo-logističkim karakteristikama, pa tako neki vladaju provincijom koja je daleko od prestonice, ali ipak blizu nekim drugim, strateški važnim lokacijama. Međutim, kada dođe vreme za bitke u realnom vremenu, do izražaja dolaze još neke njihove karakteristike, kao što su jedinice i taktike. Tako svaki klan ima nekog keca u rukavu, pa neki imaju precizne strelce, drugi snažnu konjicu, a treći jeftine, ali destruktivne alate za opsadu i uništavanje neprijateljskih utvrđenja.  
 
Redizajnirani interfejs sada veliki deo poklanja agentima – plaćenim profesionalcima poput nindži, gejši i monaha koji mogu biti od velike koristi. Tako nindžu možete poslati da sabotira neprijateljsku armiju koja se bliži vašim kapijama, tako što će im zatrovati hranu i vodu, što će odložiti napad i dati vam taman dovoljno vremena da se pripremite. Nakon nekoliko odigranih poteza, dobićete prvu poruku o tome da je neki vaš rođak postao punoletan, što znači da je pravo vreme da mu dodelite neku od funkcija upravljanja carstvom, kao što su briga o zalihama, finansijama, tehnološkom napretku i druge.  
 
RPG komponenta igre se ogleda u takozvanom “Mastery of the Art” sistemu trošenja iskustvenih poena zarađenih u bitkama ili uspešnim vođenjem carstva, a sve preko dva zasebna stabla karata. “Way of Chi” stablo donosi različite beneficija vašim generalima i agentima, dok se najviše fokusira na pogodnosti koje se odnose na efikasnije upravljanje carstvom, odnosno njegovu produktivnost i diplomatiju. Tako iskustvenim poenima svog nindžu možete unaprediti boljom opremom koja će povećati procenat uspešnosti u misijama na koje ga šaljete, dok će generalima omogućiti da u bitkama na različite načine utiču na moral i fizičke karakteristike jedinica na čijem su čelu. Sa druge strane, isti taj general može biti podložan uticajima drugih ljudi (svoje žene na primer), odnosno izdaji i korupciji. Preko “Way of Bushido” stabla unapređujete borbene sposobnosti jedinica, otključavate nove formacije, jedinice i objekte potrebne za njihovo regrutovanje. Sve ove brojne sitnice igraču daju gotovo neograničenu slobodu u kreiranju i vođenju svog carstva, čineći je pravom ekonomsko-vojnom-diplomatskom simulacijom.  
 
Kada dođe vreme da se ukrste sablje, umesto kompjuterskog kalkulisanja ishoda bitke, sami možete sesti u sedlo generala, kada će vas dočekati enormna bojna polja sa stotinama jedinicama na horizontu. Ako ne želite da da gubite vreme raspoređujući trupe pre početka bitke, tu je nekoliko predefinisanih formacija poput guske, zmaja i tigra na primer. Sve jedinice su i sada prikazane u dnu ekrana u vidu stilizovanih karata, ali njihova karakteristična imena (iz očiglednih razloga) mogu predstavljati mali problem u početku.  
 
Svako jedinica ima po nekoliko specijalnih sposobnosti koje je poželjno, pa čak i neophodno pametno koristiti u bitkama. Tako su na primer yari ashigaru kopljanici vrlo efikasni protiv konjice, naročito kada oforme odbrambeni kvadrat, sa kopljima koja štrče po njegovim obodima. Tu je brza i laka konjica, idealna za gonjenje i brzo masakriranje neprijatelja koji se povlači. Generali takođe igraju bitnu ulogu, pa njihovo preživljavanje u određenoj meri može olakšati buduće bitke, naročito ako poseduju moć da motivišu svoje trupe, kada skoro siguran poraz mogu pretvoriti u pobedu.  
 
Same bitke su vrlo fluidne, sa taktikama koje se (kao i sve ostalo) poprilično razlikuju od onih koje su koristile evropske zemlje iz ovog perioda, pa je ovaj aspekt još jedno osveženje koje Shogun 2 donosi. Doba dana, vremenski uslovi i konfiguracija terena mogu imati presudan uticaj na tok i ishod bitaka. Tako vatrene strele postaju beskorisne na kiši, dok hladnoća i sneg mogu da odnesu dobar deo vaših snaga ukoliko predugo marširaju van granica vaše teritorije, pa je ponekad bolje sačekati proleće za započinjanje invazije. Očigledno je da atmosferski uticaji, godišnja doba i doba dana i noći sada igraju još veću ulogu nego u prethodnim Total War igrama.  
 
Lepo je i to što će i AI pametno koristiti sve navedene promenjive i prema njima prilagođavati taktiku i koordinaciju napada, a ako malo vremene provedete igrajući sa različitim klanovima, uvidećete da svaki ima drugaičiju strategiju i formacije. Isto tako će povremeno uspeti da vas iznenadi, kada napadne nebranjeni deo grada, utvrđenja ili flote. Tako će konjanici iskoristiti priliku da razbiju vašu pešadiju sa boka, ako krilo ne branite kopljanicima, a povremeno će pokušavati da izoluju vaše jedinice od ostatka armije, kada će im moral brzo pasti, nakon čega će dezertirati ako brzo ne reagujete.  
 
Već par godina unazad, neizostavni element serijala su i pomorski okršaji. Tako ćete vodama Pacifika upravljati brzim, malim i okretnim višenamenskim brodovima, idealnim za presretanje velikih i tromih transportera, koji postaju prilično ranjivi kada ih zaspete vatrenim strelama ili im podmetnete mine ispred pramca. Brodovi srednje veličine nemaju jaku vatrenu moć, ali su zato odlični za privlačenje i iskrcavanje posade na neprijateljska plovila. Za razliku od kopnenih bitaka nad kojima sada imate veću kontrolu, pomorski aspekt je u primetnoj meri pojednostavlje, pa tako sada ne morate voditi računa o pravcu vetra (jer brodovi koriste vesla, a ne jedra) i putanji sporih topovskih projktila. Dok se ne približe, brodovi će vatru razmenjivati strelama, a jednom kada se nađu rame uz rame i kada se kuke i konopci vinu u nebo, sledi ukrcavanje posade na neprijateljski brod, a zatim i makljaža na palubi.  
 
Naravno, multiplayer je i ovog puta prisutan, ali i obogaćen nekim novim opcijama, pa se po kompleksnosti može meriti sa single player komponentom. Tako je i dalje je tu opcija „uskakanja“ drugog igrača u igru, kada će jednostavno preuzeti kontrolu nad AI-em. Kampanju je moguće prelaziti i kooperativno, gde jedan igrač upravlja “poteznom” stranom igre na mapi Japana u Civilization stilu, dok drugi kontroliše jedinicama u samim bitkama u realnom vremenu.  
 
Tu je novi, poprilično drugačiji Avatar Conquest mod koji se kako po mehanici tako i po sadržaju u potpunosti razlikuje od svega do sada viđenog u serijalu i deluje kao potpuno nova igra unutar igre. Naime, igrač kreira svog lika i na 2D mapi Japana polako kreće u osvajanje ostalih provincija. Ovim otklučava razne bonuse, poput novog oružja oružja i oklopa, kojima unapređuje svog generala, zajedno sa potpuno novim i bogatim stablom veština za kopnene jedinice i mornaricu. Conquest mod je najlakše opisati kao Risiko u realnom vremenu ili kao board pandan klasičnim (real-time) PvP okršajima.  
 
Dalekoistočna kultura je sama po sebi je vrlo karakteristična i distinktivna, a dizajneri su se potrudili da to maksimalno iskoriste kako bi nas oduvali kulturološkim šokom koji Shogun 2 donosi. Svaki element i detalj na ekranu prosto odiše motivima Feudalnog Japana, a tu je i čitava enciklopedija pojmova i svega onoga što može da vas interesuje o istoriji ove nacije. Prilično unapređen endžin omogućava do sada neviđeni nivo detalja, gde se svaki pojedinačni vojnik unutar jedinice razlikuje po nekim sitnim, ali vidljivim detaljima, kojih se mogu postideti i mnoge moderne pucačine. Samurajske veštine, potezi i umiranje vojnika su propraćeni neverovatno fluidnim animacijama, pa je pravo uživanje posmatrati bitku iz najbliže perspektive. Tu su i neki lepi efekti poput zapaljenih strala koje ostavljaju tragove dima i pale suvu travu ako promaše cilj. Na pučini možete posmatrati predivno, suncem obasjano more na čijoj površini plutaju drveni komad koji otpadaju sa brodova. Interesantan je podatak da Creative Assenbly tvrdi da je igra u stanju da prikaže do 56 hiljada jedinica na mapi, što zvuči neverovatno, ali nema razloga da im ne verujemo. Ako igru želite da vidite u punom sjajnu, biće vam potrebna i solidna mašina, ali ovog puta potpuno opravdano.  
 
Zvuk bitke je na podjednako visokom nivou, naročito kada kameru približavate zemlji, kada se tupi zvuci marša pretvaraju u zaglušujuću tutnjavu koja dodatno diže tenziju, kada obično sledi zastrašujući zvuci opšteg haosa i krvoprolića. Čak i kada obavljate diplomatske poslove na detaljnoj mapi Japana, možete čuti ptice i povetarac koji njiše krošnje vašeg carstva. Kroz igru će vas konstantno pratiti prijatne melodije karakteristične za ovo doba i kulturu, a koje se smenjuju u skladu sa dešavanjima na ekranu.  
 
Šta reći na kraju o poslednjoj igri iz serijala koji godinama stratezima donosi istu, gotovo ne promenjenu formulu. U pitanju je više nego dostojan naslednik koji je ispravio mnoge nedostatke prethodnika, pa za Shogun 2 možemo reći da je najmasivnija, najkompletnija i najlepša Total War igra. Ako do sada niste zavoleli ovaj serijal, ova igra to svakako neće promeniti. Međutim, ako ste kojim slučajem zasićeni Total War-a, imajte na umu da Shogun 2 ima taman dovoljno novina i svežine da vas drži dovoljno dugo okupiranim da otplati 50 evra koje bi vam izbila iz džepa. Shogun 2 je proizvod decenijskog iskustva i eksperimentisanja koji su tek sada pretočeni u jednu enormnu, kompleksnu, skoro do savršenstva ispoliranu celinu.
 
Ocena: 90
 
Kvaliteti:  – Izuzetna igra po pitanju stila, dizajna i oživljavanja japanske kulture – Napredak na svim poljima u odnosu na prethodne igre – Deset odličnih kampanja koje je moguće igrati kooperativno – Zabavan multiplayer i novi Avatar Conquest mod – Gomila sitnica i mogućnosti u upravljanju svim aspektima carstva – Fantastična grafika i kompletna zvučna komponenta – Velika replay vrednost
Nedostaci:  – Povremeno čudno ponašanje AI-a – Preteška na većim nivoima težine (uslovno)
Sajt: http://www.totalwar.com/shogun2 Platforma: PC/PS3/Xbox360
 
Datum izlaska: 15. mart, 2011 Platforme: PC Žanr: Strategija Izdavač: SEGA Razvojni tim: Creative Assembl Minimalni hardverski zahtevi: Procesor: 2 GHz Intel Dual Core / 2.6 GHz Intel Single Core ili AMD ekvivalent (sa SSE2) RAM: 1GB (XP), 2GB (Vista / Windows7) Grafička karta: 256 MB sa podrškom za DirectX 9.0c / shader model 3.0 Minimalna rezolucija: 1024×768 HDD: 20GB Preporučeni hardverski zahtevi: Procesor: Intel Core i5 ili AMD ekvivalent RAM: 2GB (XP), 4GB (Vista / Windows7) Grafička karta: AMD Radeon HD 5000/6000 sa podrškom za DirectX 11 / nVidia ekvivalent Minimalna rezolucija: 1280×1024 HDD: 20GB
 
Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 3.6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 4 Mbit / 256 Kbit