ASUS Z87-C

Zoran Petrović
Već na prvi pogled jasno je da je ASUS priči pristupio vrlo ozbiljno. Naime, izgled i raspored komponenata (layout) veoma podsećaju na osiromašeni Z87-Deluxe. Ako se malo zagledate biće vam jasno da su Deluxe i Extreme, kao i uostalom svi skuplji modeli imali crni lak i crne slotove koji su kombinovani sa žutim slotovima i zlatnim kulerima, dok je kod Z87-C crna zamenjena sa braon podlogom, a crni elementi braon pandanima. Ovo je već odavno ASUS-ov način da vizuelno odvaja svoje premijum modele od cenovno pristupačnih verzija.
Međutim kako Z87-C, kao što mu ime kazuje poseduje moćni Z87 čipset, ni na trenutak nemojte da zaboravite da se radi o veoma ozbiljnoj matičnoj ploči. Dok ne pređemo na prednosti i mane konkretnog modela ne bi bilo loše da se malo podsetimo Z87 čipseta.

Intel Z87 Express
Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje ćemo videti uskoro. Ukratko, Z87 Express ne donosi previše novina sa svoje strane. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima.

Tu je isti broj USB portova podržan kroz čipset kao i kod prethodne generacije (14), a sada ima dva USB 3.0 porta više, čime dolazimo do maksimalnih šest USB 3.0 portova koje čipset može da obezbedi. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka…

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od dosadašnja dva SATA 6 Gb/s porta sada moguće da svih šest budu po bržem standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrola digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7.  

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji (x16 ili x8/x8 ili x8/x4/x4). CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Očekivano, unapređeni memorijski kontroler će bez ikakvih problema podržavati i 2133 MHz, a iz Intela kažu da ni barijera od 3 GHz nije nedostižna sa Haswell procesorima… još samo da neko pronađe odgovarajuću memoriju.

Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 14 USB portova, od toga maksimalno šest USB 3.0. Čipset daje i šest SATA postova, koji svi mogu podržati SATA 6 Gb/s i biti u SATA ili eSATA izvedbi. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN te tehnologije poput Intel Rapid Storage sa RAID podrškom, Intel Smart Connect i Intel Rapid Start. Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
[modul]specifikacija=3898[/modul] Budžet na umu
To je maksima kojom su se vodili inženjeri kada je ova ploča dizajnirana. Postoji više razloga zbog kojih biste insistirali na Z87 čipsetu, a ASUS sa Z87-C omogućava da sebi priuštite baš ono što tražite bez da ruku zavlačite preduboko u džep. Zbog činjenice da ploča nema previše dodatne opreme puni ATX format nije bio potreban, pa je Z87-C malo uža, što se nije odrazilo na performanse i kvalitet ugrađenih komponenti.

CPU okružuje nešto slabija naponska sekcija sa svega 4+1 faznim filtriranjem napajanja i dodatnim 8-pinskim konektorom koji obezbeđuje podršku i za najjače Haswell procesore. Za razliku od Z87-Expert i sami elementi naponske sekcije pripadaju dosta nižoj klasi, pa ne treba očekivati čuda kada je overklok u pitanju. Naravno, za kontrolu napajanja CPU-a, iGPU-a, RAM-a i čipseta se brini DIGI+ kontrola, u kombinaciji sa TPU i EPU čipovima. CPU napajanje je dobilo rashladne profile sa leve i gornje strane, a radi se o tankim aluminijumskim kulerima visokog profila koji bi svojim oblikom trebali efikasno da prenose tolotu sa žarišta na koja naležu.

Četiri DIMM slota primaju do 32 GB memorije na do 2933 MHz, a ne sumnjamo da će sa novim verzijama BIOS-a biti podržane i više radne frekvencije. Strateški su postavljeni i konektori za ventilatore, a kako ASUS ovoj stavki posvećuje sve više pažnje ne čudi što svih pet konektora imaju po 4 pina, te se svaki od njih može individualno kontrolisati, bilo kroz BIOS, bilo kroz OS, preko AI Suite softvera.


Za proširenje ploča na raspolaganju ima dva PEG slota, od kojih je jedan PCI Express 3.0 i radi u punih x16, dok je drugi po starijem, PCI Express 2.0 standardu i raspolaže sa maksimalno 4 PCI Express linije. Između su raspoređeni mali PCI Express 2.0 x1 slotovi, kao i veliki, pomalo zaboravljeni PCI interfejsi. S obzirom na to da je intel sa Serijom 80 čipsetova, a samim tim i sa Z87 raskrstio sa PCI interfejsom, ASUS je instalirao ASMedia ASM1083 kontroler kako bi PCI Express linije prebacio u PCI i omogućio korisnicima koji imaju kartice sa ovim interfejsom, da ih još malo zadrže u mašini. Kako je primarni PCI Express slot postavljen malo niže nije imalo potrebe da šnale za sistemsku memoriju ne budu na obe strane, što je nešto što u poslednje vreme retko viđamo kod ASUS modela.


U donjem desnom uglu ASUS je smestio SATA portove, od kojih su dva zatotirana, dok ostala četiri gledaju u vas i nisu baš najsrećnije rešenje kada hoćete uredno da organizujete kablove u kućištu. Uz donju ivicu su smešteni konektori za dodatne USB 2.0 portove, bilo na kućištu, bilo na dodatnim interfejsima, a mesta se našlo i za DirectKey taster. Ono što nas je iznenadilo je da ploča ne poseduje popularni MemOK taster, iako se na zvaničnom sajtu nabraja među konektorima.


Zadnja strana poseduje manje-više standardni set portova, pa pored PS/2 imamo dva USB 2.0, VGA, DVI i HDMI kao video konekcije, četiri USB 3.0, LAN i šest analognih audio konektora, što je taman potreban broj osnovnih konekcija za prosečnog korisnika.
Kao i kod ostalih ASUS modela, sekcija koja nikako ne manjka je BIOS, mnogo puta smo detaljno opisivali koliko je ASUS BIOS postao dobar, pa se ovoga puta neđemo nepotrebno ponavljati.



Tu je isto toliko puta pominjani AISuite 3 sa velikim brojem dodatnih aplikacija koje možete dodavati po želji i prema potrebama. ASUS je posebno ponosan na svoju 4-Way optimization tehnologiju koja manuelno ili automatski podešava naponsku jedinicu, CPU, hlađenje i energetski efikasan rad, a preko koje smo probali i automatski overklok sistema. 


Kao rezultat smo dobili odlične rezultate koji se poklapaju sa onima na osetno skupljem ASUS Z87-Deluxe/QUAD modelu što je još jedan dokaz da ASUS koristi isti algoritam na svim svojim pločama, koji se pokazuje odlično, čak i kada napajanje filtrirate samo u 4 faze. Jednostavno, kvalitetni kontroleri tu stvarno prave razliku, što nam je itekako drago, jer putem jednog klika možete dobiti za 22% višu stabilnu radnu frekvenciju, istovremeno ubrzavajući i GPU za skoro 10%.


Rezultati ovog modela govore da Z87-C odlično barata sa podignutom radnom frekvencijom i da mu ne fali apsolutno ništa, te da u sferi automatskog overkloka može da pokaže rezultate koji su bolji od tri puta skupljeg modela.

[modul]test=279[/modul] [modul]test=280[/modul] U 110-120 EUR-a ASUS je uspeo da upakuje matičnu ploču koja po svojim kvalitetima stoji rame uz rame sa mnogo skupljim konkurentima. Iako nemate Thunderbolt, NFC, 20 USB 3.0 portova i WiFi, imate sve što vam je potrebno. ASUS je gledao da uštedi tamo gde treba i u tome je uspeo. Ovo nije ploča sa kojom ćete obarati svetske rekorde i na kojoj ćete procesor hladiti tečnim azotom/helijumom, ali je zato odlična za sve ostalo. Stoga je i odlična kupovina za sve koji žele da iskoriste puno od savremene platforme, koji će overklokovati procesor ili koristiti vrhunsku grafičku kartu na odličnoj “podlozi” kakvu ova ploča predstavlja, ali ipak žele da se zadrže u određenim granicama, ne želeći da jure za rekordima, da koriste ogroman broj SSD-ova i hard diskova, ili multigrafičke konfiguracije. U tri reči – vrlo racionalan izbor.

Za: – cena/kvalitet – Z87 čipset – 2966+ MHz RAM – dobra OC podrška, manuelna i automatska – UEFI BIOS sekcija bez premca i prave konkurencije
Protiv: – “samo” šest USB portova na zadnjoj strani – samo jedan x16 PCI Express 3.0 slot – (uslovno) nije za ekstremni OC
Matičnu ploču na test ustupio Monitor.