Gigabyte G1.Sniper B5

Zoran Petrović
Iako naziv ne govori mnogo iza Gigabyte G1.Sniper B5 se krije punokrvna gejming matična ploča namenjena Intel Haswell procesorima, a opremljena je B85 čipsetom. Nešto ne zvuči kako treba u prethodnoj rečenici? Sniper, gejming i B85. Do sada nismo imali prilike da viđamo Sniper modele na budžetskim čipsetovima, pa smo u startu bili pomalo iznenađeni, ali i zaintrigirani kako će se ovaj model pokazati.

Sa Sniper porodicom smo se upoznali i jasno je da se radi o modelima koji su namenjeni igračima, od izgleda, odabira komponenata preko pratećeg softvera i naravno – performansi. Međutim, kako se B85 nalazi na samom dnu kada su nove Intel kontrolerske logike u pitanju i sami smo se zapitali kako će sve to da radi. Da bismo malo bolje shvatili ceo koncept nije na odmet da se podsetimo šta B85 donosi sa sobom, koje su mu prednosti, a koje mane.
 
Intel B85 Express
Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje polako popunjavaju niže cenovne rangove. Kao i Z87, ne možemo reći ni da B85 donosi preveliku revoluciju. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima. S druge strane, B85, kao i Q85 i Q87 pripada “Business” kategoriji, i više je orjentisan ka poslovnim korisnicima nudeći rešenja koja će u poslovnom rešenju biti mnogo korisnija nego kod prosečnog korisnika.

Ako gledamo sa hardverske strane, broj USB portova, (USB 3.0 i USB 2.0) je smanjen za po dva, pa umesto 6+14 imam 4+12 portova na raspolaganju. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka… Ovo je isto kao i kod Z87, a razlike između Z87 i B85 treba tražiti na OC funkcionalnostima CPU-a i memorije, kao i podršci za x16, odnosno x8/x8 grafičke konfiguracije. Takođe, nema previše smisla koristiti „otključane“ procesore, jer B85 poseduje limitacije i kada je overklok u pitanju, te se ovaj potencijal ne može iskoristiti na B85 pločama, tj. overklok se svodi na manipulaciju magistralom, a ne množiocem.

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od ostalih čipsetova nove generacije Intel odlučio da tih šest portova rasporedi, pa su četiri po bržem SATA 6 Gb/s, a dva po sporijem SATA 3 Gb/s standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrole digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7. Napomenućemo da B85 nema „Lake Tiny“ tehnologiju, koja je u suštini optimizacija za rad SSD-ova (napajanje i performanse).

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji x16, bez mogućnosti deljenja na x8/x8 ili više slotova. CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Možda i najveći problem kod B85 je i podrška za memoriju, jer ploče kroz čipset u najvećem broju neće podržavati radne taktove više od 1600 MHz, bez overkloka magistrale, čime se radne frekvencije značajno umanjuju, a samim tim dobijamo sporiji RAM koji koristi integrisana grafika, što može negativno da utiče na njene performanse.
Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 16 USB portova i šest SATA portova. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN, ali su izostale tehnologije poput Intel Smart Response Technology (SSD keširanje), kao i RAID podrška, a kao opcija mogu doći dodaci iz Intel Small Business Advantage serije. Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
[modul]specifikacija=3998[/modul] 
 
 Spajanje nespojivog
Gigabyte vrlo dobro zna da su kućišta koja igrači poseduju velika i prostrana, te da nema potrebe praviti mATX modele, već da se može iskoristiti površina koju nudi ATX format, a sa kojom ploča deluje dosta ozbiljnije. Da se radi o modelu nešto nižeg cenovnog ranga jasno je pogledom na PCB koji nema onu prepoznatljivu mat crnu završnicu, već je upotrebljen klasični braon lak sa crnim vodovima. Nasuprot tamnoj podlozi Gigabyte se odlučio za kombinaciju drečavo zelenih i crnih slotova, pa dizajnerski ova ploča deluje jako zanimljivo. Da poseduje samo neophodne komponente jasno je nakon nekoliko sekundi, jer nema onog pretrpanog dizajna sa čipovima i vodovima svuda po PCB-u, pa je jasno da je “ušteda” bila jedna od glavnih stvari prilikom planiranja ovog modela.

Uprkos svemu navedenom Gigabyte G1.Sniper B5 je dobio svoj Ultra Durable 4 Plus stiker, pa o dugovečnosti i kvalitetu upotrebljenih komponenata ne treba dodatno govoriti. Napomenućemo samo osnovno: oklopljeni kondenzatori, pozlaćeni CPU soket, Lower RDS (on) MOSFET-ovi, USB sa zaštitom od elektrostatičkog pražnjenja…

CPU poseduje nešto skromniju naponsku jedinicu od četiri zasebne faze filtriranja struje, a tu je i dodatna faza zadužena za DIMM slotove. Uprkos samo četiri faze kvalitet komponenata i dodatni 8-pinski konektor za CPU zahtevali su pasivni hladnjak preko MOSFET-ova kako bi se temperatura bolje disipirala. CPU soket je pomeren ka sredini što je ostavilo dovoljno prostora sa svih strana, pa montiranje velikih kulera neće biti problem, iako je po kraćoj osi “uštinut” koji cm. Desno od soketa smeštena su četiri DIMM slota, a odmah ćemo napomenuti da ova ploča podržava rad sa memorijom od maksimalno 1600 MHz, što je i jedan od najvećih minusa ovog modela. Ono što nam se svakako svidelo je prisustvo četiri slota za RAM čime se maksimalna količina podržane memorije podiže na 32 GB.

SATA portovi su smešteni u donjem desnom uglu, a dva koja su sporija su ofarbana u drugu boju, kako biste znali gde šta da priključite. Nije nam se svidelo što su dva od četiri konektora za ventilatore smeštena između CPU soketa i PCI Express slota umesto da je bar jedan lociran uz donju ivicu gde bi bio znatno upotrebljiviji.

Ploča raspolaže sa dva PCI Express slota pune veličine, dva mala i dva PCI slota. Prvi PCI Express x16 je 3.0 i njega obezbeđuje kontroler u CPU, dok je drugi, iako pune veličine “električno” podržan u x4 2.0 izvedbi. Takođe podržana je i AMD Crossfire tehnologija, ali kako drugi slot radi u PCI Express x4 modu, ovo ne proporučujemo, jer je moguće da sam slot ne obezbedi dovoljan protok za vašu karticu.

Zadnja strana je prilično skromna, pa ćete od konektora pronaći po jedan PS/2 za miša i tastaturu, četiri USB 2.0 i dva USB 3.0, ali i samo jedan video izlaz – HDMI. Tu je i gigabitni LAN koji je potpisao Intel, a ista kompanija je obezbedila audio komponentu u vidu ALC898 osmokanalnog čipa. Zadnja strana poseduje pet analognih i dva digitalna konektora (koaksijalni i optički S/PDIF), a svi potrebni konektori su pozlaćeni kako bi kvalitet audio signala bio na vrhunskom nivou.

Namerno smo preskočili priču o audio komponenti i ostavili je za pred kraj jer je jako interesantna. Kao što smo već videli kod drugih modela i Gigabyte je svoju audio sekciju fizički zaštitio i izdvojio od ostatka PCB-a matčne ploče, a trakica koja odvaja ova dva dela kada ploča radi svetli jarko zeleno, dajući interesantan vizuelni doživljaj, posebno ako imate kućište sa providnom stranicom. Od kućice sa audio izlazima, pa sve do konektora za prednje audio džekove sve je izolovano kako ostatak ploče ne bi pravio “šum” na nivou PCB-a i uticao na audio sliku. Pored pozlaćenih konektora Gigabyte je na ovu ploču ubacio i izmenjive OP-Amp čipove kojima se zvučna slika može prilagoditi individualnim preferencijama korisnika. Zarad obezbeđivanja vrhunskog zvuka tu su vrhunski Nichicon kondenzatori, kao i poseban čip/pojačalo kojim se obezbeđuje podrška za slušalice opterećenja do 600 Oma.

 
 Iako smo očekivali da naiđemo na dobro poznato BIOS okruženje iznenadili smo se blagim redizajnom koji je karakterističan za Sniper modele. Kada su opcije u pitanju nećete naći sitna podešavanja za OC poput onih kod vrhunskih Z87 modela, ali nećeti biti ni previše uskraćeni, jer je tu sve što vam je potrebno i za ozbiljan overklok. Kao i dosad, nemogućnost overkloka i korišćenje “K” procesora je besmisleno, jer ove ploče ne podržavaju overklok množioca.

 
Međutim Gigabyte je zaobišao ovu prepreku i mi smo bez ikakvih problema mogli da pristupimo promeni množioca, a samim tim i radnog takta procesora. Problem je što memorija radi na maksimalnih 1600 MHz, a za sve više morate da se igrate sa BCLK magistralom koja zavisi od primerka procesora koji posedujete. Overklok koji Gigabyte nudi se odnosi na Turbo frekvencije, pa nemojte da računate da će podignute frekvencije stalno raditi na svojim maksimalnim vrednostima.

 
Bilo kako bilo, i dinamički OC je bolji nego nikakav, a mi smo uz malo igranja uspeli da poteramo CPU na stabilnih 4,8 GHz uz nešto viši napon od 1,35 V. Procesor se budio i na 5,1 GHz na 1,49 V, ali nije prolazi testove tako da ovu frekvenciju ne možemo proglasiti stabilnom, ali to dosta govori i da ploča ima kvalitetnu naponsku sekciju.

 
Dobro poznat skup alata, uključujući i AutoTune nas je dočekao na pratećem disku, ali opcija automatskog overkloka nije bila ponuđena, mada ste u delu za manuelni overklok (Smart QuickBoost – Advanced) mogli da podešavate množilac procesora. Stoga smo testove uradili na default taktu, jer OC frekvencije zavise od komponenata svakog pojedinca, a u rezultatima se može videti razlika usled nižeg radnog takta memorije, koji je uticao i na GPU deo.


 
 [modul]test=336[/modul] [modul]test=337[/modul] Očekivali smo da će Gigabyte napraviti dobar posao kada je spajanje nespojivih stvari u pitanju, i nimalo nismo bili razočarani. Sa OC mogućnostima ova ploča prevazilazi ograničenja koja nameće B85 kontrolerska logika, a tu je i vrhunska audio komponenta koji će igrači, ali i audiofili itekako umeti da cene. Kada na to dodamo činjenicu da Gigabyte G1.Sniper B5 košta ispod 100 €, jasno vam je da ne treba bacati pare na dosta skuplje modele čiju opremu u najvećem broju slučajeva nikada nećete iskoristiti.

Jedina prava ograničenja ovog modela su neupotrebljivi Crossfire, ograničena radna frekvencija memorije i spartanska oprema. Sve ostalo spada u višu klasu. Stoga, ukoliko vam treba ploča za Haswell, a ne raspolažete sa trocifrenim budžetom, bacite pogled, možda vam baš G1.Sniper B5 “legne” u sistem.
Za: – Ultra Durable 4+ komponente – optimalna količina opreme – vrhunski audio – dobra cena – pristojan OC – kvalitetan softverski paket
Protiv:
– manji broj konektora nego kod ATX modela – RAM ograničen na 1600 MHz – samo jedan video izlaz Matičnu ploču na test ustupio Gigabyte.