Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it
ASUS P8P67 i P8P67 Pro
Na samom početku nove godine, od momenta kad je Intel izvadio čep sa Sandy Bridge brane, stiže nam i potpuna bujica novih matičnih ploča koje podržavaju novu generaciju procesora. Kao što sada već dobro znamo, za Sandy Bridge procesore neophodna je i nova matična ploča, čime se svim proizvođačima logično omogućilo da krenu sa «zatrpavanjem» tržišta svim mogućim varijantama ploča, sa P ili H varijantama čipseta. Tako se na tržištu već sada može naći više od desetak različitih modela i varijanti, koje bi trebalo da nađu put do potencijalnog kupca. Prva garnitura P67 modela kojima smo se bavili se sastojala od tri matične ploče koje se generalno različite kategorije, među kojima je bio i ASUS P8P67 Deluxe model. Ova ploča spada u klasu najjačih modela iz standardne ASUS ponude, dakle onih ploča koje nisu „Republic Of Gamers“. Međutim, kako su Sandy Bridge Core i5 procesori generalno usmereni ka mainstream segmentu tržišta, može se reći da su ploče poput ASUS P8P67 Deluxe u samom gornjem delu te klase, što je za većinu korisnika zainteresovanih za Sandy Bridge procesora može smatrati već laganim izlaskom iz cenovnog razloga koji je adekvatan za pomenutu klasu. Za ovaj segment su nam, po našoj proceni, potrebne ekonomičnije matične ploče koje će omogućiti onima koji su zainteresovani za novu platformu da po povoljnijoj ceni sastave Sandy Bridge baziran računar. Tako ASUS nudi rešenje i ovog problema sa dve „mršavije“ varijante P8P67 Deluxe matične ploče, a to su P8P67 Pro i P8P67.
Čipset – P67
P67 sa sobom donosi par detalja koji su ipak dosta bitni, čim se i opravdava samo predstavljanje novog čipseta, a da nije samo u pitanju podrška za nove procesore. Dakle, najočiglednija razlika je podrška za SerialATA 6 Gb/s standard koji P55 nije imao, a sada P67 ovaj standard integriše direktno u southbridge. Ipak, za razliku od AMD 890 čipseta kod kojeg svi portovi podržavaju SerialATA 6 Gb/s, kod P67 ovaj standard je podržan kroz samo dva porta, dok su ostali u SerialATA II varijanti. Iako bi se očekivalo da pored novog SerialATA standarda u P67 bude implementiran i USB 3.0, od toga nema ništa, bar ovog puta, što znači da će proizvođači matičnih ploča morati da rešavaju problem USB 3.0 podrške preko već poznatih rešenja u vidu dodatnog NEC čipa. Ukoliko se sećate, uvođenje USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s podrške preko eksternih rešenja na P55 čipsetu se u prvi mah pokazalo kao problematično zbog nedovoljno velike propusne moći PCI Express linija, a i zbog samog ograničenog broja PCI Express linija.
Intel Sandy Bridge čip
Srećom, Intel P67 značajno menja ovu situaciju dupliranjem maksimalne propusne moći jedne PCI Express x1 linije. Tako P55 ima maksimalnu propusnu moć od 2.5 GT/s (što je oko 250 MB/s po liniji u jednom smeru), dok P67 sada nudi brzinu od 5 GT/s (dakle, oko 500 MB/s po liniji u jednom smeru). Ovim povećanjem se problem oko ograničene propusne moći prilikom implementacije USB 3.0 rešava, naročito ako je već kroz čipset obezbeđena SerialATA 6 Gb/s podrška. Naravno, proizvođači matičnih ploča će kod svojih high-end modela sigurno proširivati broj SerialATA 6 Gb/s portova kroz standardne metode, ali sa dupliranom propusnom moći PCI Express linija bi ta implementacija biti mnogo lakša. Što se tiče samog broja PCI Express linija, on je ostao isti, što znači PCI Express x16 link direktno iz procesora (uz varijantu 2×8 moda) i ostalih osam standardnih PCI Express linija. Takođe, broj podržanih USB 2.0 portova je ostao isti, dakle 14.
Intel Sandy Bridge wafer
Sam broj USB 2.0 portova je jedna od svari koje razliku P67 derivate, tako da H67 ima takođe 14, dok će H61 imati 10 USB 2.0 portova. Pored toga, H67 nema opciju rada sa dve eksterne grafičke karte u 2×8 modu. To isto važi i za H61, sa tim da ova, niže pozicionirana verzija čipseta nema SerialATA 6 Gb/s i RAID podršku, a ima dve PCI Express linije manje. Naravno, na kraju ne treba zaboraviti osnovnu razliku između P i H varijanti, koja je ista kao i ranije, samo H67 i H61 daju opciju korišćenja GPU-a koji je integrisan u svaki Sandy Bridge procesor. Generalno gledano, neke ogromne razlike nema, pa je tako serija „6“ čipsetova lagana evolucija u odnosu na ono što smo već imali. Naravno, činjenica je da i nema mnogo prostora za neka unapređenja, osim podrške za nove standarde. SerialATA 6 Gb/s smo dobili, USB 3.0 nismo, ali moralo se nešto ostaviti i za proizvođače matičnih ploča kojima Intel u poslednje vreme znatno smanjuje manevarski prostor.
Matična ploča na testu – ASUS P8P67 Pro
P8P67 Pro predstavlja „srednji“ model u trenutnoj ASUS ponudi, i po svojim karakteristika se nalazi tačno između P8P67 i P8P67 Deluxe. Naravno, radi se o generalno veoma sličnim matičnim pločama koje su bazirane na istoj osnovi i razlike među njima se uglavnom svode na spisak „dodatne opreme“. Pošto je osnovni PCB isti, razlike između dve ploče su bar na prvi pogled veoma male, mada ima i određenih detalja koji ih razlikuju kada se pogleda „ispod haube“. Prvi očigledna razlika je nedostatak centralnog dela heatpipe-a koji se kod Deluxe varijante nalazi između procesorskog podnožja i primarnog PCI Express slota. Na P8P67 Pro tog dela nema, već je hladnjak koji se nalazi preko naponske jedinice totalno odvojen od drugog pasivnog hladnjaka koji se nalazi preko P67 čipa. Kao i kod P8P67 Deluxe, P8P67 Pro poseduju ukupno tri grafička PCI Express slota, sa tim da samo primarni radni u x16 modu dok drugi radi u x8 modu za 2×8 kombinaciju. Treći slot je ograničen na x4 režim, tako da njegova funkcija i nije nešto baš za upotrebu po pitanju Multi GPU grafičkih kombinacija. Bolje bi bilo da su taj jedan slot zamenili još jednim klasičnim PCI slotom, već su na raspolaganju samo dva. Takođe, tu su i dva PCI Express x1 slota, od kojih se može stalno koristiti samo jedan, jer se drugi nalazi u zoni grafičke karte u primarnom PCI Express x16 slotu. Pošto sam P67 čip ne podržava klasične PCI slotove, i na P8P67 Pro se nalazi ASMedia ASM1083 čip koji vrši ulogu PCI kontrolera ili „PCI Express x1 to 32bit PCI“ mosta i koji je neophodan ukoliko se želi podrška za PCI slotove na P67 čipsetu.
Od dodatnih čipova, na ASUS P8P67 Pro zatičemo i Marvell 9128 SerialATA 6 Gb/s kontroler koji obezbeđuje dodatna dva porta, pored već dva koji su podržana od samog P67 čipseta. Tu je i JMicron JMB362 SATA kontroler koji je tu da obezbedi dva eSATA priključka koji se nalaze na I/O panelu. Pored pomenuta dva eSATA porta, na I/O panelu se nalaze dva USB 3.0 i šest USB 2.0 portova, dva LAN priključka i standardni komplet audio konektora. Sa „druge strane“ dotičnih audio priključaka se nalazi Realtek ALC892 čip koji obezbeđuje 7.1 podršku uz DTS surround i ostale stvari koje su već odavno postale standard kada je zvuk na matičnim pločama u pitanju. Pored navedenih konektora, na I/O panelu se nalaze još dva gigabitna LAN priključka (Intel 82579 čip i PHY), kao i jedan firewire konektor. Lepo je videti da se na P8P67 Pro nalaze oba PS/2 porta, čime je ostavljena mogućnost upotrebe starih miševa i tastatura za one koju su jako vezani za svoje stare uređaje. Takođe je lepo videti da se ovde nalazi i bluetooth modul, pa tako sve bluetooth mogućnosti nisu vezane samo za najskuplji Deluxe model.
Ono što je još zajedničko za P8P67 Deluxe i P8P67 Pro se odnosi na prisustvo Digi+ naposnke jedinice. Ova naponska jedinica predstavlja kombinaciju analognog i digitalnog PWM-a i tako pokušava da spoji najbolje karakteristike iz oba sveta (iako je generalno sistem isti, razlika je samo u primenjenim komponentama). Digi+ primenjuje paralelni “phase” dizajn koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice, a pri tome može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Ipak, kod P8P67 Pro modela primenjena je nešto malo drugačija konfiguracija naponske jedinice, pa je tako kod ovde u pitanju „12+2 Phase“ setup, dok je kod Deluxe modela upotrebljeno „16+2 Phase“ rešenje. Kao dodatak ovoj promeni, na P8P67 Pro svaki MOSFET driver kontroliše dva MOSFET-a, dok je P8P67 Deluxe ploče sam MOSFET driver integrisan u jedan čip.
Pored ovih karakteristika veoma je bitna i mogućnost veoma preciznog kontrolisanja „switch“ ciklusa, kao i balansiranje između aktivnih delova naponske jedinice. Ovo je omogućeno primenom posebnog procesora koji se isključivo bavi balanrisanjem PWM-a, odnosno mogućnošću da veoma precizno pali i gasi delove naponske jedinice u zavisnosti od opterećenja. Digi+ takođe implementira „spread spectrum“ direktno u Vcore delu što omogućava mnogo bolju stabilizaciju napona i smanjenje elekro-magnetskih smetnji. Do sad je uobičajena overkloking procedura bila isključivanje „spread spectrum“ funkcije, jer je ona direktno uticala na manji overkloking rezultat. Međutim, sa Digi+ naponskom jedinicom je prvi put bolje ostaviti uključen „spread spectrum“, upravo zbog konstantne kontrole od strane Digi+ procesora. Naravno, regulisanje „Vdroop-a“ je jedan od zadataka, a kroz BIOS se ovi i još neki Digi+ parametri mogu dodatno kontrolisati. Ovde bi trebalo napomenuti i da sve P67 ploče moraju da podržavaju Intel-ovu VRD12 specifikaciju koja uvodu SVID (serijska indetifikacija napona), dok je u prethodnom standardnu bila aktuelna dinamička indetifikacija napona. SVID u stvari služi da se PWM procesora direktno poveže sa naponskim regulatorom na ploči, čime se omogućava optimizacija rada i potrošnje energije. SVID funkcija omogućava da PWM čip direktno u komunikaciji sa procesorom menja i prilagođava radni napon u zavisnosti od frekvencije.
Klasični dinamički VID je prosto omogućavao promenu radnog napona koji je već zadat, što bi u prevodu bilo podešavana VID-a kroz BIOS kako bi se na kraju povećaju napon procesora (Vcore) pod maksimalnim opterećenjem. Sam SVID princip je u stvari neophodan kod Sandy Bridge procesora zbog Turbo funkcije i svih mogućih varijacija koje sada podržavaju ovi procesori. Direktna povezanost Digi+ sa dodatnim EPU (gde je EPU direktno vezan za Digi+) i TPU jedinicama je još upravo koristi prednosti ovog rešenja, jer upravo EPU i TPU omogućavao mnogo laške maksimalno iskorišćenje potencijala implementirane naponske jedinice. EPU i TPU su stvari koje je ASUS i ranije koristio na svojim pločama, ali sa P8P67 generacijom modela ove funkcije su još unapređenje kroz mnogo bolju saradnju. ASUS ovu kombinaciju naziva „Dual Processor Unit 2“ i glavni novitet je mogućnost istovremenog aktiviranja i EPU i TPU jedinice. Da se podsetimo, EPU se brine oko „power menagment-a“ i sada ima mogućnost isključivanja i neki dodatnih komponenti, a ne samo balanrisanja oko aktivnih delova naponske jedinice. Tako EPU po potrebi može ugasiti, na primer, LAN kontroler koji korisnik nije aktivirao ili neki drugi deo, radi maksimalne uštede energije. Sa druge strane, aktiviranje TPU funkcije omogućava automatski overkloking, gde će sistem sam naći maksimalni optimalni režim za ceo sistem.
U „Dual Processor Unit 2“ varijanti omogućeno je da TPU i EPU budu aktivirani istovremeno, nudeći overklokg režim kada je sistem pod opterećenjem, a maksimalnu uštedu energije kada je opterećenje manje. Na PCB-u se nalaze dva prekidača koji direktno služe za posebno uključivanje TPU i EPU jedinica, što je korisno za one koji ne žele da koriste dodatni „AI“ softver. Tradicionalno, na malo jeftinijim modelima nema „Power“ i Reset“ tastera, pa ih tako nema ni na P8P67 Pro. Ipak, veoma korisna „Memory OK“ funkcija je prisutna i na ovom modelu, pa se može reći da je ASUS definitivno i na ovom modelu želeo da sačuva sve stvarno bitne funkcije.
Matična ploča na testu – ASUS P8P67
Kod ovog ASUS P67 modela nedostaje bilo kakav sufiks u nazivu, pa smo želeli da vidimo šta stvarno nedostaje na spisku mogućnosti ploče i samom PCB-u. Već prvi pogled na P8P67 otkriva i najveću razliku, a to je jedan grafički PCI Express slot manje. Tako P8P67 poseduje dva, ali je samo jedan u mogućnosti da radi u x16 modu, dok je drugi ograničen na x4 mod. U teoriji, P8P67 podržava samo ATI Crossfire, ali se ipak ne može baš nešto mnogo očekivati Multi GPU konfiguracije sa ovom kombinacijom slotova. Ali nije ni nešto realno da će se ploča sa ovom cenom i koristiti u multi GPU svrhe, pa se tako može reći da je P8P67 oslobođena nepotrebnog bagaža. Ono što smo pominjali kao nedostatak na P8P67 Deluxe i P8P67 Pro, a to je samo dva PCI slota, je ovde rešen. Tako P8P67 poseduje ukupno tri PCI slota, a naravno sve ide preko ASMedia ASM1083 „PCI Express x1 to 32bit PCI“ mosta. Kada ovu razliku „skinemo sa dnevnog reda“, ostaje da se uz dosta muke pronađe još neka druga. Hladnjaci preko naponske jedinice su isti kao i na P8P67 Pro, pasivni hladnjak preko P67 čipa je takođe isti, raspored svih ostalih komponenti je isti, Digi+ 12+2 Phase naponska jedinica je takođe ista.
Ipak, ako pažnju prebacimo na I/O panel, tu možemo videti da P8P67 poseduje samo jedan gigabitni LAN kontroler preko Realtek 8111E čipa. Takođe, nedostaju eSATA portovi, što znači da na P8P67 nema JMicron kontrolera koji obezbeđuje eSATA funkcionalnost. Ostale stvari koje očekujemo su tu, dakle dva PS/2 porta, šest USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, uz standardni set audio priključaka prek istog ALC čipa koji se nalazi i na P8P67 Pro. Kada je podrška uređaja za skladištenje podatak u pitanju, i na P8P67 se nalazi i Marvell 9128 SerialATA 6 Gb/s kontroler koji obezbeđuje dodatna dva porta, pored već dva koji su podržana od samog P67 čipseta, a tu su plus i četiri porta sa SerialATA II podrškom. Veoma je pozitivno što se USB 3.0 od strane ASUS-a tretira kao standard, a isto važi i za korisni bluetooth modul, pa tako ni jeftiniji modeli ploča nisu uskraćeni za ove funkcionalnosti. Međutim, nisu samo ove stvari one koje ASUS tretira kao deo standardne ponude, već to važi i za „Dual Processor Unit 2“, odnosno kombinaciju TPU i EPU jedinica za čije aktiviranje se takođe nalaze prekidači na PCB-u. Naravno, „power“ i „reset“ tastera nema, ali je opet tu „Memory OK“, što je još jedna od naprednih funkcija koja je do ne tako davno, bilo rezervisana samo za skuplje modele. Sve ostale karakteristike su iste i poklapaju se onim što smo već rekli za P8P67 Pro, tako da možemo preći na BIOS funkcije.
BIOS
Sa P8P67 serijom ploča debituje i potpuno novi BIOS koji nosi prefiks EFI, što bi značilo „Flexible & Easy BIOS Interface“. Ovaj novi BIOS nije samo dostupan na P8P67 Deluxe, već i na P8P67 Pro i P8P67 modelima. EFI BIOS daje totalnu mogućnost navigacije mišem kroz sve opcije, ali i mnogo jasnije prikazane detalje koji se tiču pojedinih opcija. Već na prvom BIOS ekranu jasno se vidi veoma lepo grafički rešen interfejs, koji odmah nudi korisniku par najbitnijih opcija. U donjem delu je opcija koja prikazuje „boot“ redosled povezanih uređaja, dok su gornjem delu ekrana prikazani osnovni parametri sistema kao što su temperatura procesora i ploče, uz četiri osnovne naponske vrednosti.
Srednji deo ekrana zauzima deo sa oznakom „system performace“, gde su jasno prikazane karakteristike tri osnovna režima rada. Prvi je „energy saver“ mod koji aktivira EPU i sistem prebacuje u mod slabijih performansi, ali uz uštedu energije. Srednja varijanta je „normal“ koja podrazumeva standardni rad, dok je treća „overkloking“ mod u kojem će ploča sama nakon reseta postaviti sve parametre na maksimalnu detektovanu stabilnu vrednosti. Ujedno, ovo su sve opcije koje se nude u bazičnom modu koji je namenjen za manje iskusne korisnike, ili za one koji jednostavno žele sa dva klika da reše priču oko podešavanja. U gornjem desnom uglu se nalazi „Exit/Advanced Menu“ opcija, koja otvara prozo u kome se nudi u ulaz u Advanced mod BIOS-a. Prelaskom u „Advanced“ mod pred nama se nalaze opcije u rasporedu koji je veoma sličan prethodnim ASUS BIOS-ima, jedino što je sada sve u novom „GUI“ ruhu. „AI Tweaker“ je ovde i najzanimljivija sekcija u kojoj se nalaze sve overkloking i „fine tune“ opcije, a na raspolaganju je isti set kao i ranije testiranim high-end ASUS modelima.
Dakle, sve je spremno za overkloking, od podešavanja radnih napona (sa i više nego dovoljnim maksimalnim vrednostima) za bukvalno sve delova sistema pa do detaljnog podešavanja memorijskih parametara i režima rada Digi+ naponske jedinice. Međutim, kako je Intel za sada drastično „zavrnuo“ overkloking slavinu, jednostavno više nema toliko prostora za egzibicije kao što je to već godinama bio slučaj. Zbog ograničenja koje je Intel implementirao direktno u P67, osnovni BLCK od 100 MHz je moguće pomerati, ali sa trenutnom granicom od 105 MHz za stabilan rad. U ovu granicu udaraju i P8P67 Pro i P8P67 modeli, pa se tako po pitanju BCLK overkloknga ove ploče gotovo identično ponašaju. Sa ovim radnim taktom i procesorom koji smo imali na testu, preko overklokinga BCLK-a se ne može daleko stići. Jednostavno, maksimalni turbo množilac pomnožen sa rastom frekvencije od 5 MHz daje ne daje ni 200 MHz veći takt u totalu. Tako oni koji budu kupili Sandy Bridge procesor bez „K“ sufiksa neće baš daleko stići, pa se može reći da je ovo (bar u ovom momentu) smrt overklokinga kakvim ga poznajemo. Tako više nemate opciju kupovine jeftinog procesora i dobre ploče i overklokovanja do «besvesti», već je jedina opcija kupovina „K“ varijante procesora kod kojeg je množilac otključan. Sa ovim procesorom, na P8P67 Pro i P8P67 se množilac može slobodno menjati. „OC Tuner“ modu je takođe dostupan i na P8P67 Pro i na P8P67, pa se i ova mogućnosti poklapa sa onim što smo već videli kod Deluxe modela.
Možemo reći da je „auto“ sistem mogao da bude malo bolje izveden, ali je to očigledno posledica optimzacije kada su aktivirane EPU i TPU funkcije. Sa ručnim podešavanjem parametara se bez problema stiže i do stabilnog rada na 4.5 GHz, ali sa standardnim kulerom temperatura pri ovoj brzini je jednostavno previše visoka da bi se moglo računati na iole duži rad. Ukoliko dodatno želite da se osigurate da sve radi u odgovarajućim termalnim okvirima, „Monitor“ sekcija nudi mogućnost veoma detaljnog podešavanja modova rada ventilatora. Brzina CPU kulera može da varira od 20 do 100 procenat, uz opciju laganog povećanja brzina, pa tako na primer možete podesiti da kada temperatura dođe do 50 stepeni se ventilator ubrza na 60% a kada stigne do 60 stepeni da u tom momentu dostigne 80% svoje maksimalne brzine, a tek na kraju dostigne u punu brzinu. Ovim je ostavljena širok raspon mogućnosti za podešavanje, pa će svaki korisnik veoma lako moći da napravi balans između buke, zagrevanja i ukupne brzine sistema.
Na kraju, ne treba zaboraviti „OC Profile“ opciju kroz koju možete snimiti sva svoja podešavanja i po potrebi ih menjati, upoređivati itd. Naravno, za one koji više vole da sistem podešavaju i overklokuju direktno iz operativnog sistema, ASUS sa novom generacijom ploča pripremio i novi softver. ASUS „AI Suite II“ predstavlja set aplikacija koji pruža potpunu kontrolu nad P8P67 Pro i P8P67 matičnom pločom, sve zajedno sa MobiLink softverom koji omogućava povezivanje ploče sa mobilnim telefonom preko bluetooth konekcije. Ipak, najzanimljiviji delovi „AI Suite“ paketu su oni koji se direktno tiču overklokinga i podešavanja sistemskih parametara, sve zajedno sa Digi+ podešavanjima. Tako u Digi+ VRM sekciji se mogu vršiti ista podešavanja kao i kroz BIOS bez ikakvih ograničenja, a isto važi i za EPU podešavanja. Kroz TurboV deo paketa se detaljno mogu podešavati svi naponi i radni taktovi, a sa „Probe II“ softverom se prate svi vitalni parametri sistema. Kompletan „AI Suite“ paket u svim svojim delovima sadrži mnogo detaljnija objašnjenja mogućnosti i opcija, pa je tako za manje iskusne korisnike mnogo lakše da na ovaj način vrše podešavanje sistema nego što je to slučaj kroz BIOS. Kako dotični softver funkcioniše veoma dobro i nudi sve detalje, i oni iskusniji mogu da iskoriste „AI Suite“ mogućnosti bar kada je u pitanju fino podešavanja, jer će time bar uštedeti vreme.
Rezultati
SiSoft Sandra 2010 Pro
Cinebench & X264 HD video transcoding test
WinRAR, Fritz Chess benchmark
Ostali sintetički i aplikacioni testovi
3D testovi i igre
Zaključak
Modeli matičnih ploča P8P67 Pro i P8P67 su direktno povezani sa P8P67 Deluxe modelom koji smo prvi testirali, i one predstavljaju samo malo jednostavnije varijante najskupljeg i najraskošnijeg modela. Ono što je u celoj priči veoma pozitivno je da su ASUS P8P67, a naročito P8P67 Pro, minimalno «osiromašeni», i to za funkcije koje i nisu toliko bitne širem PC korisničkom auditorijumu. Tako je ASUS malo „uštinuo“ neke funkcije, ali je adekvatno smanjio i cenu, pa su ove ploče osetno jeftinije u odnosu na model P8P67 Deluxe. Iako P8P67 Pro predstavlja srednje rešenje koje bi se moglo preporučiti kao optimalna varijanta, na nas je ipak nešto jači krajnji utisak ostavio najjeftiniji model. Jednostavno, ASUS P8P67 nudi sve što je potrebno jednom prosečnom korisniku koji je zainteresovan za novu Sandy Bridge platformu, ali i mnogo više od toga. Izborom ASUS P8P67 modela uštedećete pristojnu količinu novca (ovaj model trenutno košta oko 15700 dinara), a realno nećete izgubiti nikakvu vitalnu funkciju koja bi vam možda značila. Jedino će u nekoj situaciji eSATA portovi možda biti potrebni, ali se i ovaj problem može premostiti, pa ni to nije neki preveliki nedostatak. Overkloking mogućnosti su bukvalno iste i jednake u odnosu na skuplje modele, pa verujemo da možda tek u sportskim OC situacijama (i kada se koriste ekstremna hlađenja poput LN2) ima nekih razlika, ali nije realno da će previše korisnika ići do tih limita. Performanse su, očekivano, takođe iste, a razlike u granicama grešaka koje generišu sami testovi, pa kada podvučemo crtu, nema ni jednog značajnijeg parametra zbog kojeg ASUS P8P67 model ne bi predstavljao najbolju kupovinu.
ASUS P8P67 – Benchmark Value for Money Award
Matične ploče na test ustupio ASUS.
Matične ploče sa testa možete da potražite u:
ATOM COMPUTERS
www.atom.rs
