Benchmark Redakcija
Petar Gredelj Izgleda da je konstatacija iz naseg prethodnog testa AOpen ploce ipak bila preuranjena:
KT133A ploce se jos uvek veoma dobro drze i kako stvari trenutno stoje, testova
maticnih ploca sa ovim vrlo uspesnim chipsetom ce biti i nadalje…ovo narocito
vazi kada je u pitanju domace trziste. Popularnost maticnih ploca baziranih na
ovom chipsetu kod nas nikako ne jenjava i jos uvek se nalaze u zizi interesovanja.
Jos jedan put moramo ponoviti konstataciju o preranoj euforiji izazvanoj pojavom
dosadasnjih DDR chipsetova. Nijedan od njih (AMD760, VIA KT266 first stepping,
Ali Magik) nam do sada nije uspeo dokazati da je odluka o eventualnoj kupovini
nesto dugorocnije resenje, ostaje nam samo da verujemo da ce naredni DDR chipsetovi
(nVidia Crush, SiS 745, VIA KT266 second stepping) imati daleko vise uspeha od
svojih prethodnika. Ovog puta, na nasem testu se nasla maticna ploca jednog od najvecih svetskih proizvodjaca
– Gigabyte 7ZXR. Verujem da su mnogi od Vas s nestrpljenjem ocekivali da se na
jednom od nasih testova konacno nadje i neka od ploca iz asortimana odlicnog proizvodjaca
ali mnogo je razloga do sada bilo za to. Pokusajmo da proanaliziramo situaciju
i kazemo nesto vise o ovom proizvodjacu… Gigabyte vec dugi niz godina pripada samoj eliti svetskih proizvodjaca maticnih
ploca, za one malo slabije upucene reci cemo da je dugo bio vrlo ozbiljan konkurent
cak I jednom velikom ASUS-u. Zvezdane trenutke ovaj proizvodjac je doziveo pre
otprilike dve godine kada se u izvesnim trenucima nalazio cak i na samom vrhu,
barem sto se ukupne proizvodnje tice. Ukoliko uzmemo u obzir iskljucivo nase podneblje,
retko koji se proizvodjac moze pohvaliti tako “zdravom” reputacijom
kakvu je svojevremeno imao Gigabyte. Njegove maticne ploce su oduvek krasile u
prvom redu visok stepen pouzdanosti, odlican kvalitet izrade i stabilnosti u radu,
vrlo dobre brzinske karakteristike i izvanredno mali procenat “skarta”.
Medjutim, pocevsi nekako od tog vremena, racunarskim “modnim trendovima” zavladali
su neki novi proizvodjaci predvodjeni u prvom redu ABIT-om. Na te i takve promene izazavane prvenstveno zeljom mnogobrojnih usera da uvek
iz svojih procesora izvuku jos koji MHz vise, nisu svi odgovorili na adekvatan
nacin – neki su se prilagodili ranije, neki kasnije, neki su ostali dosledni sebi
i svojim mora se to priznati, neobjasnjivim principima. Kada sve ovo govorim,
naravno da u prvom redu mislim na mogucnosti potpune kontrole sistemskih parametara
koje je ABIT tako hrabro uveo. MSI je primera radi reagovao vrlo odlucno i sledio
taj put, ASUS se jedno vreme neckao ali je na vreme shvatio da je u pitanju dobitna
kombinacija, dok je Gigabyte ostao dosledan svom mora se priznati, nerazumljivom
nacinu poslovanja. Neko ce mozda reci, procesor treba da radi na onoliko MHz na koliko je deklarisan
– u tom slucaju njega ova celokupna prica ni ne dotice. Ali, kada smo u pitanju
mi koji volimo da uvek izvucemo i poslednji atom snage iz naseg racunara – stvari
stoje potpuno drugacije. Uostalom, da nije tako – verovatno da ne bi ni bilo potrebe
za sajtovima ove vrste. Elem, da neko pogresno ne shvati celu pricu: nije problem
u tome sto Gigabyte nije dozvoljavao da mu se korisnici previse “prave pametni”,
problem je sto su te mogucnosti postojale ali na mnogo komplikovaniji nacin. Zasto
jednostavno kad moze… Prema Soft BIOS-u su u prvo vreme skoro svi bili u najmanju ruku rezervisani,
ali se to vrlo brzo pokazalo kao velika greska. Ovaj novitet nam je doneo sve
te sjajne mogucnosti potpune lakoce manipulacije maticnom plocom. Gigabyte je
pak resio da istera svoju filozofiju iako me niko zivi ne moze ubediti da vec
nakon 5-6 meseci nisu uvideli svoju gresku. Po svaku cenu su forsirali nacin “pomocu
stapa i kanapa”, sav napredak (!?) se ogledao u tome sto se sa silnih dzampera
preslo na DIP prekidace. Period nakon toga je vec bio period inacenja kojim Gigabyte
nije zeleo da drugima prizna svoj ocito veliki propust. Bilo kako bilo, Gigabyte
vise nije obasjavao sjaj velike svetske pozornice i testovi njihovih maticnih
ploca ni izbliza nisu bili cesti na hardverskim sajtovima poput testova konkurenata. Naravno da se to odrazilo i na ukupno poslovanje ovog proizvodjaca mada su njegove
pozicije ipak bile toliko jake da ga ozbiljnije ne ugroze. Naime, ceo protekli
period Gigabyte je cvrsto drzao poziciju broj 2 u svetskoj proizvodnji maticnih
ploca da bi tek poslednjih meseci usledio pad na cetvrto mesto zahvaljujuci pre
svega neverovatnoj produkciji Elite Group-a odnosno Microstara. Gigabyte i dan-danas
uspesno funkcionise pre svega zahvaljujuci izvanredno cvrstim ugovorima sa brand-name
proizvodjacima kao i zbog poverenja starih zadovoljnih korisnika. Snage, pouzdanosti
i kvaliteta nikada nije nedostajalo – ocigledno je da je Gigabyte negde napravio
“gresku u koracima”… Da li je nase vidjenje celokupnog problema pravilno,
presudite sami… Bilo kako bilo, Gigabyte polako pocinje da se “otvara” i napusta stari
konzervativni stav, njegove ploce pocinju da nude ono sto se vec duzi vremenski
period smatra normalnim. Kvalitet je zadrzan, novi modeli su pred nama a verujem
da Gigabyte moze ocekivati nove, jos lepse dane… Specijalno za ovu priliku, od domaceg distributera Gigabyte maticnih ploca (beogradska
firma “Cores”) dobili smo cak tri modela koje u sebi sadrze VIA KT133A
chipset – mi smo se ipak odlucili da Vam prikazemo samo udarni model pod imenom
7ZXR. Zasto? Svi dosadasnji testovi KT133A ploca su se uglavnom oslanjali na modele
koji u sebi sadrze RAID kontroler na koji sam i sam pomalo slab 🙂 Druga dva
modela 7ZX odnosno 7ZX-H su takodje ploce vrlo slicne nasem test-primerku. Doduse,
primetno je odsustvo fan-a na chipsetu i naravno, RAID IDE kontrolera. Slabiji
model 7ZX-H je potpuno identican modelu 7ZX osim sto je “osakacen” za
Creative-ov PCI128 chip odnosno pogodnost zvanu Dual BIOS. Dakle za svakoga ponesto:
prema zeljama, objektivnim potrebama i naravno (finansijskim) mogucnostima.
Kao sto vidite na slici, radi se o maticnoj ploci full ATX formata.
Plava prepoznatljiva boja Gigabyte maticnih ploca je karakteristika svih modela
ovog proizvodjaca vec vise od godinu dana – moramo priznati da zaista odlicno
izgleda a neki kazu da se narocito lepo (estetski) slazu sa Hercules-ovim grafickim
kartama. Nema razloga da ne poverujemo, cak sta vise…:) Ukoliko smo ih u samom
uvodu kudili zbog mnogobrojnih DIP prekidaca, onda na izboru pertinaxa svaka
cast – GA ploce zaista najlepse izgledaju. 7ZXR Rev.3.0BA koju smo mi imali prilike da testiramo, jeste najnoviji, top-model
ovog proizvodjaca kada su u pitanju ploce sa VIA KT133A chipsetom. Ploca je
namenjena najzahtevnijim korisnicima, vrlo brizljivo koncipirana i poseduje
sve mogucnosti koje potencijalni korisnik moze iziskivati. Naravno, Gigabyte
nije propustio priliku da je opremi i nekim sopstvenim, “unikatnim specijalitetima”
ali o tome vise u daljem toku ovog izlaganja. Pa krenimo redom, upoznajmo se
s tim sto nam je ovaj sjajni proizvodjac ponudio…
Pakovanje standardno konzervativno, u stilu Gigabyte-a. Cudno
je pomalo samo da se GA i nakon vise od dve godine toliko razmece svojom Dual
BIOS tehnologijom, iako su mnogi drugi proizvodjaci u medjuvremenu ponudili
sopstvene, vrlo slicne varijante ovog korisnog dodatka na maticnim plocama. Osim naravno same maticne ploce, u pakovanju se nalazi jos samo odlicno pisano
uputstvo na vise od stotinu stranica u kome su vrlo detaljno opisani rad sa
Dual BIOS-om odnosno Promise IDE RAID kontrolerom, instalacioni CD koji osim
drajvera donosi i odlican skup korsinih programa ( cak i najnovija verzija Norton
Antivirusa 2001) …tu je i par 80-zilnih ATA100 kablova ali vrlo veliku zamerku
upucujemo na nedostatak dodatne kartice za montazu USB uredjaja! Iako predvidjeno
mesto na ploci naravno postoji, ovog vrlo korisnog dodatka jednostavno – nema…
Interesantan je nacin koji je primenio Gigabyte kada je u pitanju
stabilizacija napajanja za CPU odnosno memoriju. Kod svih ostalih proizvodjaca
navikli smo da se elementi stabilizatora nalaze direktno uz procesorsko podnozje
– Gigabyte-ovi inzenjeri su resili da taj segment smeste uz sam obod ploce.
Na prvi pogled, napajanje ne uliva previse poverenja – ni traga od onih velikih
elektrolitskih kondenzatora kakve smo navikli da vidjamo na slicnim modelima.
Takodje, primetno je i da ploca poseduje jedan par snaznih MOSFET tranzistora
manje nego sto je to standardni slucaj. No sve to ne mora da znaci da je ovim
nacinom izrade ploca ostecena po pitanju stabilnosti, cak naprotiv. GA se odlucio
da za stabilizaciju napona upotrebi veci broj elektrolitskih kondenzatora nesto
manjeg kapaciteta – ima ih ukupno 12 od po 1200 mikrofarada (vrlo nestandardna
vrednost).
Kao sto vidite na gornjoj slici, prostor oko samog Socketa je
potpuno “ociscen” od komponenti tako da ni upotreba najvecih coolera
ne bi trebala da dolazi u pitanje. Ono sto mi se ne dopada, jeste polozaj konektora ATX napajanja – meni to na
test-stolu nije predstavljalo nikakav problem ali zasigurno moze biti u slucaju
da ovu plocu pokusate da smestite u kuciste manjih gabarita. Ako uzmemo u obzir
da se u neposrednoj blizini nalaze i mnogobrojni IDE konektori eto zbrke… I jedno upozorenje – ne pokusavajte na ovu plocu (kao uostalom i na mnoge
druge) direktno da povezete snazne coolere poput recimo Global Win-ovog WBK38.
Ovi hladnjaci imaju vrlo snazne fan-ove koji znaju da povuku dosta struje, cak
i do 0,5 A. Problem se ogleda u tome da (skoro) svi proizvodjaci izuzimajuci
ABIT koji je i o tome vodio racuna, na tropinskom konektoru nisu u stanju da
ponude odgovarajucu kolicinu struje sto moze prouzrokovati prestanak rada ventilatora
a samim tim se mozete lepo pozdraviti sa svojim procesorom. To se i meni moglo
dogoditi da nisam bio sve vreme prisutan za vreme testiranja 🙂 Brza reakcija
i iskljucivanje, da je potrajalo jos malo bilo bi vec kasno. Sva sreca pa ovakvi
kvalitetni cooleri imaju poseban adapter kojim se mogu povezati na standardni
cetvoropinski konektor ATX napajanja. Pamet u glavu!
Za merenje temperature CPU-a primenjeno je standardno resenje
pomocu termosonde i moram konstatovati da sam bio vrlo zadovoljan tacnoscu merenja
temperature kod ove ploce. Gigabyte-u mozemo da zameramo ovo ili ono, ali preciznost
izrade ni u kom slucaju…
Kao i sve ploce “od imena”, i GA-7ZXR poseduje fan cije
je zaduzenje da chipset postedi eventualnih temperaturnih udara… Interesantno
je i vredi pomenuti (ukoliko neka od ploca iz Gigabyte-ove ponude bude predstavljala
vas potencijalni izbor a RAID kontroler Vam ne treba) da druge dve pominjane
ploce ne poseduju ovaj ventilator na hladnjaku chipset – to je samo privilegija
udarnog modela.
Naravno, i GA-7ZXR poseduje takozvani “retention mechanism” ciji je
zadatak da spreci eventualno nezeljeno ispadanje video-karte iz AGP slota. Na
ovoj slici se najbolje mogu videti mnogobrojni DIP prekidaci (ukupno ih ima cak
sest) ali o njima u nastavku clanka…
Ploca jeste zaista lepo odradjena ali po malo odaje utisak pretrpanosti – narocito
se to odnosi na polozaj IDE konektora koji se svi nalaze neposredno jedan uz drugi
(mislim naravno na standardne IDE odnosno Promise-ove prikljucke). Cini mi se
da je to moglo biti daleko elegantnije odradjeno, onako kako su to radili drugi
proizvodjaci, tj. “izvuci” konektore dodatnog kontrolera neposredno
uz sam chip. Doduse, moze za to postojati izvesno opravdanje buduci da na tom
mestu Gigabyte “po tradiciji” smesta BIOS chip(ove).
Gigabyte je jedan od onih proizvodjaca koji je od samog pocetka integracije dodatnih
kontrolera na maticne ploce svoje poverenje poklonio Promise-u. Koristen je chip
sa oznakom PDC20265R a primenjeno je resenje koje smo do sada imali prilike da
vidimo kod Microstar-ovog K7T Turbo LimitedEdition modela. Naime, postoji dzamper
na maticnoj ploci pomocu koga preklapamo zeljeni mod rada kontrolera, RAID odnosno
Ultra ATA – po izboru. Ovo ima i svojih konkretnih prednosti, dacemo jedan primer… U slucaju da zelite da instalirate primera radi Windows 2000 (XP)…pri prvom
reboot-u imate priliku da pritiskom na taster F6 “rucno” ubacite drajvere
za Vas dodatni kontroler, nebitno je da li je u pitanju HighPoint ili Promise.
U velikom broju slucajeva BSOD Vam je zagarantovan, sta Vam u tom slucaju preostaje
nego da za vreme instalacije prebacite hard-disk na standardnu IDE jedinicu pa
da po instalaciji “uterujete” drajvere dodatnom ATA kontroleru a sve
to oduzima ne malo vremena. U ovom slucaju sve ide daleko lakse, narocito ako
uzmemo u obzir da velika vecina korisnika ni ne koristi RAID mogucnosti vec dodatni
kontroler koristi zbog veceg broja IDE jedinica odnsono brzeg transfera podataka…
U mom slucaju, OS je bez ikakvih problema primetio nove drajvere dok je recimo
XP to vec i sam obavio…
Dolazimo konacno i do necega sto se vec godinama naziva Gigabyte-ovim specijalitetom
buduci da ga je ovaj proizvodjac prvi primenio i kojim se ocigledno je to, i dan-danas
ponosi. U pitanju je naravno Dual BIOS tehnologija kojom korisnik sebi omogucava
pod brojem jedan sigurnost od eventualnih virusa odnosno neuspesnog flashovanja
BIOS-a maticne ploce. Postoji tu i druga mogucnost a to je isprobavanje novih
verzija BIOS-a a pri svakom reboot-u mozete switch-ovati zeljenu verziju BIOS-a
– sve dok ne izaberete verziju koja nudi pravilan izbor stabilnosti i performansi.
Gigabyte je temu o Dual BIOS-u vrlo detaljno obradio u uputstvu za koristenje
i instalaciju maticne ploce – na preko deset strana…
Integrisani zvuk je nesto na sta smo se vec svi (ne)rado navikli ali neki proizvodjaci
na maticne ploce “vole” i da dodaju nesto malo kvalitetnije. Takav je
slucaj i kod GA-7ZXR koja je opremljena Creative-ovim CT5880 chipom, “u narodu”
poznatijem pod imenom SoundBlaster PCI128. Dzamper s njegove leve strane sluzi
da i njega po potrebi iskljucite ukoliko Vase srce kuca za necim sto se zove SB
Live ili nesto slicno…
Ono sto je samo pomenuto na prethodnoj strani pri detaljnom opisu
maticne ploce. ostavili smo za naredne redove: naravno, u pitanju su mnogobrojni
DIP prekidaci kojih na ovoj ploci bas ima u izobilju – cak 6! Namene su im raznolike
ali to nikako ne znaci da cete biti osteceni za ista sto se zove mogucnost overclockinga.
Ova ploca poseduje apsolutno sve mogucnosti da svoje komponente “poterate”
do njihovih maksimalnih granica, ostaje eto samo zal za necim sto se zove Soft
BIOS i koji se kroz protekle godine pokazao vise nego adekvatnim i korisnim
resenjem. Doduse, Gigabyte je napravio izvestan korak time sto je dozvolio promenu
frekvencije magistrale direktno iz BIOS-a u koracima od po 1 MHz – ko zna, mozda
je to neki nagovestaj da bi i Gigabyte u buducnosti mogao sto-sta promeniti
u svojoj strategiji… Siguran sam da bi velika vecina postovalaca ove firme
to sa zadovoljstvom propratila…
Da se vratimo pomenutim prekidacima, njihove funkcije su promena
frekvencije procesora, promena multiplikatora procesora, promena napona procesora,
promena napona na AGP-u, promena napona memorije te DIP kojim switch-ujemo frekvenciju
100 odnosno 133 MHz. Dakle, sve mogucnosti su tu za one koji vole da se igraju
overclockinga za sta je ova ploca vise nego raspolozena…
Za one neiskusnije koji bi nesto slicno pokusali a nisu dovoljno
vicni bilo kakvoj vrsti hardverskih zahvata, Gigabyte nudi dobro poznati (ali
i vremenom pregazeni) Easy Tune koji do izvesnih granica omogucava i overclocking
direktno iz BIOS-a. Naravno, mogucnosti su mnogo manje a za promenu multiplikatora
cete ipak morati malo da ceprkate po samoj ploci…
Evo i “naslovne strane” koja Vas ocekuje po ukljucenju
racunara – kao sto sam i rekao nekolio puta, evidentno je da je Gigabyte vrlo
ponosan na svoju Dual BIOS tehnologiju kojom se razmece bas svuda: na kutiji,
na ploci, u uputstvu, pa eto cak i boot screen ce Vas radosno obavestiti da
Vasa ploca poseduje ovu tehnologiju (u slucaju da mozda zaboravite 🙂 Gigabyte se odlucio za American Megatrends (AMI) BIOS koga u odnosu na AWARD
mnogo manje preferiram. Mada, mora se priznati da je i AMI u poslednje vreme
poceo da hvata korak u odnosu na u poslednje vreme najpopularnijeg “potpisivaca”
BIOS-a.
Ploca podrzava memory bank interleaving, to je iz prikazanih brzinskih
performansi evidentno mada se kao opcija u BIOS-u nigde ne pojavljuje. Sto se
posebnih memorijskih podesavanja tice, ni traga od bogatstva opcija kakva recimo
imamo prilike da vidimo kod jednog ABIT-a. Osim podesavanja latency time-a,
postoji samo opcija “top performance”: u prvom trenutku sam pomislio
da je njena funkcija switch-ovanje interleavinga memorijskih banki ali je interesantno
da nisam primetio bilo kakvu razliku u performansama – bez obzira da li je opcija
ukljucena ili ne. Pomalo cudno…. Overclocking Naravno, ploca poseduje sve mogucnosti overclockinga i vrlo rado se odaziva
na sve pokusaje. Nisam ljubimac nekog prevelikog eksperimentisanja buduci da
volim da uzivam u mogucnostima otkljucanog procesora. Smatram da bi u ovom trenutku
eventualno forsiranje gornjih granica imalo smisla iskljucivo kod Intel-based
maticnih ploca buduci da Intel procesori jos uvek ne nude ovu pogodnost. Iako
sam oduvek i sam voleo da “ustinem” po koji MHz vise, ipak sam i sam
u dusi po malo legalista…133 Mhz magistrala, sve opcije rade legalno, otkljucan
procesor, sta vise… Stabilnost Iako nikada ne treba stvari generalizovati i ocekivati da sve radi samo ako
je dobar proizvodjac potpisao uredjaj, ovoga puta bih samo rekao: Gigabyte.
Brzo, brzo, i 16 x stabilno 🙂 Koliko sam ja imao prilike u svojoj “karijeri”
da probam Gigabyte-ovih ploca, nijedna mi nikada nije pravila bilo kakve probleme.
Tako je bilo i ovaj put, sva testiranja su prosla u najboljem redu – jedino
sto se desavalo nepredvidjeno jeste povremeno “iskakanje” iz 3D Mark
2001 benchmark programa ali iskreno receno, ne secam se na kojoj mi se to ploci
barem jednom nije dogodilo. Rekao bih cak da je pre svega to zasluga izvesnih
bubica ovog programa… Softver Naravno, i Gigabyte se potrudio da uz svoj CD ponudi neke korisne utility-je:
osim pomenute najnovije verzije Norton-ovog antivirusnog programa za 2001 godinu,
tu se nalaze i programi za pracenje sistemskih parametara…
Pomalo spartanski izgled takozvanog “System information
viewer”-a ali ipak dovoljno pregledan i informativan. Jos jednom podsecam
da za upotrebu jacih ventilatora ne koristite standardni prikljucak na maticnoj
ploci vec onaj sa samog napajanja. Cisto da Vas ne buni ukoliko pogledom na
sliku konstatujete da ja uopste i ne hladim AXIA-u na 1.4 GHz :)))
DOS-u je odavno receno zbogom tako da ako ste jedan od korisnika
Windows 2000, Me ili XP operativnih sistema (a nemate odranije pripremljenu
sistemsku disketu) jedini nacin da flash-ujete BIOS jeste upotreba Gigabyte-ovog
BIOS Writera koji ce Vam to omoguciti direktno iz BIOS-a…
Kada je u pitanju test sistem, on je u medjuvremenu (gledano u
odnosu na poslednje testove ove vrste) doziveo znacajne promene. Izuzetno povoljna
cena Thunderbird procesora iz AXIA serije koja je danas mnogima puno pristupacnija
nego ranije, novi i nesto brzi hard-dskovi. Takodje, valja pomenuti da je od
sada 256 Mb memorije standard za testiranje – neverovatan pad cena SDRAM-a omogucava
svkom iole zahtevnijem user-u da za manje od stotinak konvertibilnih novcanica
dodatno “ojaca” sopstvenu konfiguraciju. Iz svih ovih razloga, u vodu pada eventualno poredjenje sa svim do sada testiranim
VIA KT133A maticnim plocama (ABIT KT7, ASUS A7V133, EPoX 8KTA3, Chaintech 7AJA2,
AOpen AK73 ProA) – “pri ruci” nam je ovoga puta bila najnovija Microstar-ova
K7T Turbo R iz “Limited Edition” serije koja nam je na ovom testu
posluzila kao reper pri pravilnom utvrdjivanju brzinskih karakteristika Gigabyte-ovog
modela. Test sistem – Windows 98 Me
CPU
– AMD Athlon 1100@1333 MHz [10.5 x 133 MHz]
Maticna ploca
– Gigabyte GA-7ZXR – Microstar K7T Turbo “Limited edition”
Memorija
– 256 MbMb PC133 Kingston OEM
Video-karta
– Microstar GeForce 2 GTS
Hard-disk
– Maxtor Diamond Max 60 Plus 40 Gb
Hladjenje
– Global Win WBK 38
DVD ROM
– Pioneer 105S
Napajanje
– MACASE 300W
Monitor
– Sony Trinitron G-200
Sa velikom paznjom se pristupilo izvodjenju testova – moram priznati
da sam bio vrlo nestrpljiv da saznam sta i koliko moze Gigabyte. Ni sumnjao
nisam da bi rezultati mogli biti slabi, uostalom, i sami se u to mozete uveriti
u daljem toku ovog izlaganja… Kao i uvek kada su u pitanju maticne ploce sa nekim od VIA chipsetova, prvi
testovi kojima pribegavamo jesu testovi u radu sa memorijom. Mislim da je nepotrebno
pricati koliko dobar memorijski transfer ukupno utice na rezultate svih testova
– ta tema je vec toliko puta do sada apsolvirana… Osim stalnog i standardnog testa u dobro poznatom i korisnom utility-ju SiSoft
Sandra 2001, ovoga puta smo primenili jos jedan program slicne namene – u pitanju
je simpaticni Memtach koga mozete pronaci na adresi www.cpureview.com . Za sada, ovaj program nije odmakao od svoje Alpha verzije ali svejedno, verujemo
da ce ga njegovi tvorci u bliskoj buducnosti dovoljno usavrsiti te da ce postati
standardni deo testiranja na mnogim slicnim web-sajtovima. Svi vec poodavno
primecujemo ocigledne nedostatke kvalitetnih benchmark programa, narocito kada
su u pitanju testovi rada sa memorijom. Stoga se i nadamo da ce Memtach uspesno
popuniti tu prazninu…
Evo konacno i tih rezultata…jasno se vidi da je Gigabyte-ova
maticna ploca za nekih desetak procenata brza od Microstar-ovog modela za koga
je vec poodavno dobro poznato da bas i nije brzinski sampion.
I “Sandra” samo potvrdjuje nasu prethodnu konstataciju…Gigabyte
vise nego dobro saradjuje sa memorijom. Gledano iz ove perspektive, buduci da
je dosta vremena proteklo od nasih testova brzinskih sampiona ABIT KT7 odnosno
ASUS A7V133, vrlo je tesko tacno odrediti tacno mesto na koje bi svrstali Gigabyte-ovu
7ZXR maticnu plocu. Ako bismo bas morali to da ucinimo, verujem da joj je mesto
tik za petama malopre pomenutim modelima sto znaci: vrlo, vrlo brza maticna
ploca je u pitanju! Kada je u pitanju testiranje i merenje procesorske brzine, razlike su u ovoj
klasi maticnih ploca koje sadrze iste chipsetove vise nego minimalne – borba
je vise nego izjednacena.
I Ziff Davis-ov benchmark program pokazuje vrlo male oscilacije u rezultatima,
isto kao i SiSoft Sandra.
Kada su u pitanju testovi koji pokazuju brzinske mogucnosti u radu sa grafikom,
vrlo je tesko napraviti neki spektakularan rezultat kada je u pitanju 2D grafika.
Otud ni ovaj test ne moze pokazati neke narocite razlike, neka ova minimalna prednost
GA modela bude samo nagovestaj za ono sto cemo videti nesto kasnije kada na red
dodju rezultati u 3D aplikacijama…
Obe testirane maticne ploce opremljene su potpuno identicnim integrisanim Promise-ovim
kontrolerom koji, jos jednom da podsetimo na to, ima mogucnost rada u Ultra 100
ili RAID modu. Tu narocito velikih odstupanja takodje biti ne moze – sve je stvar
optimizacije odnosno koliko je proizvodjac uspeo dobro da ga uklopi…
Kao sto vidite, razlike su zaista minimalne a pomenuo bih samo
jos da je za vreme testiranja Maxtor-ov Diamond Max 60 Plus hard-disk bio u
takozvanom “quiet” rezimu rada…
ZD Content Creation Winstone 2001 Za neupucene, podseticemo da je Ziff Davis-ov Content Creation Winstone benchmark
program koji obuhvata veci broj nesto zahtevnijih operacija. Radi se o kompleksnom
programu koji u sebi sadrzi nesto nalik na demoe programa koji mnogi od nas svakodnevno
koriste (3D Studio, Adobe Photoshop, Auto CAD i dr.). Vreme potrebno da se jedan
ovakav vrlo zahtevan test obavi, na kraju se pretvara u ukupni koeficijent izrazen
brojkama. Ovi testovi po nekom mom skromnom misljenju pokazuju vrlo objektivno
pravo stanje stvari – oni obuhvataju kompletan sistem a na krajnji rezultat uticaja
imaju svi parametri sistema. Dakle, podjednako imaju uticaja kako procesorska
snaga i rad sa memorijom, tako i IDE i graficka jedinica.
U ovom testu, Gigabyte-ov model se pokazao nesto brzim od K7T Turbo LE modela
koji sto se ove vrste testova tice, vazi za vrlo brzu maticnu plocu. Dalji zakljucci
se sami namecu… ZD Business Winstone 2001 Business Winstone istog proizvodjaca je vrlo slican program iste namene s tom
razlikom sto u svom sastavu obuhvata vise aplikacije namenjene poslovnim (office)
korisnicima. Aplikacije koje su tu zastupljene su Microsoft Office, Internet Explorer,
Netscape Communicator, Lotus Notes i sl. I u ovom testu se GA-7ZXR pokazao nesto brzim, pobeda “za prsa”….
Adobe Photoshop 6 Jedan od nasih standardnih testova je i Adobe Photoshop. Podsetimo se, zadatak
se ogleda u vremenu potrebnom za resize-ovanje slike TIFF formata do velicine
100 x 75 cm u 300 dpi. Koristena je “Astronaut” slika koja dolazi zajedno
sa instalacijom ovog sjajnog programa. Naravno, boli rezultat je onaj manji a
ovoga puta se Microstar-ov model pokazao nesto brzim (za 2 sekunde je brze obavljen
zadatak). Napomenuo bih samo da na brzinu izvrsenja ovog zadatka narocitog uticaja ima kolicina
sistemske memorije – evidentno je da je povecanje memorije u nasoj test konfiguraciji
sa 120 na 256 Mb dalo odredjene rezultate.
Quake 3 Test koji koristimo vec godinama, kako mi tako i svi drugi hardverski sajtovi.
Mnogi imaju primedbi na njegovu cestu upotrebu smatrajuci ga neodgovarajucim.
Nikako se ne bih slozio sa tom konstatacijom, Q3 na mnoga pitanja moze da odgovori
za samo par minuta testiranja. GA-7ZXR je strahovito brza ploca, i sto se AGP performansi tice. MSI-jev Turbo
Limited je na ovom testu prosto oduvan…
3D Mark 2001 Ovaj benchmark program je ipak mnogo podesniji za testiranje grafickih kartica
ali eto mi ga koristimo i za testiranje maticnih ploca tek da imamo i neki D3D
test. Mada, ukoliko postoji izvesna razlika sto se AGP brzinskih osobina tice,
3D Mark ce je prikazati – za to ne morate da brinete. Kao u skoro svim testovima, GA-7ZXR se pokazao brzinski dosta boljim od modela
Microstara…
Zavrsni komentar Kao i obicno, za kraj ostavljamo sumiranje konacnih utisaka… Ono sto prvo upada u oci jeste da je Gigabyte na dobrom putu za povratak na
puteve stare slave. Ima tu i tamo izvesnih zamerki ali cini se ipak da i Gigabyte
polako pocinje da popusta te da sve manje robuje nekim svojim starim principima. Ukoliko nakon mora dosadasnjih testova maticnih ploca sa VIA KT133A chipsetom
u sebi niste pronasli za Vas odgovarajuce resenje, preporucujemo da obavezno
u obzir uzmete ovu maticnu plocu. Performansama je tik za petama najboljim modelima
ASUS-a i ABIT-a a moze se pohvaliti i izuzetno umerenom cenom – GA-7ZXR je preuzeo
primat najjeftinije KT133A maticne ploce sa RAID kontrolerom na trzistu. Ukoliko
tu cenu uporedimo sa izuzetno dobrim performansama, odlicnim kvalitetom izrade
i besprekornom pouzdanoscu u radu – dolazimo do zakljucka da u rukama imamo
dobitnu kombinaciju. Verujem da ce potencijalnim kupcima GA-7ZXR pruziti mnogo zadovoljstva u radu,
narocito onima koji ne vole puno da ceprkaju i koji kada jednom sve podese –
kuciste drze zatvorenim. Oni nemaju nikakvih razloga za brigu. Za one druge
pak kojima je u krvi da svaki cas nesto “cakaju” i eksperimentisu
postoje i neka druga, bolja i jednostavnija resenja. Nadamo se, ne zadugo –
verujemo da ce vec naredna generacija Gigabyte maticnih ploca biti mnogo vise
o/c friendly.
Zahvaljujemo se beogradskoj firmi “Cores“
na ustupljenom hardveru za potrebe testiranja
