Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Eyefinity u praksi
Uz sve to, nismo se ni bavili neko vreme ovom mogućnošću AMD modela u praksi, pa smo rešili da vidimo kako se ova tehnologija pokazuje na današnjim grafičkim kartama. Ispitali smo performanse sa Radeon HD 7870 i HD 7970 modelima. U odnosu na 2009. godinu, baterija testova se promenila u manjoj meri, ali je činjenica da najzahtevnije igre iz nje nisu mnogo mlađe od prvog modela sa Eyefinity mogućnošću. Zašto ovo pominjemo? Pre svega, zato što su dva naslova sa kojima se tadašnja perjanica mučila i dalje najzahtevnija u našoj bateriji testova, pa je zanimljivo videti koliko je hardver zaista napredovao.
Osim toga, svesni smo da je kod novih modela testiranje pri rezolucijama kao što je 1920×1080 postalo suviše ograničavajući faktor i da karte poput Radeon-a HD 7970 sposobne da se komotno izbore sa daleko većim izazovima. Ovo očekivanje je sasvim realno iz prostog razloga što razvoj igara u velikoj meri diktiraju konzole, tako da veliki broj novih naslova nije drastično zahtevniji od igre od pre par godina. U skladu sa tim, dok je igranje na više monitora sa modelima srednje klase bilo teško zamislivo u početku, imamo razloga da verujemo da za igranje na tri monitora ne morate nabaviti model sa Tahiti čipom.
Za potrebe ovog testa smo pribavili najjači model iz HD 7900 i HD 7800 serije, dok smo Cape Verde zasnovane Radeon HD 7770 i HD 7750 izostavili, jer iako imaju mogućnost Eyefinity tehnologije, definitivno nisu namenjeni ovakvim “egzibicijama” s obzirom na to da su im performanse tek nešto iznad popularnog Juniper-a. U test labu smo imali na raspolaganju MSI Radeon HD 7970 Lightning i ASUS-ov Radeon HD 7870 DirectCU II TOP koji ćemo detaljnije predstaviti u narednoj nedelji, a ove dve karte smo uparili sa tri HP ZR22w monitora.
Osim toga što je za ovakav “setup” potrebno jako puno prostora, komfor tokom igranja je prilično veliki. Bilo da se odlučite na horizontalan ili vertikalan položaj monitora, pod pretpostavkom da poseduju pivot/swivel mogućnosti, u zavisnosti od igre ćete moći da dobijete bolji pregled situacije. Iako smo imali muke da smestimo sva tri monitora na način kako je to zamišljeno, na kraju smo ipak uspeli i zabava je mogla da počne.
Naravno, nakon što smo tri zasebne površine pretvorili u jednu, jer se po default-u monitori postavljaju u “clone” mod, bilo je neophodno da izvršimo korekciju slike kako bi izgledalo sve kako treba i pored toga što su okviri “zaklanjali” deo slike. Ovo se jednostavno izvršava putem opcije “Bezel correction” i sve što je potrebno jeste da predefinisanu sliku postavite u najprirodniji položaj po vašem mišljenu, nakon čega će drajveri uraditi svoje.
Kako smatramo da je igranje na dva monitora prilično neudnobo iz prostog razloga što se okviri monitora nađu na centru, mi smo se pozabavili isključivo igranjem na tri ekrana. U zavisnosti od orijentacije istih, dobijaju se rezolucije od 5760×1080 (Landscape) i 3240×1920 (Portrait). Šta vam više odgovara, pitanje je ličnog afiniteta, ali i mogućnosti igre. Na primer, World of Tanks se potpisniku ovih redova jako dopao prilikom uspravnog položaja monitora.
Ukoliko govorimo o svakodnevnom radu, gore pomenuti pristup je takođe jako ugodan, jer je dosta prirodniji. Ovo posebno važi za surf, čitanje pdf-ova i slične aktivnosti, jer je u drugoj varijanti gotovo nemoguće reći da je rad komforan za rad, bez obzira na udaljenost od monitora.
Kako je broj piksela isti u oba slučaja, mi smo, logično, testirali u jednoj rezoluciji, a zbog praktičnosti smo se odlučili na horizontalno postavljene monitore, jer smo na taj način ostavili mogućnost testiranja i u 4800×900 što je jedna od opcija koje će vam igre ponuditi. Ovo nije loše rešenje, jer odnos stranica ostaje praktično isti, pa iako ne predstavlja nativno rešenje i ova manja rezolucija može predstavljati odličan kompromis kada niste u mogućnosti da dobijete željene performanse sa maksimalnom rezolucijom.
Kada je Eyefinity predstavljen, broj naslova koji ga je podržavao nije bio preterano veliki i često se igre nisu snalazile baš najbolje pri novodobijenim rezolucijama nastalim spajanjem više monitora u SLS (Single Large Surface). Sada je situacija obrnuta, od svih igara koje smo probali, nijedna nije imala nikakvih problema sa radom. Tu i tamo, odnos stranica nije bio idealan, ali se mahom radilo o starijim naslovima, što je i očekivano. Modernije igre su bez problema prihvatale nova podešavanja i očigledno je da AMD ima odličnu saradnju sa razvojnim timovima.
Rezultati – 5760×1080
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI Radeon HD 7970 Lightning, ASUS Radeon HD 7870 DC II Top
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst 12.3
Rezultati – 4800×900
Utisci i zaključak
Nakon što smo sagledali rezultate Radeon-a HD 7870 i HD 7970 dobili smo kompletnu sliku o Eyefinity-ju. Pre svega, iz finansijskog ugla deluje daleko interesantnije nego što je to bio slučaj pre par godina, jer je sam hardver napredovao, kao i cene monitora koji su ovih dana povoljniji nego ikad. Sada se i Radeon HD 7870 izuzetno dobro nosi sa preko šest miliona piksela (5760×1080) iako se radi o čipu srednje klase sa 1280 Stream procesora. Istina, za potpuno komforno igranje u punoj rezoluciji ćete ipak biti primorani da u pojedinim igrama spustite nivo detalja na “medium”, ali smatramo da je to mala žrtva, s obzirom na klasu kojoj ovaj model pripada.
Radeon HD 7970 se izuzetno dobro izborio i zaista nema kompromisa koje ćete morati na napravite, osim smanjivanja AA filtera u pojedinim situacijama, što je potpuno zanemarljivo. Povrh svega, kompatibilnost sa igrama je očigledno napredovala i Eyefinity definitivno nije tehnologija koja služi da se kompanija hvali u “Press release” materijalu, već ju je AMD “progurao” na jako dobar način. U prilog tome govori i činjenica da za, doduše kratko vreme, nismo iskusili nikakve probleme koji bi ukazali na to da je nešto ostalo nedovršeno.
Sve u svemu, Eyefinity, koji je dogurao do svoje druge generacije, je sada prilično zrela tehnologija koja može puno značiti korisnicima kako po pitanju komfora i produktivnosti, tako i u dodavanju nove dimenzije gejmingu. Više nije neophodan “top notch” hardver za prijatno iskustvo već ćete biti u mogućnosti da se dobro zabavite i sa Radeon HD 7870/7850. Da sve bude bolje, kao odgovor na NVIDIA-inu novu generaciju, AMD je najavio obaranje cena koje će pogoditi upravo Tahiti i Pitcairn bazirane modele, pa i taj faktor treba imati u vidu.
