Nebojša Todorović
Test: ASUS Radeon HD 7770 DirectCU Top
Kartica stiže standardno upakovana, sa minimalnom količinom opreme koja podrazumeva samo neophodne dodatke. To znači da ćete, pored same kartice, naći disk sa drajverima, kratko uputstvo, “DVI to VGA” konvertor i jedan produžni 6pin molex. Grafička karta nas je podsetila na period od pre nekih godinu do dve dana kada su gotovo svi modeli ove kompanije nosili isti ili sličan kuler. Karakteriše ga crni plastični oklop koji ne prekriva kompletnu štampanu ploču, već samo prekriva aluminijumski rashladni profil.
Ispod poklopca se nalaze gusta rebra rashladnog tela, kroz koje prolaze dva debela heatpipe-a. Njihov prečnik iznosi osam milimetara i to je nešto veća dimenzija koja bi trebala da poboljša transfer toplote sa baze hladnjaka na ostatak tela kulera. Heatpipe-ovi su izrađeni od bakra, ali su presvučeni slojem nikla kako bi se povećala efikasnost transfera toplote. Ovo je dodatno od značaja kod ovog kulera, jer heatpipe-ovi ostvaruju direktan kontakt sa površinom grafičkog procesora. Na ovaj način se ostvaruje maksimalna efikasnost, prema mišljenju ASUS-a, a oko ovog principa je kompanija izgradila skoro pa zaseban brend u vidu DirectCU-a.
Ventilator je prečnika 70mm i prilično je tih, imajući u vidu nešto manje dimenzije nismo očekivali da će biti previše tih, međutiim prevarili smo se. Odličan rashladni sistem u kombinaciji sa prilično hladnim grafičkim procesorom je očigledno više nego dovoljno da čak i overklokovana grafička karta ne bude veliki problem. Jednostavno, ventilator sam po sebi nije imao previše posla ni tokom dugog testiranja, tako da možemo odmah reći da smo u startu vrlo zadovoljni ovim rešenjem. Osim toga, ASUS se trudi da aktivni element kulera učini što dugotrajnijim ventilatorima koji su dosta bolje osigurani od prodiranja prašine unutar njihovih ležajeva.
Nakon skidanja kulera, otkriva se jednostavna štampana ploča prilično siromašna elementima. Naponska jedinica i memorijski čipovi nemaju pasivno hlađenje, već zavise od ventilatora koji ih posredno hladi. Ipak, Radeon HD7770 generalno važi za hladnu i energetski nezahtevnu grafičku kartu zbog čega verujemo da je ovo više nego dovoljno i da bilo kakvno dodatno hlađenje ne bi donelo benefit, već bi samo povećalo troškove proizvodnje. Na sredini PCB-a se nalazi Cape Verde čip, koji je praktično najslabiji član Southern Islands porodice.
Na Radeonu HD7770 on se nalazi u svojoj “XT” varijanti, koja je potpuno ispravna, a to znači da poseduje svih 640 Stream procesora, 40 teksturnih jedinica i 16 ROP-a. Iako ga je AMD promovisao kao naslednika Junipera, ovaj zadatak mu je teško pao iz dva razloga. Prvi je to što nije opravdao očekivanja, s obzirom da nije brži od prethodnika u većoj meri, ali i zbog činjenice da je u startu cenovno pozicioniran više nego što je to trebalo. Trenutno se na našem tržištu malo popravila situacija, ali je Cape Verde i HD7770 i dalje skuplji nego što bismo to želeli. Istina je da poseduje praktično sve tehnologije koje imaju i “starija braća”, međutim zbog svega 640 SP-a, performanse jednostavno ne mogu biti onakve kakvim smo se mi to nadali. Memorijski podsistem je takođe isti kao i kod referentnog modela, što znači da je oko Cape Verde-a postavljeno četiri GDDR5 memorijska čipa koje je potpisao Hynix. Oni formiraju 128bitnu magistralu, a ukupan kapacitet iznosi 1GB, što je u ovoj kategoriji više nego dovoljno.
ASUS je ispratio sve AMD-ove specifikacije kada su u pitanju konekcije. Pre svega, veza sa ostatkom sistema se vrši putem PCI-Express 3.0 interfejsa, dok je za napajanje potreban jedan 6pin molex. U slučaju da planirate da pravite CrossFireX bićete ograničeni na još jednu kartu zbog činjenice da se na gornjoj ivici PCB-a nalazi samo jedan ovaj priključak. Osim toga, za povezivanje sa monitorima i drugim video uređajima, na raspolaganju imate standardnu paletu konekotra. Dakle, izlazi su standardni za jedan HD7770, što znači dva mini DisplayPort-a i po jedan HDMI 1.4 i DVI. Ovo je više nego dovoljno, a zahvaljujući tome što je podržana Eyefinity 2.0 tehnologija, multi-monitor sistem ne predstavlja nikakav problem i možete povezati do 4 monitora u SLS iliti Single Large Surface mod rada.
Činjenica da je u pitanju model sa sufiksom TOP u oznaci nam sugeriše da se radi o fabrički overklokovanom modelu, a poznajući ASUS, to najčešće nije OC u zanemarljivoj meri. U odnosu na referentni model, ASUS-ova karta radi na 1120MHz za grafički čip, što je 120MHz iznad referentne vrednosti, dok je memorija kao i obično samo “mrdnuta” blago sa mesta, što znači da je njena frekvencija 1150MHz. Ovo je realni pomak od 25MHz, a efektivni od sto, s obzirom na to da se radi o GDDR5 memoriji. Iako su ovo odlične vrednosti, Sapphire-ova OC verzija predstavljena prošle nedelje i dalje drži trofej najbržeg Radeon-a HD7770.
I pored ovako visokih taktova, zbog kvalitetnog hlađenja, ova karta nema problema ni sa bukom, ali ni sa zagrevanjem. Tokom testiranja nam se ASUS HD 7770 DirectCU TOP pokazao kao najtiši model sa ovom oznakom, dok su temperature bile izuzetno niske. Iako možda nema predsnost u smislu performansi na svojoj strani CapeVerde sa svega 80W potrošnje i malo zagrevanje zaista uz nešto nižu cenu ima šansu da prođe uspešno na tržištu.
Rezultati 1. deo
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI N560GTX Ti Hawk, ASUS GTX460 DirectCU
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.2
Zahvaljujemo kompaniji ASUS na matičnoj ploči i grafičkoj karti ustupljenoj za potrebe test računara.
Zahvaljujemo kompaniji MSI na ustupljenoj grafičkoj karti za potrebe test računara.
Rezultati 2. deo
Utisci i zaključak
Iako možda nije najbrža karta u svojoj klasi, ASUS-ov pulen ima šta da ponudi tržištu. Ova karta je veoma tiha, zagrevanje pri visokim fabričkim frekvenicjama ni u jednom momentu ne zabrinjava, jer ni u jednom momentu temperatura nije prešla preko 62 stepena celzijusa, pritom ostajući da radi na vrlo niskom broju obrtaja. Ovo sve nas je navelo da isprobamo koja je maksimalna overklok margina ovog modela. Ispostavilo se da kao i ostali proizvodi sa ovim grafičkim čipom, granica biva uslovljena limitacijom GPU-a, jer i pored niskiih temperatura, maksmalni takt ne može da pređe, 1180MHz za GPU, a iako je memorija raspoložena za efektivnu frekvenciju od 6,1GHz ona sama po sebi ne donosi mnogo benefita Radeon-u HD 7770 koji već na default-u ostvaruje više nego dovoljan memorijski protok.
Sve u svemu, ASUS je uradio prilično dobar posao i očigledno je da je DirectCU kuler prve generacije i dalje vrlo upotrebljiv na modelima srednje i niže srednje klase, pogotovo sada kada se radi o 28-nanometarskim čipovima koji nemaju visok TDP koji bi “stari” kuler učinio neodgovarajućim. Što je najbolje od svega, ova verzija hlađenja nam se definitivno više dopala od “uprošćenog” DCII hladnjaka na Radeon-u 7850 TOP. Sve u svemu, sada kada je NVIDIA i zvanično predstavila Keplera, možda možemo očekivati i obaranje cena od strane AMD-a, što iako zvuči optimistično, ima jako puno smisla, s obzirom da od prvog dana tvrdimo da HD7770 treba da bude smešten u jedan cenovni rang ispod onoga u kome se sada nalazi.
Zahvaljujemo se kompaniji ASUS na ustupljenom proizvodu za test.