Benchmark Redakcija
Aleksandar Bjedov Uobičajeni radni dan, ručak posle posla, odmor sa novinama u ruci i znate kako
to već biva…ring, ring. Zvoni telefon, dižem gunđajući slušalicu, a sa druge
strane moj prijatelj Bojan: “Alo, Aco, stigao NF7-S revizija 2.0, hoćeš li da
se zanimaš malo”. Akcija je počela, ništa od jednog mirnog popodneva, znatiželja
je pobedila. Moram da priznam da sam bio vrlo zatečen i iznenađen malom vremenskom
razlikom
između pojavljivanja revizije 1.2 i 2.0. Jedva da sam stigao da isprobam kako
treba prethodnu verziju, a nova revizija je već bila tu. Pomislih u sebi, vozeći
se prema Bojanovoj kući, ti momci iz Abita su baš neki vredni ljudi, u vrlo
kratkom roku napraviti četiri revizije jedne ploče, to mi zvuči kao novi rekord
u IT industriji :-). Pokazalo se bar u dosadašnjoj praksi, da onaj ko žuri
da prvi ili među prvima izbaci na tržište neki proizvod, uglavnom napravi nešto
što je nedorađeno kako treba. Revizije 1.0 i 1.1 sam namerno preskočio, čitajući
razne komentare i testove po netu, nisam imao preveliku želju da ih probam,
ali rev. 1.2 sam uzeo verujući da je Abit sa njom ipak napravio dobru “overklokersku”
ploču. Držeći se one narodne da se prvi mačići bacaju u vodu (rev. 1.0 i 1.1),
revizija 1.2 je ispunila očekivanja, pokazala se kao zaista
dobra ploča. U međuvremenu
stigoh do Bojana, uzeh ploču od njega i uz reči zahvalnosti za ažurnost, požurih
nazad prema kolima. Oduvek sam spadao među ekstremne korisnike hardware-a
koji vole da iskoriste i poslednji MHz iz sistema, pa sam jedva čekao da stignem
kući, da osmotrim na miru novu ploču i da vidim šta zaista “ume i zna”.
Pakovanje je već standardno Abitovo kad su ploče za AMD procesore u pitanju,
crveno-crna kutija, rekao bih putpuno identična sa prethodnim verzijama NF7
matičnih ploča. U samoj kutiji pored matične ploče, nalazi se mnoštvo dodataka.
Osim obavezne knjižice sa uputstvom i CD-om sa drajverima i utility-em, tu
su još i disketa sa drajverima za SATA kontroler, SATA to IDE adapter, SATA
kabal, priključak za napajanje za SATA adapter, jedan USB panel sa dva priključka,
jedan IEEE1394 (firewire) panel sa dva priključka, jedan kabal za Floppy jedinicu,
jedan IDE ATA 66/100 kabal i pločica za kućište koja pokriva I/O panel matične
ploče. Moglo bi se reći, prilično impresivno pakovanje. Neko bi možda stavio
zamerku proizvođaču zbog čega u pakovanju nema još jednog SATA adaptera i SATA
kabla. Lično mislim da bi to još podiglo cenu i da nema neke prevelike potrebe
za time. Vreme SATA diskova neumitno dolazi, ali još uvek su skupi i ne nude
značajno bolje performanse od IDE generacije, a dok stvari “legnu” na svoje
mesto, ko zna koliko će generacija ploča još proći. Ljubiteljima povezivanja IDE diskova
u RAID vezu ne preostaje ništa drugo nego da se malo pomuče i nabave još jedan
SATA adapter.
Sama ploča je izrađena na crvenom lakiranom pertinaksu i na prvi i na drugi pogled
🙂 potpuno je identična prethodnoj reviziji 1.2. Sve je delovalo isto osim nalepnice
kod PCI slotova, na kojoj piše rev.2.0. Kao što znamo radi se o NVIDIA nForce
2 ploči koja ima kombinovana dva nezavisna 64-bitna memorijska kanala (kontrolera),
koji u kombinaciji sa dva memorijska modula, kada je uključen dual mod, treba
da znatno poboljšaju memorijski transfer, koji teorijski treba da “izgura” do
6,4Gb/s. Dakle, trebalo je pogledati šta se krije ispod kulera severnog mosta,
pa sam se odmah uhvatio za špicasta klešta i počeo da skidam plastične osigurače
koji drže kuler. Inače sam kuler deluje poprilično solidno. Izrađen je od aluminijuma
i ostavlja utisak da je sposoban da se izbori za višim temperaturama čipseta.
Po skidanju kulera, ispod koga je treba spomenuti, bila nanešena vrlo skromna
količina (da nekažem nedovoljna) termalne paste ugledao sam najnoviju reviziju
NVIDIA nForce2 SPP čipseta. U pitanju je crush 18D koji ima zvaničnu podršku
za 200MHz FSB, odnosno 400MHz bus. Sam čip je potpuno crne boje i više nema metalne
pločice na njemu, kao na ranijim revizijama. Na samom čipu piše da je revizija
A1 i da je proizveden u osmoj nedelji ove godine.
Kao što možete da vidite na gornjoj slici program Cpu-Z, a i program WCPUID
takođe, ovaj čipset prepoznaju kao C1 stepping. Dakle svi novi AMD Thoroughbred
procesori koji rade na 400MHz-nom bus-u, trebalo bi sa ovim novim čipsetom
da rade bez ikakvih problema, za razliku od ranijih revizija koje su umele
da ih prave.
Na samoj ploči su tri memorijska slota i tu sada dolazimo do specifičnosti njihove
upotrebe. Ako koristimo samo jedan memorijski modul, ploča će raditi u single
channel modu, međutim ako popunimo dva ili sva tri memorijska slota, aktiviraće
se oba memorijska kontrolera. Treba samo voditi računa o tome da ako koristimo
dva memorijska modula, jedan mora obavezno da bude u trećem slotu, a drugi može
da se nalazi u bilo kom od preostala dva slota, jer prvi i drugi slot dele isti
memorijski kanal. Abit navodi da slotove treba popunjavati redom od trećeg ka
prvom slotu, ali ja mislim da to nema nekog bitnijeg uticaja, jer drugi memorijski
modul, bilo da je u slotu jedan ili dva u svakom slučaju aktivira oba memorijska
kontrolera. Ako koristite DDR400 memorijske module, ploča podržava dva i maksimalnu
količinu od 2Gb. Sa DDR 333 ili slabijim modulima možete da popunite sva tri
slota i podržano je do 3Gb sistemskog RAM-a. Oko samog podnožja procesora ima više nego dovoljno mesta za bilo koji kuler
do danas napravljen. Zalepljene su i zaštitne trake i sa prednje i sa zadnje
strane Socket-a, da ne bi došlo do oštećenja vodovoda na ploči prilikom montaže
kulera na procesor. Oko samog Socket-a nalaze se i četiri rupe koje omogućavaju
montažu i nekih komplikovanijih kulera, vodenog hlađenja, pa i onih najekstremnijih
sistema za hlađenje. Treba ipak da se zna kome je ova ploča namenjena :-). Mali
propust je napravljen kod jedne rupe, jer se u njenoj neposrednoj blizini nalazi
jedan čip, pa onaj ko koristi specifične sisteme hlađenja treba da bude obazriv
kod montaže da se on ne bi oštetio. Pored prvog memorijskog slota, tačnije između
njega i Socket-a nalazi se Winbond W83627HF I/O kontroler, koji je zadužen za
monitoring ploče.
Za napajanje procesora nema mnogo šta da se kaže, odrađeno je u Abit-ovom maniru,
znači besprekorno. Izvedeno je trostepeno sa tri para mosfet tranzistora malo
starije generacije i najkvalitetnijim Rubycon kondenzatorima (četiri komada po
1200mF i pet komada po 3300mF). Tu je i dodatni P4 priključak za dodatno napajanje,
tako da samom procesoru nikada neće nedostajati maksimalno “ispeglanog” napona
za stabilan rad i u najekstremnijim uslovima. Južni most MCP-T je po onome sto
je otisnuto na njemu, izrađen u šestoj nedelji ove godine, a revizija nosi oznaku
A3, što znači da je identičan kao na prethodnoj reviziji matične ploče 1.2. Treba
spomenuti da se na ploči nalaze i tri džampera. Jedan služi za pražnjenje CMOS-a
i nalazi se pored baterije. Drugi se nalazi iza PS2 portova u uglu ploče i služi
za uključivanje ili isključivanje opcije za paljenje ploče preko tastature ili
pritiskom na miša. Treći konektor koji se nalazi između AGP slota i ATX konektora
za napajanje, nisam uspeo ni pored najbolje volje, da odgonetnem
čemu služi.
Na ploči se nalazi pet PCI slotova i naravno AGP slot koji podržava 3.0 specifikaciju,
1,5V x4/x8. Ispod zelene nalepnice na kojoj je uštampano NF7-S nalazi se Silicon
Image SIL3112A SATA kontroler, koji podržava raid 0 i raid 1 vezu, a odmah pored
njega se nalaze i dva priključka za SATA hard diskove. Teorijski transfer koji
bi ovaj kontroler trebao da ostvari iznosi do 150Mb/s. Naravno, tu su i dva priključka
za USB2.0 dodatne zadnje panele, koji treba da omoguće priključenje još 4 uređaja.
Firewire IEEE-1394 je implementiran u južni most, a Realtec RTL8801B kontroler
je tu kao fizički interfejs. Ono što mi se nikako nije dopalo to je mesto na
ploči gde su postavljeni firewire priključci. Lično mislim da je moglo da im
se nađe mnogo pristupačnije mesto, nego što su postavljeni između AGP i prvog
PCI slota. Problem nastaje onog trenutka kada stavite malo “gabaritniju” video
karticu u slot, čiji hladnjaci prekrivaju priključke i oni bezmalo postaju neupotrebljivi.
Zadnji ulazno-izlazni panel je prilično bogato opremljen priključcima, kako
smo i navikli kod novijih ploča. Gledajući redom sa leva na desno, tu su: dva
PS2 porta, jedan paralelni i dva serijska porta, S/P DIF-out konektor, konektori
potrebni za priključenje 5.1 sistema, mrežni 10/100 priključak i odmah ispod
njega dva USB2.0 priključka i na kraju jedan firewire priključak. Da spomenem
još da su mrežne funkcije takođe podržane u južnom mostu, a da je kao fizička
veza upotrebljen Realtec 8201BL (10/100Mbit) LAN kontroler. Zvuk je posebna priča. Digitalni audio interfejs podržava 24bit optički S/P DIF-out.
šestokanalni AC97 kodek je podržan na ploči i realizovan je preko Realtec ALC650
kontrolera. Tu je i Soundstorm tehnologija koja podržava AC-3 enkoding u realnom
vremenu. Dakle moglo bi se reći da na ovoj ploči nema čega nema, ima samo da
ima :-).
Na ploči se nalazi AWARD-ov BIOS u Abit-ovoj SoftMenu III interpretaciji. Dakle,
legendarni i najomiljeniji bios svakog pravog “overklokera”, pravi raj za podešavanje
svih mogućih parametara i izvlačenje maksimalnih performansi iz računara. U trenutku
testiranja ploče na njoj se nalazila verzija BIOSA 1.0, koja nije kompatibilna
unazad, tj. ne može se koristiti na ploči rev.1.2 ili niže.
U BIOS-u naravno može da se podešava sve ono što ikada može da Vam zatreba, pa
i više od toga. Nije ni malo lako izboriti se sa svim opcijama, pa ljudima koji
se baš ne razumeju dobro, odnosno nisu baš “familijarni” sa računarom, ne bih
preporučio da se upuštaju u podešavanja. Kada u BIOS-u uključimo opciju User
Define, dolazimo do opcija bez kojih ekstremniji korisnici nikako ne mogu, a
to su podešavanje brzine magistrale, u ovom slučaju do 250MHz-a i menjanje množioca
procesora u ovom slučaju do 22x, pod uslovom da je procesor “otključan”.
Sledeća stavka je podešavanje frekvencije rada AGP podsistema u rasponu od 66
do 99MHz-a, kada se frekvencija “zaključava” na zadatoj frekvenciji. Zatim sledi
sinhrono i asinhrono podešavanje memorije u raznim odnosima u odnosu na brzinu
rada procesora. Sledeće podešavanje odnosi se na napon procesora. Abit je omogućio
maksimalan napon od 2.3V tako da će oni korisnici koji koriste ekstremnije metode
hlađenja procesora poput vode, raznoraznih “frižidera” poput Vapochill-a (pozdrav
mom prijatelju Florijanu aka Kokosu :-)), Prometeja ili azotnog hlađenja, biti
oduševljeni ovom vrednošću napona.
Napon memorije, po mom skromnom mišljenju nije adekvatan naponu procesora.
Omogućena je maksimalna vrednost od 2.9V što je ipak malo za neki ozbiljniji
overklok memorije. Napon čipseta je moguće podešavati u rasponu od 1.4 do 1.7V,
što je zadovoljavajuće, ali ne bi bilo loše da je i ovde omogućen viši napon,
recimo do 2.0V. Napon AGP sekcije je u rasponu od 1.5 do 1.8V što je i više
nego dovoljno i tu zaista nemam nikakvih zamerki.
Što se tiče podešavanja memorije tu je sve što treba. Za one neiskusnije u BIOS-u
postoje opcije Optimal, Aggressive, Turbo i By SPD. Za one naprednije tu su
sva moguća podešavanja tajminga i latencije memorije, pa je iz modula moguće
izvući apsolutni maksimum koji su oni u stanju da pruže sa količinom struje
koja je omogućena za njihovo napajanje.
Temperatura procesora se očitava preko termalne diode koja se nalazi u Socketu
procesora, ali to ne znači da ploča ne vodi računa o pregrevanju. Tu je mogućnost
podešavanja od prekomerne temperature u BIOS-u u četiri koraka 85, 95, 100
I 110C. Takođe je moguće i podešavanje upozorenja na prekomernu temperaturu
procesora i podešavanje gašenja računara kada procesor dostigne temperatutru
zadatu brojčanom vrednošću.
Overclocking Po instalaciji ploče želeo sam da vidim kakve su njene mogućnosti u serijskoj
izvedbi. Prvo što mi je palo na pamet bilo je da izmerim napone na ploči. Uzeo
sam multimetar i krenuo redom da merim. Pošto napona za procesor ima više nego
dovoljno, koncentrisao sam se na merenje napona memorije i čipseta. Na brzinu
sam premerio napon prema procesoru i ustanovio da u odnosu na zadatu vrednost
iz BIOS-a postoji odstupanje na niže za 0.02-0.03V. Dakle ništa dramatično
obzirom na dopuštene maksimalne vrednosti do 2.3V. Potom sam podesio napon
memorije na maksimalnih 2.9V iz BIOS-a i merenjem utvrdio da ploča dodaje napon.
Stvarna vrednost napona pri tom setovanju je na moje oduševljenje iznosila
3.06V. Vrlo solidna vrednost za memorijske module Corsair koji prosto vape
za strujom, mada moram da priznam da bih voleo da je ABIT omogućio veći napon
do npr. 3.2V. kada ovi moduli sa lakoćom rade na 240MHz-a, pa i više. Naravno
sledeće je na potezu bilo merenje napona čipseta (VDD). Kako bih drugačije
krenuo nego od maksimalne
vrednosti, 🙂 dakle napon sam podesio na 1.7V koliko je omogućeno iz BIOS-a.
Multimetar je izmerio napon od 1.82V, pomalo neočekivano ali eto još
jedno prijatno iznenađenje. Ovaj višak napona je obećavao da će ploča raditi
na dosta visokim vrednostima magistrale. Memoriju sam podesio na najoštrije
tajminge koje je mogla da podnese 2-2-2-3. Start je usledio na magistrali od
210MHz-a, operativni sistem se glatko podigao, sve je radilo bez ikakvih problema.
Uvidevši sa kakvom lakoćom sve radi na toj magistrali, preskočio sam 215MHz-a
i odmah podesio magistralu na 220MHz-a. Priča se ponovila, opet se sistem podigao
sa lakoćom i prošao masu testova. Nekih desetak sati rada pod Prime95 testom
me je definitivno uverilo da je sistem besprekorno stabilan. Sledeći stepenik
je bio podizanje FSB-a na 225MHz-a. Na moje malo iznenađenje XP se podigao
munjevitom brzinom, lepo, pomislio sam, samo još da uspe da prođe neki test
biće dobro. Pošto je već bilo oko 22h uveče,
pustio sam Prime95 da radi, neka radi celu noć, pa ako se zaglavi bar da znam
da se ne maltretiram sa ostalim
testovima. Do ponoći, kada sam krenuo na spavanje, Prime95 je i dalje odrađivao
svoj posao.
Oko pola devet ujutru čim sam ustao prvo sam pogledao u monitor i na moje oduševljenje
video da Prime95 i dalje radi. Posle doručka, popijene kafe i pročitanih novina
oko deset časova, dakle posle dvanaest sati rada, rešio sam da kompjuter lišim
daljih muka 🙂 . Prekinuo sam Prime95 i rešio da odigram par zahtevnijih igara,
što bi rekli, sve je “ferceralo” bez ikakvih problema. Rad u Corelu, Qarku
i Photoshopu, koji su istovremeno bili pokrenuti, odvijao se takođe glatko,
brzo i bez ikakvih kočenja sistema. Počeo sam da se pitam gde su krajnji dometi
ove ploče. Hrabro sam podesio magistralu na 230MHz-a, očekujući posle prethodnih
pozitivnih iskustava da će se sistem podići bez problema. Tako je naravno i
bilo, desktop Windowsa se čas posla ukazao predamnom na ekranu monitora ali
po
pokretanju Prime95 već posle manje od jednog minuta došlo je do blokiranja
njegovog rada.Šta da se radi, restart ponovni ulazak u BIOS, spuštanje magistrale
na 228MHz-a. Pokrenuo sam Prime95 netremice gledajući u monitor. Prošlo je
5 minuta, 10, 20, pola sata, test je radio i dalje. Ovaj put sam čvrsto rešio
da kompjuter ostavim da radi 24 sata. Sutradan posle skoro 25 sati rada prekinuo
sam Prime95 i opet prešao na igre, programe, druge testove, sve je radilo kao
“podmazano”. Neverovatno, pomislio sam, kako serijska ploča ovako lepo i sa
lakoćom radi na doskora nezamislivo visokim taktovima FSB-a. Pošto sam otkrio
krajnje domete serijske ploče, došlo je vreme za primenu malo ekstremnijih
zahvata i saznanja dokle zaista može da se potera ova ploča uz malo modifikovanja.
Modifikacija
Izvadio sam ploču iz računara, sa idejom da poboljšam hlađenje severnog
i južnog mosta i da podignem napon čipseta (VDD). Podizanje napona memorije
je prilično komplikovano i traži malo radikalnije metode dorade. Naime,
mora da se preseče jedna nožica na čipu i premosti otpornikom, a to faktički
dovodi do gubitka garancije jer je nemoguće vratiti na prethodno stanje.
Nisam smeo da preterujem sa egzibicijama jer je ovo ipak bila ploča na testu
koju je trebalo vratiti onakvu kakva je bila pre nego što je došla na test. Trebalo je pronaći odgovarajuće komponente i posle kraćeg razmišljanja shvatio
sam šta mi je potrebno. Za hlađenje južnog mosta sam iskoristio TT-ov hladnjak
za memorije (hvala mom prijatelju Miši, aka Gedža) koji sam presekao na pola
i pričvrstio sa termo provodljivom trakom. Za hlađenje severnog mosta, upotrebio
sam kuler koji je nekada služio za hlađenje Pentium I procesora i na njega pričvrstio
fan od 60mm koji se okreće brzinom od 4500 o/min. Sam čip sam očistio dobro od
ostataka fabričke paste i naneo sloj Artic Silver III paste. Problem je nastao
kako pričvrstiti kuler za ploču, a da lepo naleže na severni most. Žica, sinulo
mi je. Uzeo sam parče žice (srpska posla :-)) provukao je ispod fan-a i kroz
dve
rupe na ploči, a zatim je sa donje strane ploče, kleštima uvio tako da dobro
pritegne kuler. Time je priča oko dodatnog hlađenja završena i ploču sam vratio
nazad u kućište. Na red je došao delikatniji deo posla oko podizanja napona.
Pošto sam sve vratio na svoje mesto, uzeo sam multimetar da izmerim koliki
je otpor pri naponu čipseta od 1.82V koliki je bio trenutni maksimum koji
je serijski bio omogućen. Merenje otpora se kao što možete da vidite na
gornjoj slici, vrši na čipu koji je bliži AGP slotu. Multimetar je pokazao
otpor od 565oma. Ispred samog čipa nalazi se otpornik koji treba prespojiti
da bi se smanjio otpor i povećao napon čipseta. Uzeo sam jednu 4B grafitnu
olovku kao najadekvatniju za ovu operaciju “švrljanja”. Posle par šaranja
ponovo sam premerio otpor, pao je na 508oma. Hmm, još je to mnogo, moram
još malo da ga spustim. Još malo šaranja da se podeblja sloj grafita i ponovno
merenje dalo je rezultat od 479oma Prekrstio sam se 🙂 i pritisnuo dugme
Power na kućištu, sve je normalno proradilo, nema dima, nema vatre, ne trebaju
vatrogasci, dobro je. 🙂 Ostavio sam napon u BIOS-u na maksimalnih 1.7V,
a sa multimetrom sam krenuo da izmerim napon na MOSFET tranzistoru,
iznosio je vrlo pristojnih 2.06V. Reset ponovni ulazak u BIOS
i podizanje magistrale na 233MHz-a, podizanje sistema, sve radi savršeno
lepo. Dobro, pomislio sam, idemo dalje. Podizanje magistrale na 236MHz-a,
podizanje sistema prolazi u najboljem redu ali pokretanje Prime95 rezultovalo
je posle minut rada greškom. Nema veze, rekoh sebi, smanjiću tajminge memorije
sa 2-2-2-3 na znatno labavije, ali ni to nije pomoglo. Ponovo sam uzeo olovku
u ruke i dodao još malo grafita na rezistor, podigavši napon na 2.15V, međutim
ni to nije pomoglo. Znači tu je negde bio maksimum ovog primerka ploče i
jednostavno ništa više nije moglo da se učini. Zasmetala mi je ona rupa
u podešavanju magistrale iz BIOS-a od 233-236MHz-a, tu nedostaju oni koraci
po jedan MHz, za fino podešavanje, možda bi ploča lepo radila na 234 ili čak
na 235MHz-a ali to je bilo nemoguće utvrditi. Ušao sam ponovo u BIOS i podesio
magistralu ponovo na 233MHz-a, napon čipseta na 1.6V što je
iznosilo stvarnih 2.05V i ponovo podesio tajminge memorije na 2-2-2-3. Nekoliko
sati rada
pod programom Prime95 ukazivalo je da je sistem izuzetno stabilan, to se
kasnije pokazalo i kroz rad igranje, raznorazne testove. Najzanimljivije
od svega je da su na toj magistrali, kada je i
procesor radio na preko 2.3GHz-a i posle višečasovnog rada, MOSFET tranzistori
za napajanje procesora bili mlaki isto tako i kuler na severnom mostu, dok
je hladnjak na južnom mostu bio topliji ali ne vruć. Navedeno govori u prilog
tome da je ploča odlično projektovana i da su upotrebljene vrhunske komponente
za njenu izradu.
Test setup
CPU
– AMD Athlon XP Thorougbred
1700+ B
Matične
ploče
– ABIT NF7S rev.2.0
Memorija
– 2 x 256 MB Corsair XMS3500
Video-karta
– MSI GF4 Ti4200 64Mb
Hard-disk
– Maxtor DiamondMax 9+ 60Gb
Hlađenje
–
Thermalright SLK800 + TT SmartFun II
Napajanje
– DTK 300W
Operativni
sistem i drajveri
– Windows XP Pro + SP1 – DX 8.1 – NForce 2.03 – Detonator 40.72 WHQL
Testovi
– Bussiness Winstone 2001 – Content Creation Winstone 2002 – N-Bench ver. 2.0 – Codecreatures Bench Pro – PC Mark 2002 – Science Mark 2.0 – Spec Viewperf 7.0 – SiSoft Sandra 2003 – Super PI – 3Dmark 2001 SE build 330 – Comanche 4 – Quake 3 – UT 2003
Posle serije testova gde možete da vidite dobitke u performansama u zavisnosti
od brzine sistemske magistrale, a sa približno istom brzinom procesora koja je
iznosila oko 2.3GHz-a za kraj testiranja sam ostavio prikaz dva rezultata, koje
je ovaj sistem sa navedenim komponentama uspeo maksimalno da ostvari.
Memorijski transfer je izmeren na 236MHz-a FSB (10,5×236) sa maksimalnim memorijskim
tajminzima 2-2-2-3.
3DMark 2001 default test u rezoluciji 1024×768 je izmeren na magistrali od 232MHz-a
FSB (11×232) sa memorijskim tajminzima 2-2-2-3. Video kartica MSI Ti4200 je bila
podešena na 320/675 MHz-a.
Zaključak testa…
Za kraj ovog prikaza i testiranja moram da kažem da se ploča besprekorno pokazala
u radu, apsolutno nikakve probleme nije pravila za skoro dve nedelje detaljnog
testiranja. Nisam koristio SATA kontroler, mrežni deo i firewire, pa ne mogu
ništa konkretnije da kažem kako oni funkcionišu ali sudeći prema opštem ponašanju
ploče u radu, ne verujem da bi tu trebalo da dođe do bilo kakvih problema. Soundstorm
tehnologija koja je primenjena za zvuk pokazala se u dobrom svetlu, radi veoma
lepo i zvuk je uporediv sa Soundblaster Live 5.1 karticama. Ploča je zaista vrhunski
i zreo proizvod kakav sam i očekivao od Abita. Svaki pravi overkloker koji koristi
AMD platformu nikako ne bi trebao da bude bez ove ploče u kućištu svog računara.
Obični korisnici koji ne teže ekstremnim performansama svog sistema, dobiće i
sa standardnim setovanjima veoma brzu i stabilnu matičnu ploču, koja će odgovoriti
svim njihovim zahtevima u radu. Ne sme se zanemariti ni bogatstvo opreme na ovoj
ploči koja pruža maksimalne mogućnosti i komfor u
radu. Sa moje strane, sve preporuke za ovaj proizvod.
UPOZORENJE: Ukoliko nemate elementarno znanje iz elektronike,
neznate da koristite multimetar i niste sigurni šta tačno radite, molim Vas
da se ne upuštate
u modifikovanje napona na ploči, jer ćete je vrlo lako spaliti i ostati bez
nje.
Veliko hvala mom prijatelju Bojanu Milojeviću (Simpsonu) i firmi “BEL
COMPUTERS” na ustupljenoj matičnoj ploči za potrebe ovog testa.
