Apple iMac 21.5-inch Retina 4K 2015

Dragoljub RadovanovićPonovo smo u prilici da testiramo Apple proizvode u kategoriji računara, a prvi na listi nam se našao osveženi iMac dijagonale 21.5″. Po čemu je to osvežen, možda se pitate? Sfera koja je mnogima ključna stvar je unapređena, a pričamo o prilično dramatičnom skoku sa 1080p na 4K rezoluciju, što je itekako primetno čak i na manjoj 21.5-inčnoj dijagonali.
Bilo je vreme da se Apple odluči na ovakav potez, obzirom na trendove koji se kreću ka većoj prisutnosti 4K rezolucije. Slično pomeranje smo imali i kada je snimanje kod ovogodišnjeg iPhone 6s modela u ovoj rezoluciji u pitanju. Takođe, prošle godine smo kod 27-inčnog iMac-a dobili i odličnu 5K rezoluciju, pa je bilo logično i da 21.5-inčna iMac varijanta dobije poboljšanje kada je reč o ekranu.

Zašto je uopšte priča oko ekrana toliko bitna? Da li je i prethodna 1080p rezolucija na ovoj dijagonali “završavala posao”? Delimično jeste, ali kako sa poslovnog tako i ličnog aspekta, smatramo da FullHD polako tone u zaborav, pored 1440p ekrana i sve prisutnijih 2160p (4K) ekrana. Površina za rad na 1920 x 1080 ekranima postaje tesna, a oštrina svakako nije tako dobra, pa otuda i Apple-ov korak u pravom smeru, ka nečemu boljem i upotrebljivijem. 
Ove godine imamo i nešto više od klasičnog osvežavanja procesora unutar iMac modela, a pored pomenutog skoka sa 1080p na 4K kod ekrana, Apple je obratio pažnju i na osvežavanje periferija. Samim tim, predstavljena je nova tastatura koja ide u paketu sa iMac-om, ali takođe i unapređeni Apple-ov miš – Magic Mouse, a šta je konkretno novo pomenućemo nešto dalje u našem testu iMac Retina 4K računara. Firma iStyle je bila ljubazna da nam ustupi jedan primerak istog trenutka kada je novi iMac stigao u Srbiju, a pogledajmo detaljno na sledećoj stranici šta se sve to nalazi u kutiji.
Znamo da mnogi naši čitaoci vole da steknu utisak kako je to otpakovati neki novi uređaj, pa ćemo biti nešto detaljniji po ovom pitanju. Naravno, ukoliko ste imali prilike da čitate o nekom prethodnom iMac-u, otpakivanje vam neće delovati preterano drugačije, ali ko prvi put čita o ovom računaru kompanije Apple, može mu biti interesantno kako je gigant iz Kupertina sve zapakovao i osmislio ambalažu.
Pre svega, spoljašnja kutija u kojem dolazi iMac je standardne braon boje, na vrhu ima poklopac koji kada se podigne pruža pristup ručki glavne kutije, tako da je transport računara olakšan. Dizajn kutije nije klasično pravougaon kao što se sreće kod većine kutija monitora/kućišta, već je trapezoidalna kako bi se u transportu eliminisala mogućnost prevrtanja. Kutija je pretežno bele boje, sa ilustracijama na prednjim i zadnjim stranama, i serijskim brojevima i barkodovima na boku.


Imali smo privilegiju da prvi otvorimo pakovanje ovog iMac-a, a to se radi pre svega uklanjanjem bele selotejp trake sa narandžastim jezičkom, koja se jednostavno povuče i na taj način “lomite pečat” i znate da kutija nije prethodno otvarana od strane drugog lica. Drugi korak podrazumeva položiti kutiju na ravnu površinu i otvoriti stranicu ka gore, nakon čega vidimo elemente od stiropora koji štite iMac u transportu. U ovom trenutku je moguće postaviti iMac sve zajedno sa stiroporom uspravno, bilo van ili unutar kutije, to ostaje kao izbor onog ko otpakuje.
Uklanjanjem gornjih elemenata stiropora dobija se bliži pogled na iMac koji je lepo umotan u mekanu zaštitnu kesicu. U jednoj od šupljina stiropora nalazi se strujni kabl, a preko šupljine je zalepljena folija kako kabl slučajno ne bi ispao prilikom transporta. Nakon što smo oslobodili iMac od gornjih i donjih stiropor elemenata, dobili smo pristup mekanoj kesici koja je obmotana oko cele površine ekrana. Pozadi postoji etiketa koja je drži zatvorenom, i koju treba preseći ili odlepiti sa jedne strane kako bi koverat-kesica mogla da se skine sa vrha.






Još zaštite se nalazi ispod toga, jer sada imamo foliju preko ekrana, koja se prostire i na deo poleđine, pa je treba odlepiti sa četiri ivice kako bi se mogla ukloniti. To nije sve, pošto folija postoji i na postolju, potrebno je podići ceo iMac u vis kako bi se ona mogla odlepiti sa donje strane, što se lako može uraditi jednom rukom jer iMac u ovoj dijagonali nije toliko težak. Najzad, sam računar je slobodan od svih zaštitnih elemenata, ali treba otpakovati i periferije.
Kutija sa periferijama ušuškana je u gornji element stiropora, a u pitanju je bela kutija na kojoj je istaknuto “Designed by Apple in California”. Unutra se nalazi nova redizajnirana tastatura u poluprovidnoj mat foliji i desno od nje u mekanoj kesici tu je i novi Magic Mouse. Ispod tastature je umotan Lightning kabl, dokumentacija, Apple nalepnice i mekana krpica za brisanje prašine. To bi bilo to što se tiče pakovanja, prelazimo dalje na sam dizajn iMac 21.5″ Retina 4K modela. 



Apple je prethodni veliki redizajn iMac-a izvršio krajem 2012. godine, a može se reći da od tada nije puno promenjeno, barem što se tiče kućišta računara. Tada je, ukoliko se sećate, izvršena i najveća promena, tačnije drastično smanjivanje boka u odnosu na 2008. model. Apple do danas nije imao potrebe bilo šta da koriguje, pošto je dizajn izuzetan, a za sada i nema puno uslova za još tanji bok, tanak je koliko je to moguće u ovom trenutku.
Kvalitet je prva reč koja vam padne na pamet onog trenutka kada ugledate iMac sa kombinacijom metala i stakla u izradi kućišta. Spreda imamo 21.5-inčni displej koji je laminiran za staklo, pa nema vazduha i prostora između njih, što je još od redizajna 2012-e doprinelo rešenju poznatog problema sa ulaskom prašine ispod ekrana. Ekran je okružen crnim trakama sa svih strana, koje bismo voleli da u narednim generacijama budu nešto tanje, a na dnu se nalazi i nešto šira aluminijumska “brada”, sa crnim donekle reflektivnim Apple logoom. Ceo sklop leži na fino zaobljenom i širokom metalnom postolju, pa nema nikakvih problema sa stabilnošću na stolu.

U vrhu na sredini crne trake smeštena je 720p iSight kamera za FaceTime, levo od nje je ambijentalni senzor, a desno zeleni LED indikator koji svetli kada je kamera aktivna. Sa gornje strane na vrlo tankoj ivici, takođe na sredini smešten je ugrađeni mikrofon. Kada posmatramo iMac 4K Retina model bočno, dobijamo pravu ideju koliko je od redizajna kućište postalo tanko. Najtanji je zapravo na samim ivicama, svega 5mm, a naravno, kako bi bilo mesta za sve komponente, proširuje se postepeno ka sredini zadnje strane. Nema mesta sa strane za bilo kakve portove baš zbog male debljine boka, pa su svi portovi smešteni pozadi.


Pre nego što se osvrnemo na konekcije, možda i detalj koji nije toliko upadljiv jesu prorezi za zvučnike celom površinom donje ivice. Oni se ne vide kada sedite ispred računara, već jedino kada promenite ugao nagiba i posmatrate iMac više odozdo. Leđa su zaobljena ka sredini, koristi se srebrni aluminijum vrhunskog kvaliteta i sve to izgleda izuzetno privlačno na stolu, pogotovo ako imate beli sto kao autor, sa kojim se iMac 21.5″ Retina 4K vrlo lepo uklapa po našem mišljenju. Jedini element koji nije metalan na pozadini jeste veliki Apple logo, on je ipak izrađen od plastike kako bi propuštao WiFi signal, pa je direktno iza njega ugrađena AirPort antena.
Postolje ulazi direktno u poleđinu računara, trapeznog je oblika i na sredini poseduje poveću rupu kroz koju ćete provlačiti sve potrebne kablove. Glavni kabl je pre svega naponski, i dizajniran je na taj način da upotpunjava krug kada se uključi, tako da je savršeno sravnjen sa poleđinom, odnosno ne štrči. Ispod njega je Kensington brava za obezbeđivanje od krađe u javnim okruženjima. 



Možda i mali problem sa portovima je što su svi smešteni pozadi sa desne strane, pa šta god da pokušavate da uključite ili isključite moraćete da se naginjete iznad iMac-a, ili da ga okrenete kako bi imali pregled i pristup istim. Skroz desno pre svega imamo 3.5mm priključak za slušalice, zatim slot za SD kartice, četiri USB 3.0 porta, dva Thunderbolt 2 porta i Gigabit Ethernet port. Sa suprotne strane, smešteno je samo okruglo Power dugme, pozicionirano blizu donjeg levog ćoška, pa ga je lako “napipati” bez gledanja.
Glavna stvar kod novog iMac-a Retina 4K modela kada su u pitanju periferije, jeste to da je tastatura potpuno redizajnirana, a MagicMouse je korigovan u odnosu na prethodne generacije. Apple tastatura je sada tanja, lakša i manja, tačnije prostor je bolje iskorišćen i tasteri su sada malo i širi u odnosu na tastaturu kod starije generacije. Ravnija je na stolu, ali ipak ima blagi pad sa vrha ka dnu. Tasteri su bele boje, dolaze u čiklet stilu i udobni su za unos teksta, mada su ipak možda malo tvrđi i “oštriji” u odnosu na Logitech K810 Bluetooth tastaturu koju autor koristi godinama. Najbitnija stvar pored redizajna tastature? Nema više menjanja baterije, sada je ona ugrađena i dopunjava se pomoću uključenog Lightning kabla.


Šta je sa Magic mišem? Njegov izgled je ostao nepromenjen, i dalje imamo ravan, jednostavan dizajn sa blagim zakrivljenjem, a ovakva nešto ravnija površina ima i svoju svrhu jer na njoj vršimo gestove skrolovanja, vraćamo se na prethodnu web stranu ili ponovo natrag prevlačnjem levo ili desno, tapkanje za zumiranje ili dupli tap sa dva prsta za Mission Control.
Gde je ovde promena u odnosu na prethodnu verziju? Isto kao i tastatura, miš sada ima ugrađenu punjivu bateriju, ali i nesretnije rešen port za punjenje, koji je direktno ispod, pa ne možete da koristite miš dok se puni, jer morate ili da ga oborite na stranu, ili ga ostaviti da se oslanja na kabl. Srećna okolnost je to da je potrebno svega par minuta punjenja za 9 sati korišćenja ili par sati punjenja za ceo mesec upotrebe.

Naš primerak iMac 21.5″ 4K Retina modela je zapravo najslabija i najjeftinija varijanta u ponudi, takozvani bazni model. Konkretno, ovo je konfiguracija sa Intel Core i5 3.1 GHz procesorom, a za 200$ više postoji i Core i7 3.3 GHz varijanta. U oba slučaja tu je integrisana grafika Intel Iris Pro Graphics 6200, što je ipak osetno  slabija varijanta u odnosu na AMD Radeon R9 M380 varijantu u 27-inčnom iMac 5K modelu. Memorija može biti 8GB 1867MHz LPDDR3 kao u našem slučaju, ili opet za 200$ više 16GB 1867MHz LPDDR3, a treba napomenuti da je RAM sada zalemljen i nije moguće menjati ga lično, tako da pažljivo treba odabrati koliko će radne memorije biti potrebno u narednom periodu.Dolazimo do jednog ključnog detalja u odabiru konfiguracije iMac 21.5″ Retina 4K modela, a to je skladište. Bazni model dolazi sa 1TB 5400RPM hard diskom, za koji smatramo da uopšte nema šta da traži kao disk za operativni sistem u 2015. godini i da je greška što je Apple uopšte i ponudio ovu varijantu. Zašto tako mislimo, videćete nešto kasnije u tekstu. Mnogo bolja alternativa za 100$ više je 1TB Fusion Drive, koji kao što znate kombinuje NAND Flash sa klasičnim hard diskom, kako bi postigao mnogo bolje performanse upisa i čitanja. Postoji i varijanta sa 2TB Fusion diskom, ili najbolje varijante za performanse upisa/čitanja – 256GB ili 512GB SSD-ovi. Možete uz konfiguraciju odabrati i novi Trackpad 2 sa Force Touch-om umesto Magic Mouse 2, ili jednostavno odabrati oba.

Generalno gledano, 21.5-inčna varijanta iMac 4K modela jeste inferiornija po pitanju performansi u odnosu na 27-inčni 5K iMac, ali treba ipak uzeti u obzir da je ovo više varijanta za šire mase, pošto kreće sa cenom od 1499$, dok veći brat počinje sa cenom od 1799$ u najslabijoj baznoj varijanti, 1899$ za malo jaču, 2200$ za najjaču varijantu, koja se proteže čak do 4200$ ukoliko izaberete najbolje komponente iz liste. Ipak, 21.5″ 4K Retina je dovoljno jak računar za većinu stvari, pa će i bazna varijanta od 1499$ većini završavati posao. Ono što je najveći problem kod ove varijante je upravo 5400RPM hard disk koji smo pominjali. Ukratko, nikako ne bismo savetovali ovaj disk bilo kome za OSX u današnje vreme, apsolutno i definitivno treba dodati još novca i ići na 1TB Fusion varijantu, oko toga nema nikakve dileme.Kako bismo ilustrovali zašto ne treba uopšte i razmišljati o varijanti sa 5400RPM HDD-om, napravili smo nekoliko poređenja sa MacBook 12″ Retina laptopom koji nam se takođe našao na testu. Kritična stvar kod 5400RPM diska je vreme podizanja sistema. Od trenutka pritiska power dugmeta do pojave ekrana za logovanje izmerili smo 54.9 sekundi, što je izuzetno loše. Uzmite u obzir da se recimo Macbook sa kojim vršimo poređenje pokreće za svega 15.8 sekundi, dakle drastično brže, i što je otprilike vreme koje bi se moglo očekivati da je u iMac-u bio Fusion Drive umesto 5400RPM diska.

Instalirali smo popularne programe koje i sami često koristimo, i primetili smo isti trend kada je 5400RPM hard disku u pitanju, a to je sporo pokretanje istih, pa smo iskusili dugačko i dobro poznato skakutanje ikonica u doku dok program ne bude učitan. Evo i konkretnih cifara do kojih smo došli:
iMac 21.5″ 4K:Boot vreme – 54.90 secLightroom – prvo pokretanje 33.71 sec, drugo pokretanje 5.46 secPhotoshop – prvo pokretanje 18.10 sec, drugo pokretanje 3.96 secPremiere Pro – prvo pokretanje 19.16 sec, drugo pokretanje 6.35 secFinal Cut Pro X – prvo pokretanje 22.44 sec, drugo pokretanje 3.22 secMacBook 12″ Retina:Boot vreme – 15.80 secLightroom – prvo pokretanje 5.34 sec, drugo pokretanje 4.45 sec Photoshop – prvo pokretanje 7.56 sec, drugo pokretanje 6.15 secPremiere Pro – prvo pokretanje 17.15 sec, drugo pokretanje 14.84 secFinal Cut Pro X – prvo pokretanje 5.58 sec, drugo pokretanje 3.94 sec
Ono što smo uvideli ovde jeste da sa 5400RPM diskom aplikacijama treba dosta duže da se pokrenu prvi put u odnosu na SSD na Macbook-u, izuzev Premiere Pro aplikacije, kojoj je i na Macbooku potrebno prilično vremena da se učita. Zanimljiva stvar je da OSX određeno vreme drži nedavno pokrenute aplikacije keširane u RAM-u, tako da kada smo zatvarali ove aplikacije pa ih ponovo otvarali na 5400RPM disku, drugi put su znatno brže učitavane. Ipak, problem je u tome što posle malo dužeg korišćenja računara ove aplikacije “ispadnu” iz keša, pa se ponovo dugo učitavaju.

Iskren savet ako planirate kupovinu iMac-a – definitivno zaobiđite 5400RPM HDD i odlučite se za Fusion Drive ili SSD varijante, sveukupne performanse računara će biti znatno bolje, i poštedećete sebe glavobolja koja nam je zadavala tromost 5400RPM diska. Moguće je vršiti video obradu na ovakvoj konfiguraciji, sve je to sasvim upotrebljivo ukoliko baratate sa 1080p snimkom, dok ne bismo preporučili 4K obradu na 21.5-inčnom modelu, ipak bismo za to preporučili superiorniji iMac 27″ 5K. Vreme renderovanja snimka od oko minut i trideset sekundi sa standardnim podešavanjima trajalo je u našem slučaju ispod pet minuta, što nije loše, ali nije baš ni najbolje.
 
Evo i kakve rezultate iMac 21.5″ Retina 4K postiže u popularnim benchmark aplikacijama:

Takođe smo izmerili i rezultate prilikom surfovanja u Safariju, a obično ove benchmarke koristimo u testovima mobilnih telefona i tableta, a pošto je ovde u pitanju desktop mašina, jasno je da je brzina surfovanja izuzetno dobra:

Možda se pitate kako je rešena ogromna rezolucija od čak 4096 x 2304 tačaka na tako maloj dijagonali od 21.5 inča i zar nije sve izuzetno sitno? Apple to već odavno rešava skaliranjem UI elemenata i teksta, tako da je moguće odabrati da ceo interfejs izgleda kao da je u pitanju 2560 x 1440 rezolucija, što je i opcija koju smo mi odabrali unutar Display podešavanja. Naravno, interfejs može izgledati i veće, ali po našem mišljenju to zaista nema poente, jer se gubi dragocena radna površina. Pošto autor koristi 2560 x 1440 monitor brzo je navikao na interfejs u programima kao što su Premiere Pro i Lightroom, dakle sve je vrlo slično po pitanju veličine, ali je i sve drastično oštrije na 4096 x 2304 rezoluciji.

Osvrnimo se nešto detaljnije i na najzanimljiviju tačku ovog 21.5-inčnog iMac-a, njegov 4K ekran. Do sada smo se susreli sa većim brojem 4K monitora prilikom naših testiranja na sajtu, pa možemo i da kažemo nešto detaljnije po pitanju prikaza kod novog iMac-a. Samim tim što je 4K ekran, drastično je unapređen u odnosu na stari 1080p kod prethodne generacije, ali takođe donosi i podršku za 10bitni prikaz boja u određenim aplikacijama. Ekran koji je ovde u pitanju je IPS tipa, LED je osvetljen i nije reč o Wide Gamut ekranu, već o standardnom sRGB tipu.


Kao što je to i običaj, kod svakog ekrana koji testiramo pored subjektivnog procenjivanja koristimo i tehnički prilaz, tačnije upotrebljavamo kolorimetar. Šta kaže kolorimetar za ekran iMac 21.5″ 4K modela? Apple za svaki primerak ima svoj fabrički kalibrisani iMac profil boja koji bi trebao da ponudi najbolji kvalitet i najprecizniji prikaz. Naravno, izvršili smo merenje u ovom profilu i došli do sledećih rezultata. Prikaz jeste dosta prijatan i relativno tačan sa Delta E 4.04 cifrom, u kojoj najviše problema ima prikaz plave boje, koja je najmanje tačna. Ostale boje ostaju u granicama tačnosti, ali plava skače na vrednost preko 8 Delta E.

Kada plava boja ode malo više iznad ostalih, odmah znamo da je temperatura boja blago hladnija nego što bi trebala da bude, a i bili smo u pravu, pošto nam je kolorimetar vratio cifru od 7105K. Imajte u vidu da je idealna temperatura boja oko 6500K, što znači da  ekran iMac-a i ne odskače toliko puno od te vrednosti. Maksimalna svetlina ekrana je dobra, izmerili smo 292 cd/m2 na najvećem osvetljenju. Sa druge strane, nismo preterano zadovoljni dubinom crne boje koje IPS ekran iMac može da postigne, tako da na maksimumu crna deluje sivkasta sa vrednošću od 0.40 cd/m2.


Šta to znači za korisnika? Pre svega da kontrast nije preterano dobar, slika može delovati isprano na momente, a izmereni statični kontrast od svega 733:1 upravo to i potvrđuje. Još jedna stvar koju smo primetili na iMac-u jeste da je Gamma vrednost isto nešto svetlija nego što bi trebala da bude, tako da je celokupan prikaz takoreći nešto neutralniji i “ravniji” u poređenju sa zasićenijim i kontrastnijim ekranima kod određenih 4K monitora koje smo testirali. 


Ovo ne mora biti loša stvar, to što su boje malo prigušenije prija očima, pa je odličan za duži rad na računaru, ali zato filmovi neće izgledati toliko dobro na ovom ekranu zbog manje kontrastnog prikaza. Oštrina sa druge strane je spektakularna zbog ogromne 4096 x 2304 rezolucije na ovako maloj 21.5-inčnoj dijagonali, po tom pitanju je ekran iMac 21.5″ Retina 4K modela pravi raj za oči. Uz odličnu oštrinu dodali bismo i glasne i kvalitetne zvučnike za konzumaciju multimedije, koji svakako mogu da zamene odvojene stereo zvučnike, mada ipak su nešto lošije rešenje od eksternog 2.1 sistema zvučnika.

Naravno, kada imate pristup kolorimetru onda je prikaz boja moguće i dodatno unaprediti, dovesti ih do što boljih vrednosti i napraviti ih tačnijim i još prijatnijim za gledanje. iMac nažalost nema odvojenu kontrolu RGB vrednosti kao monitori, ali to delimično rešava softverska LUT kalibracija, koju smo sproveli korišćenjem i1 Profiler programa na OSX-u za i1 Display Pro kolorimetar. Kakav je ekran nakon kalibracije? Svakako bolji po pitanju temperature i tačnosti boja, pa smo dobili 3.10 DeltaE i odličnu 6537K temperaturu kod koje je bela boja postala manje plavičasta. Naš predlog je da se izvrši kalibracija ukoliko imate pristup kolorimetru, a osvetljenje treba spustiti par stupnjeva ispod maksimuma jer je u tom slučaju prikaz preterano svetao i neprijatan za duži rad.
Razlog zašto su Apple proizvodi toliko popularni dosta ima veze sa njihovim softverom. Ista priča važi i za iMac, koji itekako ima svojih prednosti nad Windows baziranim računarima, jer je OSX u određenim segmentima bolje rešen u odnosu na Windows 10 koji autor takođe koristi. Sa OSX-om se autor druži nekoliko godina, i koristi ga paralelno sa Microsoftovim operativnim sistemom, ali još uvek nije doneta odluka kompletnog prelaska na OSX. Još uvek nas određena softverska rešenja vežu za Windows, takođe i PC gejming koji svi mi volimo, kojem iMac ne može da parira. Ipak, OSX je platforma za koju smatramo da je više poslovno orijentisana, ali ujedno je i dobra platforma za široke mase i neobavezne svakodne akcije kao što je surfovanje, slušanje muzike, gledanje YouTube klipova, itd.



El Capitan smo imali prilike da isprobamo čak i pre nego što je zvanično pušten 30. septembra na App Store-u, tačnije isprobali smo ga u vidu Beta verzije, a svidele su nam se promene koje smo zatekli i pre zvaničnog izlaska. Spotlight pretraga je jedna od njih, tako da sada pritiskom na Cmd+Space dobijamo prozor u kome upisujemo sve što bismo želeli da pretražimo, ne samo fajlove. Recimo, moguće je naći mailove od određene osobe, fotografije koje ste napravili određenog dana, brzo saznati sportske rezultate, vremensku prognozu za određeni grad, sve to i mnogo više u jednom prozoru bez potrebe da ulazite u Safari pretraživač. Novitet je i Split View, takoreći multitasking opcija koja dozvoljava da ekran podelite na dva dela i uporedo koristite podržane aplikacije.

Uglavnom znate kakav je korisnički interfejs ukoliko ste koristili neke od prethodnih OSX verzija, ništa nije drastično redizajnirano u odnosu na prethodnu Yosemite verziju OSX-a. Imamo Dock u dnu ekrana sa poluprovidnom trakom, desno je segment sa notifikacijama, Mission Control za pregled otvorenih prozora, Launchpad za pregled dostupnih aplikacija, itd. Tu je i recimo novi Notes, Photos koji je zamenio iPhotos i doneo bolje opcije obrade fotografija i bolje sortiranje, itd.



Ostatak vam je poznat, iMessage, Mail, Calendar, Maps, FaceTime, iTunes, App Store, kao i nove verzije Pages, Keynote i Numbers aplikacija. Nevezano za El Capitan, nego više generalno za OSX, u kombinaciji sa Macbook 12″ Retina modelom koji nema klasični USB, već USB-C, kao pravi spas bila nam je AirDrop opcija jednostavnog deljenja fajlova između ova dva računara putem WiFi mreže. El Capitan je generalno odličan operativni sistem, funkcionisao je bez greške tokom testiranja iMac 21.5″ Retina 4K modela, bio je brz koliko mu je 5400RPM disk dozvoljavao, i smatramo da bi funkcionisao prilično bolje sa Fusion Drive opcijom skladišta.


Ove godine Apple je na lep način osvežio 21.5-inčni iMac, koji je već duže vreme čekao promenu na polju rezolucije ekrana. Sada zapravo postoji dilema – da li ići na ovakvu manju i jeftiniju varijantu sa 4K ekranom, ili dodati još malo novca i odlučiti se za 27-inčni 5K iMac? To je ipak subjektivna odluka, koju na kraju krajeva sam kupac treba da donese. Ukoliko se pitate šta bismo mi uradili, da moramo da biramo, odabrali bismo ipak skuplju 5K varijantu. To ne znači da 21.5″ Retina 4K nije dobar izbor, jer kome odgovara manja dijagonala i želi da uštedi malo novca, u praksi nema puno stvari koje bismo istakli kao negativne kod ove varijante.
Ekran je zapravo ključna stvar koja će privući kupce, njegova izvanredna oštrina, dobra svetlina i generalno tačan i prijatan prikaz boja na nas su ostavili najpozitivniji utisak
Jedina stvar koja kvari utisak jeste 5400RPM u baznoj varijanti, ali mogućnost da se odlučite za Fusion Drive ispravlja i taj nedostatak. Ovo je odlična mašina kako za šire mase, tako i delimično za poslovne korisnike, mada profesionalnija video obrada ipak nije preporučena na ovakvoj konfiguraciji, zbog kombinacije procesora i GPU-a koji se nalazi u ovom manjem iMac-u.

Ekran je zapravo ključna stvar koja će privući kupce, njegova izvanredna oštrina, dobra svetlina i generalno tačan i prijatan prikaz boja na nas su ostavili najpozitivniji utisak. Tu su sada i osvežene periferije, uz poznati fenomenalni kvalitet izrade, bez veće buke, kao i odličan dizajn celog All-in-One sklopa, tako da nikako ne možete pogrešiti kupovinom ovakvog računara. Za nešto profesionalnije potrebe ipak je iMac 27″ 5K Retina bolje rešenje, ali treba uzeti i obzir da pomenuti dolazi i sa nešto većom cenom…
Prednosti
– Nova 4K rezolucija ekrana- Osvežene periferije- Izvanredan kvalitet izrade- Kvalitetan zvuk- OSXMane– Spor 5400RPM HDD u baznoj varijanti- Zalemljen RAM- Ne tako moćan integrisani GPU
Cena: 224.790 RSD
Računar na test ustupio iStyle.rs.