Asus P8Z77-V Pro Thunderbolt

Miloš Stamenković Osnovna ideja je kombinacija PCI Express magistrale i DisplayPort-a radi kreiranja prostog serijskog interfejsa koji je u stanju da prenosi podatke veoma velikom brzinom (10 Gbps). Dakle, kroz kabl simultano idu dva signala, jedan sa display port-a i drugi sa PCI Express magistrale, a sam Thunderbolt kontroler ima ulogu da ta dva signala „sklopi“ u jedan i transferuje ih preko specijalnog kabla. Glavna prednost Thunderbolt tehnologije u odnosu na, na primer USB 3.0, je pored brzine i povećana funkcionalnost. Thunderbolt kontroler omogućava da se preko jednog kabla poveže više uređaja, što umnogome olakšava stvar kada imate više eksternih uređaja koji želite da koristire. 

Ovaj princip se može videti kod Apple-a, gde se na primer notebook može povezati sa monitorom koji u sebi ima ugrađene LAN, firewire i USB kontrolere, a samim povezivanjem sa monitorom i sve ostale stvari će biti povezane i dostupne na notebook-u. Kod klasične PC konfiguracije se ipak očekuje da će glavna primena biti velika brzina transfera koja je pogodna za eksterne uređaje za skladištenje podataka. Sam proces implementacije novog kontrolera nije specijalno komplikovan, pa proizvođači ploča veoma lako sve svoje postojeće modele mogu unaprediti sa Thunderbolt kontrolerom.

Usled toga, razlike između aktuelnih modela sa i bez Thunderbolt podrške su apsolutno minimalne, što smo prvo mogli da vidimo na MSI Z77A-GD80 modelu, a sada i na P8Z77-V Pro Thunderbolt. Ono što ipak definitivno nije isto je cena, jer sam Intel dosta skupno naplaćuje svoj Thundebolt kontroler, pa će ploče sa njim u prodaji imati značajno veću cenu u odnosu na potpuno identične modele kojima samo nedostaje dotični kontroler. Z77 čipset „Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.

Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „native“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.

Istina, i sada procesor još uvek nije dostupan, ali kada bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice, jer je AMD početkom godine predstavio adekvatnu grafičku kartu. Ipak, u realnosti se teško može očekivati neki značajniji napredak po pitanju performansi. Stvar može biti eventualno drugačija samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalazi dve ili više grafičkih karti.

Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča.
Podrška za Thunderbolt je primarna razlika između ovog modela i P8Z77-V koji smo ranije testirali, pa je logično da je Thunderbolt funkcionalnost jasno istaknuta na ambalaži. Osim toga, nema neke druge značajnije razlike između dva paketa. Tako i ovde stoje sve ostale tehnologije koje je Asus smatrao za najbitnije, gde su u centru pažnje „Dual Intelligent Processor 3“ i „Smart Digi+“ tehnologije. Primenu ovih rešenja moglo smo nedavno videti na X79 Asus modelima, a sada sa ove tehnologije spuštene i u srednji segment ponude, jer je LGA1155 platforma po definiciji mid-range rešenje. 

Kada je u pitanju naponska jedinica, P8Z77-V Pro Thunderbolt i P8Z77-V imaju maksimalno slično naponsku jedinicu. Ukoliko se baš krene u detaljnu analizu, može se primetiti par minimalnih razlika, ali se generalno može reći da obe ploče poseduju iste naponske jedinice.
 

 
Asus P8Z77-V Pro Thunderbolt

soket
LGA1155

čipset
Z77

mem. slotova
4

PCI Express slotova
1 x16, 1 x8, 1×4, 2 x1

PCI Express 3.0
da

PCI slotovi
2

SATA 6 Gb/s
2+2

USB 3.0
6

Thunderbolt
da

WiFi
da

 
Kao i kod prethodno testiranog modela, digitalni naponski kontroler nije ograničen samo na procesor, već se sada posebnim digitalnim PWM kontrolerom pokriva i napajanje memorije. Zbog ove veoma bitne promene, sama konfiguracije naponske jedinice izgleda drugačije nego ranije. Dakle, osnovni je “8-phase” deo koji se brine za napajanje procesora, a pored njega je tu još “2-phase” deo koji napaja VCCSA (integrisani memorijski kontroler u procesoru), da bi na kraju još jedan “2-Phase” deo naponske jedinice pružao napon za memoriju (VDIMM). Najveća prednost kompletnog Smart Digi+ rešenja je veća energetska efikasnost, što kada se prevede, znači manje zagrevanje uz mogućnost prezicnije i brže korekcije radnih napona, što rezultuje većim overkloking mogućnostima i krajnom stabilnošću sistema.

Sa dodatnim PWM kontrolerom i “load line calibration” opcijom koja se sada može koristiti i za memoriju, korisniku se omogućava da iz memorije izvuče maksimum, naročito ukoliko su u pitanju novi moduli deklarisani na radni takt od preko 2000 MHz. Pored nove naponske jedinice, tu je i “Dual Intelligent Processors 3” deo priče. Dakle, tu su tri mala procesora koji kontrolišu sve što se dešava na ploči: TPU procesor, Digi+ ASP1101-C kontroler i EPU čip. Kao i ranije, EPU čip ima funkciju da optimizuje potrošnju energije i da potrošnju značajno smanji, a ova ušteda energije se prvenstveno ostvaruje kroz „phase switching“ funkciju koja u trenucima manjeg opterećenja u deliću sekunde gasi određene delove naponske jedinice, i na taj način se automatski ostvaruje i manja potrošnja energije. Čak i pod većim opterećenjem sistema, EPU čip je u stanju da konstantno prilagođava potrošnju energije, pa se ušteda može ostvariti i tokom upotrebe zahtevnijih aplikacija. Naravno, glavna funkcija je kontrolisanje automatskog overklokinga, a po potrebi se sve ovo može podešavati i preko AI Suite II softvera i TurboV sekcije.

Sam AI Suite II nudi još razne mogućnosti, od podešavanja brzine rada svih ventilatora, pa do finog regulisanja radnih napona. Svi MOSFET-i naponske jedinice poseduju pasivni hladnjak, kojih ukupno ima dva plus jedan preko čipseta. Heatpipa-a nema, pa prostor oko procesorskog soketa deluje „rasterećeno“ i nudi dosta slobodnog mesta za igrarije sa kulelrima. Prvi od četiri memorijska slota se takođe nalazi za nijansu dalje od soketa nego ranije, što je opet značajno kada je u pitanju instalacija većih kulera, odnosno lako baratanje memorijskim modulima kada je kuler na svom mestu. Što se tiče multi GPU konfiguracija, Asus P8Z77-V Pro Thunderbolt ima istu konfiguraciju kao i P8Z77-V Pro Thunderbolt, tako da ni tu nema neki noviteta, a isto važi i kada su ostali bitni elementi u pitanju.

Kada se pogleda I/O panel, mogu se primetiti dva finalna detalja koji razlikuju P8Z77-V Pro Thunderbolt model. Kao prvo, nestala su dva USB 2.0 porta, a da bi se to nadoknadilo korisnik u paketu dobija dodatni USB 3.0 bracket. Naravno, razlog za ovo pomeranje je Thunderbolt, jer se morala napraviti mala reorganizacija komponenti na I/O panelu kako bi bilo mesta za jedan Thunderbolt konektor. Ono što je bilo specifično za P8Z77-V, prisutno je i kod P8Z77-V Pro Thunderbolt, a reč o dodatnoj kartici koja ploču proširuje sa WiFi mogućnostima. Naravno, tu je „BIOS Flashback“ opcija, a mali taster koji aktivira ovu opciju se sada nalazi skroz na južnoj strani PCB-a, odmah do „jumpera“ koji služi za resetovanje CMOS-a. Šteta što Asus i za ovu funkciju nije ugradio mali taster, bilo bi mnogo lakše.

Tu su neizbežni TPU i EPU prekidači preko kojih se ove funkcije mogu direktno aktivirati, bez prisustva bilo kakvog dodatnog softvera. Spomenimo i odličnu „Memory OK“ funkciju koja će postaviti svaku memoriju “na svoje mesto”. U slučaju problema sa podizanjem sistema uslovljenim problemima sa memorijom, jednim klikom se aktivira MemoryOK funkcija koja automatski traži povoljne memorijske parametre sa kojima će uspešno doći do podizanja sistema. Ukoliko operacije ne uspe jednim potezom, sa dva ili više klika na MemoryOK taster će se ići na još sporije memorijske tajminge, kako bi na kraju došlo do uspešnog podizanja sistema.
 
 








 
  









 Kada je u pitanju BIOS, logično je da nema nikakve razlike između P8Z77-V Pro Thunderbolt i P8Z77-V modela, pa možemo samo ponoviti ono već rečeno. Sada več dobro poznati UEFI BIOS je tu, koji već na prvom BIOS ekranu jasno demonstrira lepo rešen grafički interfejs, koji odmah nudi korisniku par najbitnijih opcija. U donjem delu je opcija koja prikazuje „boot“ redosled povezanih uređaja, dok su gornjem delu ekrana prikazani osnovni parametri sistema kao što su temperatura procesora i ploče, uz četiri osnovne naponske vrednosti.

Srednji deo ekrana zauzima deo sa oznakom „system performance“, gde su jasno prikazane karakteristike tri osnovna režima rada. Prvi je „energy saver“ mod koji aktivira EPU i sistem prebacuje u mod slabijih performansi, ali uz uštedu energije. Srednja varijanta je „normal“ koja podrazumeva standardni rad, dok je treća „overkloking“ mod u kojem će ploča sama nakon reseta postaviti sve parametre na maksimalnu detektovanu stabilnu vrednost. Prelaskom u „Advanced“ mod pred nama se nalaze opcije u rasporedu koji je veoma sličan prethodnim Asus BIOS-ima, a sistem je isti kao i na pločama baziranim na Z68 čipsetu. 

Naravno, pitanje BCLK takt je i dalje aktuelno ukoliko nemate „otključan“ procesor. Tako se BCLK teško može pomeriti preko granice od 105 MHz, što omogućava minimalni overklok. Naravno, i kada je overkloking u pitanju, P8Z77-V Pro Thunderbolt se ponaša potpuno isto kao i P8Z77-V, tako da možemo opet samo da potvrdimo izmerene performanse. Tako će u proceduri automatskog overklokinga, P8Z77-V Pro Thunderbolt će sam stići do granice od 104 MHz, i to onda radi stabilnosti spustiti na oko 103.5 MHz. Sama automatska overkloking procedura preko TPU-a radi odlično, gde je naš test Core i5 3570K procesor sa 3.4 GHz bio podignut na 4.3 GHz, što je sasvim korektan overklok, sa obzirom da znamo aktuelne limite Ivy Bridge procesora. 


Za one koji više vole da sistem podešavaju i overklokuju direktno iz operativnog sistema, Asus sa ovom generacijom ploča koristi i osveženi „AI Suite II“ softver. Kao i ranije, na raspolaganju je set aplikacija koji pruža potpunu kontrolu nad matičnom pločom. Tako u Digi+ VRM sekciji se mogu vršiti ista podešavanja kao i kroz BIOS bez ikakvih ograničenja, a isto važi i za EPU podešavanja. Ipak, bez obzira na način overkloka koji koristite, ne može se tek tako preći preko BCLK barijere, pa je shodno tome za normalan overkloking neophodno posedovati i procesor koji ima otključan množilac. 


Isto važi i za barijeru Ivy Bridge procesora, gde se na 4.6 GHz ovaj procesor nalazi na granici svojih mogućnosti, bar kada se koristi regularno vazdušno hlađenje. Kao što smo i ranije mogli da vidimo, glavni problem je sa pregrevanjem samog procesora koji već na 4.4 GHz pri maksimalnom opterećenju prelazi 75 stepeni, pa je tako za 4.6 GHz apsolutno neophodno posedovati malo ozbiljniji kuler.


Obzirom da P8Z77-V Pro Thunderbolt u suštini predstavlja P8Z77-V model sa Thunderbolt nadogradnjom, jasno je da tokom ovog testa nismo imali priliku da zabeležimo i izmerimo neki veći novitet. Jednostavno, dve ploče se ponašaju gotovo identično jer su u pitanju i gotovo identične ploče. Thunderbolt je glavna i jedina stvar koja pravi razliku kada su u pitanju mogućnosti i funkcionalnost, ali pravi i dosta veliku razliku kada je u pitanju cena. Tako će razlika u ceni između P8Z77-V i P8Z77-V Pro Thunderbolt modela verovatno biti oko 80 evra, što definitivno nije mala razlika. 

Jasno da je Intel u velikoj meri zaslužan za veću cenu, jer sam Thunderbolt kontroler dosta skupo naplaćuje proizvođačima ploča, što se mora preslikati i na finalnu cenu koju mora platiti korisnik. S obzirom da se radi o novoj tehnologiji, ovo je i očekivano, pa će korisnici koji žele da koriste Thunderbolt u ovom momentu morati da progutaju i značajno veću cenu P8Z77-V Pro Thunderbolt ploče. Istina da je dostpunost Thunderbolt kompatibilnih uređaja još uvek dosta ograničena, ali se očekuje da već tokom jeseni situacija bude primetno bolja. 

Naravno, svi koji žele da koriste Thunderbolt blagodeti moraju računati da će u početku i adekvatni Thunderbolt dodaci imati nešto veću cenu. Uglavnom, ono što je poptuno jasno kada je u pitanju P8Z77-V Pro Thunderbolt: ploča je namenjena isključivo onima koji u skorijoj budućnosti planiraju da koriste Thunderbolt interfejs. Za sve ostale korisnike, P8Z77-V je mnogo optimalnija opcija, a pošto se radi o stvarno veoma dobroj matičnoj ploči, sigurni smo da vam Thunderbolt podrška bar neko vreme neće nedostajati. A kada se javi neka eventualna Thunderbolt potreba, do tada će sigurno biti aktuelna neka nova generacija matičnih ploča. Sa druge strane, kompaniji ASUS moramo odati priznanje na dobro odrađenom poslu u smislu integracije Thunderbolt kontrolera, čime je pokazala da je spremna za neke buduće periode i dolazeće uređaje i rešenja. Ono što je bilo do njih, Tajvanci su uradili i ponudili, tako da PC entuzijasti više ne moraju da se nerviraju zbog nedostupnosti platforme sa podrškom za Thunderbolt. Korisnici kojima ona znači, sada svakako imaju izbor. Prednosti: – Thunderbolt podrška – WiFi GO! – BIOS flashback Nedostaci: – Single LAN – Cena