Benchmark Redakcija
Petar Gredelj 
Konacno
dolazimo do mogucnosti da se i sami uverimo sta nam je to AMD pripremio u high-end
klasi, u pitanju je Thunderbird – zvanicno najjaci procesor ovog proizvodjaca
koji se nalazi u vrlo velikoj ekspanziji. Neki ce zameriti odmah na startu sto
ga nazivam Thunderbird-om, i u zvanicnoj AMD-ovoj specifikaciji jasno pise Athlon.
To cinim zbog onih slabije upucenih, da im ne bih [barem za pocetak] stvarali
bespotrebnu zbrku u glavi. Thunderbird je zaista [bio] samo kodni naziv ali
je AMD zadrzavanjem imena Athlon zeleo da i njegova sledeca generacija nosi
ime procesora koji im je doneo toliko zeljenu afirmaciju u svetskim razmerama.
Dobro je poznato kakav je bum na low-range trzistu napravio AMD sa Duron-om,
verujem da veliku vecinu Vas zanima da li je takav slucaj bio i u kategoriji
“teskasa”… Moram priznati da sam i sam bio vrlo nestrpljiv da se uverim u
stvarne kvalitete ovog CPU-a i da konacno donesem sopstveni sud o trenutnim
odnosima na trzistu procesora. Jos pre nego sto je ova generacija AMD-ovih procesora
stigla na trziste, moja razmisljanja su se svodila na sledece: bio sam potpuno
ubedjen da su AMD-u potrebne performanse koje su za barem 20-30 procenata bolje
od konkurentnih procesora iz Intela. Tesko dostizan zadatak, ali kao sto su
mnogi od Vas imali prilike licno da se uvere – Duronu je to bezmalo i uspelo!
Otud i prodaja koja za sada ide vise nego sjajno. Navike su jako cudna stvar,
trebaju Vam cvrsti i konkretni dokazi da bi ih se oslobodili – otud danas vlasnici
Durona tako zadovoljno i likuju nad onima koji su zbog ovih ili onih razloga,
odlucili da svoje poverenje i dalje povere Intel-ovim Celeron procesorima. Duron
je uspeo na trzistu i sva je prilika da ce na kraju godine kada se budu svodili
utisci o svemu ucinjenom, bez ikakvih problema pokupiti mnoge nagrade. Sa Thunderbirdom je situacija vec malo slozenija, on je za protivnika ipak imao
nesto jaceg protivnika: bez ikakve dileme je Intel-ov P III Coppermine jos uvek
procesor za svaki respekt! I pored svih nedaca koje su u poslednjih godinu dana
potresale Intel [problemi sa Rambus-om, “promaseni” chipset-ovi], potpomognut
najboljim chipsetom u istoriji – BX-om, Intel jos uvek belezi dovoljno dobre
rezultate. S dolaskom odlicne ABIT-ove KT7 maticne ploce, stekli su se svi preduslovi
za davanje dovoljno korektnog suda o mogucnostima Thunderbirda. Kao sto znate,
i ove procesore je na vrlo jednostavan nacin [uz upotrebu grafitne olovke :)))]
moguce overclock-ovati, videcete u daljem toku testa kako i koliko…. Osim
pomenutog Coppermine-a, odlucio sam da u uporedne rezultate uvrstim i one koje
je postigao Duron na prethodnom Bozzinom testu – nadam se da mi nece zameriti
sto mu “kradem” podatke :))) To cinim iz razloga da bi svi imali pravi uvid
u ono sto je AMD uradio u prethodnom periodu – koliko je uspeo da distancira
svoje dve grupe procesora namenjenih sasvim drugacijim segmentima trzista. No,
da skratimo pricu…predjimo na specifikaciju naseg procesora koji nam je stigao
na test. Specifikacija 
Iako
smo se sa novim procesorom iz AMD-a vec ranije sretali, po prvi put je to u
njenom pravom izdanju – SocketA verziji. Na proslom testu nismo imali bas previse
srece, buduci da se SlotA verzija nije bas proslavila u kombinaciji sa ABIT
KA7 maticnom plocom. Nije zgoreg da ponovimo malo detalja o specifikaciji samog
procesora… Thunderbird nije “pao s neba pa u rebra”, on je samo nastavio gde su “classic”
Athlon procesori stali – procesori koji su Intelu jasno pokazali da nije jedan
i jedini. Pozabavimo se malo samom arhitekturom ovog procesora i vratimo se
malo unazad, u jesen ’99 godine… Athlon je bio prvi AMD-ov procesor koji je napustio stari dizajn [Intel MMX,
K6], i posto im je prethodno Intel zabranio pristup njihovim chipsetovima, odlucili
su da naprave svoj slot – Slot A. Osnovni razlog za to je konacno premestanje
L2 cache-a na samu “procesorsku kartu” [jedini izraz koji mi je pao na pamet
kad vec nije u samom chipu]. Do tada, na AMD-ovim sistemima, L2 cache je bio
na samoj maticnoj ploci. Prvi K7 procesori su bili izradjivani u 0.25 mikronskoj
tehnologiji, imali su na sebi 128 kb L1 cache-a, 512 kb L2 cache-a i bazirani
na tzv. K7 jezgru. Pomenuti L2 cache je radio na polovini procesorske brzine.
Zahvaljujuci tehnoloskom razvoju, i AMD se odlucio za pocetak proizvodnje u
0.18 mikronskoj tehnologiji. To je omogucilo proizvodnju procesora koji rade
na vecim ucestanostima, a uz to trose znatno manje energije – samim tim se i
manje greju. Napravljeno je i potpuno novo jezgro – K75 znatno manje velicine,
102 mm^2 naspram 184 kod prvobitnih Athlona. Takvi Athloni su poceli da se proizvode
od frekvencija 750 MHz pa navise. Medjutim, to je imalo i jednu nepovoljnu osobinu.
Morala je biti smanjena brzina L2 cache-a na 2/5 radnog takta procesora i tako
je bilo sve do primeraka na 850 MHz. Daljim ubrzanjem procesora [900MHz , 950
MHz, 1 GHz] brzina L2 cache-a je jos vise smanjivana, ovoga puta na cak 1/3
procesorskog takta. Tako smo dosli do pomalo paradoksalne situacije da Athlon
na 700 MHz ima brzi L2 cache od gigahercnog primerka!!?? Otuda i one silne pobede
Intel-ovih procesora [izuzimajuci matematicke proracune] na uporednim testovima
procesora koji rade na istom taktu. Bilo je ocito da je neki limit dostignut,
radovi na Thunderbird procesoru su usli u zavrsnu fazu. Pocetkom juna, Thunderbird
procesori su i zvanicno promovisani i to u varijantama na 700, 750, 800, 850,
900, 950 MHz i 1 GHz. Sta je tu sve promenjeno… Proizvodni proces je ostao
isti, dakle u 0.18 mikrona [na 0.13 mikronsku tehnologiju cemo jos malo popricekati,
do sredine naredne godine]. Najveca novina je svakako smanjenje L2 cache-a na
polovinu, sada ga ima 256 kb ali koji sada radi na punoj brzini procesora. Recept
koji je CuMine-a tako lepo proslavio. Velicina L1 cache-a je ostala nepromenjena,
128 kb naspram “samo” 32 kb kod Intel-ovog pandana. Velicina jezgra procesora
je nesto povecana u odnosu na K75 core i sada iznosi 120 mm^2. Poredjenja radi,
da bi se uverili koliko je AMD-ova tehnologija izrade trenutno superiorna, buduci
Intel-ov Willamette procesor ce imati cak 170 mm^2!!! Novi procesor sadrzi cak
37 miliona tranzistora naspram 22 miliona kod “starog” Athlona, 28 miliona kod
Coppermine-a i Celerona II, 19 miliona kod Mendocina i samo 9.5 miliona tranzistora
kod Katmai-ja. Napon napajanja ovih procesora je 1.70 V za verzije do 850 MHz,
dok je kod onih jacih na 900 i vise MHz povecan i iznosi 1.75 V. Medjutim, AMD
jos uvek nije resio do kraja pitanje potrosnje energije. Athlon [T’Bird] na
1 Ghz trosi oko 50 W sto je prilicno vise od 33 W koliko trosi P III Coppermine
na istovetnih 1 GHz. Otuda ovi procesori disipiraju nesto vise toplotne enrgije,
pozeljno im je naci bolji cooler. Cak stavise, vise nego pozeljno… No ipak,
mislim da ce Vam naredna tabela reci vise od bilo koje druge price. Pomocu nje
ce i laicima biti vrlo jednostavno da razumeju sve najvaznije tehnicke karakteristike
najpopularnijih procesora danasnjice – njihove prednosti i mane:
AMD
Intel
CPU
Duron
Athlon
T’Bird
Celeron II
Coppermine
L1 cache
128 kb
32 kb
L2 cache
64 kb
512 kb
256 kb
128 kb
256 kb
L2 cache speed
full CPU speed
1/2, 1/3, 2/5 CPU speed
full CPU speed
full CPU speed
full CPU speed
L2 cache bus
64 bit
256 bit
System bus
100 MHz DDR (200 MHz efektivno) EV6 protokol
66 MHz
100, 133 Mhz
Tehnologija izrade
0.18 mikrona
0.25 mikrona
0.18 mikrona
0.18 mikrona
0.18 mikrona
Velicina jezgra
100 mm.kv.
184, 102 mm. kv.
120 mm.kv.
106 mm.kv.
Broj tranzistora
25.000.000
22.000.000
37.000.000
28.000.000
28.000.000
Overclocking Uz sjajnu ABIT-ovu KT7 [na rapolaganju sam imao RAID model] maticnu plocu, overclocking
AMD-ovih procesora je pravo zadovoljstvo. Naravno, i Thunderbird to moze… Grafitnu
olovku u sake i na testiranje…
Duron je svojim overclockerskim sposobnostima zadao pravi domaci
zadatak svim ostalim procesorima, pretpostavljao sam da T’Bird sigurno nece
moci da se vine tako visoko, ali sam se potajno nadao da bi mogao da ide barem
na 1 GHz. Uzalud… To ipak nije bilo moguce. Krenuo sam vrlo hrabro, 10x mnozilac
i…nista! Ploca, sto bi se reklo ni da bekne…Spustio sam vrednost multiplikatora
na 9.5, restart, sistem se dize na 950 Mhz i tu se zamrzava. Nista, obaram setovanja
memorije na najkonzervativnije moguce vrednosti, dolazim do Windows 98 logo-a
i dobijam dobro poznati “blue screen of death” :((( Razocarenje, blago… Sta
da se radi, idemo na 900 Mhz, tu vec sve funkcionise sasvim valjano, dize se
Windows, testovi idu bez ikakvih problema, sve je OK. Sledeca ideja je da mu malo dodamo na vrednosti sistemske magistrale, 110 MHz
– ma kakvi, 107 MHz – nista, 105 Mhz – dize se ali ne dalje od Win98 logo-a,
tek na 9 x 103 MHz radi i to vrlo nestabilno. Sve to opet uz setovanja memorije
koja bas i ne impresioniraju, CAS3 naravno…Nisam bio nimalo zadovoljan. Dobro, sta da se radi, to je to…Overclocking bez promene mnozioca je bio vec
znatno bolji, uspeo sam da izvucem 8 x 112 MHz = 896 MHz, opet bez mogucnosti
rada memorije na CAS2. Kad smo vec kod overclockinga podizanjem sistemske magistrale,
pomenucu samo da mi je na istoj ploci poslo za rukom da Durona “podignem” na
6 x 117 MHz i da je pri tome takodje funkcionisao besprekorno. Znaci, dileme
nema – T’Bird je za barem jednu stepenicu losiji po pitanju overclockinga od
svog “mladjeg brata”… Primecujete verovatno da uopste nije pominjana promena
napona…Naravno da je pokusavano i sa tim, ali na zalost, takva promena nije
imala apsolutno nikakvog efekta na overclcoking mogucnosti naseg test procesora…
Ono sto je neophodno ovom procesoru, a to Vi vec sasvim dobro znate, jeste svakako
dobar cooler. Thunderbird se zaista mnogo greje a to cete sasvim lako zakljuciti
ako ste proucili deo o specifikacijama. Sa tako velikom potrosnjom energije,
nije nikakvo cudo sto i disipira toliko toplote. Preporuka svakako ide na nabavku
coolera tipa GlobalWin, Chrome Orb [ne na ovu plocu!!!] ili ako mozete sebi
da priustite neki od Alpha modela sto je svakako ubedljivo najbolje [i najskuplje]
resenje…
Testovi Osim standardnih testova kao sto su Ziff Davis-ovi, 3D Mark-a ili igara tipa
Quake, ovoga puta sam se pozabavio i necim malo drugacijim…Posto su mnogi
insistirali da komponente testiramo i sa nekim drugim softverom, u testove sam
ovoga puta uvrstio i 3D Studio Max 3.1, Photoshop 5.5 i Audio Catalyst. Verujem
da ce vecinu zanimati upravo rezultati dobijeni na tim merenjima. U grafikonima cete moci videti sledece rezultate rada T’Birda: na default taktu
8 x 100 MHz, na istom taktu ali kada memorija radi na 133 MHz, pri overclockingu
podizanjem sistemskog bus-a i naravno, promenom mnozioca procesora – i tu memorija
radi na 133 MHz Test sistem – Windows 98 SE
CPU
– AMD Thunderbird 800 MHz – AMD Duron 600 MHz – Intel P III Coppermine 933 MHz
Maticne ploce
– ABIT KT7 RAID – ASUS CUBX
Memorija
– 128 Mb PC150 Kingmax
Video-karta
– Creative Annihilator 2 GeForce 2 GTS
Hard-disk
– Quantum Fireball LM 15 Gb 7200 o/min.
CD ROM
– TEAC 40 x IDE
Zvucna karta
/
Monitor
– Philips Brilliance 107 MP
Sto se merenja sirove procesorske snage tice, tu je sve kristalno
jasno. Thunderbird se pokazao mocnijim od CuMine-a, dok Duron kao predstavnik
“nize klase” lagano kaska za njima. To ipak nije nikakvo cudo s obzirom na cetvorostruko
manji L2 cache – sva sreca pa to nije primetno u realnim aplikacijama. Snaga FPU jedinice kod Duron i Athlon procesora je vrlo slicna – treba li onda
da cudi sto se Duron u ovom slucaju nasao na “celu kolone”? Doduse, na tome
treba da zahvali u prvom redu podatku od 60 MHz viska u odnosu na Thunderbird.
Ono sto je nekada izgledalo nemoguce, da Intel-ovi procesori kasne u matematickim
proracunima, danas je vec realnost na koju smo se privikli.
S pojavom takozvanog EV6 protokola, AMD-ovi procesori znacajno
bolje komuniciraju s memorijom u odnosu na Intel-ove. To je dokazano i u ovom
slucaju…Vidite samo sta radi malisa po imenu Duron…Pa dobro, interna DDR
komunikacija ipak cini svoje. Nekoga ce zapanjiti rezultati dobijeni na BX chipsetu, ali to je prvenstveno
zasluga nove Kingmax-ove PC150 memorije. Po prvi put sam imao prilike da uzivam
u blagodetima setovanja memorije od 7 nsec. i sve to na CAS2, rezultati memorijskog
transfera su u proseku bolji za neverovatnih 25 procenata. I ne samo to, kad
stignemo do grafickih testova, reci cu vam zbog cega… 3D rezultati
OK, naravno da moramo imati u vidu 33 MHz viska na kontu Coppermine-a, ali ta
razlika u brzini je u nizim rezolucijama vise nego izrazena – Intel-ov pulen pozamasno
bezi svojim konkurentima. Razloga za to ima dosta, neki ce odmah pomisliti da
je glavni dobitak rad AGP-a na frekvenciji vecoj od nominalne. U redu, ima i taj
podatak svog udela ali rekao bih da je prvenstveno u pitanju snazna podrska Intelu
od strane N’Vidie…stvari nisu onakve kako su nekada izgledale. Naravno da necu
reci da je N’Vidia trenutno jaca od Intela [!?] ali cini se da je doslo vreme
za naplatu starih dugova – nekada je Intel svesrdno pomagao N’Vidiju dok se nalazila
na svom pocetku ali su se sada uloge bitno izmenile. Narocito sa pojavom serije
Detonator3.x drajvera koji posebnu optimizaciju nose za sisteme sa Intel procesorima
i [pazite sad] Intel i815 chipset! Prelaskom na radne rezolucije [ko jos koristi 640×480?] stvari skoro dolaze u
egal poziciju kada sve ipak zavisi najvise od same graficke karte… Namerno Vam nisam prikazao rezultate dobijene na Intel-based konfiguraciji sa
upotrebom vec pominjane PC150 memorije – dobijene cifre bi Vas previse zbunile.
Za one koji bas insistiraju, dodajte CuMine-u jos 3-5 % bolje performanse, opet
u nizim rezolucijama – naravno.
Aplikacije – rezultati Poslovne aplikacije takodje daju prednost Intelu, no red je da ipak kazemo nesto
i o novom benchmark programu – radi se o unapredjenoj verziji Ziff Davis-ovog
Winstone-a pod imenom Content Creation Winstone 2000. Radi se u sustini o testu
koji je splet realnih aplikacija [Photoshop, Dreamweaver, Premiere, itd] i meri
se prakticno ukupno vreme koje je potrebno da bi se test izvrsio.
Zahvaljujuci posebnoj optimizaciji koju Adobe-ov Photoshop 5.5
nosi za Intel-ov SSE [takozvani MMX2] set instrukcija, Coppermine je ovde ostvario
jasnu prednost nad konkurentom iz AMD-a. Dakle, oni koji intenzivno koriste
ovaj sjajni program za obradu slika, ne bi trebalo da budu u dilemi… Kako smo testirali? Uzet je standardni template pod imenom “CMYK ballooons”
koji dolazi uz instalaciju Photoshopa. Stopericom smo merili vreme koje je potrebno
da bi se takva slika resize-ovala do velicine 1 metar x 1 metar – velicine postera
za stampu.
Audio Catalyst se nametnuo kao najcesce korisceni program za kompresiju
muzickih zapisa u MP3 format. Nemojte da Vas cudi dugo vreme trajanja kompresije
– namerno je izabran veci fajl, velicine cak 93.65 Mb, tj. pesma duzine 9 minuta
i 16 sekundi. To je ucinjeno da bi se ipak videla kakva-takva razlika u brzini
kompresovanja, tesko bi bilo primetiti razliku na manjem fajlu…pobeda Intela!
Dolazimo na AMD-ov teren…Bez ikakve dileme, prvenstveno zahvaljujuci
vrlo snaznoj FPU jedinici, AMD-ovi procesori su za primenu u programima za rendering
– APSOLUTNO bolje resenje. Koristili smo dve razlicite scene koje standardno dolaze na 3D Studio Max-ovom
CD-u. Mereno je vreme potrebno da bi se scena izrenderovala u rezoluciji 800×600.
Prva scena je manje kompleksnija, otud je i vreme potrebno da bi se obrada izvrsila
– znatno manje. Svi oni koji se bave programima ove vrste a planiraju upgrade
svog racunara – uopste ne bi trebalo da razmisljaju. I Thunderbird i “nasvirani”
Duron predstavljaju bolje resenje od Intel-ovih procesora!
Zavrsni komentar 
Vrlo
je tesko objektivno suditi sa vremenske distance od skoro dva meseca, koliko je
proteklo od dana kada smo ovaj procesor podvrgli intenzivnom testiranju. Znate
i sami da su razlozi kasnjenja ovog testa [donekle] opravdani, mnogo je vremena
[uzaludno :(( ] potroseno oko redizajna sajta. Tako sam dosao u situaciju da razmisljam
da li Vam uopste treba predociti ovaj test, ali hajde…Jer ipak, rezultati su
rezultati a komentar je samo moj. Molim Vas da mi oprostite ako u kontekstu cele
price mozda i ne budem dovoljno objektivan jer ipak ovaj komentar pisem na osnovu
tadasnjih utisaka… Mnoge su se stvari u medjuvremenu promenile, u prvom redu
cene procesora. Uzmemo li samo taj podatak u obzir, a on moze biti jedan od najrelevantnijih
parametara prilikom odabira i kupovine, ceo test se moze posmatrati iz dijametralno
drugacije perspektive. Mnogi testovi na kojima se Intel-ov pulen nasao ispred
T’Birda, postaju nevazeci ako se zna da za tadasnju cenu kostanja AMD-ovog procesora
sada moze pazariti primerak na 900-950 MHz!!! Znaci, gledamo li na ovaj duel prvenstveno
po pitanju cena – AMD Thunderbird je svakako bolji izbor! Da budem iskren, pre ovog testa sam bio potpuno uveren da ce razlika izmedju ova
dva procesora biti daleko veca u korist Athlona. Toliko, da sam se i sam unapred
preracunavao u vezi cene eventualnog prelaska na sistem baziran na ovom procesoru.
Kao i mnogi drugi, zeleo sam da pokusam da dam svoj skromni licni doprinos uveravanju
svih onih neodlucnih u stvarne mogucnosti AMD-a i njegovih procesora… I pored izvesne opstrukcije od strane pojedinih proizvodjaca softvera, AMD je
jos jednom dokazao svoju tehnicku superiornost u odnosu na Intel. Thunderbird
[dobro, dobro, Athlon] je zaista sjajno zaokruzen proizvod u kojem je AMD uspeo
da objedini sve ono sto mu je u nekom ranijem periodu nedostajalo. Izvanredan
u svim vrstama proracuna, namece se kao trenutno najlogicniji moguci izbor pri
kupovini. Uzmite na primer rezultate dobijene u 3D Studio Max-u…Pomnozite to
sa vremenom koje svakodnevno provodite koristeci ovaj program, razlika koja na
oko izgleda mala [gledajuci nase grafikone] rapidno se povecava – o ustedi vremena
je izlisno govoriti a kazu da je vreme novac. Sto se multimedije tice, jako dobro…Mada opet, Intel je tu u izvesnoj prednosti
zbog teme zvane “FSB 133 MHz”, ali o tome nesto kasnije. Jos jednom se pokazalo
da je full-speed L2 cache osnovni uslov da bi i u multimedijalnim aplikacijama
dobili dobre rezultate. To je i bila jedina manjkavost classic Athlona, AMD je
to na vreme shvatio i za ovu priliku pozajmio resenje koje je Coppermine-u donelo
toliko uspeha. Jos kada im proizvodjaci drugih vrsta hardvera [prvenstveno mislim
na N’Vidiu ali i na ostale] ponude jednake uslove kao Intelu, sve dileme ce pasti
u vodu… Sto se odnosa Thunderbird-Duron tice, dugo sam bio pri uverenju da je AMD napravio
gresku jer su razlike u performansama kada oba ova procesora rade na priblizno
istom taktu, vrlo male. Gledano iz nase perspektive, verovatno jeste – svako moze
bez po muke promeniti mnozioc na Duronu, postici visoke performanse i sasvim se
ozbiljno pribliziti Athlon-based sistemu za znacajno manju kolicinu novca. To
je tacno, ali vreme koje dolazi radi upravo za Athlon. AMD se vise ne zadovoljava
sporednim ulogama da njegovi procesori nalaze mesta samo u jeftinijim konfiguracijama,
Thunderbird je ozbiljno projektovan procesor koji ce u narednom periodu tek dokazati
svoju pravu snagu, narocito u sistemima sa DDR memorijom. I jos jedan detalj,
nikako ne treba zaboraviti da AMD uzurbano priprema svoj 760 MP chipset s kojim
ozbiljno konkurise i na delu trzista na kojem je Intel vec jako dugo neprikosnoven.
Duron ce i dalje ostati logican izbor manje zahtevnih korisnika, buduci da ce
njegove deklarisane frekvencije biti u stalnom zaostatku za Athlon-ovim. Takodje,
i dalje ostaje misterija vezana za mogucnost Durona da radi u SMP rezimu. Upravo smo ovih dana svedoci zvanicne promocije novog AMD760 DDR chipseta s kojim
ovi procesori konacno pokazuju svoje prave mogucnosti. Doduse, sve je to jos uvek
daleko od nas, buduci da nijedan diler jos uvek ne nudi na prodaju ovu vrstu memorije
– ali za nekoliko meseci i to ce biti realnost. Jos jedan poen na kontu Athlona,
Intel-ov CuMine je na ovom polju dostigao svoj vrhunac i ne moze nikako dalje… Intel, i pored svih manjkavosti koje se ogledaju u cinjenici da objektivno ima
procesor[e] koji su tehnicki gledano iza AMD-ovih, jos uvek uspeva da odrzi kakav-takav
prikljucak. Cak stavise, na pojedinim testovima se pokazao kao jos uvek bolji!?
Mnogi ce prokomentarisati cinjenicu da je CuMine testiran na “nelegalnom” sistemu
[BX chipset ne podrzava regularno 133 MHz-ni FSB], te da je dobitak na performansama
uslovljen upravo takvim okolnostima. OK, tacno je, memorija u tom slucaju radi
na 133 MHz, AGP na 89 MHz a sve to opet zahteva barem za nijansu pazljiviji odabir
komponenti. Ali opet, skoro sve danasnje moderne graficke karte bez ikakvih problema
izdrzavaju ovu malu torturu od strane AGP-a – pa neka mi neko kaze da ce na ovakav
sistem staviti Savage ili Virge koji to zaista ne mogu da podnesu!? Takodje, 133
MHz-ni memorijski moduli su vec postali standard, tako da ni s te strane nema
prevelikih problema. Dakle, Coppermine + BX maticna ploca i dalje ostaju kombinacija za svaki respekt.
Namerno sam iz svih navedenih razloga koristio upravo BX plocu a ne neku baziranu
na Solano ili VIA Apollo 133A Pro chipsetu. Ima li smisla ne iskoristiti sve prednosti
i mogucnosti najboljeg ikad napravljenog chipseta? Naravno da nema, sva dosadasnja
iskustva govore da takvi sistemi rade besprekorno pouzdano i stabilno. Medjutim…ovde ide jedno veeeliko medjutim! Tesko da iko iole realan moze u ovom
momentu preporuciti CuMine kao povoljnu kupovinu za buducnost. Sistemi sa ovim
procesorima su realno receno dostigli svoj limit, i osim ljute bitke za MHz vise
– Intel nema sta novo da ponudi. Svi znamo zbog cega se to desava, pogresnom politikom
poslovanja, ovaj proizvodjac je sam sebe doveo u situaciju da ne moze da raspolaze
tehnologijom koja je objektivno najbolja i najmodernija. Naravno, mislim na upotrebu
DDR memorije, jer sve cinjenice govore da bi RDRAM vrlo brzo trebao da zavrsi
na “smetlistu istorije”. Otuda se uzurbano radi na projektu zvanom Pentium 4,
po nekom mom vidjenju stvari – procesoru koji je zapravo jedna vrsta Intel-ove
prevare…Njegovom promocijom, bice zadovoljena osnovna stavka ugovora sa Rambus-om,
ta vrsta memorije ce biti i dalje biti okosnica Intel-ove “high-end” klase…Kazem
“nazovi”, jer svi dosadasnji testovi govore o vrlo losim performansama ovog procesora
iako radi na znacajno visem taktu od konkurencije – mnogi sumnjicavo vrte glavom,
jer cak i oni mnogo upuceniji ne shvataju sasvim kojim korisnicima je ovaj procesor
uopste i namenjen!!! S druge strane, takodje se punom parom radi na, po meni, “pravom” projektu, novi
P3 procesor nam stize pod imenom Tualatin i bice izradjen u 0.13 mikrona a startovace
na vrlo visokim ucestanostima. Uz njega stize i Almador chipset kojeg ugovori
nece sputavati da koristi DDR memoriju. Sve ovo se najavljuje za prvi kvartal
naredne godine a do tada…moram priznati da Intel pravog odgovora NEMA! I to sto se ceka deluje vrlo nepouzdano ako uzmemo u obzir sve Intelove greske
nacinjene u prethodnom periodu – AMD i tu ima prednost buduci da vec raspolaze
onim na cemu gradi svoju buducnost. I pored svega navedenog, Intel i dalje tvrdoglavo
gura napred pomalo bezobraznom politikom cena uzdajuci se u svoju dugogodisnju
klijentelu. Svedoci smo da i mnogi njihovi stalni partneri polako u svoju ponudu
uvrstavaju AMD-ove procesore jasno pokazujuci Intelu da je davo proslo vreme kad
je on bio jedan i jedini… Bojim se da mi nikada nije bilo teze doneti konacan i objektivan sud – zato sam
se i odlucio da samo pokusam da Vam dam na uvid postojece stanje stvari. U vreme
testiranja, dobijeni rezultati me nisu ubedili da je vreme za promene. Medjutim,
desavanja na trzistu koja su se u medjuvremenu dogodila, ne govore tim cinjenicama
u prilog… Oduvek sam u dusi bio opozicionar i za to imam jednu simpaticnu pricu
kojoj ovde ipak nije mesto…:))) Dok je AMD bio “mali” svi smo navijali za njega,
sada kada je porastao i skoro svrgnuo neprikosnovenog sa trona – nekako nam je
[barem vecini koliko vidim] zao Intela… Znaci, opet u opoziciju… Pred AMD-om i njegovim procesorima je nesumnjivo svetla buducnost i nastavi li
se sa ovakvim uspesnim radom, moze se desiti ono sto je nekada bilo nemoguce –
necu pominjati sta je to!? No ipak, nemojmo bas potceniti ni [jos uvek] proizvodjaca
No.1 – duboko verujem da su jos uvek u stanju da iznenada izvuku adut iz rukava…
AMD Thunderbird na test ustupio “MD&Profy“
