Gigabyte GA-8ANXP-D

Radulović Uroš Od zvanične promocije Intelove socket T platforme je prošlo skoro tri meseca, a čini se, da su je samo proizvođači matičnih ploča spremno dočekali. S druge strane, najnoviji Intelovi procesori i čipsetovi su poprilično «hladno» dočekani kod korisnika, ali pre bilo kakvog preranog zaključka i konstatacije, u obzir treba uzeti razne faktore: trenutnu zasićenost tržišta, te agresivnu AMD-ovu politiku cena, koja je itekako imala odjeka među kupcima. Više ne govorimo samo o jačanju AMD-ovih pozicija na siromašnim tržištima, koji su dugo vremena predstavljali bastione u ovoj borbi, već i rastu na globalnom nivou i sve većoj konkurentnosti do sada neprikosnovenom Intelu. Nedavno je AMD, po prvi put u istoriji, na retail tržištu procesora zabeležio veću prodaju od Intela – naravno, takav razvoj događaja nije ugrozio Intel, pa čak ni Intelove prihode, ali ukoliko sagledamo situaciju iz drugog ugla, onda ovakav trenutak predstavlja važan psihološki momenat i moralnu pobedu neopravdano marginalizovanog AMD-a (setite se samo trke za 1 Ghz).

Projekti koji su doživeli totalni fijasko (ko je rekao Tejas?), česta kašnjenja, nešto manji prihodi od prognoziranih, itekako su uzdrmali establišment ovog giganta, pa je «reorganizacija na nivou kompanije» bila puka neminovnost. Efekti ovih promena još uvek nisu vidljivi, jer je Intel nastavio tamo gde je i stao: NetBurst tehnologija, HyperThreading, veći taktovi i šire magistrale (DDR2 i PCI-X). Ono što koleba skoro sve analitičare, jesu Intelovi planovi za dalji razvoj procesora i naravno, 64bitna arhitektura. «Izazov» koji je iznenada stigao iz drugog tabora, poprilično je uzburkao javnost i usmerio poglede na Intel, čiji su se čelnici našli na udaru i bili primorani da mudro ćute i daju pesimistične izjave i komentare na ove «proizvode». Verovatno je i njima postalo jasno da je tranzicija na 64bitne sisteme sledeća stanica u daljem razvoju procesora i mikroprocesorske arhitekture, a o tome može da posvedoči nedavno promovisan skup alata, koji bi trebalo da olakša razvoj softverskih paketa namenjenim sistemima zasnovanim na najnovijim Intelovim 64bitnim procesorima (poznatim i kao EM64T). Zasebni alati označavaju i zasebnu arhitekturu, a upravo je ova stavka od najveće važnosti i predstavlja kamen spoticanja. Iz same oznake se lako da zaključiti da će ovi procesori posedovati 64bitne registre, ali je pitanje da li će (i kako) ovi procesori biti kompatibilni sa AMD64 setom instrukcija. Microsoft je najavio samo jednu verziju 64bitnog operativnog sistema, a neosporno je da će ovi procesori biti u potpunosti kompatibilni sa dolazećim Windows-om. Tek promovisani Intelovi procesori sa Execute Disable Bit zaštitom, tehnologijom koncipiranom po AMD-ovom NX modelu, naslućuju neka iznenađenja, pa ne bi čudilo da je Extended Memory 64 Technology zapravo marketinški naziv za AMD-ove isnstrukcije. Ono što je van svake sumnje je da će 64bitne instrukcije biti implementirane u sadašnje P4 procesore (što bi trebalo da obezbedi dodatnu kompatibilnost), koji će zahvaljujući LGA775 socketu i Prescott jezgru «na mišiće» popuniti prazninu nastalu u Intelovoj ponudi i obezbediti «tihi» prelazak na 64bitnu platformu i dual core procesore, čija je promocija najavljena za poslednji kvartal naredne godine. Imajući ovo u vidu, ostaje nam da zaključimo da će Intelov socket T biti, zajedno sa nadolazećim BTX standardom, još dugo vremena aktuelan. Logični zaključak koji bi iz ovoga usledio je da će takođe i Intelovi 915 i 925X čipsetovi imati duži životni vek, te da im sitne korekcije u letu neće umanjiti upotrebnu vrednost. Međutim nije tako. Već sada se šuška o novim Glenwood i Lakeport čipsetovima, koji će podržavati 1066Mhz FSB i koji će se pojaviti u drugom kvartalu naredne godine. Iako razlike između 915/925 čipsetova i ovih nisu suštinske prirode, ovakav pristup tržištu nije nimalo isplatljiv, što se na kraju i pokazalo. Intel je odustao od implementacije WiFi logike u svoje čipsetove (ICH6W) zbog izuzetno slabe potražnje od strane OEM proizvođača, a na Intelov račun su pristigle i mnogobrojne žalbe na račun politike koju trenutno vodi. U prvim redovima su bili upravo predstavnici Gigabyte-a, koji su tražili objašnjenja na mnogobrojna pitanja. Jedno od njih se ticalo upravo konfuzije nastale oko i925XE čipsetova, pošto se maltene radi o najobičnijoj reviziji postojećeg i925X čipa. Čak će i najavljena cena ovih kontrolera biti ista i kretati se oko 50$. Takođe je nejasno, zašto se Intel još uvek nije oglasio povodom pitanja podrške najnovije DDR2-667 Mhz memorije, koja je i zvanično dobile zeleno svetlo od strane JEDEC-a u januaru ove godine. Kao argumente, Gigabyte-ovi predstavnici su navodili činjenicu da većina sadašnjih 925X čipova bez problema radi sa DDR2-740 memorijom, te da proizvođači matičnih ploča neće uopšte morati da menjaju dizajn svojih postojećih modela ploča. U prethodnom testovima matičnih ploča, već je bilo dosta reči o i925X čipsetu – sada već svi dobro znamo da je reč o unapređenoj verziji 9xx čipsetova, sa znatno naprednijom i fleksibilnijom memorijskom magistralom koja komunicira isključivo sa DDR-II memorijom ili ECC DDR-II memorijom. Kao i kod i875 ploča, proizvođači matičnih ploča se maksimalno trude da razliku u ceni opravdaju bogatim bundle-om, odnosno mogućnostima i opremom. Ovaj primerak Gigabyte ploče koji smo dobili na test nam je to definitivno i potvrdio. Pročitaćete i zašto… Prvi primerak socket T matične ploče nam je stigao upravo od Gigabyte-a, a testirani i915P model je jedini za sada na tržištu koji nudi mogućnost korišćenja DDR-I i DDR-II memorije. Ovaj model je postavio izuzetno visoke standarde u svojoj klasi, ali je njegova nesreća bila što je bio prvi u nizu, pa je verovatno nezasluženo ostao bez neke nagrade. Trenutna Gigabyte-ova ponuda matičnih ploča baziranih na najnovijem LGA775 socketu, odnosno i915 i i925 čipsetova, podrazumeva čak 8 različitih modela. Ovakva šarolika ponuda će praktično zadovoljiti sve apetite. Testirani model – GA-8ANXP-D predstavlja sam vrh, što zbog svoje opremljenosti, što zbog najnovije Intelove 925X logike.

Bundle i layout

Već smo navikli da od ovog proizvođača na testove dobijamo ekskluzivne modele, koji su oduvek nudili nešto više od konkurencije, barem u domenu opremljenosti i bundle-a. Ni ovaj put GA nije omanuo, pa nam je tako ploča, zajedno sa svom opremom, stigla u čak dve kutije. U prvoj se nalazila ploča, dok se sadržaj druge kutije svodio na opremu, odnosno WiFi karticu i DPS modul. Gigabyte se odlučio za odvojen WiFi modul, odnosno karticu, po ugledu na jednog drugog proizvođača, čitaj Asusa. Sada je već poznato, da je Intel zbog izuzetno slabe potražnje svojih OEM partnera, odustao od proizvodnje ICH6W južnog mosta, u koji je, da vas podsetim, implementirana podrška za WiFi.

Sva moguća uputstva su tu, a u njima ćete naći i posebno poglavlje o LGA775 socketu, proceduri i montaži procesora. Ilustracije su veoma dobre, a pokrivene su praktično sve pojedinosti vezene za samu ploču, počev od konektora, pa sve do opcija u BIOS-u, što će manje iskusni korisnici itekako ceniti.

Pored uputstva u pakovanju ćete naći i pregršt kablova: četiri SATA, jedan IDE i jedan flopi kabl. ATX 2.0 napajanja se još uvek nisu pojavili kod nas, pa je pohvalno što proizvođači ploča (još uvek) isporučuju adaptere za napajanje SATA diskova. Što se tiče bracket-a sa dodatnim USB 2.0 i IEEE1394 portovima, napomenućemo da GA isporučuje čak dva – na prvom se nalaze dodatna tri USB 2.0 porta, a na drugom još dva, s tim što se na ovom nalaze i IEEE1394 priključci. Dakle, ploča podržava ukupno devet USB portova i dva FireWire priključka.

PCB je karakteristične plave boje. Pošto je priličan broj LGA775 ploča «prošao» kroz našu redakciju, možemo slobodno da zaključimo da se gotovo sve ploče veoma malo razlikuju, barem kada je reč o layout-u, te da se u manjoj ili većoj meri drže referentnog dizajna. GA se izvdvaja od konkurencije pre svega zbog svog unikatnog U-Plus DPS rešenja o kome je već bilo reči. U suštini, radi se o dodatnoj osmofaznoj jedinici za filtriranje napona, na kojoj se (tačnije na MOSFET-ima) nalazi pasivan bakarni hladnjak koji funkcioniše po principu klasičnog heat pipe-a.

Kada na ovo dodamo i MOSFET-e i kondenzatore koji se nalaze na ploči, dobijamo zaista impresivnu naponsku jedinicu, koja će u svakom trenutku zadovoljiti sve potrebe. Zbog što boljeg pozicioniranja DPS konektora (koji je inače drečavo narandžaste boje), 12V konektor se ne nalazi u gornjem levom uglu ploče, već ispod DPS konektora. Povezivanje je tako otežano, jer je velika verovatnoća da će se četvoro-pinski kabl naći direktno iznad kulera, što itekako može da zasmeta lopaticama. S druge strane, pravo je čudo kako je GA uspeo da u kritičnoj zoni, odnosno prostoru između konektora za DPS i samog socketa, smesti sve komponente predviđene za četvorofazno filtriranje napona.

Socket LGA775 je standardno zarotiran, što smo i očekivali, pošto je LGA775 koncipiran tako, da je eksperimentisanje sa dotičnim isuviše komplikovano i praktično nemoguće. Tik pored njega se nalaze low-profile kondenzatori kapaciteta 560 µF, ali i četiri rupe predviđene za montažu kulera. Novi mehanizam montiranja Intelovih kulera je zaista odličan, pa se cela procedura svodi na jednostavno pritiskanje nožica. Kada smo već kod kulera, treba napomenuti da je NB pasivno hlađen, ali da u pakovanju stiže poseban fan koji se lako montira na hladnjak i koji bi trebalo da obezbedi veću stabilnost, pogotovo kada se overklokuje.

Pored socketa se nalaze i slotovi za memoriju, kojih ima čak šest. Pošto je reč o 925X čipsetu, dotični su predviđeni za DDR-II memoriju. Ako ste mislili da je moguće montirati šest GB memorije, onda ste se malo preračunali: Intelovi procesori ne mogu da adresiraju više od 4 GB memorije, pa je ovakva konfiguracija slotova tu samo iz praktičnih razloga. GA je korisnicima izašao u susret i na ovaj način učinio kasnije upgrade-ove znatno jednostavnijim i isplativijim. Cene DDR-II memorije su još uvek izuzetno visoke, pa se upotreba modula kapaciteta od 256 MB podrazumeva. Tik pored slotova za memoriju se nalazi i 24 pinski ATX konektor.

GA-8ANXP-D podržava jedan PCI Express x16 i tri x1 slota. Na samom dnu ploče se nalaze i standardni PCI slotovi. Ovakvu konfiguraciju slotova smo već videli na prethodno testiranim Abitovim AA8 i AG8 modelima, a dotična za sada predstavlja optimalnu, pošto PCIe interfejs još uvek nije zaživeo među proizvođačima. Još jedna dodirna tačka sa Abitovim modelima je gigabajtni mrežni adapter Marvell 88E8001 (čip se nalazi pored četvoro-pinskog konektora za napajanje) koji koristi 32bit-nu PCI magistralu, što mu svakako umanjuje upotrebnu vrednost. Ostatak integrisanih uređaja se po običaju nalaze na zadnjoj strani PCB, odnosno tik ispod I/O panela. Upravo se tu nalazi drugi gigabitni mrežni čip, koji je potpisao naravno Broadcom (tačna oznaka čipa je BCM5751 NetXtreme). Za razliku od Marvell-a, ovaj koristi PCIe magistralu i predstavlja primarni mrežni adapter. Ispod se nalazi Realtekov ALC880 čip, koji podržava 7.1 sisteme i High Definition Audio CODEC, takozvani Azalia kodek. Ono što je interesantno je da isti istovremeno omogućava reprodukciju dva različita stream-a (npr.igrate se «na» slušalicama, a na kućnom audio sistemu neko sluša muziku). Naravno, kvalitet nikako nije uporediv sa popularnim SB Live! karticama, ali se u svakom slučaju radi o kvalitetnijem rešenju od generičkog AC97. Na kraju, u ovom delu se nalazi i ITE I/O kontroler koji je zadužen za serijske i paralelne portove, odnosno monitoring sistema.

Pored PCIe x1 slotova se nalazi BIOS čipovi. Poznato je da GA od pamtiveka na sve svoje ploče ugrađuje po dva BIOS čipa, odnosno Dual BIOS zaštitu. Tu se nalazi i Texas Instruments 1394b FireWire kontroler koji je odgovoran za poslednji konektor koji se nalazi ispod PCI slota. Drugi IEEE 1394a kontroler se nalazi odmah pored prvog PCI slota. Mesto je ovde našao i Silicon Image 3114 SATA RAID čip. SATA konektori su zarotirani za 90 stepeni i nalaze se na samom rubu ploče. Naravno, tu je i ICH6R čip sa svojih četiri SATA priključaka. Jedina zamerka samom layout-u se može uputiti na račun IDE i flopi konektora koji se nalaze ispod slotova za memoriju i koji su zarotirani. Upotreba glomaznijih kartica je svakako problem, pa je preporučljivo da pre njene montaže povežete kablove na odgovarajuće IDE i flopi priključke.

I/O panel je standardan: po jedan PS/2 priključak za tastaturu i miša, četiri USB porta, dva SPDIF (in/out) priključka, jedan serijski i paralelni port i audio priključci.

BIOS i prateći softver Bios je Awardov. Kako bi sve naprednije opcije u BIOS-u postale dostupne, potrebno je pritisnuti kombinaciju tastera CTRL i F1. Po ulasku u BIOS, zatećićete sve standardne pod-menije: Standard CMOS Features, Advanced BIOS Features, Advanced Chipset Features, Integrated Peripherals, Power Management Setup, PnP/PCI Configurations, PC Health Status, M.I.T.

Koncentrisaćemo se na one bitnije, pošto je sadržaj ostalih manje-više poznat. Najinteresantniji su svakako Advanced Chipset Feature i M.I.T. Već smo govorili u prethodnom testu o M.I.T (Motherboard Inteligent Tehcnology) tehnologiji, a zapravo je reč o seriji parametara koji podrazumevaju podešavanje sistemske magistrale (sve do 355 Mhz u koracima od 1 Mhz) i memorije. Za memoriju postoje dva modus-a operandi: 2.00 i 2.66, odnosno DDR-II 400 i 533 Mhz.

O podršci za bržu memoriju nema ni govora, ali bi trebalo da uteši činjenica da će ploča najverovatnije podržavati i DDR-II 667 Mhz memoriju sa nekom novom verzijom BIOS-a. Po običaju, postoji i mogućnost korekcije radnih napona za CPU, memoriju, odnosno PCI-E magistralu. Napon za CPU se menja u koracima od 0.125V, sve do vrednosti od +0.2125V, što bi u principu trebalo da zadovolji manje zahtevne korisnike. Napon memorije je moguće korigovati sve do vrednosti od 1.8V. Za istu vrednost (+0.3V) je moguće korigovati PCI-e. Ostali smo prilično iznenađeni,ž jer u BIOS-u ne postoju mogućnost modifikovanja radnog napona za severni most, koja je kod i915 i i925 serije čipseta od ogromne važnosti. Na kraju, tu su i fina podešavanja memorijskih tajminga.

Od unikatnih mogućnosti, GA-8ANXP-D podržava takozvanu C.I.A 2 tehnologiju ( Gigabyte-ov intelligent overclocking ) , koja «u letu» reguliše procesorsku frekvenciju, ali i magistralu, u zavisnosti od situacije, odnosno opterećenosti i procesorskog zauzeća. Postoje pet različitih režima, svaki od kojih ubrzava sistem za određen procenet. Najagresivniji je naravno Full Thrust, koji povećava ove vrednosti od 15, pa sve do 19%.

Od softvera koji stiže u paketu sa pločom vredi napomenuti Norton Internet Security 2004, ali i Gigabyte-ov softver koji se tiče monitoringa sistema, odnosno Easy Tune. Pored očitavanja trenutnih temperatura, odnosno voltaža kritičnih elemenata, program uz pomoć C.I.A 2 sistema dozvoljava i overclockovanje u operativnom sistemu, tj. povećanje sistemske magistrale.

Test konfiguracija

CPU

– Intel P4 3.2 Ghz LGA775

Matične ploče

– Gigabyte GA-8ANXP-D – Foxconn 915A03 – Abit AA8 DuraMax – Abit AG8 DuraMax

Memorija

– Corsair Value Select DDR-II 533 Mhz 4-4-4-12, 2×512 MB

VGA kartica

– Leadtek PCX GF FX5900 128 MB

Hard disk

– Maxtor SATA 120 GB 8 MB cache

Hlađenje

– Intel Box kuler

OS, drajveri

– MS Windows XP Professional, Service pack 2 – nVidia ForceWare 61.77

Rezultati testova I

Krećemo sa sintetičkim testovima, a prva je Sisoft Sandra. CPU test je dao totalno kontradiktorne skorove. Abitovi rezultati u ovom testu su izuzetno mali, pogotovo oni koji se tiču FPU jedinice. GA se ovde poakzao znatno bolje rezultate od Abita, ali opet nešto slabije od Foxconna koji koristi DDR-I memoriju. Pošto se radi o sintetičkim testovima, ovakvi rezultati ne mogu biti indikativni.

U multimedia testu stvari dolaze na svoje. Gigabyte se najbolje pokazao, ali se razlike kreću u rasponu od nekoliko procenata.

Memory test pokazuje značajnu brzinsku prednost Intelovih 925X čipsetova i DDR-II memorije. Abitov 925X model se pokazao kao bolji i to nas nije začudilo. Međutim, AG8 model je totalno podbacio, mada se ovakvi rezultati mogu prepisati i neoptimizovanom memorijskom kontroleru, koji jednostavno «ne voli» DDR-I memoriju.

Drive Index prikazuje male oscilacije koje se mogu prepisati benchmark programu, a ne realnim razlikama u performansama. Dakle, u ovom testu su se svi testirani modeli pokazali praktično isto.

PC Mark 2004 je po našem mišljenju dao daleko merodovnije rezultate. U svim testovima Gigabyte-ov pulen dominira, čak i u memory testu, iako je razlika tu minimalna. U drugim testovima, razlike su svakako izraženije, pogotovo u graphic, gde je PC mark za GA model registrovao skor koji je bolji za gotovo 140 poena. U ukupnom skoru takođe se najbolje pokazao GA-8ANXP-D.

SuperPI je jedan veoma realan i pre svega zahtevan benchmark program, koji se oslanja na sirovu snagu procesora i memorijskog podsistema. Ovde razlika praktično ni nema.

Rezultati testova II

Razlike u Aquamark testu su itekako uočljive. GA je ubedljivo prvi, prednjači sa gotovo 300 poena (ili u prevodu 0.3 frame-a), ali pre bilo kakvog preranog zaključka, pogledajmo rezultate 3D markova i UT.

U 3D marku 2001 stvari počinju da dobijaju na smislu. Udarni modeli koje smo tesirali, odnosno Abitov i GA modeli i925, ubedljuvo su prvi. Razlike između ove dve ploče su vidljive pogotovo u nižoj rezoluciji. U većim rezolucijama se ova razlika polako topi. Foxconn i Abit, sa svojom 915 logikom i DDR-I memorijom ovde nemaju šta da traže. Ovakvi rezultati nas nisu iznenadili, pošto se ipak radi o programu kome izuzetno prijaju niske latencije, ali i «šira» memorijska magistrala.

U verziji 2003, razlika je manja, ali samo ukoliko govorimo o Abitovim i Foxconnovim modelima. GA je jednostavno oduvao konkurenciju. Pogledajte samo CPU score.

U botmach testovima, koji su inače znatno zahtevniji od flyby testova, barem kada je reč o procesoru i memoriji, GA je sada već očekivano prvi. Razlike u odnosu na Abitov model su izuzetno male. Zbog niskih latencija, ovde su i 915 modeli aktuelni.

Na kraju smo ostavili SpecviewPerf, divX i Winstone testove. Verovatno najzanimljiviji je SpecviewPerf. Ovako slabi rezultati drugih modeli su verovatno prouzrokovani lošom implementacijom PCIe interfejsa, jer karticu koju smo koristili za testiranje, kao i drajveri, apsolutno su identični. Jedino je GA model ostvario dobre skorove, koji se mogu uporediti sa rezultatima, sada već prevaziđenih, i865 i i875 ploča.

Overclocking Poznato je da je Intel svojim najnovijim i915 i i925 čipsetovima zakinuo mogućnost overclockinga, tj. ograničio ga na samo 10%. Sada se praktično sve zna – iz izvora bliskih Intelu, potvrđeno je da su i915 i i925X čipsetovi «zaključani», te da je po sredi komplikovan sistem «zaštite» koji se oslanja pre svega na osetljivu PCI-E magistralu, link između severnog i južnog mosta i SATA interfejs. Od ova tri, najproblematičnija se pokazala PCI-E magistrala koju nijedan od proizvođača nije uspeo da «obuzda», odnosno fixira na vrednost od 100 Mhz. Pri svakom pokušaju overclock-ovanja ova vrednost se penje na vrednosti koje nikako ne prijaju grafičkim adapterima (pogotovo nVidia). Takođe se vrši monitoring frekvencije linka između northbridge-a i southbridge-a, pa ukoliko je frekvencija procesora veća od 10%, sistem se automatski gasi. Do sada smo testirali dosta i915 i i925X ploča i izgleda da su samo R&D timovi Asusa i Abita bili koliko-toliko uspešni. Jedan od preduslova za solidan overclocking je mogućnost korigovanja napona na Northbridge-u, a drugi je mogućnost fixiranja PCI-e magistrale na 100 Mhz. Nažalost, ovaj model GA to ne ispunjava, pa smo morali da se zadovoljimo magistralom od 215 Mhz. Sve vrednosti preko ove su rezultirale crnim ekranom. Sistem nije hteo ni da butuje, što je verovatono još jedan pokazatelj koliko je Intelova zaštita efektivna.

Rezultati se mogu okarakterisati kao dobri, mada su i dalje neuporedivi sa Abitovim modelima, tačnije AA8, koji očigledno ne pati od ovih «bubica». Treba odati priznanje Abitovom R&D timu na ovom uspehu. Razlike u testovima su ogromne, ali treba imati u vidu da je Abitov model radio na 10 Mhz većoj magistrali.

Zaključak testa Ako uzmemo sve činjenice u obzir, ovu ploču možemo okarakterisati kao vrhunsku. Međutim, isto tako moramo priznati da se ista nije u potpunosti istakla po skoro nijednom kriterijumu, iako je pokazala zavidne rezultate i prednost u benchmark testovima, pogotovo u odnosu na (konkurentski?) Abit. Ovim testom smo uvideli da je Abit prilično razočarao, jer su razlike u određenim testovima prilične i da su itekako vidljive i konkretne. Što se tiče GA-8ANXP-D modela, reči hvale se mogu uputiti na račun opremljenosti, segmentu gde je GA tradiconalno jak – prava je retkost videti ploču sa šest slotova za memoriju, osam SATA konektora i dva RAID kontrolera. Naravno, postavlja se pitanje kome su dva RAID kontrolera potrebna, što se takođe može reći i za DPS sistem, pošto se ploča sa svojom sopstvenom naponskom jedinicom odlično pokazala. Pošto je overclocking gotovo onemogućen (barem na ovoj reviziji ploče) i kreće se u granicama propisanog, samostalni DPS sistem gubi malo na smislu i dodatno podiže cenu već papreno skupe ploče (projektovana cena je oko 250$). Manje zamerke se mogu uputiti i na račun layout-a i BIOS-a, ali reč je o sitnicama koje nisu previše uticale na krajnju ocenu. Na kraju krajeva, niko od GA matičnih ploča ne očekuje vrhunske OC mogućnosti. Ono što ovu ploču definitivno izdvaja od konkurencije su odlične performanse na default vrednostima i zaista bogat bundle. Drugim rečima, ploča je kao stvorena za (zahtevnije) korisnike koji zahtevaju beskompromisnu stabilnost i koji ne žele previše da eksperimentišu. S druge strane, utešila nas je činjenica da se radi o sample primerku ploče, te da će neka novija revizija BIOS-a stvari dovesti na svoje mesto, jer ovaj proizvod definitivno ima potencijala da postane izuzetno konkurentan, pogotovo Asusu, tradiconalno jakom (ako ne i najjačem) na polju Intelovih matičnih ploča. Matičnu ploču za potrebe testiranja ustupio Gigabyte