Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Windows: sam protiv sebe
Novi Windows 7 je od juče zvanično izašao pred svetsku populaciju korisnika računara, čim je konačno završeno čekanje na novi Microsoft operativni sistem koji treba da zameni dosta nepopularnu Vistu. Ipak, većina IT entuzijasta je već početkom godine imalo priliku da proba Windows 7 kroz prve beta verzije, pa se može reći da su ovi korisnici već solidno upoznati sa novitetima i mogućnostima koji donosi novi operativni sistem. U totalnoj suprotnosti od ranije prakse, prva beta verzija Windows 7 je bila veoma stabilna i sasvim solidno brza, pa se tako mogla i dosta solidno koristiti. Svi ovi pozitivni utisci su doprineli utisku da će Windows 7 biti veoma dobar operativni sistem koji će konačno moći da zameni sada već antički Windows XP, ali i da neutrališe gorki ukus koji je ostavila Vista. Jedna od glavnih zamerki na račun Windows Vista operativnog sistema je bio osećaj sporog i nezgrapnog OS-a koji je automatski odvraćao veliki broj korisnika od upgrade-a. Pored toga, navike korisnika na Windows XP nisu se lako mogle promeniti pa je zato utisak većine bio da ih neke od razmeštenih, naizgled pojednostavljenih opcija i funkcija u Visti – prilično zamara u radu (da upotrebimo sleng: smara). Gotovo konstantno „oranje“ po hard disku je u velikoj meri zaslužno za ovaj utisak, pa je ovo jedan od detalja koji je znatno popravljen na Windows-u 7. Međutim, ovom prilikom nas ne interesuje subjektivni osećaj brzine u radu i kompletne promene koji donosi Windows 7, već isključivo performanse kroz seriju standardnih testova koje inače koristimo prilikom testiranja većine komponenti. Dakle, Windows 7 ćemo uporediti sa Vistom i XP-om kroz čiste testove performansi, bez ikakvog uplitanja u ostale detalje, kako bi kroz cifre videli razliku između tri verzije Windows operativnog sistema.
Kako smo testirali?
Ceo test smo podelili na osnovna dela, a to je logično upoređivanje 32-bitnih i 64-bitnih verzija svih dotičnih operativnih sistema. Pored svih ostalih prednosti koje donosi 64-bitni operativni sistem, za krajnjeg korisnika je najočigledniji onaj koji se odnosi na maksimalnu količinu memorije koji operativni sistem može da adresira. 32-bitni Windows XP i Vista mogu da adresiraju maksimum 3 GB sistemske RAM memorije, što je za današnje pojmove jednostavno premalo. Nemojte da vas „Service Pack 1“ za Vistu zavarava, jer nakon ovog „upgrade-a“ Vista može da vidi količinu memorije preko 3 GB, ali ne i da je efikasno upotrebi, tako da je ovo samo mali kozmetički detalj koji je malo iskusnim korisnicima omogućio da u 32-bitnoj Visti na prvi pogled vide kompletnu količinu memorije koju imaju u računaru. Aktuelna cena memorije, bilo DDR2 ili DDR3, je toliko niska da jednostavno nema razloga zbog kojeg bi bilo koji iole zahtevniji korisnika išao na manje od 4 GB memorije. Ova količina danas predstavlja optimum, sa tim da se i 6 GB u nekim situacijama može lepo osetiti. Tako Core i7 konfiguracija sa 3x 2 GB memorije predstavlja najlepše rešenje za novi operativni sistem, ali kako znamo da to za naše uslove nije baš realno, kao test mašinu odabrali smo nešto pristupačniji računar. Dakle, Phenom II X4 965 Black Editon na 790GX matičnoj ploči, sa 4 GB memorije i ATI Radeon 4890 grafička karta su osnove komponente. Kada je u pitanju hard disk, tu smo odlučili da malo izađemo iz standardnih okvira i koristimo Intel/Kingston SSD uređaj. Jednostavno, želeli smo što bolje HDD performanse i time ostvarimo fokus na čistu brzinu sistema koja u što manjoj meri zavisi od performansi hard diska. Sva tri operativna sistema su instalirana na „čistu“ particiju, instalirani su odgovarajući „service pack-ovi“ i na kraju su instalirani najnoviji drajveri za sve esencijalne uređaji. Ok, dosta priče, pogledajmo test sistem, a onda idemo na tabele.
Test sistem
Matične ploče
Gigabyte 785G-UD3
Procesor i
kuler
Athlon II X4 965 Black Edition
Cooler Master V8
Memorija
2 x 2 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Kingston / Intel X-25E SSD drajv
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster Real Power Pro 1000W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & FryBench test
Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark PCMark Vantage
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
SPECOrg SpecviewPERF 10
Igrački testovi
Rezultati?
Za bazične sintetičke testove je logični očekivati identične performanse između sva tri operativna sistema. Shodno tome, razlike su uglavnom izuzetno male pa se tako po ovom pitanju logično očekivano poklapa sa onim što se dobija u praksi. Jedino u testu memorijskog protoka Vista pokazuje nešto slabije performanse, što se može kasnije povezati se nekim drugim rezultatima. Testovi koji su posvećeni merenju performansi procesora takođe pokazuju približno iste rezultate, sa tim da se u većini ovih testova može primetiti da Vista ostvaruje za nijansu slabije rezultate od XP-a ili Windows-a 7.
CPU rezultati iz oba FutureMark 3D test takođe ukazuju na ovu činjenicu, pa je i tu Vista najsporija. Windows 7 je ovde nešto brži, ali je to i dalje primetno sporije od onoga što ostvaruje stari dobri XP. Kada je u pitanju 3DMark Vantage, on ne radi na XP-u, ali i ovde se pokazuje da je Vista sporija u odnosu na Windows 7. Međutim, ako krenemo dalje u „gaming“ testove možemo videti da situacija nije tako čista. Stari Quake 3 pokazuje da je XP za njega i dalje najbolje okruženje, ali je ovde Vista bila brža od Windows-a 7. OpenGL implementacija je bila jedan od početnih problema Viste koji je vremenom bar u određenoj meri rešen, pa se očekivalo da Windows 7 bude totalni lišen tih problema. Međutim, u praksi nije baš takva situacija, što se najbolje može videti kroz SpecViewPerf rezultate. I ovde je XP očekivano brži, i to u nekim slučajevima mnogo brži, dok su Vista i Windows 7 uglavnom „tu negde“, pa se može reći da OpenGL optimizacije su još uvek neophodne kako samom OS-u tako i grafičkim drajverima.
Kada pređemo u Direct3D režim, tu je već povoljnija situacija za novije operativne sisteme. Company Of Heroes je, interesantno, u nižoj rezoluciji brži na Windows 7, a je u opterećenijem modu brži na Visti. Crysis opet daje malu prednost XP-u, ali je ovde Vista tek za koji frejm sporija dok je Windows 7 ovde zakazao naročito u low-res testu. Opet se slično ponavlja i u Crysis CPU-2 testu, u velikoj rezoluciji, gde je Windows 7 opet sporiji od Viste, i to dosta, što nam samo govori da Catalyst drajveri za 64-bitnu verziju nisu do kraja „ispeglani“. Na kraju gaming testova, World In Conflict popravlja situaciju za Windows 7, mada su ovde i sva tri OS-a dosta ujednačena. 3D rendering testovi kao Cinebench ili FryBench još jednom potvrđuju da kada su ovi programi u pitanju sam izbor operativnog sistema nema nekog značajnijeg uticaja na rendering performanse. Ipak, kada se ovo poveže sa OpenGL performansama može se reći da je za ozbiljne 3D modeling primene i dalje optimalna varijanta Windows XP. Naravno, ukoliko se umesto OpenGL prikaza koristi Direct3D, onda izbor OS-a može da bude slobodan, jer su čiste rendering performanse iste. Na kraju, dolazimo do FutureMark PCMark Vantage testa koji predstavlja nešto malo kompleksnije sintetičke testove koji su nešto bliži realnim aplikacijama. Kako ovaj test nije moguće izvršiti pod Windows XP-om, ostaje nam samo Vista i Windows 7 poređenje. Što se PCMark Vantage testa Vista je ovde totalno inferiorna u odnosu na Windows 7 koji u svakom testu nudi, od nešto boljih pa do znatno boljih performansi.
Rezime
Naravno, pitanje performansi operativnog sistema obuhvata mnogo više stavki, kao što su brzina podizanja sistema, instalacije, startovanje aplikacija i još mnogo toga, ali je to tema za neku drugu Windows 7 priču. Ovde nas je samo interesovalo šta se dešava kada se startuje određena aplikacija i koje su njene performanse od tog momenta. Sa tako postavljenim stvarima, kada se svedu rezultatima koje smo dobili, dolazimo do zaključka da su razlike u performansama između sva tri operativna sistema u većini slučajeva zanemarljive. Izuzeci potvrđuju pravilo, pa je tako i ovde gde ima određenih scenarija u kojima je stari Windows XP i dalje najbolje rešenje. Takvih situacija nema mnogo pa zbog toga nema potrebe u startu odbacivati upotrebu novih operativnih sistema. Generalno, Vista se ovde nije pokazala toliko loše, a uz dodatna podešavanja sistema i lagano „tweakovanje“ moguće je ukupne performanse Viste postaviti na nivo koji nije mnogo daleko od XP-a. U stvari, Windows 7 bi trebao da bude most između Viste i XP-a. Windows 7 donosi vizuelne elemente iz Vista OS-a koji su još malo dorađeni, a da su pri tome ukupne performanse nešto bliže onom što nudi XP.
Naravno, Windows XP je mnogo manje kompleksan operativni sistem i sasvim je logično da on u proseku bude brži od Viste ili Windows-a 7 koji su po većini elemenata dosta složeniji. Ako gledamo stvari na ovaj način, uvek možemo reći da je Windows 2000 brži od XP-a, a Windows 98 je od Windowsa 2000, ali ko danas želi da koristi Windows 98, čak iako je totalno nezahtevan korisnik čije bi potrebe mogao da zadovolji i ova stara verzija „Prozora“. Ista situacija je i sa Windows XP-om koji u osnovi zadovoljava sve potrebe velike većine korisnika, pa je shodno tome i dalje primarni izbor većine. Ipak, kako kompletna IT industrija ide veoma brzo napred nema smisla da se prati razvoj hardvera, a da se pri tome ostaje na upotrebi starijeg softvera. Performanse koje nude novi quad-core procesori treba upotrebiti, a novi operativni sistemi će tu snagu znati da iskoriste, uz primenu nekih novih i atraktivnijih rešenja i, na kraju krajeva, vizuelno prijatniji rad za računarom. Iako se Windows 7 može koristiti i na slabijim konfiguracijama, ukoliko posedujete neki stariji računar, smatramo da nema potrebe da ga opterećujete sa novim operativnim sistemom. Sa druge strane, ako sada razmišljate o novom računaru sasvim je logično sa njim izabrati i novi operativni sistem, a mi svakako preporučujemo da to bude Windows 7, a ne Windows Vista.
