ASUS i Gainward HD4850 i HD4870

ASUS i Gainward HD4850 i HD4870

Testirali smo još tri RV770-bazirana akceleratora, ovoga puta sa potpisima kompanije ASUS, koja je naš stari znanac, ali i čuvenog Gainward-a, doskora poznatog po proizvodnji isključivo GeForce akceleratora. Da li se i po čemu ASUS i Gainward verzije Radeon HD4870 kartica razlikuju i koju od njih preporučujemo, pogledajte u testu...

    Sadržaj

      Branko Maksimović

      ASUS i Gainward HD4850 i HD4870

      Uvod

      Radeon HD4800 serija se pokazala kao još uspešnija od prethodne, pa je kao grom iz vedra neba odjeknula vest o tome da će i Gainward, do nedavno ekskluzivni NVIDIA-in partner, od sada praviti i Radeon kartice. Ako znamo da je iza ovog imena veliki Palit, kao i da odavno imamo Palit i XpertVision Radeon akceleratore, bilo je pitanje vremena kada će njihov najeksluzivniji brend početi da „distribuira“ Radeon kartice. Doduše, manje upućeni u pravo stanje stvari (šta ko za koga radi i ko zaista šta proizvodi) bi se mogli zakleti da ovakav korak čuvenog Gainwarda nikako nisu očekivali, ali je istina nešto drugačija i brendovi se međusobno ne razlikuju kao nekada. Pre deset ili petnaest godina, dva izdanja S3 Trio ili Virge bazirane kartice su se razlikovale kao nebo i zemlja (dobar primer su, recimo, Diamond i Eagle). Danas je tržište znatno dinamičnije, a ciklus generacija je mnogo kraći i pravila, na koja se, kako nam se učini u jednom trenutku, naviknemo uopšte ne važe već u narednoj iteraciji. Dobar primer je već opisani slučaj sa GeForce 9600GT karticama, koje su u trenutku pojavljivanja dobijale fantastične kritike, opisivane kao najlogičnije i najbolje rešenje u klasi od 199 dolara tj. 150 evra, jer je njihova 256-bitna magistrala i brzi DDR3 garantovao odlične performanse u klasi, koja je u odnosu na prethodnika čak i spuštena za oko 50 evra (GeForce 8600 GTS je koštao 200 evra kad se pojavio). GeForce 9600GT je bio dostojan konkurent Radeonu 3850, ali kao što je Radeon HD3870 uslovio niže cene za prve G92 kartice (GeForce 8800 GT i GTS), tako je i GeForce 9600GT poslužio kao katalizator za dalji pad cena jeftinih RV670 modela. Međutim, onda se pojavio RV770. Čak i slabiji model baziran na ovom čipu, koji je u trenutku pojavljivanja koštao koliko i već odomaćeni GeForce 9600GT, uspeva da prestigne i za dve klase više pozicionirani GeForce 9800GTX. Konkretno u slučaju naša dva uporedna testa GeForce 9600GT kartica, imali smo situaciju da je nakon prvog, sledio afirmativni zaključak, dok smo u drugom delu uporednog testa praktično zaključili da je bolje da kupite za petnaestak evra skuplje Radeon HD 4850 modele. Lansiranje GTX2x0 serije kartica bukvalno je zasenila fenomenalna HD4800 serija, iako oni ne ne pripadaju istim klasama. NVIDIA je užurbano predstavila GeForce 9800GTX+, a standardni GeForce 9800GTX dobija nerealno nisku cenu (kartica ipak izgleda impoznatno), 8800 GT i GTS 512 modeli praktično bivaju istisnuti, a GeForce 9600GT se pozicionira još niže na cenovnoj lestvici. Naravno, sve ovo što smo naveli važi na zrelim, zapadnim tržištima – kod nas haos sa cenama još uvek ne prestaje, pa se može desiti da je GeForce 9600 GT i skuplji od GeForce 8800 GTS 512 ili čak 9800 GTX modela (ne u istoj prodavnici, doduše, ali svejedno), a i da je Radeon HD4850 jeftiniji od svih ovih modela, iako je od svih njih – brži. Fantastični Radeon HD4870, koji na tržište stiže par nedelja nakon HD4850 modela, pokazao se kao znatno brži od svog “manjeg i tanjeg brata” zahvaljujući prebrzoj GDDR5 memoriji, pa se pokazalo da mu i takmičenje sa GeForce GTX260 teškašem ne predstavlja problem.

      Iako je ovaj glomazni akcelerator baziran na istom GT200 čipu kao i monstrumski GTX280, NVIDIA obara cenu ovog modela sa 449 na 399 dolara, a zatim i na 349 dolara, dok njeni partneri samoinicijativno spuštaju cenu i na 299 dolara. Još jednom se moramo zapitati – da li se ranije desilo da jedan GeForce pojeftini za 50% u roku od samo nekoliko sedmica? Ovo je za NVIDIA-u zabrinjavajuć podatak, pogotovo ako znamo da je model GeForce 8800 GTX praktično držao cenu čitavih 15-16 meseci. Svega par nedelja od naizgled trijumfalnog lansiranja GTX200 familije, pojavljuju se i prve vesti o tome kako NVIDIA užurbano radi na derivatima GT200 čipa koji će podržavati i DirectX 10.1, koji AMD Radeon modeli podržavaju već dve generacije unazad, a šuška se i o podršci za GDDR5. Za kompletnu informaciju o RV770 čipu, pogledajte naš prvi test Radeon HD4850 akceleratora. Mi smo, u međuvremenu, testirali još dve Radeon HD4870 kartice, ovoga puta na “default” radnim učestanostima (pre dve nedelje smo premijerno prikazali overklokovani MSI RX4870), kao i jedan slabiji RV770 model iz Gainward-ove “radionice”.

      Kartica na testu – Gainward Radeon HD4850

      Kartica sa oznakom Gainward Radeon HD4850 čuvenog i doskora NVIDIA ekskluzivnog proizvođača koji našim čitaocima ne moramo posebno predstavljati, do nas je stigla u prilično kvalitetnoj kutiji, ali bez nekih dodatnih igara. U kutiji smo pronašli: uputstvo, disk sa drajverima i dodatnim softverskim video plejerom, kao i DVI -> D-Sub adapter, DVI -> HDMI adapter, 2xMolex -> PCI-e kabl, S-video -> Composite spliter, HDTV razdelnik i CrossFire mostić.

      Gainward Radeon HD4850 je, kao i prethodne četiri testirane kartice ovog tipa postavljen na 625 MHz, a 512MB GDDR3 memorije na 993 MHz, tj. efektivnih 1986 MHz. Kako se radi o kopiji referentnog modela, koji je karakterističan po single-slot hladnjaku koji je izrađen od bakra, i Gainward kartica ume poprilično da se zagreje, ali nešto manje od beta primerka koji smo pre isteka NDA dobili od kompanije Gigabyte. Temperatura u stanju mirovanja je nekad dostizala i oko 75 stepeni i to kada je klima bila uključena, dok se tokom žestokog opterećenja dostizala i temperatura od oko “stotinak” stepeni Celzijusa. Zbog toga su mnogi partneti počeli da ugrađuju ozbiljnije kulere, a i svim kupcima koji su kupili jeftinije izdanje, preporučujemo povoljni “after-market” hladnjak kompanije Zalman sa oznakom VF900, koji je odlično rešenje i koji će čak i na oko 700 rpm držati GPU na oko 70-ak stepeni i tokom opterećenja! Doduše, zauzeće dodatni slot na matičnoj ploči, ali je i prilično tih. Sa druge strane, čak ni referentni kuler nije previše bučan. Štaviše, koliko je kartica vruća, začudili smo se što je toliko tih – očigledno je problem u internom “menadžmentu” i odnosu pragova temperature i broj obrtaja vetilatora.

      Referentni model ima naizgled manje komplikovanu naponsku jedinicu nego prethodnik, ali je to zbog toga što je ona pretežno „digitalna“ i sastoji se od PWM elemenata. Nedavno se pojavio i novi BIOS za generičke modele koji donosi nove vrednosti za brzinu obrtaja ventilatora, pa ako ste vični flešovanju istog, ovo se preporučuje, mada su sve šanse da ako planirate da kupite karticu, već i uzmete verziju sa novim BIOS-om. Napon na kome radi RV770 GPU kod HD4850 kartica se kreće oko 1.067 do 1.083V, a na modelu HD4870 je podignut na čak 1.327V, ali ovaj model ima značajno bolje hlađenje. Zapravo, na sporijem modelu postoji mali problem sa pregrevanjem, pa nikako ne preporučujemo da karticu dodirnete na mestu gde je bakarni kuler, pogotovo tamo gde su toplotne cevi. Kuler Radeon HD4850 modela je jako sličan onom koji smo viđali kod referentnih Radeon HD3850 kartica, što je čudno jer je ipak RV770 znatno veći GPU od svog prethodnika. Pa ipak, razlike kod kulera postoje, jer noviji ima drugačije profilisan ventilator sa 19 listića, kao i radijator sa mnogo više kružno postavljenih rebara. Veliki deo kulera je načinjen od aluminijuma finiširanog tako da liči na bakar, ali je zapravo su samo baza koja dodiruje GPU, ali  i toplotne cevi, načinjene od ovog metala. Kartica koristi GDDR3 čipove koje je isporučila kompanija Qimonda (bivši Infineon), a nose oznake koje se završavaju sa BF-10, što označava latenciju od 1.0 ns ili 1000 MHz (2000 MHz DDR).

      Kako Radeon HD4870 koristi daleko brži GDDR5, retko koji će se Radeon HD4850 ikad približiti onome što nudi “sedamdesetica”. Kartica poseduje dva DVI porta, što je najstandardnija moguća varijanta u poslednjih nekoliko godina, a prava je šteta što nema HDMI priključka, iako cenimo to što ga i Gainward poklanja uz sve svoje (nove) Radeon kartice. Na karticama je vidljiv i CrossFire X priključak koji omogućava da dve, tri ili četiri iste kartice povežete u MultiGPU režim radi daleko viših performansi. Takođe, da bi kartica radila, neophodno ju je povezati na eksterni 6-pinski konektor. Malo nam je čudno to što Gainward nije u startu ponudio overklokovani model Radeon HD4850 kartice, jer je ovaj proizvođač poznat po OC serijama (Golden Sample, Goes Like Hell). Doduše, dajmo im malo vremena, ovo im je prvo iskustvo sa Radeon karticama…

      Kartice na testu – ASUS EAH4870 i Gainward Radeon HD4870

      Prva Radeon HD4870 kartica koju smo testirali, stigla nam je od kompanije MSI i identičan je referentnom modelu, baš kao i druga i treća koje smo testirali ubrzo nakon nje. Fizički, sve tri se nimalo ne razlikuju, ali su ASUS i Gainward kartice podešene na standardne radne učestanosti. To znači da se razlikuju samo po nalepnici, a da je rashladni sistem koji ćemo i sada opisati, isti kao i na većini ovih kartica. Propratni paket je, dobrim delom, ponovo identičan, osim što je kod ASUS modela ipak nešto luksuzniji, počev od same kutije, pa do nekih dodataka. U oba pakovanja ćete, standardno, zateći DVI -> D-Sub adapter, DVI -> HDMI adapter, 2xMolex -> PCI-e kabl, S-video -> Composite spliter, HDTV razdelnik i CrossFire bridge. U ASUS kutiji se nalazi i ASUS Splendid aplikacija za gledanje filmova (multimedijalni plejer koji zapravo i nije uopšte loš, a ima i vrlo zanimljiv GUI), ASUS Gamer OSD (overklokovanje, monitoring radnih parametara i video capturing in-game dešavanja (prve dve opcije ne rade sa RV770 karticama, pa predpostavljamo da će izaći update ove aplikacije). ASUS Video Security Online smo već opisivali, a Smart Doctor je još jedan OC utility. Međutim, to i nije toliko bitno, jer ASUS uz ovu karticu poklanja po našem mišljenju fenomenalnu igru Alone in The Dark 5 (upravljački sistem na PC verziji je, ruku na srce, očajan, ali je u Xbox 360 verziji sasvim moguće navići se na njega), kao i kožni, potpuno nesvakidašnji mouse-pad. Zaista lep gest od ASUS-a, na koji bi Gainward mogao da se ugleda…

      Obe Radeon HD4870 kartice su standardni RV770XT akceleratori sa referentnim dual-slot hladnjakom. Kao što znamo, kartica koristi isti RV770 grafički čip kao i slabiji brat – HD4850. PCB je identične crvene boje i po rasporedu komponenti, tj. layout-u, deluje jako jako slično slabijem modelu. Najveća razlika, ako zanemarimo malo moćniju naponsku jedinicu i DDR5 memoriju, je u kuleru, koji je kod jače kartice daleko ozbiljniji, što je i logično za model koji radi na višim učestanostima, ali i radnim naponima. Pošto je kuler prilično masivan, a sam PCB nije previše debeo (kao kod high-end NVIDIA kartica), oko rashladnog sistema se nalazi „prsten“, tj. zid koji osigurava i pričvršćuje osetljivu višeslojnu štampanu ploču od izvijanja koje bi moglo da nastane usled visokih temperatura i velikog pritiska samog kulera (metal od koga je načinjen se stalno zagreva i hladi i to neravnomerno, tako da bi mikro aberacije dimenzija pojedinih delova mogle, nakon određenog vremena, da dovedu do oštećenja vodova u PCB-u).

      Samo mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Sam rashladni sistem se ne razlikuje mnogo, bar ne po konceptu, od onog kod Radeon HD3870 kartica. Bakarna baza koja dodiruje jezgro i memoriju je drugačijeg oblika (GPU je veći, a raspored memorijskih čipova drugačiji) i bolje je ispolirana od one kod referentnog kulera kartice prethodne generacije). Princip funkcionisanja se nije promenio – ventilator uvlači hladniji vazduh u tunel u kome se nalaze zagrejani listići koji su preuzeli toplotnu energiju sa baze kulera. Toplotna energija se predaje vazduhu koji velikom brzinom prolazi kroz tunel i izlazi van kućišta, što je vrlo bitan detalj i što je jedna od osnovnih razlika u odnosu na single-slot kulere koji umeju da zagreju unutrašnjost sistema (temperaturu matične ploče, pa čak i samog procesora). Takođe, dual slot kuleri su često i tiši od onih užih, „jednoslotnih“. Čak i naponska jedinica ima posvećeni hladnjak koji je spojen sa ostatkom kulera. Pomenuta naponska jedinica se, između ostalog, sastoji i od niza VRMS elemenata od kojih su neki i pasivno hlađeni. Među naponskim regulatorima zatičemo Vitec Multi-phase induktor čipove sa dvopulsnim VRM elementima.

      Kuler je načinjen od kombinacije metala: baza je od bakra, dok je glavni radijator sa listićima načinjen od aluminijuma. Za bolju distribuciju toplotne energije, u sistem su dodate i dve heat-pipe „cevke“. Radeon HD4870 od oba proizvođača (identična je čak i verzija BIOS-a) ima dva dual-link DVI porta i jedan S-Video izlaz. HDMI konekcija se ostvaruje putem posebnog adaptera, kroz koji „prolazi“ i 7.1 zvuk. Takođe, na kartici uočavamo dva Crossfire konektora za Crossfire X sisteme (3 ili 4 kartice na posebnim pločama), a pomenućemo i da kartica ima dva šestopinska PCI Express konektora za eksterno napajanje. Kao što smo i napomenuli, HD4870 koristi istu verziju GPU-a kao i HD4850, a i sama revizija je ista. Međutim, kod slabijeg modela, on je klokovan na 625 MHz, dok je kod jačeg ubrzan na 750 MHz. Memorija GDDR3 tipa, kod HD4850 kartica radi na 900 (1800) MHz, dok kod HD4870 modela, GDDR5 čipovi imaju nominalnu frekvenciju od 1000 MHz, ali s obzirom na to da se radi o Quad-Data-Rate čipovima, efektivan takt je 4 GHz.

      Na referentnom RV770XT modelu, kakve su Gainward Radeon HD4870 i ASUS EAH4870 DDR5 kartice, ova memorija je podešena na 900 (3600) MHz. No, Podestićemo i da je MSI svoj RX4870 model “blago” overklokovao, te njihova kartica ima više radne učestanosti: GPU je ubrzan na 780 MHz, dok je memorija „klokovana“ na čak 4 GHz, što je i preporučeni maksimum za Qimonda IDGV51-05A1F1C-40X GDDR5 čipove (40x označava “4 Gbit-a po pin-u”). Ovo omogućava još viši memorijski bandwidth, te u tom smislu, Radeon HD4870 možete posmatrati i kao karticu koja ima GDDR3 memoriju na taktu od 900 ili 1000 MHz, ali sa 512-bitnom memorijskom magistralom. AMD je ovoga puta povukao pravi potez – GDDR5 na taktu od 1000 MHz sa 256-bitnom magistralom, pruža isti bandwidth kao i GDDR3 na 1000 MHz, ali na 512-bitnoj magistrali. Svi znamo koliko PCB poskupljuje kada GPU ima 512-bitnu magistralu… Sve tri testirane Radeon HD4870 kartice rade savršeno stabilno, iako umeju prilično da se zagreju kada su pod punim opterećenjem.

      Na referentnom modelu Radeon HD4870 kartice, ova memorija je podešena na 900 (3600) MHz. No, MSI ne bi uživao tako visok renome da nema i ponudu za one koji žele još više. Njihova RX4870 kartica ima nešto više radne učestanosti: GPU je ubrzan na 780 MHz, dok je memorija „klokovana“ na čak 4 GHz, što je i preporučeni maksimum za Qimonda IDGV51-05A1F1C-40X GDDR5 čipove (40x označava “4 Gbit-a po pin-u”). Ovo omogućava još viši memorijski bandwidth, te u tom smislu, Radeon HD4870 možete posmatrati i kao karticu koja ima GDDR3 memoriju na taktu od 900 ili 1000 MHz, ali sa 512-bitnom memorijskom magistralom. AMD je ovoga puta povukao pravi potez – GDDR5 na taktu od 1000 MHz sa 256-bitnom magistralom, pruža isti bandwidth kao i GDDR3 na 1000 MHz, ali na 512-bitnoj magistrali. Svi znamo koliko PCB poskupljuje kada GPU ima 512-bitnu magistralu… MSI RX4870 kartica, kao i RX4850, rade savršeno stabilno, iako umeju prilično da se zagreju (HD4870 za nijansu manje) kada su pod punim opterećenjem.

      Test Setup

      PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

      Procesor

      Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

      Matična ploča

      ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

      Memorija

      2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

      Hard Disk

      Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
      Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

      Video Karte

      Gainward Bliss 8800 GT – (512MB DDR3) – Forceware 169.28
      Gainward Bliss 8800 GTS 512 – (512MB DDR3) – Forceware 169.28
      GeForce 9800 GTX (768MB DDR3) – Forceware 175.19
      MSI N280GTX OC- 1024 MB DDR3 – Forceware 177.39, 175.19
      Gigabyte GeForce GTX280 – Forceware 177.39
      ASUS EAH3870 X2 (1024MB DDR3) – Catalyst 8.2b
      Gainward Radeon HD4850 512MB (512MB DDR3) – Catalyst 8.7
      ASUS EAH4850 512MB (512MB DDR3) – Catalyst 8.7 with fix
      Gainward Radeon HD4870 512MB (512MB DDR5) – Catalyst 8.7 with fix

      Monitor

      Samsung SyncMaster 244T / 245T

      Cooling, Case, PSU

      CoolerMaster GeminII
      CoolerMaster Stacker 832 / WaveMaster
      CoolerMaster Real Power 850W SLI & CrossFire Certified

      DVD uređaj

      Pioneer DVR-112L

      DVD uređaj

      Pioneer DVR-108D

      Operativni sistem

      Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
      Windows Vista (default)
      DirectX 9.0c
      DirectX 10

      Igre/Bench programi

      3D Mark Vantage

      3D Mark 06

      SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

      Doom 3

      Quake 4

      Prey

      Company of Heroes 1.3

      Battlefield 2142

      Unreal Tournament 3

      Lost Planet: Extreme Conditions

      Call of Duty 4: Modern Warfare

      Half Life 2: Episode Two

      FarCry v1.4

      Crysis Demo

      The Elder Scrolls IV: Oblivion

      Need For Speed: Carbon

      X3 Reunion Demo Benchmark

      World in Conflict

      S.T.A.L.K.E.R

      F.E.A.R 1.08

      ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.

      FutureMark 3DMark 06 Pro

       

      Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
       


       

      FutureMark 3DMark Vantage

      Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
       


       

      SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

      Koristili smo poslednju aktuelnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
       


       

      Lost Planet: Extreme Condition

      Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:


       

      Call of Duty 4: Modern Warfare

      Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:



       

      Doom 3

      Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv. self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo komande.
       


       

      Quake 4

      Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre, koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.
       

      Prey

      Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole), već High Quality mod.
       

      X3: Reunion

      X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
       

      Company of Heroes 1.3

      Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:


      World in Conflict

      Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
       


      Battlefield 2142

      Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

      Unreal Tournament 3 Demo

      Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.

      Far Cry v1.4

      Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog i opšte prihvaćenog demoa. GeForce 6 i 7 serija kartica koristi Shader Model 3.0, ali smo, kao i kod Splinter Cell Chaos Theory, ovoga puta, aktivirali HDR.

      Crysis 1.1 Benchmark

      Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce 8800 Ultra karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi dvadesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju. Najbolji opis ove igre zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred Duke Nukem 3D (ili bolje rečeno 2.5D) igre, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.




       

      Half Life 2: Episode Two

      Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
       

      F.E.A.R 1.08

      Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
       


      S.T.A.L.K.E.R

      Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.


      The Elder Scrolls IV: Oblivion

      O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.
       


      Need For Speed: Carbon

      A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz novog nastavka ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.
       

      Overclocking

      Maksimum koji smo uspeli da izvučemo sa našim primerkom Gainward Radeon HD4850 kartice je čak 730 / 2120 MHz, što je slično vrednostima koje smo dobili za MSI RX4850 model (10 ili 20 MHz gore, tj. dole), dok je HD4870 model bio raspoložen za rad na čak 790 / 4360 MHz. ASUS-ov model se slično ponašao, pa možemo da prikažemo i rezultate:


      Zaključak

       

      Nema sumnje da Radeon HD4870, overklokovan ili ne, nudi fantastično visoke performanse za karticu koja košta oko 200 evra. Ono što je, ranije, za Radeon kartice bila slabost, a to su performanse u žestokim antialiasing i anisotropic modovima, sada je njihova prednost. Tehnička nadmoć u odnosu na konkurenta je vidljiva, jer NVIDIA u ovom trenutku nema pravi odgovor na HD4870. Ona se ogleda i u superiornoj specifikaciji (Shader Model 4.1 i DirectX 10.1), a ne možemo ostati ravnodušni prema GPU-u koji radi na gotovo 800 MHz i ima memoriju sa efektivnim radnim taktom od preko četiri gigahertza. ATI je u pravom trenutku shvatio sve mane gigantskih GPU-ova, pa je efikasni, ali i dalje moćni RV770 upario sa novom, prebrzom GDDR5 memorijom na „jeftinoj“ 256-bitnoj magistrali (ne zahteva skup i komplikovan PCB sa kompleksnom naponskom jedinicom). RV770 je svakako najbolji GPU koji je ATI ikad napravio i sada je pravi trenutak da jednoj od testiranih kartica damo i našu zvaničnu preporuku. Izbor je pao na ASUS-ov model, jer je od Gainward-ovog jeftiniji, a stiže uz bitno bolji prateći paket. U nešto nižoj klasi, opet ide preporuka za RV770 baziranu karticu, koja je ostala bez nagrade: nju smo odlučili da damo prvom primerku koji na naš test bude stigao sa posebnim rashladnim sistemom. HD4850 u  referentnom izdanju se previše greje za naš ukus i, bez obzira na to što radi savršeno stabilno, ne volimo komponentu koja je uspela da nam opeče prste i to poprilično. Sve ostalo je na strani ove kartice koja se smestila u rang cena od oko 130-ak evra. RV770 sa običnom GDDR3 memorijom, na skromnim radnim učestanostima, skoro uvek će nadmašiti GeForce 9800 GTX, a cenovno se „tuče“ sa GeForce 9600 GT modelima. Fantastično zvuči i podatak da vam ona nudi impresivan TeraFLOPS-a GP-GPU computing moći. Uskoro ćemo prikazati jednu grafičku karticu koja, kada se overklokuje, korisniku na raspolaganje stavlja gotovo tri TeraFLOPS-a, ali ćete za to morati još malo da se strpite…


      ASUS EAH4870 – Benchmark Highly Recommended Award

      ASUS karticu na test ustupio ASUS.
      Gainward kartice na test ustupio PiN Computers.

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test