Benchmark Redakcija
Uroš Radulović Ni dan danas nisu razjaljnjene okolnosti zbog kojih su nVidia i Abit prekinuli uspešnu saradnju na polju matičnih ploča, ali i grafičkih kartica. Činjenica je da su mnogi korisnici ostali razočarani, pošto su određene serije NF7 matičnih ploča pokazale zaista izuzetne (overklok) mogućnosti i dugo vremena predstavljale jedini izbor za socket A procesore. Abit u svojoj ponudi nema najnovije nVidia ploče, zasnovane na nForce 3 čipsetovima i namenjenim AMD64 procesorima, a verovatno će tako i ostati posle buduće promocije nForce 4 čipsetova. Kako bi uopšte nekako opstao na tržištu, Abit se koncentrisao na proizvode drugih kompanija, sa kojima je u prošlosti takođe imao uspešnu saradnju – VIA. Naravno, ne treba zaboraviti ni Intel, ali ni novopridošli ATI. Što se tiče Intel platforme, Abit je i u tom segmentu tržišta oduvek dominirao i prednjačio. Drugim rečima, postavljao je standarde i važio za jednog od lidera. Ovakva agresivna politika je Abit-u obezbedio veliki broj vatrenih pristalica pogotovo u overklokerskoj populaciji, zašta treba okriviti rukovodstvo koje je oduvek imalo «sluha» za potrebe korisnika. Abit je inače kompanija sa veoma dugom tradicijom, jer je osnovana sada daleke 1989. godine. Nakon svog osnivanja Abit je veoma brzo postigao zavidne rezultate, da bi 1996. godine konačno predstavio čuveni SoftMenu, revolucionarni jumperless tehnologiju, koja je omogućavala podešavanje svih parametara direktno iz BIOS-a. Zatim su usledili BE6-II modeli matičnih ploča, koji su iako bazirani na BX čipsetu podržavali ATA66 standard.
Ne treba zaboraviti ni određene vanserijske modele ploča koje su postizale fantastične rezultate, počev od BX modela, pa sve do novijih KX7, tj. NF7 za AMD, ali i BD7 (model, baziran na 845 Brookdale čipsetu, koji je od strane Intela izabran kao referentni za ovaj čipset) i IC7-MAX3 za Intel procesore. Primera je zaista mnogo, a zaključak jedan jedini: vrhunski kvalitet, maksimalni prostor za tweak-ovanje i overclocking. U prilog celoj priči ide veliki R&D tim, sa posebnim sedištem na Tajvanu, koji je nedavno promovisao OTES sistem aktivnog hlađenja najkritičnijih elemenata na matičnim pločama (ali i grafičkim karticama), kao i najnovijeg µGuru sistema o kojem će biti nešto više reči kasnije u testu. Abit se kao i ostali proizvođači u ovom sektoru maksimalno koncentriše na razvoj različizih tehnologija, koje će krajnjim korisnicima znatno olakšati život i pružiti veće mogućnosti, a s druge strane, privući ih posebnim pogodnostima. Pored OTES-a, abitov R&D tim je skoro predstavio i SecureIDE, kao i Serillel tehnologiju, koja je omogućila povezivanje IDE diskova na SATA interfejs. Kako bi promovisao svoje proizvode, odnosno kvalitet koji stoji iza ovog brenda, Abit je otišao korak dalje i tako sada sve Abitove ploče nose natpis Abit engineered i Bullet proof tehnology. Da nije reč o markentiškim parolama i trikovima, mogu da posvedoče komponente korišćene za proizvodnju Abitovih matičnih ploča – sve Abitove matične ploče i grafičke kartice su opremljene sa kondenzatorima japanske proizvodnje.
Nema sumnje da su Abitove ploče oduvek predstavljale klasu za sebe, kao i da su oduvek bile namenjene «profesionalcima», entuzijastima, overklokerima, hard core igračima. Međutim, zamerka koja se mora uputiti na Abit-ov račun se tiče isključivo oscilacija u kvalitetu određenih proizvoda, stanju pogotovo izraženom u poslednjem periodu. Veoma se često dešavalo da određene revizije matičnih ploča (pogotovo za AMD platformu) dostižu zaista «svemirske» magistrale, dok su druge imale problema sa radom na default vrednostima. Treba imati u vidu da je Abit, od skora, znatno povećao svoje proizvodne kapacitete i povećao broj proizvodnih linija otvaranjem nekoliko novih pogona u Kini (SuZhou) i Tajvanu, što je u znatnoj meri uticalo na kontrolu kvaliteta (Abit je tek 2000. godine dobio ISO9001 sertifikat). Pored toga, poznato je da Abit simptomatično kasni za konkurencijom, te da tradiconalno poslednji izbacuje ploče sa najnovijom čipsetovima. Razlozi su logični – ploče se pažljivo dizajniraju, greške konkurencije ispravljaju, a eventualni propusti na vreme detektuju. Tako je bilo i ovaj put, pa smo sa malim zakašnjenjem dobili na test Abit-obe AA8 i AG8 matične ploče, bazirane na i915, odnosno i925X čipsetu, sa kojim smo imali priliku po prvi put da se sretnemo.
ABIT AG8 Prošlo je gotovo šest meseci od poslednjeg review-a neke Abit-ove matične ploče na Benchmark-u, doduše sa razlogom. Kao što sam već napomenuo, nForce 3 matične ploče, iako u planu, nisu se pojavile na tržištu, a najnoviji modeli bazirani na VIA K8T800 PRO još uvek nisu stigli na rafove domaćih distributera. Pristigli AG8 model na testu je stigao u prilično neugledno dizajniranom pakovanju na kojem je dominirala nalepnica ICH6/6R OK. Svima su verovatno poznate nedaće sa kojima se Intel susreo u proizvodnji ovih čipsetova i problema koji se ispoljavao brzim pražnjenjem baterije koja napaja BIOS. Abit garantuje, da su sve ploče bazirane na novim i915/i925X čipsetovima isporučene sa ispravnim ICH6 čipovima.
U samom pakovanju od ploče se nalaze dve posebne kutije – u prvoj se nalaze detaljna uputstva, koja se tiču instalacije same ploče i RAID kontrolera, ali i odgovarajući Intel-ovi drajveri (najnovija verzija 6), te drajveri za RAID kontroler; u drugoj se nalaze svi potrebni kablovi (četiri SATA kabla i jedan IDE i floppy), odgovarajući adapter za kućište i dodatni bracket sa dva Firewire konektora i dva dodatna USB priključka. Može se reći da je Abit po pitanju bundle totalno podbacio, jer pored kablova i uputstva nećete ništa više pronaći.
PCB je u kombinaciji narandžasto-braon boje, a kvalitet štampe je zaista odličan. Na gornjem delu ploče dominira LGA775 socket, ali i naponska jedinica koja se može okarakterisati kao vrhunskom. Poznato je da Abit koristi isključivo kvalitetne Rubycon kondenzatore, a u ovom slučaju su korišćeni oni iz ZL (2×1200µF) i MBZ (4×2200µF) serije, kao i dva low-profile kondenzatora kapaciteta od 560µF koja se nalaze u blizini socket-a. Upotreba low-profile kondenzatora je neophodna, zbog njihove male udaljenosti od socketa, odnosno specifičnog načina montaže kulera za LGA775. Ostatak naponske jedinice za CPU predstaljaju MosFET-i treće generacije (znatno su manjih dimenzija i emituju znatno manje toplote), koje su potpisali Philips i Infineon. Ovi poslednji su itekako vredni pomena, jer zahvaljujući svojim karakteristikama, znatno umanjuju dinamičke i statičke gubitke prilikom DC/DC konvertovanja. MosFET tranzistora ima ukupno osam, što ukupno čini četiri para (in/out). Četvorofazna regulacija napona za procesor je i više nego dovoljna za sve današnje potrebe, i predstavlja jedan od preduslova za vrhunski overclock.
Čipset je aktivno hlađen aluminijumskim heat sink-om, sa ventilatorom u zaista čudnoj poziciji. Fan je zarotiran i montiran sa strane, odakle bi trebao da maksimalno iskoristi vazduh koji se nalazi oko socket-a i obezbedi odličan protok vazduha. Konektora za dodatne ventilatore ima tri, ukoliko izuzmemo ventilator na čipsetu i 4 pin-ski konektor za kuler na procesoru.
Ploča poseduje četiri slota za memoriju, što omogućuje korišćenje do 4 GB DDR-I memorije. Iako je sama ploča bazirana na i915P čipsetu, podržava samo DDR-I memoriju, što će krajnje korisnike osloboditi dodatnih troškova i omogućiti koliko-toliko bezbolan prelazak na LGA775 procesore i PCI-E grafičke adaptere. U prethodnim testovima smo uvideli da je razlika između dva standarda minimalna, tako da odsustvo DDR-II podrške ne predstavlja veliki minus. Naravno, svaki kanal je označen drugačijom bojom, u ovom slučaju plavom i ljubičastom. Ispred slotova za memoriju se nalazi ATX konektor. Njegova pozicija se može okarakterisati dobrom, mada je za naše ukuse previše nisko. Prostora između slotova za memoriju i PCI-E x16 slota ima zaista na pretek, pa je baratanje sa memorijom znatno olakšano.
Jedini PATA kanal se nalazi tik ispod ATX konektora, a u njegovoj neposrednoj blizini se nalazi i ICH6R, koji pruža mogućnosti RAID-a (0, 1, 0+1) svim korisnicima ove ploče i to zahvaljujući SATA priključcima kojih ima ukupno četiri. Odmah ispod ovih konektora se nalazi Phoenix-ov čip i dijagnostički LED panel, urađen po uzoru na onaj na EPOX-ovim pločama. Ukoliko nešto krene naopako, lako ćete utvrditi u čemu je problem. Tu je i µGuru čip, a pored southbridge-a se nalaze dva konektora za dodatne USB portove. Ploča, preko Realtekovog ALC658 čipa, odnosno AC97′ kodeka, podržava 5.1 zvuk. Na IO panelu su pored četiri USB 2.0 priključka i jednog Firewire porta, mesto našli i dva PS/2 konektora, ali i par input/outup SPDIF-ova. Na kraju, tu je i gigabitni mrežni adapter, koji je takođe potpisao Realtek. Imajući u vidu opremljenost ploče, dotična ima dosta prostora za eventualna proširenja: dva PCI i tri PCI-E x1 slota.
Abit AA8
Kutija u kojoj je stigla druga ploča na testu je apsolutno identična prethodnoj, pa tako i na ovoj dominira veliki natpis ICH6 Quality Assurance. Pakovanje je takođe identično i podrazueva dodatni bracket sa USB i IEEE1394a konektora, te četiri SATA i jedan IDE kable.
Za razliku od prethodne ploče, ova je bazirana na Intel-ovom i925X (Alderwood) skupu čipova. Sličnosti, ili bolje reći razlike između ovih čipsetova se svode na one, osobene za Intelove čipsetove prethodne generacije. I u ovom slučaju je memorijski kontroler doživeo sitne izmene, tačnije, došlo je do smanjivanja latencija i to zahvaljujući reorganizaciji prenosa podataka u samoj memoriskoj magistrali. Rezultati takve optimizacije su znatno manja pristupna vremena. Integracijom servisnih komandi u magistralu, ceo sistem dobija na dodatnoj fleksibilnosti, pa se prema potrebi, odnosno situaciji prilagođava i na najbolji mogući način vrši transfer podataka. Kako bi izbegao «nesporazume» poput onih nastalih kod i865/875 čipsetova, Intel nije dostavio nikakve tehničke podatke. Sve se svodi na ovu sliku.
Boja PCB je apsolutno identična, ali je sitne prepravke doživela naponska jedinica i generalno ceo layout. Raspored kritičnih elemeneata, poput IDE, ATX konektora se nije promenio. Naponsku jedinicu i dalje čine Rubycon kondenzatori, istog kapaciteta. Njihov je raspored malo promenjen, ali to je to. Isto se može reći i za MosFET-e. Socket je potpisao Foxconn, a ventilator na norhtbridge-u je u istoj poziciji kao na AG8 modelu.
Konektora za dodatne ventilatore ima tri, ali je njihova pozicija pomerena. Slotovi za memoriju su obojeni drugim bojama (narandžasta i zelena), i dalje ih je četiri, raspoređeni su u Dual Channel konfiguraciju. Ploča ukupno može da primi 4 GB DDR-II memorije (Alderwood podržava samo DDR-II standard) – u radu sa četiri modula, ploča nije pokazala nikakve znakove nestabilnosti ili nekompatibilnosti. Nije pohvalno što se slotovi nalaze znatno bliže PCI-E x16 slotu, pa su operacije sa memorijom znatno otežane i zahtevaju prethodno vađenje grafičkog adaptera.
Drugi deo ploče karakteriše totalno drugačiji layout u odnosu na AG8 model. Sada se tik ispod PATA konekora nalazi BIOS čip i LED dijagnostički panel. Tu je i µGuru čip, a baterija se sada nalazi iznad SATA portova. Flopi konektor se i dalje nalazi na krajnje nepristupačnom mestu, samom dnu matične ploče, što znatno otežava njegovo povezivanje. Za kraj treba napomenuti, da su ovo prve ploče koje na ICH6R čipovima imaju bilo kakvu vrstu hlađenja: u ovom slučaju, radi se o malim aluminijumskim hladnjacima. U toku rada se dotični prilično grejao, tako da je ova odluka u neku ruku opravdana, a ne treba ni zaboraviti, kom profilu korisnika je ploča namenjena.
Za razliku od jeftinijeg AG8 modela, ova ploča je opremljena sa Realtek-ovim ALC880 čipom, koji podržava Azalia kodek, takozvani High Defenition Audio Codec. Ostaje nerazjašnjeno zašto je gigabitni Realtek LAN adapter povezan preko klasične PCI magistrale, pošto je na taj način, njegova upotrebna vrednost znatno umanjena.
IO panel je takođe pretrpeo sitne izmene koje se ogledaju u prisustvu još jednog dodatnog audio konektora. Od ostalih «džekova», tu su dva SPDIF-a, RJ-45, kao i dodatna četiri USB porta.
BIOS i dodatni softver Abit je svoju slavu stekao zahvaljujući overclock mogućnostima, ali i velikim mogućnostima koje pruža sam BIOS. I ovoga puta je izbor pao na Phoenix AwardBIOS, teško optimizovanim za ovu priliku, odnosno najnoviju µGuru tehnologiju koja je zamenila SoftMenu interfejs. Razlike su dakako prisutne, a ona najbitnija se ogleda u postojanju različitih µGuru menija.Jedanput u µGuru meniju, naći ćete dva različita pod-menija: OC Guru i FanEQ,
Prvi se tiče samog podešavanja procesorskog takta, koji se može ostaviti na Auto , ili manual , mada je preporučljivo da ga odmah podesite na User define , pošto po nekoj svojoj internoj logici, µGuru na default vrednostima zakucava FSB na 204 Mhz. FSB je moguće menjati od 100, pa sve do 300 Mhz, u koracima od 1 Mhz. Takođe je moguće i menjati brzinu DDR-I, odnosno DDR-II memorije, kao i PCI magistralu. Tik ispod ovih opcija, nalaze se one za podešavanje volaže CPU, memorije, northbridge-a, ali i memorije. CPU voltažu je moguće korigovati do vrednosti od 1,975v, u koracima od 0.025v, dok je radni napon severnog mosta moguće podizati do čak 2.05v, u koracima od 0.5v. Za AA8 model, DDR-II memoriji je moguće povećati napon do čak 2.25v, dok je za AG8 model to moguće uraditi do 3.2v. I na AG8 i AA8 modelu je moguće povećavati voltažu severnog mosta i to do vrednosti od 2.05v (eto nama veselja J ). Abit EQ, s druge strane, pruža sveobuhvatan monitoring sistema – počev od temperatura CPU, pa sve do napona memorije, CPU, NB…FanEQ pruža mogućnost finog podešavanja brzine obrtaja sistemskog ventilatora ili ventilatora na procesoru u zavisnosti od njegovog opterećenja ili temperature. Postoji mogućnost čak i smanjenja radnog napona za ventilator na čipsetu na 8v.
Od ostalih podešavanja, treba napomenuti ona standardna Award-ova, vezana za čipset, odnosno podešavanje latencija memorije (bilo da se se radi o DDR-I ili DDR-II memoriji), kao i ona koja se tiču ostalih uređaja na ploči, odnosno njihovom aktiviranju, isključivanju, podešavanju itd. Jedina korist, odnosno opcija koja nam se svidela kod µGuru sistema je pamćenja poslednje boot konfiguracije. Pošto je ploča namenjena zahtevnijim korisnicima, ovolike mogućnosti su nam se učinile kao suvišne. Ako će µGuru ikome olakšati rad, onda će to biti manje iskusnim korisnicima. Od softvera koji se isporučuje uz ove ploče, vredi napomenuti upravo µGuru za Windows okruženje. Ovaj softverski paket se može podeliti praktično u pet delova, svaki od kojih ima specijalnu funckiju i način komunikacije sa integrisanim µGuru čipom na ploči. Najvažnije aplikacije u celom softverskom paketu predstavljaju AbitEQ, OC Guru, FlashMenu, BlackBox i Guru clock. Prva aplikacija se, slično kao u BIOS-u, bavi monitoringom svih važnijih ventilatora, temperatura i voltaža. OC Guru omogućava menjanje svih mogućih parametra, koji se na neki način tiču overklokovanja i to u real time vremenu, odnosno u Windows-u. FlashMenu proverava Abitove servere i po potrebi skida nove verzije BIOS-a, a zatim ih i flash-uje, dok je BlackBox alatka koja ukoliko dođe do neke greške u radu, registruje trenutno stanje sistema i šalje detaljan izveštaj Abitovoj support službi, koja će u što kraćem roku pokušati da odgovori na zadati problem. Zvuči lepo, ali sumnjamo da funkcioniše kako treba.
Test konfiguracija
CPU
– Intel Pentium 4 3.2 Ghz LGA775
Matične ploče
– Foxconn 915A03 – Foxconn 915A01 – Abit AA8 DuraMax – Abit AG8 DuraMax
Memorija
– Corsair Value Select DDR-II 533 Mhz 4-4-4-12, 2×512 MB –
Corsair XMS PRO DDR 500 Mhz 3-4-4-8, 2×512 MB
VGA
– Leadtek PCX GF FX5900 128 MB
Hard disk
– Maxtor SATA 120 GB 8 MB cache
Hlađenje
– Intel Box kuler
OS, drajveri
– MS Windows XP Professional, Service pack 2 – nVidia ForceWare61.77
Iz tabele jasno možete da vidite da smo na postojeću listu testiranih Foxconn matičnih ploča samo dodali novopristigle Abit-ove modele. Uslovi su malo promenjeni, pošto smo koristili Maxtorov SATA disk od 120 GB, pa smo neke od testova na Foxconn pločama morali ponovo da izvrtimo. S druge strane, na Abitovim pločama smo bili primoreni da ručno podešavamo sistemsku magistralu, pošto je µGuru fiksira na 204 mhz.
Rezultati testova
Ukoliko pažljivo analiziramo rezultate PC Mark04 benchmarka, uvidećemo da su svi modeli ploča približno jednaki, razlike su izuzetno male, a konkretne koristi od specijalno optimizovanog memorijskog kontrolera praktično ni nema, osim u specifičnim memory testovima.
U SiSoft Sandri, stvari polako dolaze na svoje mesto. Abitova AA8 ploča u većini testova pokazuje zube, ali su razlike još uvek nedovoljno velike. Razlike u memory testu između Abit-ove i925X ploče opremljenom sa DDR-II memorijom, kao i Foxconn-ove i915 ploče koja podržava ovaj tip memorije je zaista mizeran.
U 3D Marku 2001, AA8 model opet izbija na čelnu poziciju i prilično se distancira od ostalih modela, pogotovo u grafički nezahtevnim modovima, odnosno manjim rezolucijama poput 640×480. Latencije u ovom slučaju dolaze do izražaja, pošto je ova verzija 3D Marka izuzetno osetvljiva. Dosta dobro se drži i drugi Abit-ov model, mada prednost steknuta nad Foxconn-ovm modelima u ovom slučaju nije prevelika. Slična situacija se ponavlja u 3D Marku 2003, gde Abitovi modeli postižu nešto bolje skorove u odnosu na konkurenciju. Razlika između Abitovih modela praktično ni nema.
U SuperPI testu gotovo i da nema razlika, mada je Abit-ov i915 model postigao nešto slabiji rezultat, u rangu ostalih ploča koje rade sa DDR-I memorijom.
SpecviewPerf 8.01 je registrovao male, ali ne baš zanemarljive razlike.
U najmanjoj rezoluciji, kada grafika ne bi trebalo da predstavlja bitniji faktor, Abitovi modeli u botmatch benchu, koji se oslanja pre svega na sirovu snagu procesora i memorije, ostavljaju daleko bolji utisak od Foxconn modela. Komunikacija sa PCI-E je jedna od jačih Foxconn-ovih strana, pošto su rezultati u flyby u svim rezolucijama znatno bolji. Sa povećanjem rezolucije, razlike u botmatch testu se polako tope.
U prethodnom testu i915 ploča, ostali smo vam dužni za rezultate DivX kompresije, ali i rezultate Winstone business benchmarka. U međuvremenu su za ovaj softverski paket izašle sve potrebne zakrpe za Windows XP sp2. U aquamark testu, Abit-ovi modeli za skoro 2 frame-a daju bolje rezultate od Foxconn-a. Zaista kontradiktorna situacija, pošto su Foxconn-i ostavljali bolji utisak u 3D aplikacijama.
Overclocking Reputacija koja prati ovog proizvođača je pred nas postavila izuzeno visoke zahteve po pitanju overclocka. Nažalost, posle testiranja AG8 ploče bazirane na i915P čipsetu, ostali smo malo razočarani, jer se rezultat od 218 FSB me može smatrati vrhunskim. Kao i prošli put, pomislili smo da je problem da procesora, međutim ispostavilo se da nije do njega, jer kada smo taj isti procesor stavili u AA8 ploču, bila je druga priča. Na AG8 ploči, nikakve akrobacije sa voltažama nisu pomole, pa smo bili primorani da na toj magistrali izvrtimo testove. Priča oko antioverclock zaštite je (nažalost) još uvek aktuelna. Jedno vreme se dosta špekulisalo na ovu temu, a kao glavni krivac je bio navođen NB, odnosno njegova izuzetno niska radna voltaža, koja nije tolerisala više magistrale od 200 Mhz. Izlgeda da su ovakvi problemi daleko iza nas, pošto je dosta proizvođača uspela da zaobiđe ovu vrstu zaštite, pa čak i više od toga: Asus je objavio najnoviji ad2p1000.063 BIOS, koji je u stanju da menja multiplikatore na određenim P4 procesorima, tačnije verzijama koje rade na 3.4 i 3.6 Ghz (PRB=1), ali samo u rasponu od 14x-18x. I ostali proizvođači su najavili svoje BIOS-e, tako da nam ostaje da vidimo kako će se situacija dalje razvijati. Ono što je sigurno, je da ćemo se potruditi da za sledeći test nabavimo ove procesore, pošto je Asus-ova ploča već u office-u. AA8 model, iako koristi DDR2 memoriju, pokazao je odličan potencijal za overklokovanje. Ploča se bez problema budila i na 240 FSB (Corsair DDR2 memorija se odlično pokazala), ali je procesor u raznim benchmark programima throttle-ovao. Ipak je takt od 3840 Mhz za njega bio prevelik. S obzirom da smo koristili Intel-ov BOX kuler, pravo je čudo, kako smo uopšte dogurali do te cifre. Procesor nije pokazivao znakove stabilnosti, sve do vrednosti FSB od 225 Mhz. Na toj brzini (3.6 Ghz), procesor je bio rock stable. Slede rezultati…
PC mark04 je za model AA8, detektovao ogromno ubrzanje, pogotovo za memorijski podsistem. Nije se loše pokazao ni AG8 model, s obzirom da koristi DDR-I memoriju. CPU score je proporcijonalno narastao sa taktom.
Razlike između AA8 i AG8 modela su pogotovo izražene u Memory testu u Sandri. Iako radi na samo 7 Mhz nižoj magistrali, AG8 model je daleko iza modela sa Alderwood čipsetom.
SuperPI na pravi način ilustruje dobitak dobijen ubrzanjem sistemske magistrale od 25, odnosno 18 mhz. Trideset i pet sekundi za vrednost od 1 MB predstavlja vrhunski rezultat. Prava je šteta što nismo imali neki kvalitetniji kuler, da isprobamo krajnje domete ove ploče.
Impresije Zahvaljujući ovom testu, uvideli smo sve mogućnosti najnovijih Intelovih i915 i i925X čipsetova. Ako izuzemo LGA775 socket, koji je zaista problematičan zbog svoje lomljivosti i osetljivosti, možemo da zaključimo da dotični predstavljaju prvi korak u tranziciji koju Intel u neko skorije vreme namerava da napravi. Naravno, ne govorimo o nekom radikalnom rezu, poput onog koju je napravio AMD sa pojavom svojih 64bit-nih procesora, već o prelasku na novu platformu, koja će pored novog socketa i PCI-E magistrale, krajnjim korisnicima doneti i BTX standard (doneti, ili bolje reći uzeti pare, kako vama odgovara…). Intel nas uverava da su to preduslovi za dostizanje visokih taktova i znatno većih performansi. I verovatno je u pravu. Već su najavljeni i925XE čipsetovi koji će podržavati 1066FSB i DDR-II 633 Mhz memoriju i koji će, ukoliko analiziramo rezultate overklokovane AA8 matične ploče, doneti veliki pomak u performansama. U međuvremenu će se pojaviti i procesori na još višim taktovima, koji će u kombinaciji sa takvom platformom itekako imati šta da kažu po pitanju performansi. Ali i dalje ostaje ono pitanje: kada će i kako Intel implementirati u svoje procesore 64bitnu tehnologiju? Odgovor na ovo pitanje ljudi iz Abita sigurno ne znaju, ali ono što znaju je da naprave odličnu ploču, što su AA8 modelom i pokazali. Ploča je zaista vrhusnke izrade, bogato je opremljena i ima oglične OC mogućnosti. Na default vrednostima nije ostavila bog zna kakav utisak, zašta delimično treba okriviti i Intel. Razlike u performansama između ovog high-end proizvoda i mainstream modela (AG8) u pojedinjenim slučajevima gotovo da i nema, dok je u nekim specifičnim situacijama osetna. Njihova pojava dosta podseća na onu, nastalu promocijom i865/i875 čipsetova. Samo što u ovom slučaju NEĆE biti jeftinijih modela sa PAT podrškom. Tako da ukoliko želite vrhunske performanse, moraćete da izdvojite nešto više novca, a za taj višak, Abit je mogao obezbedi nešto bogatiji bundle. AG8 model se takođe veoma dobro pokazao, ali nije ostavio tako dobar utisak kao prethodni model. Na default vrednostima je ploča u određenim situacijama davala bolje ili nešto bolje rezultate od Foxconn-a, ali niko ne kupuje Abit-a, da bi ga zatim držao na default vrednostima :). I upravo tu smo se malo razočarali – ploča se prilično loše klokovala, jer je vrednost od 218 Mhz ipak mala. Sve bi bilo u redu, kada bi se ploča barem budila na većim vrednostima, ali ova nije htela ni da čuje. S obzirom da smo testirali u apsolutno identičnim uslovima, ostaje nam da se nadamo da je do ovog primerka ploče, što opet nije pohvalno, jer većina prosečnih kupaca nema mogućnost biranja i pronalaženja ploča sa baš tom oznakom iz one serije. Kada se sve sabere i oduzme, Abit je, AG8 modelom za mainstream i AA8 za entuzijaste, opravdao svoju reputaciju i postavio težak zadatak ostalim proizvođačima.
Matične ploče za potrebe testiranja ustupio distributer ABIT-a za SCG, firma “Bel Computers” iz Beograda
