Honda CR-V SUV sa vodoničnim gorivnim ćelijama – alternativa na tržištu električnih vozila

Nije prošlo mnogo vremena od kako su predstavnici kompanije Honda zvanično govorili o ambicijama kompanije u smislu novog razvoja pogonskog i pokretačkog goriva kod nekih svojih modela, a u pitanju je vodonik-peroksid, na engleskom poznat još i kao hidrogen (hydrogen) što potiče iz latinskog naziva hydrogenium. Kompanija je i dalje ambiciozna, a prve testove videćemo na modelu Honda CR-V SUV sa gorivnim ćelijama koji bi trebalo da izađe već sredinom ove godine.

Jedan kamuflirani prototip ovog SUV vozila kompanije Honda „uhvaćen” je kamerom na parkingu u Japanu, dok je drugi, samo u beloj „kamuflaži” uslikan tokom vožnje na autoputu u Los Anđelesu.

Slobodno možemo reći kamufliran, jer je automobil koji je zapažen u Japanu oko sebe praktično imao svetlo plavi kamuflažni omot, vidi se na slikama koje su još tokom septembra objavili Twitter (X) nalozi @TW91161 i @kitaeri_skyline.

Ovo vozilo veličine standardnih Honda CR-V modela je u metalik plavoj boji, čiji se prednji deobitno razlikuje od trenutnog modela. Na njemu postoje veliki otvori za ventilaciju u uglovima sa podeljenim dizajnom rešeteke na kojoj je uočljiv podebljani amblem kompanije Honda.

Zadnja strana automobila je takođe malo drugačija od aktuelnih modela, što se može primetiti i kroz nedostatak klasičnih izduvnih otvora. Upravo to je jedan od pokazatelja da je u pitanju vozilo sa gorivnim ćelijama, a osim toga, reč vodonik (hydrogen) je ispisana po stranama karoserije.

Uz pomenute, i profil sa imenom @cronchylettuce na društvenoj mreži X takođe je uslikao test model kompanije Honda u Kaliforniji, ali njegove slike prikazuju automobil na otvorenom putu i baš i nisu napravljene izbliza. Međutim, na njegovim slikama se ipak vidi da je u pitanju praktično isto vozilo, sa drugačijom „maskom“, ali istim prednjim delom sa podeljenom rešetkom.

Vodonične gorivne ćelije i vodonik kao pogonsko gorivo

Termin „gorivne ćelije” možda i nije baš u potpunosti poznat široj publici, s obzirom na to da ga mnogi često mešaju sa pojmom vodonika kao pogonskog goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS).

Honda

Gorivne ćelije su u stvari galvanske ćelije koje proizvode električnu energiju, koja se zatim oslobađa hemijskom reakcijom goriva, u ovom slučaju vodonik-peroksida (H202). Na osnovu tog procesa, atomi vodonika se oslobađaju i potom služe kao gorivo za proizvodnju električne energije koja putem elektromotora onda pokreće automobil. Kao nusprodukt ove reakcije oslobađaju se čist kiseonik (O2) i voda koji odlaze u atmosferu putem izduvnih sistema, umesto ugljen-dioksida iz fosilnih goriva na koja rade automobili.

Kada je u pitanju vodonik kao pogonsko gorivo za SUS motore, ta ideja je bila lansirana još krajem 19. veka i bila je prvi izbor pogonskog goriva, jer je benzin bio suviše nestabilan za upotrebu. Međutim, sve se to promenilo pronalaskom karburatora, kao rane forme ubrizgavanja goriva. Eksploatacija benzina tada je postala bezbednija, jer je postignut odgovarajući odnos vazduha i goriva kao mešavine koja je bila ubrizgavana u cilindre motora.

Shutterstock

Sto godina kasnije, u sadašnjosti, ponovo se vraćamo na ideju korišćenja vodonika kao pogonskog goriva, pre svega zbog energetske efikasnosti (koja je kod upotrebe fosilnih goriva, benzina i dizela, niska). Takođe, jedan od faktora sve većeg interesovanja auto industrije prema vodoničnim gorivima je i zaštita prirode, koja je vidno zagađena upotrebom fosilnih goriva.

Vodonik kao alternativa privlači sve veću pažnju javnosti, dobrim delom zato što se  može koristiti u upotrebi SUS motora. Prednosti su sledeće:

• emitovanje kiseonika i vode u atmosferu (umesto ugljeničnih jedinjenja)
• mešavina vazduha i vodonika se lakše pali
• može efikasno da sagoreva i kada je mešavina siromašnija
• vodonik ima veću difuznost (brže se širi i meša sa vazduhom nego benzin)

Ovde naravno  možemo uzeti u obzir i to da svemirska agencija NASA vodonik stavlja kao prvi izbor kada je reč o raketnom gorivu.

Shutterstock

Međutim, kao i kod svih noviteta u auto-industriji, i ovde imamo „skrivene” probleme i mane. Prema rečima Džejsona Fenskea iz kompanije Engineering Explained, postoji više nedostataka i prepreka za SUS motore na bazi vodonika.

Neki od njih su:

• mešavina vodonika i vazduha proizvodi emisiju u vidu H2O (vode), ali zbog visoke temperature koja se generiše u komorama i dalje dolazi do formiranja azotnih oksida kao nusproizvoda
• SUS motori na vodonik imaju nisku energetsku gustinu u odnosu na zapreminu, što znači da su potrebni rezervoari velikih zapremina što automatski znači veću težinu samog vozila i manjak komfora
• vodonik je duplo skuplji od benzina

S druge strane, rakete koje koristi NASA poseduju ogromne rezervoare i tehnologija na bazi vodonika funkcioniše perfektno. Međutim, kada je reč o malim motorima koje koriste automobili i kamioni trenutno nije moguće ostvariti visok energetski efikasan nivo.

Honda CR-V SUV sa vodoničnim gorivnim ćelijama

Vredi napomenuti da, iako ovo vozilo trenutno označavamo kao CR-V, to možda nije njegovo pravo ime. Kada je Honda objavila planove za proizvodnju SUV automobila sa gorivnim ćelijama, izgledalo je kao da u stvari govori o modelu zasnovanom na CR-V dizajnu (Comfortable Runabout Vehicle).To je posle, pogotovo postalo jasno kada je prototip automobila primećen u javnosti, jer u profilu on izgleda baš kao CR-V, a odgovara tom dizajnu i po veličini.

Štaviše, ovaj električni SUV neće jednostavno raditi na bazi vodonika. Honda je navela da će njena nova gorivna ćelija imati mogućnost priključka za punjenje baterije poput tradicionalnog električnog vozila (EV). Veličina, kapacitet i domet baterije još uvek su nepoznati, ali će u teoriji pomoći u obuzdavanju „vodonične anksioznosti“ u svetu gde praktično ne postoji infrastruktura za punjenje vodonikom koja sa sobom nosi veliku cenu izgradnje.

Twitter (X) nalog: @cronchylettuce

Twitter (X) nalog: @cronchylettuce

Bez obzira na sve navedeno, Honda i dalje napreduje u svetu vodonika. Gorivna ćelija za CR-V ima dvostruko veću izdržljivost uz jednu trećinu cene sistema koji se koristi na modelu Clarity, koji je lansiran 2017. godine, a kompanija je prestala da ga proizvodi 2021. godine. Razlozi povlačenja sa tržišta bili su upravo nedostatak vodoničnih benzinskih stanica, niska tržišna potražnja za vozilima na gorivne ćelije kao i nedostatak državnih subvencija za vozila na gorivne ćelije. Pomenuti Clarity model je naslednik modela FCX koji je nastao pre dvadeset godina, a bio je prvi komercijalni Honda model na vodonik.

Iz sedišta firme nije saopšetno kada će tačno u 2024. godini početi proizvodnja gorivnih ćelija za CR-V model. Zna se jedino da će to biti u Ohaju u Americi, u centru za proizvodnju vozila visokih performansi koji je otvoren 2016. godine gde se proizvode modeli kompanije Honda  Acura NSX, Acura PMC Edition kao i trkački automobili Honda Performance Development.

Ovaj model će se, za sada poznat pod imenomHonda CR-V SUV sa vodoničnim gorivnim ćelijama, za početak prodavati u Japanu i Severnoj Americi, navodi portal Motor1.com.